Zapisu u krošnji stare kruške - CECILIJA

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Zapisu u krošnji stare kruške - CECILIJA

Порукаод cecilija » 27 Јун 2011, 23:08

"ZAPISI u KROŠNJI STARE KRUŠKE" CECILIJA


TAMO NEGDE SI TI

Prolećni vazduh udahnula sam nekoliko puta, sela u čamac i zaveslala snažno. Retko sam dolazila na reku u proleće. Dan je bio neobično topao za to doba godine. Ptice su se uznemirile i prhnule iz obližnjih krošnji. Topole su šumele neku svoju neobičnu pesmu. Jedna divlja patka odgegala se sa obale u vodu. Brzo zaronivši i gnjurajući, plivala je ka sredini reke. Ribar je lenjo veslao sredinom Tamiša. Reka je bila smaragdno zelena, divila sam se toj boji, još u detinjstvu, kada sam dolazila sa braćom na pecanje. Veslajući pokrenula sam sećanje, na dane kada se živelo, da se dođe na plažu i samo uživa . Tada sam volela trkom da jurim prašnjavim drumom i sjurim se niz Stari breg. Vijugavim putem stizalo se do Starog sela. Krajičkom oka pratila sam da li neko ide za mnom. Nadala sam se tebi. Volela sam da idem za tobom i polako osmatram. Ih, to su bili dani ludosti. Plivala bih i čekala da svi odu. Ti bi odlazio pre mene. I tako danima sam te pratila , a ni reči. Dopadao mi se tvoj vitak stas.
Imao si nemirne kovrdže, sa plavim uvojcima. Tih dana se sećam kao sad. U povratku sa reke bacila sam pogled ka tvojoj kući. Istrčala je malena devojčica sa plavim kovrdžama. Shvatila sam koliko liči na tebe. Podsetila me na detinjstvo. Skliznula je jedna biserna suza niz moj obraz. Tamo negde si ti, iza zavese, viriš i ne prepoznaješ me.
Šume tihe krošnje drvoreda pokraj puta. Lipe cvatu i podsećaju na dane kada smo odlazili na reku.

CECILIJA
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 20 Јул 2011, 01:49

MIRIS JASMINA


Potištenost
miris
deo
svoja
grom

Miris me je oduvek očaravao, naročito ranog proleća, kada je jasmin procvetao. Poslednji otkucaji zime videli su se u uvalama i na severnoj strani jaruge. Ptice su se gnjezdile i okupljale u blizini. Mesto je bilo malo sakriveno. Često bih dolazila sama da se odmorim u tim skrovitim kutcima. Niko me nije video i bila bih samo svoja. Pevala bih
zajedno sa pticama koje su se šćućurile po granama, čuvajući gnezda i svoje ženke.
Toga dana bila sam potištena i nesrećna. Slavuj je pevao nežnu pesmu i tako me još više rastužio. Vreže su se spuštale skroz do uvale. Tu je bilo zaostalog snega. Pravila sam grudve i ređala ih u krug. Potisnula sam osećanja koja su navirala. Hladnoća je uvila srce i suze su krenule. Deo mene se kidao, razapinjući dušu, a vrapci su se u grmlju besomučno svađali. Miris proleća je mamio na proplanak. izvukla sam se iz skrovišta i krenula onako uplakana i tužna. Jasmin je bio u pupoljcima i sa ponekom rascvetalom kiticom. Dražesni cvetovi kao da su zvali, tiho su mamili ka grmu. U dubini sam ugledala nejaku pticu, zapletenu u granje. Polako sam je izbavila istavila na dlan. Zahvalno me kljucnula po prstu i prhnula krilcima. Neobičan susret me je otrgao od ružnih misli. Osećala sam se bolje. Ružni trenuci bili su daleko. Odjenom su se nadvili oblaci. Grom je u daljini rascepio jedno drvo. Kiša je lila i spirala prljave tragove moje duše. Proleće je plakalo nad ovim poljanama. Granulo je sunce kupajući sve oko sebe.
Tiho sam koračala udišući poznati miris. Proleće je i sve je granulo u novim bojama. Duga se smešila sa neba.
Zašto sam se našla na tom mestu ni sada ne mogu da se setim?


CECILIJA
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 22 Јул 2011, 15:14

NEKI NOVI....!

Drvo
mahovina
senke
dozivanje
klupa
Neki novi dani pojuriše u moj život. Novi ljudi, nove nade se izprepletaše i napraviše puteve drugačijim. Klupa života se savila i polako krcka kao da će pući od tereta. Svaki dan kao senka ode i zavrati se sa krajičkom ostavljajući trag doživljenih slika. Slike se nižu u podsvesti, kao koprena dajući teg koji se zove život. Reči kao mahovina se pletu oko nogu i ostavljaju prozirnu mrežu lepote, uspomene, strasti, darovi i slasti sve je utkano tu. Duga satkana od malih doživlja, a tako mnogo traga, ostavljaju na našoj duši. Spektar sve širi a mi sve stariji. Da .... stariji!
Bolne ili ne uspomene kradu naše srce. U malom kovčežiću naše duše, kao godovi, satkani su naši doživljeni trenuci. Čvrsto drvo, neprestalno je u vezi i ne može se slomiti. Jer drvo drže stege zvane život. Senke prošlosti, još mame moj uzdah te njegove lepote ne mogu zaboraviti. Izmamljeni osmeh, da ništa ne bih izmenila, tako je trebalo biti, neka tako i ostane skriveno u kovčešiću života. Neki novi dani stižu i treba im se hrabro osmehnuti. Samo napred živote... čekam te... na novom putu...!
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 20 Сеп 2011, 23:05

PUT IGRE I SREBRNOG PRAHA

Dođemo tako u dane kada prebiramo po svojim venama, kad smo sami sa sobom i trgamo po listovima našeg života. Mnogo toga se moglo učiniti ali vreme je otišlo u nepovrat. Tragovi su suviše duboki da bi ih izbrisali. Moje bilo nečujno je jedrilo rekom života, stežući u nedrima bolom, a bio si moj idol. Htela sam još i nikad nisam bila zadovoljna ubranim cvetovima. Htela sam im promeniti boju, izgled, latice mirišljave natopiti mojim etrom...
Opet igra, samo igra je među zidovima. Muzika pleše po mojim venama i kida damare na komadiće. Ne, ništa se neće izmeniti. Ostaću sama u svojoj ljušturi izbrkanih osećanja i nadanja. Kao nežan leptirić, udaraću u svetlost ne bih li našla put ka zvezdama. Zraci su se upleli u mrežu. Mreža je kormilo koje luta bez cilja. Da li ću se probuditi sutra ili ne.... Šta će doneti nedelja ...novu bol iili život. Molitva zamire na usnama....tiha i nečujna..pomešana sa suzama...i pitanjima...koji nemaju odgovora.
Zatvaram kovčežić i u njemu tajnu ako se ne probudim niko je neće saznati. Tada plesaću igru na mesečini na srebrnim stazama večnosti.
Još sam tu i držim srebrne igle pletući priče….Sutra razmišljaću o… novim bojama, izgledu i nacrtima za neku novu ideju i sjaj koji sam našla sudarajući se sa blještavim zvezdama. A, Vi hoćete li doći da čitate nove redove od srebrne pletilje???

CECILIJA 20.09.11.
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 11 Окт 2011, 11:31

SRMA SREBRNE PLETILJE

Opet sam tu, nižem niti i pletem priče. Buđenje je bilo bolno, a ipak,
po Tvojoj odluci, uspeli su da me vrate iz snova. Sada sam lepša i nova. Samo mi srma nedostaje, jer ona najduže traje, sigurno...
Ponovo udaram bubnjeve i pletem niti neobičnog sveta, samo meni znanog. Ne, ne utabanog, hodam po novoj liniji, onoj u kojoj ima srca. Ta linija je dobra! Zašto ? Pitate se ? U njoj nema laži ni ružnih obećanja, nečujnih nadanja a ni potajnog zova. U novom kovčežiću biće samo lepih dana, optočenih Suncem, propraćenih pesmom ptica i najviše srećnih ljudi nasmejanog lica. Uh! Kažete gde to ima? Ima samo se treba osvrnuti i naći ćete u vašem srcu. Taj put, prostrt je i za Vas, samo treba da ga otkrijete. Srma je nešto jako vredno i ne treba je davati nikome.. Podelite je sa nekim ko to zaista zaslužuje ali samo na tren podelite je na dvoje. Pola tebi a ostalo je moje...!!! Vredne ruke pletilje nastavljaju rad, danju i noću i tako ceo život..
Ko sačuva svoju srmu neoštećenu u dilemi je...Da li??? 25.09.11.
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 11 Окт 2011, 12:40

TIŠINA KOJA BOLI

Nema te, opet ćutiš! Jesen grabi brzim koracima. Skoro godina prođe. A ti, opet ćutiš? Skrivaš se iza hladnih usana. Neme i hladne, zaboravile ko sam i gde sam? Ne, ne patim, već sam u polu snu. Između zidova, ima moja mala odaja, tu čamim i čekam. Šta čekam? Drvena vrata me dele od svega, ha, ha baš mi je lepo! Opet pletem svoju srmu. Po nekada i tišina ima veću težinu od bilo koje reči izgovorene. Oči su ti bile snene. Ćutao si. Danima nisi progovarao, možda si u glavi stvarao, mi smo bili daleko. Jeste, mili , suviše daleko. U glavi su se rojile misli. Možda te negde čeka neko? Ti i ja postali smo razdvojena sveta dva. Bez reči, tugu niko nije mogao da mi zaleči. Srce je posustajalo i ništa nije bilo bitno. Otaljavala sam sve oko sebe. Noći su bile kob. Tišina boli ko da sam rob. Bol! Teretna duša izgubljena. Sad je isto....Ništa se ne menja. Samo ja i tišina koja boli. Danima sam sanjala, baš ništa me nije zanimalo. Ni malo, nisam jela, ni radila. Muzika mi je bila drug , posao, kuća i sve u krug. Pozorište života vrti se vrti. Da li je moguće tako živeti sve do smrti? Tišina, glava na jastuku, novi dan, mrvice nade.... Srma me ne izdaje, pletem je i dalje. Teško je živeti u bajci. Šta ćeš bežanje postaje strast i ... Muzika je tu, ne ostavlja me...

CECILIJA 11.10.11
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

brankoresan292
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 11 Мар 2012, 10:41

Proza ti je lepa kao i pesne tvoje. Uživam dok čitam.

Порукаод brankoresan292 » 16 Мар 2012, 09:02

cecilija пише:PUT IGRE I SREBRNOG PRAHA

Dođemo tako u dane kada prebiramo po svojim venama, kad smo sami sa sobom i trgamo po listovima našeg života. Mnogo toga se moglo učiniti ali vreme je otišlo u nepovrat. Tragovi su suviše duboki da bi ih izbrisali. Moje bilo nečujno je jedrilo rekom života, stežući u nedrima bolom, a bio si moj idol. Htela sam još i nikad nisam bila zadovoljna ubranim cvetovima. Htela sam im promeniti boju, izgled, latice mirišljave natopiti mojim etrom...
Opet igra, samo igra je među zidovima. Muzika pleše po mojim venama i kida damare na komadiće. Ne, ništa se neće izmeniti. Ostaću sama u svojoj ljušturi izbrkanih osećanja i nadanja. Kao nežan leptirić, udaraću u svetlost ne bih li našla put ka zvezdama. Zraci su se upleli u mrežu. Mreža je kormilo koje luta bez cilja. Da li ću se probuditi sutra ili ne.... Šta će doneti nedelja ...novu bol iili život. Molitva zamire na usnama....tiha i nečujna..pomešana sa suzama...i pitanjima...koji nemaju odgovora.
Zatvaram kovčežić i u njemu tajnu ako se ne probudim niko je neće saznati. Tada plesaću igru na mesečini na srebrnim stazama večnosti.
Još sam tu i držim srebrne igle pletući priče….Sutra razmišljaću o… novim bojama, izgledu i nacrtima za neku novu ideju i sjaj koji sam našla sudarajući se sa blještavim zvezdama. A, Vi hoćete li doći da čitate nove redove od srebrne pletilje???

CECILIJA 20.09.11.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 16 Мар 2012, 09:09

Čemu citat bez ikakvog komentara?
Da li Cecilija želi da ovo ostane ili da obrišemo?
:mah :mah :mah

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 17 Мар 2012, 11:53

Sky Seeker пише:Čemu citat bez ikakvog komentara?
Da li Cecilija želi da ovo ostane ili da obrišemo?
:mah :mah :mah

Novi članovi se još ne snalaze! Verovatno da je to u pitanju:)))
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 17 Мар 2012, 11:59

Znam.
Da li tebi smeta?
Da li da ostane ili ne?
:mah :mah :mah

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 17 Мар 2012, 12:10

Sky Seeker пише:Znam.
Da li tebi smeta?
Da li da ostane ili ne?
:mah :mah :mah

Ne smeta mi! Ali to pitajte gospodina koji je citirao?
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 17 Мар 2012, 12:47

Ok, neka ide dalje....
:mah :mah :mah

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 30 Апр 2012, 11:47

DAH ISTINE

Kad se radost isčili
i maslačak se osuši,
i opet se povrati novi dan...

Stresoh sa sebe prašinu koja je ostala iz proteklih dana. Što li to
naglašavam, verujem da se pitate? Davno je nestalo bombi, sada se nude
malene čokolade i šarene laže. Ko li će bolje izneti neki novi plan da
bi u zaspalim jastucima probudio lenjivce vremena. Kada se radost
isčili, iz naših duša, ostala je samo prašina proteklih dana. Obećana
zemlja zanemala od laži i zakopčanih okovratnika, debelih stomaka je
malo, al' kapu kroje po nekoj meri iz sladunjavih sapunica. Ha, ha
čujem, neki se smeju od Vas, dokle priče, reči bez dela i snovi
izgoreli u pepelu. Maslačak se osuši, a seme, nema plodnog obrađenog
tla da se podigne u novu biljku, svi posustali i ne rade....
Uzdignute glave, ponos srditog pogleda hara i reči zamrle na usnama.
Gromoglasno: ništa novo se nema ponuditi.... Pupoljci čekaju da se
otvore i iznedre neki novi svet, bolji i srećniji. Opet se povrati
novi dan, bleda nada titra ispod oblaka i Sunce koje spava na
savijenim zracima smeši se svima. Novi dan se rađa sa novim početkom
previranja i budalastih obećanja. Verujete da će se zemlja obnoviti i
niknuće novo seme? Opet će brujati zvona veselja i novih stranica bez
stramputica i imputiranih nogu...Da li?????

CECILIJA 14.03.'12.
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 30 Апр 2012, 11:51

PRED ONAJ TREN SNA

Noć uvila krovove u tminu i šumi vatrom zaboravljenih uspomena. Zvuci
čarobne muzike zavijaju i odbijaju se o gole zidove. Klavir, nemirne
tonove raspliće, kao ti moje kose u onoj noći bez sna. Osetila sam
dodir tvojih ruku punih čežnje i slasti. Krijući dodirivao si
beličasta nedra. Željno si pio sa mojih usana jutarnje kapi
srebrnkaste rose, mrsio plavičaste uvojke i mazio ruke tople od sna.
Ćutala je zora o našoj ljubavi. Prvi petli lepetom krila uznemirili su
te i nestao si u onoj kopreni zvanoj iluzija. Tako bih vratila sat
unazad i opet grlila, želela i htela san da se vrati...
Muzika i dalje nežne zvuke spliće u slapove koji spiraju tišinu sa
usana i vatru zaboravljenih iluzija iz nemirnog tela....

CECILIJA 20.03.'12.
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 30 Апр 2012, 11:55

TIŠINA VIŠE NE BOLI

Noć odmakla, tišina je para, seče želja za tobom. Ništa nije kao pre.
Studen ulazi u srce. Sve je zatvoreno. Nemir razdrljio dušu i ne da
joj mira. Tišina boli. Jastuk mek od paperja nežnošću miluje, još
miriše na te, klizi ruka i popunjava prazninu. Trenutak vraćam u
sećanje. Šta li sam htela da ti kažem? Boli me ruka u ramenu, izvrnuta
i ukočena od tvog stiska. Ne, ne mogu tako, zagubilo se nešto naše
nešto lepo....Muzika tiho svira neku setnu pesmu, ima još nade za
nas...Drhtim pri pomisli tu si a nema te? Slušam zvuke nežne, pletu po
mojim damarima, truba me obara tonovima i osvaja. Sve jače podilaze me
žmarci, Topla krv teče venama ali nšta ne vredi,
sni su nestali odlaskom tvojim. Bljesne pogled po nekad kad misao
krene i suzama okiti lice. Čuju se koraci...Jutro zagrlilo dan i
razbio se san. Svetlost ušla kroz prozore i obasjala sobu novim
nadama. Osmeh se vrato na lice.
Tišina više ne boli. Okrećem list na drugu stranu i pišem....

CECILIJA 18.09.'11.


NA DRUGU STRANU

Pišem nove stranice i novi dani su ih obasjali.... Znaj opet sam
počela da živim....Opet sam na krilima vetra i srećna, čvrsto se držim
za njegove repove. Hahahahahaha repove smejete se! ? Što da ne ???
Neki novi snovi zagrliše moj jastuk, bol je uminuo i odlepršao poput
ptica u traženju hrane... Ne, lane moje, nemoj se radovati mojem
životu. Tu leži tajna izumrlih predaka i molitve ....nad molitvama...
Ima lepih reči koje nas čuvaju i mada je tišina... opet je mir u srcu.
Tišinom sam se ogrnula a tugu zaključala u dno onog malog srca i
veselim se visibabama, mada su već uvenule i svežinu izgubile. Rađaju
se neki novi cvetovi unose svežinu u moju sobu i radujem se jutrima
koja će opet otvoriti novu dugu u mojem srcu. Dugu punu lepih boja i
slatkih snova bez .... Ma nije važno čega... Opet se probudilo proleće
u meni i želja za snovima a to je ono što mi niko ne može oduzeti....
Neki novi klinci čuje se pesma i ona donosi novu ....Sanjaj.... Da...
san je nešto što najviše volim. Tamo se ušuškam i ćutim i niko me ne
vidi a ni nalazi...

CECILIJA 05.04.12.dodato 30.04.'12.
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA