sitnice

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 11 Мај 2010, 14:28

volim zoru, pa se uzorim, utrkujem sa suncem
tkam na tamnoj potki svetlim, a ne vidi se
do čun
a na čunu

sedim druga ja
još uvek spletena
svime što videše moje oči
i što zaključa moje srce

zato otpadaju primisli reči
tromih i nezgrapnih
a nije ni važno

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 12 Мај 2010, 08:15

Non finito-Never Ended Story


Ne dok ne dosegnemo prostor
između dva treptaja oka
Jer onda
Nam se učiniti može
Da blesak sunca
U mesečinu spliće
Čunak onaj što
Tiho plovi
A Haron vođ mu užasni
Kao na dageotipiji
Dvovidom
na malteru se živom stvara

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 15 Мај 2010, 06:40

Pozorišni plakat


Ispalo iz knjige. Parče papira. Sa crtežom planinica, puteljaka i ljutića.Ali, nije to bitno.
Na poleđini papirića brojevi....stana, telefona, registarskih tablica...ali nije ni to bitno.
Bitna je knjiga. Naslov čudesan, volšebno iskrsava svaki put kad se setim kojiko su me gušile reči za poduhvate od posebne vrste.U toj knjizi, jedinstvenom priručniku, popisu, katalogu, ili kako već, stoji i ovo:
Poštovana gospođice,
Slučajno doznadoh, da ćete iznenada da putujete u S. , te Vam je radi toga potrebna putnička torba. Ja imam vrlo udesnu takovu torbu, koja mi po više meseci zaludna leži. Za to se usuđujem da vam je na poslugu ponudim, te Vas molim da me izvestite, kog dana da Vam je u stan pošaljem...
Očekujte poštovani gospodine, da ću se veoma starati o toj putničkoj torbi. Vašoj. Nisam sigurna, ali slutim...zaboravićete u njoj...i putić, i planinicu, i perce...pa ću morati da nastavim, docrtavajući svojim stopalima....sabirajući sve okuke i strmine što ih , za svoju dušu, ispravih usput..
spleteni, pleteni...pa se rasparaše...
kako li se završi
od ostatka
crveno, pa crnim


%$%$%

Корисников грб
čincija
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2192
Придружен: 21 Јун 2009, 16:52

Порукаод čincija » 16 Мај 2010, 20:00

marabu пише:volim zoru, pa se uzorim, utrkujem sa suncem
tkam na tamnoj potki svetlim, a ne vidi se
do čun
a na čunu

sedim druga ja
još uvek spletena
svime što videše moje oči
i što zaključa moje srce

zato otpadaju primisli reči
tromih i nezgrapnih
a nije ni važno


vazno je, kako da nije vazno!

:dada

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 17 Мај 2010, 13:14

:B:



za sve što je važno

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 04 Јун 2010, 09:31

Ne mogu da se setim toplote trave kad je zgreje junsko sunce. Sve nešto glavoprazno. Bezrečje.
Potrebna je neka viša sila. Energetski naboj da protrese uspavane.

Ja ti kažem, da se ne može večito ležati. Promeni bar posteljinu.


Tamo gde je nakad bilo prozorsko okno, počinje da mi se smeši lice sa reklame.Nikad nisam do kraja pročitala ta unakrsna blešteća crvena slova.
Ti zubi tako smelo zaviruju u moje uznevereno lice. ravnopravni su sami sa sobom. Srećom nema očnjaka. Neće me , dakle, ovog jutra osokoliti neka horor priča.
Namignem starleti jednim okom. Ona meni isto.

Ne mogu da shvatim ljude malodušne. Živneš tako. Odradiš jutarnju gimnastiku. Popiješ jutarnju kaficu. Pojedeš dvopek ili jabuku, pa hajd.


Mikropokretima opipavam krevet.Nešto krcka, kucka, kukumavči. Pomeram vrat levo-desno. Prsti na nogama upisuju podne.Upijena sam. Tu. Gde jesam.

Sve je na mestu.

Glockalicu ću jednom, kad pristupi, tresnuti. Oštricom.

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 01 Нов 2010, 08:43

da hoćem
a nećem
da smotrih
a ne videh
da zaronim
pa iskočim
ne bih
se
svoje misli nagledala
ako o strašnom
strašno je

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Par dana bez svesti bejah, ili o tvitovanju, ili o nemogućem

Порукаод marabu » 02 Феб 2011, 15:07

Otreznilo me 140 karaktera.
Ah, da. Stvorili smo, na kraju, i nadrealistički predmet. Savremenu književnost.
Salvador Dali je od paranoje napravio umetnički koncept. Ja sam zaustavljena na ovom trgu na kojem krabulje plešu.
Tajanstvena kutijica, ždralove zarobila. U njoj tiha muzika svira.
Salvador Dali je voleo paranoju. Ja živim od nje. To je tako moderno.
Online komunikacija. Kanon ili kanjon?
Onda, mislim, ne možeš slati poruke osobama koje te ne prate.Ne možeš čitati postove sa blogova na koje nisi pozvan(!).
Cvrkućemo, a ponekad i krekećemo.
to be silent and invisible

Pljuc.
Retroaktivno. Kao patofne.
Po čemu se savremena književnost razlikuje od 'materijala' turbo folka?
Ne znam šta znam. A, opazih 'niučemu' arhaizam, tekovinu avangarde.
Zovite me MarinaBg86, alias Sunčica, jer nastadoh neprirodnim putem, čitajući satremenu literaturu.
Qui pingit florem, floris non pingit odorem. (i Latini znađahu za pingovanje).
Podoban glavomklimajući amaterski analfabeta. Az.
Raskiseliše se, kačkalicom pričvršćenih kezova.
Mojum nije u mom vlasništvu. Citiram. Ponekad izgleda i sebe.
Klot pa frket, pa prebaciš na pomoćnu iglu
Čavke nisu vrane.
Svrake nisu čavke.
Krilca pod miškom,repići.Srećom, ne vide se. Beleg jurodivi.
Rikverc specijal
zona katastrofe. Palacaju.
Crveno pa crnim.
Uporno tvitujem sama sebi. Autizam.
Nedoraslo zvere,smeška se. Posedujem dva očnjaka i jedan umnjak.
Toll znači perje. Operjavile mi trepavice. Prepisujem.
Kad je retro i ne ume na daljinski.
Trenutni analfabeta bojkot. Odbijam mušičarenje u hladnoj vodi.
Čitam i ne mogu da verujem.
Gusenice tirkiznog krzna instalacija.
Razlepiću te se.Ovo je najzvučnija psovka. Na netu sam pristojna.
Mađioničarski trikovi ranih holivudskih filmova: sec, sec, škljoc.
Iznenadiće se sajber čeljad u dubini sfere svetlucajuću avet ugledavši. Požar automatskog teksta.
remboiluminacijealhemijereči. Hipnotisana tipka Q zaskoči me jednom, davno.
Zbiljovnik internet očnjaka tu je, za vratom mi, slutim.
Ne mogu ništa, sem šantave misli da pobacujem.
Nemam šta da poručim. Zamaram oči.

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

dragi spisatelji

Порукаод marabu » 13 Феб 2011, 17:01

Ja,trbuhozborac i trepavicepreslagačica,izjavljujem da su se moje priče otele kontroli. Zanoktice čudovišta koje ne poznajem(a koje sam,izgleda nehotice stvorila),njegove/njene poispadale zube,izgubljena dugmeta,pramenove kose pronalazim svuda gde zaluta zenica oka moga.Urokljivog.Ne odgovaram za postupke svojih rukotvorina.Ne tražite me ako ih spopadnu grešne misli. (preprichavanje)

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 27 Феб 2011, 17:16

Pero i čipka (H.F.Talbot, Fotogenični crtež pera i čipke, 1839.)
Preparirana površina papira privlači gospođicu Georginu. Ona vadi iz džepa svoje haljine pero guščije, pero morčije, pero golubije. Da ublaži tminu kojom ih je okovala, ispod njih slaže porub čipkani.Poluprovidni predmeti poluprovidnog sveta gospođice Georgine, uhvaćeni u trenutku iščekivanja končića sunčanog. Smeškom svojim zakačila je njihove senke za zid preko puta balkona. Stoji gospođica na pragu sveta i vida.
Videlo tačkasto, krugovi koncentrični, fosforescentni čine da predmeti gube oštre ivice. Dim, kao jutarnja izmaglica.Zato njuši gospođica čar truleži, plesan potklobučenih zidova. Negde ispod sobe sa balkonom, u memljiom podrumu raspadaju se, jedno pored drugog, crkotine glodara i poslednji kotur „Dr Džekila i mister Hajda“ iz 1920. Zato joj je draži trag mirisavi kožnih rukavica. Izgleda je hladno negde napolju, a bogme i unutra u nepojamnoj duši drage nam gospođice. Madlenice, što otvaraju svetove, pojedene, ćute.Kinu gospođica i orosi struje vazdušne vanilin šećerom. Vanilom, van.
Uči nas nemi film iz 1920. da se svet može razdvojiti u dve posude. U prvu se sručuju izlučevine, mučnina, nadustost i obnaženost tela. Stvaramo monstruma koji se izvija i grči objašnjavajući onom spolja šta je tamo, unutra daleko.Drugoj posudi pripada tajanstvenost kutijice u kojoj tiha muzika svira. Nestati možeš u titraju kojim treperi nemušti svet.
Ispod balkona postavljamo kulise na jednom trgu. Taj trg ima više namena. Tu je pijaca sa upornim žagorom i agresivnim mirisima i bojama što daju blagu glavobolju izgladnelim odrpancima. Njima ni mašta više ne može pomoći kada ih uhvati groznica stvarnosti. Tim trgom promiču krabulje karnevalske. Ne miču usnama ta mistična stvorenja propast i smrt jednog sveta dozivajući. Na ciglama popločanom trgu varošica kližu se deca zimi. Uzvici njihovi razbijaju se o prozore okolnih kuća. Trg nikad neće postati Hajd park u kome reči slobodno plutaju vazdušnim strujama. Trg je za smrt. Kotrljaju se glave niščih. Ali, o tome se samo može sanjati.
Postavljamo kulise na trgu. Sve harmonijske sile traže savršen položaj, osvetljenje, rakurs kojim diše nemoguće. Varvar u nama se budi. Svaka rečenica se može ponavljati, premetati i izneveravati, sve dok se potpuno ne osamostali, i ne proguta svet.
Stoji gospođica Georgina na pragu sveta i vida. Ne veruje, jer ne zna i ne sluti da će poluprovidni predmeti njenog poluprovidnog sveta svetlošću upijeni ostaviti na prepariranom papiru ono što biti ne može. Grgoljimo reči ove kaže u nju gledajući, trgom promičući. Haj!

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 28 Феб 2011, 09:01

Нина Хаген-Торн, Сунашце

(„Колима је у Архипелагу – одвојени континент, она заслужује посебно причање...“ каже А. Солжењицин.)

Никада не пишите на чистим листовима хартије. Боље је на признаницама.
Неће свако да потпише протокол који су други написали. Тада му следује бокс.Камена кутија без прозора.
Дишеш, дишеш, дишеш...важно је да не заборавиш да дишеш и кад својим телом усисаш сав кисоник из тамнице. Не бој се, нећеш се угушити. Не дају. Само ће ти свест постати другооблична.
И слободна.
Преко пута неба осладиле се птице грожђем. Вреже повијуше ка далеком се пољу отеле. Старац у сламнати шешир ставља плавичасти и зеленаксти отисак сунца.
Зрикавци. Пече под табанима.
У врелом уљу крофне преврћу се.Једна рука са треском их вади у тањир са плавим и црвеним цветићима. Отежао од погледа.
Преко пута од неба светла река купа се.
Слике ређају се.
Промичу помућеном свешћу.
Нови простор.Ритам. То сунце детињства.
Африка.
Питала се Нина одакле су јо позната та црна деца, лишће у светлости платана., црвене сасушене грудве земље?
Нина,сунашце, подари ми моћ да кроз решетке ових дан пронађем ритам немирне воде. Коју си створила тако давно. Тако далеко...
Да је пијем. Па се запијем.
Не као у сновима.
Онако, одистински.

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

trideset tri, broj Bleza Sandrara

Порукаод marabu » 24 Мар 2011, 19:04

Trideset tri
Otišao je tako jednog dana. Samo se spustio niz stepenice na peronu. Tek tri stepenika,kamenitih i uleglih pod platnenim, gumenim, kožnim ili bosonogim. Onima sa zambiljima, novinama pod miškom ili teškim putnim torbama u ruci. Motiv poznat već iz literature o odlasku, tek tako, pod imperativom integralne čežnje. Poštapaju se scene jedna drugu podražavajući, jedna drugoj došaptavajući..šta je sledeće..prašinom popale tračnice..ali to samo ja vidim.
Kutija u kutijici tamom sefa ušuškana. Sedi gospođica pod prstima hrapavost papira ispitujući. Slepim okom bol prominu. Ti glatki prepleti, izgleda da su od drugačije materije. Boja? Neko je oslikao staze za njene nežne jagodice. Otisci prstiju prepoznaće se dok budemo otkrivali konačnu prirodu gospođice Georgine. Ta rapava uzvišenja, i nizine, planinski prevoji i snegom okovane daljine. Na ivicama struji. Oluje. Samo da se ne uzburkaju strasti. Ko će sa brodolomnma? Ona, slepa na jedno oko. Mi, nemušti, očiju razgorčenih, sve u ovaj tekst gledajući.
Motri svojim milovanjem gospođica, kartu sveta otvarajući.Sve neke nepoznate zemlje vezući po ivicama, i u sredini. Po ivicama aždaje i lotofazi caruju. Debelo more u čvor vezujući, da se ne istrči pre vremena. U sredini stoji jedno ništa. Zenica našeg čitaoca.
Nije daleko priča o gospođici od Latinske Amerike. Tamo je Manolo Seka. On stoji na kraju puta, i na početku prašume. Svakog dana delje od mahagonija figure iz pripovesti o Hristovom stradanju. Njemu jedan pesnik piše pisma, ne znajući da li je taj Manolo Seka ikad postojao. Ili je bio tek priviđenje na putu kroz Brazil.
Jednog dana i gospođica je tako dobila zavijutak. Iz neke tame. Od nekog pesnika, za koga ne zna da li je ikad postojao. I sad tumači, nežno, pismo slepih ne poznajući, šta veli ta mapa nečije čežnje.

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 27 Мар 2011, 16:56

AS I GREW OLDER

It was a long time ago.
I have have almost forgotten my dream.
But it was there then,
in front of me,
Bright like a sun--
my dream.
And then the wall rose,
Rose slowly,
Slowly
Between me and my dream.
Rose uintil it touched the sky--
The wall.
Shadow.
I am black.
I lie down in the shadow.
No longer the light of my dreambefore me,
Above me.
Only the tick wall.
Only the shadow.
My hands!
My dark hands!
Break through the wall!
find my dream!
help me to shatter this darkness,
To smash this night,
To to break this shadow
Into a thousand lights of sun,
Into a thousand whirling dreams
Of sun!

Langston Hughes

:mah

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 27 Мар 2011, 17:04


Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 15 Апр 2011, 12:10

Љубичасто

This is not happening in this universe
Or any other
Neither ere these words
Neither are you

(The External World by David O`Reilly)


Кредом љубичастом вучем линију праву. Па криву. Све линије су праве, говорим наглас, само наше око не види. Важно је не говорити превише гласно, због укљученог екрана.
Тај екран је једини украс у овој причи. Он је непојмљиво далеко од вас, драги читаоче. Њиме упревља непозната сила, изгледа.Ми, који приповедамо, не можемо пронаћи ниједним приповедачким триком кабл,или утичницу. Рећи ћемо мудро, да ова сторија почиње минусом.
Када су редитељи експресионистичких филмова градили сцене за своје избезумљене јунаке, сатима су премеравали простор тражећи прецизне тачке кроз које ће провући сенке. На данашњим плавим или окер копијама, те сенке нису више црне, али су и даље моћне.
Да, линије су све праве, само их наше око премести у завијутке и кружиће...
Прах љубичасти по прстима мени, па теби, па мени...
Колутамо очима, сенкама разговарајући. Екраном зујалице. Екраном вртоглавице. Екраном оликовљени пејзаж промиче.
Тамо у долини, низ реку, јахач. Забацио шеширом сунце уназад. У шеширу госпођица Георгина плете, окер, па плавичасто, са љубичастим.
Играмо се мачке и миша. Ви одовуд, ја одонуд, дивотну фигуру скупа хватајући. Удицу забацисмо, госпођици испред носа. Бибером ћемо је истерати на чистину. Зеленом жучи разгрнућемо је, нек пати заборавница!
Кину госпођица, ал` штрикерај не опара, ал` јахач не заустави се.
И да знам да наставим причу, сместила бих је у сценарио за цртаћ кад се гледа, да се не заборави. Као онда кад бејасмо, ал` сад нисмо.