ŠKOLJKA BELOG ORLA-Vera Gajić

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
veragajic
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 563
Придружен: 14 Јан 2011, 00:50
Место: SABAC

Порукаод veragajic » 11 Дец 2012, 02:24

NEKA TAKO BUDE (01.01.2012)

Srećna ti Nova Godina,ti moja.Zbunjena i zaplašena što hrabro osvajaš staze.Ti što širokim pogledom gledaš svet.Udahni duboko i zaroni u bolji život.Neka te vetrovi srca pronose kroz bonace i bure,neka jedina stena u duši bude snaga,moćni vulkan umesto ledenog brega.Ti znaš sve strme ivice uspona,ti si Arijadninom niti opasala lavirinte.Nasmej se i čuvaj osmeh do sledećeg vatrometa.Prihvati dlan koji te odavno čeka ispod zvezda.Prihvati osmeh i suzu,radost i bol,let i pad i neguj ih kao raznoliko cveće u bašti života.Posej zvončiće kao najsladju muziku veselja i uživaj u njima.Tvoj put je poseban,namenjen samo tebi i vodi te kroz pustinju do prekrasne oaze,kroz plamen do dijamanta,kroz Badnje iskre do Boga.Do harmonije univerzuma,do beskrajne ode radosti.
Volim te tako jaku i slabu,tako veselu i uplakanu,tako nesigurnu i moćnu,tako ranjivu i čvrstu.Tako posvećenu izvoru života.
Nisi ti ni zla,ni sebična draga moja,ni negativna ni spletkaroš,ti samo ljubomorno čuvaš onu devojčicu što tek uči da hoda,što se nedavno iz tvoga srca rodila.I čuvaš je od vetra i stranputica i ružnih snova,od loših ljudi.
Zlatni oklop ljubavi ne mogu probiti pakosne strele jada.Sada si tu,na pravom putu i samo hrabro napred.Protekle su kroz tvoju dušu mnoge mutne vode i pročišćene istekle na belu njivu stvaranja.Gorele su i topile se stene tvoga srca do bleska dijamanta,slagala se zrnca soli velike kuće srama do zlatne ljuljaške nebeskih visina.
Volim te tako svoju i tako svačiju,tako samu i tako punu duša,posvećenu sebi i svima,široko raširenih ruku u čiji zagrljaj staje ceo svet.
Odranih kolena pevala si životu,pognute glave sanjala vrh,pred mrazom mržnje zračila ljubav,pod strelama pakosti veličala ljude.
Volim te ranjena i vaskrsla moja,kao što čobanin voli prolećno jagnje,kao sunčev zrak prvu visibabu,kao Bog svoje odbeglo stado.I poklanjam ti plavu vrpcu uspeha,kompas da nikada više ne lutaš,da nadješ put do svoga praga.Strpljenje da uvek razumeš a ne sudiš,hrabrost da zauzdaš plamen i mudrost da ZNAŠ i UMEŠ.Ne traži više detelinu sa četiri lista,imaš raskovnik u srcu,on otvara sve kapije.Samo hrabro putuj kroz život u svojim čizmama od sedam milja.
Srećno ti rodjenje draga moja,srećan ti prvi korak,i čuvaj svoje korene da duže traješ.Čuvaj onaj natruli prag ispod koga izmile zmija da pokaže ti put.Srećna ti bila ova godina nade i snova,uspeha i sreće,što započe nebeskom ljubavlju i božanskim vatrometom.
Voli i rasti i smej se,zagrej dušu radošću,otopi mrazeve da se pootvaraju pupoljci želja,prigrli ljude da te ispuni blaženstvo,da se razbokora sreća u duši.
NEKA TAKO BUDE.
TESNO MI JE POLJE ZA BESKRAJ MOJE DUSE

Корисников грб
veragajic
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 563
Придружен: 14 Јан 2011, 00:50
Место: SABAC

Порукаод veragajic » 04 Мај 2015, 22:07

Taj cudni razigrani delic sto skakuce i peva,sto poput talasa zakotrlja zvoncice smeha,sto me zagolica i ispuni toliko da pucaju nedra,taj mili,topli komadic duse koji je u potrazi za svojim nebom stigao na kraj sveta,taj slatki komadic sto me uspavljuje pesmom i budi radoscu,sto se ugnezdio u najdubljoj riznici srca,izrasta do sunca i duge,ispunjava me i prepovija,u meni gadi novo gnezdo ljubavi...
TESNO MI JE POLJE ZA BESKRAJ MOJE DUSE