Male životne priče

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 07 Јан 2010, 22:49

- Još malo .....jupiiiii...!
- Šta još malo – upita tata devojčicu.
- Još malo pa će mi Božić Bata doneti poklone.
- Oooo...da – pravi se tata naivan – Sad će on da zazvoni na vrata.... budi spremna!
- A...tatice šta će mi doneti Božic Bata....hoće li biti ona lutka što plače sa pravim suzama?
- Ja stvarno neznam .... još malo pa ćeš videti - odgovori tata.
- Ma znam, da ti znaš šta će mi pokloniti Božić Bata, ali dobro – iznenada će devojčica.
- Dušo...niko nezna šta će mu doneti Božić Bata....pa čak ni ja.
Tada se u razgovor umeša devojčicina mama.
-Znaš šta .... ona više nije mala...njoj je šest godina. Ja sam joj objasnila da Božić Bata ne postoji. Neću da ona jedina u školici veruje u tu priču. To...što si ti dobijao poklone do dvaneste godine i verovao u Božić Batu…. to su bila neka druga vremena!
- Ali , ona je još dete .... ja se radujem toj njenoj sreći… tom njenom isčekivanju. Ona je mala, a mala deca vole priče, i zato ih rado slušaju. Deca su bezazlena, uživaju u životu i imaju pogled na stvarnost koji još nije zamagljen vizurama odrastanja. Ona se igraju kroz život. Zato i vole priče, jer proživljavajući priču....učestvuju u njoj kao u nekom snu...upijaju poruku priče i njenu smisao... Deca vole legende, deca vole mitove deca veruju...zato i postoji priča o Božić Bati – odgovori devojčicin tata.
- To je samo priča. Ja sam joj već sve objasnila – kratko će devojčicina mama.
Pomalo ljut, devojčicin tata izlazi napolje i iz kese sa poklonima izvadi jednu kutiju i vrati je u auto. Potom uđe u kuću.
Ne prođe ni minut začu se zvono na vratima.
-Momenaaaaat…. viče devojčica i trči ka vratima.
Devojčica ulazi sa mamom i nosi kesu, sva ozarena i srećna.Obe.... nestrpljivo vade poklone. Devijčica sa neraspakovanom lutkom trči prema tati i ljubi ga. Mama prevrće po kesi i nervozno reče;
- A meni.....Božić Bata .....ništa?
To je devojčicin tata čekao kao zapeta puška, pa procedi kroz zube;
-Ti imaš trideset godina, nije valjda da u tim godinama veruješ u Božić Batu. Smejaće ti se ljudi. U njega ne veruju ni osnovci…!
Tata izađe napolje .... za njim i devojčica.
- Tata, da te pitam nešto?
- Pitaj ....
- Ti i mama se ne volite i ne živite zajedno zato što ona neveruje ili .....?
- Dušo moja, da bi se ljudi voleli, mora da se ima makar jedno zajedničko verovanje.
- Kao na primer ja i ti?
- Tako nekako.
- A, jel’ mogu ja da verujem za mamu pa da .....?
On čučnu pored nje, zagleda se u krupne dečije oči pa je nežno zagrli.
- Tata .... tebi idu suze.
- Ma ne ..... to je samo kiša ..... hladna kiša – htede još nešto reći ali odusta. Nije hteo sa lažima da kupuje dečije srce. A njega je zaista lako kupiti; zbog čistog i iskrenog verovanja.
.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 12 Јан 2010, 17:13

Уживах! Поздрав велики! :mah

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 13 Јан 2010, 09:53


Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 13 Јан 2010, 19:57

У том случају је акценат на детету још већи.
Иначе, да питам, јесу ли све приче овде из животно-потврђеног опуса, Сомии?

:mah

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 14 Јан 2010, 14:30


Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 25 Феб 2010, 08:05


somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 27 Феб 2010, 14:31

Zaista, šta se to sa nama desilo?

Ceo život mišljah, da samo ja imam „mat“ odgovore, nesluteći da za mene postoje velika „mat“ pitanja. Ja uvek kasnim sa odgovorima. Počesto ih i nemam. Dok si me onomad gledala , kako kujem svoje velike planove, kako mašem rukama i nogama .... u prazno .... tražeći neki oslonac .... tražeći tebe jedinu kakva si nekada bila, naslutih da te zauvek gubim. Slušala si me, dok sam ja grozničavo tražio one najlepše reči, koje si ti znala umotavati u auru svetlosti iz daljine i prelivati ih kermom od duginih boja. Beše to vreme kada smo jedno drugo znali slušati ....... osećati. Šta se to desilo?
Nisam se promenio.Ti si zaista bila moja Euridika, ja samo pokušavah da budem tvoj Orfej. Zato se nikad nisam okretao za tobom. Ne želeh da te izgubim, nesmotrenim okretanjem svojim.
Šta se to desilo,
da više nisi tu
pored mene
snena?

Корисников грб
Čičikov
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3751
Придружен: 19 Мар 2006, 23:10
Место: Parnas
Контакт:

Порукаод Čičikov » 02 Мар 2010, 13:01

SAVREMENIK U ISTOČNIKU

Ako vas kojim slučajem put nanese u Rusiju, u bilo koji grad ove zemlje, tada će te imati priliku da na licu mesta vidite nešto, što objektivno malo gde možete videti. Imaćete priliku da se sretnete sa čudnim spojem savremenog i tradicionalnog, ono što se još može nazvati „izvorno rusko“. Na svakom koraku taj, čudan, spoj je vidljiv. Nemojte se iznenaditi ako šetajući ruskim gradovima između ogromnih savremnih zdanja koja blistaju mermerom, tamnim staklima i mesingom, vidite malu kućicu sagrađenu od drveta, sa svom onom ornamentikom koja je karakteristična za rusku arhitekturu s početka XIX veka. Mnoga takva zdanja, koja i danas imaju svoje stanare što je interesantno, dobila su ovde status spomenika kulture. Te male kućice, koje vas prosto vraćaju u neka davna vremena a isperd kojih po pravilu stoje bele breze, daju jedan poseban šarm ruskim gradovima i čine da vam ugađaj prilikom boravka u njima bude prijatan. S druge strane, ako vam se posreći da prilikom boravka u ovoj zemlji dobijete poziv da posetite jednu takvu kuću, onda će te doživeti jedan, neponovljiv, osećaj laganog putovanja u prošlost.

Ono što trebate da znate prilikom planiranja posete domaćinu takve kuće jeste to da niste nikada sigurni u to kako će taj susret proteći, i kakav će te osećaj nakon njega poneti. Nakon dolaska sasvim je moguće da će vas na vratima dočekati hladno i ozbiljno ali, veoma ljubazno lice lakeja Ivana. U ruskom maniru, i uz prijatnu dobrodoslicu vaš prvi sagovornik će vas zamoliti da, osobu zbog koje ste načinili vizitu, sačekate u dnevnoj sobi. Dok vi laganim, bojažljivim, koracima poput Raskoljnikova prolazite kroz hodnik, gezeći po tepihu zagasito crvene boje, a na čijim su zidovima okačene umetničke slike, i čija koloritnost vam prosto mami pogled, iz susedne sobe, koja je povezana sa hodnikom, vrlo verovatno da će te na kratko videti Čičikova koji, prebrojavajući „Mrtve duše“ sa svojim slugom razgovara o bekstvu i spasavanju gole kože. Sa početnom zbunjenošću i zapitanošću, u dnevnu sobu stupate nekako svečano, i odmah osetite da u njoj sve odiše nekom čudnom atmosferom i da je svaka stvar na svom mestu. Piano koji je postavljen, tu odmah do vrata, a koji zbog svog gabarita ne može biti neprimećen kao da čeka Henrija Tilea da na njemu zasvira „Pseći valcer“. Na malom ovalnom stolu, koji stoji naspram njega a koji je prekriven čipkanim stolnjakom stoji posuda sa čokoladnim bonbonama i šoljice za čaj koje čekaju svog novog domaćina. Miris sušenog voća poput neodoljive arome širi se sobom u koju ste kročili. Po zidovima, bez nekog naročitog reda, okačene su slike i fotografije ljudi vama potpuno nepoznatih. Poput vrućeg šamara uređaji koji spadaju u poslednju reč tehnike a koje spazite u jednom od uglova sobe vraćaju vas u sadašnjost, da bi vas zatim u uglu postavljena stilska vitrina sa pregršt knjiga starih izdanja i radni sto iza kojeg se smeši fotelja koja je očigledno odolela zubu vremena, kao i stara stona lampa i monokl okačen na zidu, ponovo vratili u neko međustanje, neki međuprostor vama toliko nepoznat i stran. U toj atmosferi u kojoj su pomešani i sadašnjost i prošlost, kada više niste sigurni gde se završava san a gde počinje java, i koju definitivno pritiska vaša zbunjenost, iz vrta prema kojem gledaju dva prozora, do vas mogu dopirati, i vi sasvim jasno čuti, smeh i glasove Jelene Andrejevne i dr. Astrova, koji će vašu zbunjenost, dodatno učiniti još većom. Svaki korak u takvoj sobi učiniće vam se pre kao hodanje po oblacima nego li kao koračanje, isto onako kao što je opijena ljubavlju Ana Karenjina krišom odlazila na sastanke s grofom Vronskim, tako da više ne znate da li se krećete ili pak stojite na jednom mestu. Posle svega što vam se u tom kratkom, ali opet za vas predugačkom, vremenu izdešavalo više niste sigurni koga će te ugledati na vratima dnevne sobe. Da li će se na vratima pojaviti vaš domaćin koji vas je ljubazno pozvao da mu učinite vizitu, ili će se na njima pojaviti grofica Tverska, jedan od braće Karamazov ili neko sasvim drugi, neko ko pripada tom vremenu i tom miljeu ljudi.

Posle svega jedno je sigurno, a to je da to putovanje u prošlost koje ste kao savremenik doživeli prilikom posete istočniku, na vas uticalo kao opijum od kojeg vam je bilo neverovatno lepo i u vama probudilo osećaj sreće što ste bar za trenutak bili učesnik, pa makar i u uobrazilji, nekih davnih vremena.
"Artem non odit nisi ignarus."

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 08 Мар 2010, 19:00

Кафаааааааааа, добацујем ја из кревета ......

....... нико ништа. Ја поново викнух, пресекох глас на пола јер схватих да мени нема ко да скува кафу. Па ја сам сам! Сам самцијат! Самци слабо пију кафу. Једино ујутри и понекад ..... кад желе да завире у сопствену шољу неби ли оправдали сопствену самоћу, или дали некакву наду самом себи.
Напољу снег ..... обелио брег. Спуштам ролетне, да му поставим границу докле је моје. Како је навалио, ако си само мало мекана срца, ето њега у кревету. Ни снег више није, као што је био. Врабци се ућутали ...... завезали своје жуте кљунове машницама од хладноће. Завучени под стрехе ..... испод олука и црепљика чекају да упалим телевизор, небили и они чули временску прогнозу. Излазим напоље да запалим цигарету и као онако прозборим колико је сати, да би и они знали колико има до првих вести. Жао ми је када неко чека, а незна колико ће бити дуго то време чекања. Сад знају. И мени је лакше.
Вратих се да попијем ону моју самачку чемерушу. Уф ...... ! Горка ли је .....!

Корисников грб
marabu
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 411
Придружен: 19 Феб 2010, 08:33
Место: sever, pa malo na istok
Контакт:

Порукаод marabu » 11 Мар 2010, 16:19

Možda se dekretom ustanovi prelazak radnog naroda sa jutarnje kafe na popodnevni čaj..Moglo bi duže da se spi...da ne postanemo ranorani trbuhozborci ili oni sebiubradugovoreći ...
Dok se ne uzjoguni dan, sve nečim kao što se mora, a ne može.. (zabrinuta komšinica sa prvog sprata, kojoj neko svako jutro opuške slaže na terasu... po njenom vešu sa cvetnim dezenom...)

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 14 Мар 2010, 14:05

Комшијска причица

Комшинице са првог спрата, разумем твоју забринутост у вези „трбухозбораца“ или за оне „себиубрадуговореће“. Разумем и намеру у вези декрета и преласка са кафе на здрав чај.Неразумем тебе комшинице, што на тераси првога спрата онако смело остављаш свој веш са цветним дезеном, чипкицама и осталим заводљивим трачицам. Сав мушки свет у твоме улазу је слуђен, што твојом храброшћу и избором веша, што мирисом оплемењивача и прелепим призором. Мушке фантазије су чудо !
Некада смо до продавницe ишли главном улицом, тамо поред трафо станице, уз оне две трафике, сад се смуцамо око ћошка зграде, блатњавом пречицом, потом, поред твоје терасе. Ту нам се као по правилу одвеже пертла, затежемо каиш и подижемо зарозане фармерице, бројимо кусур и бацимо чежњив поглед.
То су приметиле и жени из истог улаза. То сигурно оне ..... као љубоморне кучке, тресу своје пепељаре на твој веш са цветним дезеном. Незнају, да немају толико опушака колико ти имаш цветића.

***

За разлику од твојих верних комшија, имам срећу да живим у „приземљуши“, моја тераса је двориште, онолико велико, колико се за један дан може ходати. Немам испред куће базен, али је надомак лепа река, иза куће немам врт, то је шума, до у недоглед.
Нажалост, немам комшиницу са "цветним дезеном". То је цена предграђа, и живота у природи. Једно имаш ...... друго немаш. Судбина! Зато ..... пресели се! :mah

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 16 Мар 2010, 11:25

Самоћа
(Самоћа је пасивно стање. Опстаје управо зато што се надамо да ће проћи и не чинимо ништа да би то променили.)

Самоћа је стање које ми јесмо али које се у нашем свету препознаје као одбљесак туге, као нешто што самим својим постојањем доноси узнемиреност и буди страх. А када би смо јe видели у њеној пунини, самоћа би нам се учинила попут прекрасне слике коју је неко неправедно поставио у неки забачени дeо музеја. Када би свој цели живот провели у самоћи, научили би да самоћа не постоји све док имамо барем једног пријатеља - себе. И све док се наш пријатељ жели дружити са нама. Јер права самоћа почиње тек када изгубимо то пријатељство, тек тада можемо рећи да смо осетили самоћу у њеном пуном страху и снази.
Неправедно оптужена самоћа је осећај који постоји у свима нама, само је понекад јаснији, а понекад се због околности које нас окружују сакрије чекајући прави тренутак када ће моћи победоносно изаћи на површину и у нашој унутрашњости створити олују. Олују која ће када протутњи испрати све оно што већ дуго накупљено у нама чека своје ослобађање.
Можда ће нам требати сати, можда дани, а можда и године да схватимо колико смо тога том олујом добили. Колико слободе и кристално јасног погледа. Погледа који можемо усмерити на све око себе читајући свој живот у свему што нас окружује. Јасноћа виђења, то је оно што добијамо самоћом, и зато би јој требали захвалити. Почетак и крај сваког живота почиње у оном што ми називате самоћом. Долазимо са њом и одлазимо са њом. Једино између тога имамо сталну потребу за доказивањем својег постојања кроз друге, имамо потребу доказати себи да смо живи тако што ћемо то прочитати у туђим очима, чути у туђим речима и осетити у туђим емоцијама. И с обзиром да је то нешто што нам не може донети олакшање којег очекујемо, ми стално имамо потребу за још јачим и јачим доживљајима себе у другима. Када би само прихватили да смо ми ти, који треба себе себи показати, схватили би колико је једноставно проживети овај живот баш на начин који желимо, без самоће. Са сталним пратитељем који је увијек уз нас, спреман да нам пружи подршку кад год нам је то потребно - са самим собом. Са неким који тако јак у својој пунини осећа оно што je , и на тај начин омогућује нама да доживимо све оно што желимо. Живот је ту да га живимо, друштво смо већ одабрали својим доласком, а све остало само су бића попут нас која су ту да се дружите, да се волите и помажете. Све остало само су облици заједничког постојања који нас удаљују од самих себе, од оног са чиме смо дошли. Гледајмо своје ближње као неког ко је ту попут нас, са својим теретом постојања, са свим оним што има и што га чека. Гледајте и проматрајте, а онда делујте по својем нахођењу, за најбоље добро оних поред нас и себе. То је једини пут да схватимо да оно од чега највише сви бежимо је нешто што нас најбоље прочишћује и доноси најбоље учење, прилику за раст и победе.

Хвала Творцу Града на уступљеном простору, а житељима града, свако добро.


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable