Male životne priče

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Male životne priče

Порукаод somii » 28 Сеп 2009, 14:10

Газим прашњавим путем, чарапа поцепаних и ногу прљавих па се то и невиди.
Изнад мене јато црних птица, само једна слетела на главу и стоји онако накриво
насађена. На леђима носим дебели слој њиховог измета ...... Замном иде мој пас
Бен на пристојном одстојању. Избегава ме зато што сам га више пута изневерио.
Стајем на моменат и педантно претресам пробушене џепове ...... Нема више ни
једног пикавца. Бен ми се убија од смеха ...... То радим на сваких десет корака.
Тражим камен у мраку небилих са Беном завршио заувек ..... Повијеног и шугом
нападнутог репа, он бежи у мрак.
Настављам пут ка великој ватри која пламти у мраку гутајући суву траву покрај пута.
Чујем Бена како завија и моли ме да не идем даље ...... Зашто да не идем?
Окрећем се Бену, церекам му се у лице и корацима уназад улазим у ватру. Немој,
изгорећеш ..... завија он. Па шта ..... ја волим да горим .... цинично му одговарам!!!
Тада, пламен захвати моје пластичне папуче и поцепане чарапе, крете уз ногавице
мојих закрпљених панталона ...... позади нема шта ни да гори, цео живот сам
ишао гологуз ........ Пламен потом захвати осушени измет птица на мојим леђима.
Почех да горим цео, и на трен ...... из мене испари оних седамдесет посто воде од
које сам сачињен. Тридесет посто сувих материја у облику пепела покри прашину
пута ...... Неколико грама био-енергије узлете ка небу. Задње што сам видео, биле
су сузе у Беновим очима ........ Осетих радост и олакшање, што ме више нема!

+++

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 30 Сеп 2009, 00:55

Спуштам се лаганим ходом уз саму Ботаничку Башту, оном малом улицом што је вечито у некој изградњи и избијам на некадашњи „двадесет девети“. Прелазећи семафор на“моје зелено“ једва избегох пар гажења од оних, „жељних крви“. Предамном кафана „Блед“. Одмах уз њу, мало десно улица Војводе Добрњца окићена и прошарана хладовином, од крошњи дивљих кестенова.
Мало напред , са леве стране, застајем код зелено офарбане тарабе. Капија на тараби иста као некад. И она квака .... старинска. Учиними се некако мања, погурена и снуждена ..... као да моли за пар ексера и које кило боје. Провирујем између њених пукотина и размичем пар трулих дасака, као ребра неког мртваца, небих ли угледао стару чесму посред дворишта, плаве перунике око ње и велики грм дивље руже. Гледам како је све то постало мало , а некад једва успевах да то двориште претрчим скраја на крај.
Намерно кашљуцање старијег господина који је у руци држао ону .... некад моју кваку, са намером да уђе у опет некад моје двориште, упозори ме на непристојност. Као да се ништа није десило настављам ка некадашњој кафани Скопље где сам у њеној башти попио прво пиво.Ту некад беше најхладније точено пиво у граду. Једва се прогурах између фрижидера за самопослуживање хладних напитака, металних столица и од росваја бљештавих столова.
Полако се успињем Кнез Милетином па онда под благим углом у Шантићеву.Тамо негде, по сред њене средине застадох поред старог излога кроз који се могла видети фризерска столица, пресвучена црвеним скајем. При уласку на самом прагу почех скидати гумицу са репа моје косе. Одложих је у џеп и седох у столицу.
Док је та вечност од шишањ трајала, чуле су се само маказе и вести радио Београда из неког сакривеног апарата, док сам ја жмурећи ћутао .
При устајању отворих очи и погледах у огледало. У огледалу .... видех неког странца са закривљеним носем и крупним тужним очима ошишаног на кратко. Спуштам поглед ка дрвеном поду премазаним прерађеним уљем, и угледах „моје русе косе“. Тако их је некад .... једна жена звала.
При изласку, на самим вратима осетих како се низ улицу Павла Папа котрља зелени мирис Бајлонијеве пијаце. Кренух ка њој и код првих контејнера извадих нешто из џепа и бацих у заборав.

w.margetic
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 3
Придружен: 10 Окт 2009, 11:13
Место: BAČKA PALANKA
Контакт:

MOŽDA SAMO USPOMENE

Порукаод w.margetic » 10 Окт 2009, 12:12


somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 20 Окт 2009, 09:45


w.margetic
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 3
Придружен: 10 Окт 2009, 11:13
Место: BAČKA PALANKA
Контакт:

Порукаод w.margetic » 20 Окт 2009, 19:29

U glavni grad tadašnje Juge stigao sam pred samu ponoć, isuviše kasno da bih imao vezu za dalje putovanje prema Bosni. Nije mi preostalo ništa drugo, nego da se šetam gradom ostatak noći. Već nakon jednoga sata dosadilo mi je da sedim u čekaonici. Nisam baš puno hodao gradom, kad potražih kafanu u blizini stanice. Zapazih jednu i uđoh u nju. Razgledah je sa vrata. U polumračnoj prostoriji, punoj dima, jedva sam razaznavao stolove i ljude oko njih. U jednom ćošku primetih prazan sto.

Možda sam popio tek jedno piće i naručio drugo, kada, učtivo me pitajući za dozvolu, za moj sto sede čovek malo proćelav, tu negde blizu četrdeset godina. Trebalo nam je da popijemo jedno pivo pre nego što smo započeli razgovor; posle, zagrejani alkoholom, nismo ga prekidali sve do jutra. Pričalo se o svemu i svačemu. Piće za pićem odvezalo nam je jezike i probudilo uspavani mozak. Svoja imena nismo ni spomenuli, nekako nije ni bilo potrebno. Postali smo neobično prisni, previše bliski, kao da se znamo ceo život.

Te njegove oči ... nekako poznate, ... kao da sam ih gledao sto godina, ... svaki dan ... po ceo dan ... jutrom ... i noću .

Njegove oči su mi dosta ličile na moje, ili mi se bar tako činilo u tom trenutku. Zračile su iskrenošću i prijatnom toplinom. Kao da su nam misli i pogledi bili na istoj talasnoj dužini. U vazduhu se osećala prijatnost atmosfere razgovora. Vreme nam je teklo lako i brzo, kao mleko niz grlo.

Još pod svežim utiscima, prvo sam mu pričao o svojim danima provedenim u vojsci, o svojim nestašlucima u tek proživljenoj mladosti, o svojim željama kada dođem kući i o svojim snovima u budućnosti .

A on je meni ukazivao na greške koje je on činio pri ispunjenju sličnih svojih, vlastitih želja i snova, o poverenju u ljude i velikom razočaranju u njih, o nekoliko velikih ljubavi u svom dotadašnjem životu i nepopravljivim propustima, što ih je činio u vezi sa njima. Davao mi savete iz svoga velikog iskustva u životu, i opominjao me za ubuduće...

Ni sam ne znam koliko sam piva popio. On je skoro sve platio.

Uz svitanje smo se razišli svako na svoju stranu, svako svojim poslom, možda pijani, pomalo i mamurni i nenaspavani, uz srećan put i sa željom da se sretnemo, možda, nekada u životu.

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 23 Окт 2009, 12:21


w.margetic
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 3
Придружен: 10 Окт 2009, 11:13
Место: BAČKA PALANKA
Контакт:

Порукаод w.margetic » 23 Окт 2009, 21:51

Za LUDOG ili OSEČAJNOG, ...
Dole naneseni tekst gramaticki nije obrađen, neče niti ni ijedadan lektor da ga obrađuje ... ne razume ga ....

Sve na pisano poništite, ako vam se ..... hm... gramatika.... Meni slova, odnosno svako samo jedno napisano slovo, mnogo toga kazuju, kao i svakidašnje sitnice u životu.
Č i Ć su mi velika mana... BOSANAC.......

Pravim tu usporedbu iz ćinjenice, da baš te sitne ćinjenice nekada znače i prave velike korake u životu življenja jednog ljudskog bića. A mi mnogo toga zanemarujemo i nismo svesni tako nečega toga, da je baš to taj trenutak, koji pravi prekretnicu u našem životu, a paralelno smeta i pokreče, odnosno menja i druge živote, koji su sa nama u kontaktu. Ponekad su ti drugi tokovi življenja isprepletani sa našim ili može biti slučajni ali svi su oni bitni za pravljenje pravilnog ili nepravilnog toka življenja lično naših a i tuđih života. Vi kao osoba samo u prolazu možete poremetiti nećiji normalan život. Taj poremečaj prvo se može izraziti u vašem materijalnom mozgu kroz misli kada razmišljate o tome a posle može nastupiti i tjelesni poremečaj. Svaka osoba može napraviti prvo tjelesni poremečaj, koji posle, možda trenutno, možda malo kasnije, može dosta poslije a može i trajno da napravi poremečaj u građi vašeg svesnog JA.
Svi mi imamo svoje ideale, koji bi bili savršeni da kojim slučajem ne moramo praviti kontakte sa kompletnom okolinom. I oni bi bili savršeni kada ne bi imali smetnje sa strane. Sredina koja nas okružuje uvek pravi nadogradnju naše ličnosti. Verovatno ste svesni da sve te promjene može da jednako prouzrokuje živa i neživa materija. Možda vam je ova ćinjenica smešna ali da znate da je tačna i za mnoge osobe poražavajuča. Samo kretanje po površini planete u našoj psihi može donositi nove i nove zaključke vezane za naš trenutni i budući život. Samo jedan kamen može poremetiti nastavak življenja vašeg života makar samo taj dan ali ipak je u našem mozgu isplanirani ili planirani tok radnji poremečen.
Evo jedan primjer za to: Krenuli ste u radnju, idete ulicom zamišljeni. Ne pazeći gde gledate, zapnete za kamen, koji je neko slučajno baš tu bacio ili ostavio. Onako u brzom hodu jako udarite u kameni i slomijete prst. Brzo odete ili vas odnesu kod doktora i na kraju vam stave gips na slomljeni prst.
Od bolova ste i zaboravili da ste prvo pošli u prodavnicu a ne u ambulantu. Nije vam tih dana doktor uopšte padao na pamet jer niste osečali neku bolest.
Samo jedna reć može da vam poremeti ceo život. Nekada je ta reć negativna a nekad i pozitivna. Bez obzira kakva je svaka od njih, sve to izgovoreno za vas može dati u vama pozitivnu i negativnu reakciju pa vašoj ličnosti poremetiti ono vaše isplanirano. Ta jedna reč može da utiče na vaše umne sposobnosti i na vašu potpunu životnu psihu. Svaka izgovorena reč koja može biti upučena vama a i možete je samo čuti u prolazu može za vas, lično samo vama da znaći puno u životu. Možda u tim trenucima kada čujete tu reč shvatite da ste za neki pojam u vlastitom rezonovanju grešili dugo vremena a sa kojim ste gradili lično svoje čvrste stavove i to shvatanje zna dovesti do velikog razočaranja i poremečaja u osnovnoj izgradnji stabilne ličnosti.
Sama slova su posebna prića. Svako slovo pa bilo ono isto otkucano ponovo pa ponovo i po sto puta, svaki put me asocira na nešto drugo. To podsečanje na nešto može prouzrokovati sama napisana reć u kojoj se nalazi to neko slovo ali koje je glavno u gradnji te reći, da bi ona imala željeni smisao. Recimo otkucana reć drgi ništa ne znaći a reć drugi znaći da niste prvi. Svaki put kada otkucam tu reč, ja stvarno baš svaki put pomislim na neku sasvim drugu situaciju koja me je zadesila u dosadašnjem životu. To da sam drugi bio, dešavalo mi se prečesto puta i svaki put to se odigralo na neki drugi naćin.
A može i jedno slovo da mi dosta toga kazuje. Kao osnovni pojam bilo koje otkucano slovo na tastaturi kompjutera govorimi o bizarnosti za smisao i besmisao života. Otkucam slovo S i vi vidite to slovo na ekranu kompjutera. Drugi dan vi pogledate i vidite to isto S slovo na ekranu. Pošto vidite S pomisliti če te da je to isto slovo. Ali nije, jer sam ga ja greškom obrisao i ponovo otkucao to isto slovo u neko vreme prethodne većeri. To nije druga vrsta slova nego ista rasa-tip slova. Nema to slovo drugi oblik nego je na izgled isto kao prethodno. Ali nije isto slovo iako na izgled jeste identično. Na ekranu živi po izgledu isto slovo ali logično da nije isto. Ono prethodno je imalo neki život u tekučem vremenu i ja sam ga nesretnim slučajem obrisao, što za njega znaći da sam ga ubio. Potom sam stvorio ili rodio drugo slovo i ono sada živi, postoji i opstaje na ekranu.
Više od dvadeset godina nisam video jednog čovjeka. U mojoj glavi ostala je slika njegov lika iz zadnjeg viđenja. Kada sam otišao ponovo u taj grad nakon toliko puno godina i sreo osobu koja je dosta lićila na njega, rekao sam mu po onoj slici iz sečanja da se nije baš nešto puno promjenio u starosti i samo da se nešto malo udebljao. On se slatko nasmijao i rekao mi je da je on sin od te osobe, a da je taj moj prijatelj davno umro još pre desetak godina.
To je ono što sam gore napisao da uvjek isto slovo nije isto slovo. Neko če da nas zamjeni u dogledno vreme sličan nama i celokupni život u društvu če nastaviti normalnim tokom...
Tako vam je i u životu. Kada se god ko od nas rodi i živi određeno vreme kao misaona i tjelesna osoba u nekom tekučem vremenu postojanosti naše planete i skladnosti zajedničkog toka svog vremena postoječe celokupne sve materije unutar nama poznatog svemira, da naglasim da svako od nas mora sigurno kad-tad da umre kao misaona jedinka ili materijalni predmet, koji zauzima svojom zapreminom prostor u tom istom svemiru. To je poražavajuća ćinjenica za svakoga od nas. To je poražavajuča ćinjenica za svako živo biće koje poseduje svoje svjesno JA.
Sve mora da se kreče a samim time i da se postepeno troši i istovremeno postepeno menja i tako pretvara u nešto drugo u prostoru postoječeg svemira, pa makar sve to na što ja mislim, bilo organsko ili neorgansko materijalno u prostoru ili nematerijalno recimo kao moje svesno JA, nešto kao misaono-umno u tekučem trenutnom vremenu postojanja ličnosti a samim tim i postojanosti povezanosti toka misli koje grade naše svesno JA.
Materija saćinjena samo od atoma, molekula ili da je vidljiva kao sitna ili krupna čestica se stalno kreče i pomjera u svakom trenutku toka trenutnog tekučeg vremena. Mora da vrši neki rad po zakonima hemije unutar sebe ili po zakonima fizike oko sebe, težeći uvjek da se skladno uskladi sa ostalom materijom oko sebe koja je okruđuje u tom istom prostoru u kome se nalazi i tako vremenom menja svoj sastav.
Pa vođeni tom ćinjenicom moramo biti svesni, da sve što je nekada u nekom vremenu postojano (kao misaona i materijalna ličnost), da če se postepeno skoro neprimetno menjati kroz kretanje u trenutnom tekučem vremenu i da če u nekoj doglednoj budučnosti postati nešto drugo, verovatno suprotno od onoga što je bilo. Treba da se pomirimo sa sudbinom, da če ovo sve što nam je poznato potpuno nestati u neko bliže ili dalje buduče vreme. Sve ovo što pišem i uporno napišem znam da če neko ćitati i da če ostati u nekim glavama zapamčeno neko određeno vreme ali istovremeno pišući uporno i dalje sam svestan da če sve ovo napisano otići, izbrisati če se, nestati če u nepovrat kad-tad u nekoj doglednoj budučnosti, pa makar to bilo i za nekoliko miliona godina.
Možda je to za ljudsku vrstu ogromno daleko vreme od nekoliko miliona godina ali za postojanost svemira to vreme je možda samo jedna sekunda kao kod nas.
Sve na kraju ima svoj kraj postojanosti jednog oblika... Nekada u budučnosti nestati če planete Zemlje, nestati če naše žuto sunce na naćin kako umiru zvezde, nestat če kompletan naš sunčev sistem, nestat če naše galaksije na sebi svojstvem, možda več odavno zacrtan naćin a na njihova mjesta u svemiru pojaviti če se druge zvezde, druge planete i druge galaksije i opet se te promjene neče puno odraziti na življenje života celokupnog svemira...
Kada se mi rodimo kao ljudsko biće, prvih dvadeset godina proleti nam u djetinstvu i pubertetu, odnosno u rastanju našeg tjela i gradnji naše ličnosti. U ovom periodu života sanjarimo i gradimo naše snove, koje bi željeli ostvariti.
Sledećih četrdesetak godina provedemo u radu da nešto stvorimo za mirniju starost. Tih godina potpuno se uklopimo u tokove života i izgubimo volju za ostvarivanjem željenih velikih ciljeva.
Mnogi od nas i ne dožive starost ali i ako neko poživi više od šezdeset godina, more ga sasvim druge brige. Umesto da nastupi uživenje u plodovima rada iz prethodnih godina, dolaze brige oko mnogih bolesti što nemitno sa istrošenošču našeg oronulog tela kroz godine polako nagrizaju svakog od nas...
Ja se lično često razočaram u svoj dosadašnji život. Ali život kao život kroz tokove vremena me gura dalje, da se borim i istrajem u svojim ubjeđenjima...

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 17 Дец 2009, 17:31

Izlazim napolje i kao svaki dobar domaćin vučem za sobom lopatu.Merkam trotoar, dokle je moje a odakle je komšijsko.... postavljam nevidljivu granicu i krećem da čistim sneg. Ček...još malo provere...ipak se pomeram još metar napred. Da, odavde je moje. I....što bih ja čistio tudje....? Čujem komšijsku kapiju. Izlazi komšija i on za sobom vuče lopatu. Na njegovo kratko „dobro jutro“, odgovaram „istom merom“. Zaustavlja se na jedno metar od mene. Čistim.... i prvu liniju bez snega ostavljam kao pod konac. Ispod oka gledam komšiju. Vidim i on nešto meri...zavirkuje i nišani. Napokon i on nadje neku svoju nevidljivu granicu. Snažnim udarcem lopatom o sneg, daje mi do znanja da je "granica" baš tu....metar i po od mene. Ne hajem mnogo za njegov gest. Nisam ni ja od “juče“ pa da neznam.... gde je "granica". Vidim, i on stavlja prvu liniju pod konac.
Okrećemo jedan drugom ledja i krećemo.....svako ka svom delu! Svakim korakom sve smo dalje i dalje. Samo su lopate pričale....
Po završenom poslu, na ulaznim vratima sudaram se sa ćerkicom, dobro obučenom za prvi sneg.
- Tata... idem napolje da se igram.... opaaaaa al’ je napadaoooo.!
Ulazim...razmičem zavesu i kroz prozor gledam onaj....“ničiji“ beli deo trotoara oivičen "granicom"....crnog asfalta. Ne....ja ga neću čistiti....! Slučajno pogledah u komšijin prozor.... tamo se zavesa vrati na svoje mesto. Vratih i ja moju!
Nakon dva sata moja ćerkica ulazi u kuću .... hvata me za ruku, vidim osmeh sreće i zadovoljstva na njenom licu. Izlazim na ulicu, vidim, i komšiju njegov mali sinčić vuče za rukav. Tamo, na onom ničijem delu.... imam šta videti. Tako velikog i lepog Sneška Belića ja nevideh odavno! Na Snešku, kapa od malog Uroša.... oko vrata Milicin šal....nos od šargarepice...oči, loptice odskočice...naša metla i njihova lopatica.
- Prelepoooo - izlete reč ushićenja meni i komšiji u isto vreme. Kao po nekom dogovoru.
- Hvala što ste ostavili ovaj deo ne očišćen – reče moja Milica.
- Hvala što ste mislili na nas – reče komšijin Uroš.
Ja i komšija se ne pogledasmo. Možda od sramote ... možda zbog novog najavljenog snega i novih „granica“....možda zbog još zima koje će nas zajedno zadesiti ili zbog naše pametne dece.
Zato, pustimo našu decu da se igraju ..... bez “naših granica”!!!

P.S
Ovu sam pričicu napisao prošle godine...... Akteri ove priče, ovogodišnji veliki sneg dočekaše pravljenjem zajedničkog Sneška Belića. Priču sam pokazao komšiji. Samo se nasmejao i bacio mi “kosku”.

Unapred se izvinjavam na lošem pripovedanju, ja sam jedan običan majstor. Možda u mojoj priči postoji .....makar mala poenta.

somii

Ravens Daughter
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Ravens Daughter » 17 Дец 2009, 18:33

...svaka čast za priču o granicama,
odoh da potražim moju lopatu :-D


:mah

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 18 Дец 2009, 17:55

Кад сам јутрос угледао ново-нападали снег сетих се Вас.
Јесте потражили Вашу лопату?

Хвала на коментару.


:mah

Ravens Daughter
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Ravens Daughter » 18 Дец 2009, 22:43

:wink:



Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 20 Дец 2009, 23:38


somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 21 Дец 2009, 20:09

grsnica:

Свако добро и Вама.


:mah

somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 27 Дец 2009, 21:45


somii
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 25 Сеп 2009, 23:00
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод somii » 05 Јан 2010, 21:58

- Pa gde si ti ! ... čuh glas neznanca ispred sebe…. Sležem ramenima, onako…zbunjen, nepoverljivo prihvatam njegovu pruženu ruku!
- Evo...rekoh kratko.
Ispašću glup ako se odmah ne setim. Prisećam se likova iz mladosti, škole, sa posla... ne ide, ne prepoznajem ga. A on i dalje drži usta razvučena u osmeh i gleda me pravo u oči.
- Jel' radiš, a. Ima posla, ima...?
- Pa eto, ima.
-Ima a…nego.. ti se mene, kako vidim nesećaš !
Možda bih umeo da započnem neki pametniji razgovor kad bih znao o čemu, ali nigde u sećanju ne mogu da pronađem ovog čoveka. Menjam mu boju zuba…. iz žute u belu sklanjam mu brkove….vraćam mu kosu na teme… peglam mu bore.… ali prosto ne ide.
Zatim ga oblačim u razne uniforme ... školske .... vojničke .... radničke, ali uzalud.
Valjda će reći nešto što će mi razrešiti misteriju...?
Neće….samo ćuti i smeši se dok nogom cupka u stilu “ajde pogodi”. Pokušavam drugu taktiku. Gledam u daljinu….pa na sat.… pa opet u daljinu….pomeram se jednu stopu u smeru u kome sam išao pre nego što me je zaustavio. Ne vredi… nema nameru da me propusti.
- Šta ti radi brat?
Tako dakle. Otvara novu temu, o familiji. Ako ovo prihvatim, gotov sam. Trenutak je da pređem na "moje" metode.
- Nemam ja brata.
- Ama tvoj brat, Dragan.
- Nemam ja brata, ja sam jedinac .
Ne znam odakle mi pade na pamet baš ovo , ali uspelo je. Konačno je skinuo osmeh sa usana. Pogledao me je još trenutak, a onda je moja podvala počela da deluje.
- Jel' si ti Miša….zvali smo te Šomi?
- Ne.
- Nisiii… Miša?
- Nikad nisam bio Miša, ja sam….Voja!
- Izvinite...
- Ništa.
Ostao je zbunjen kad sam se okrenuo i nastavio svojim putem. Sad neka malo on prebira po sećanju. Prljava igra, ali je bar dala rezultat.
Prilazim parkingu....a brat Dragan iz kola me upita;
- Mišo... gde si se toliko zadržao?
- Ma, neki senilko, zamenio me … sa nekim Vojom i jedva ga se otkači!
- Ima nas raznih – kratko će on.

Jutros sam ponovo na mestu susreta. Čekam neće li “moj neznanac” ponovo naići. Počeo sam da se prisećam onog osmeha. Oni pokreti ruku, tako su mi poznati . Možda smo nekada bili dobri prijatelji? Možda mi je nekada nešto pomogao. Ili ja njemu? Možda smo nekad davno delili dobro i zlo? Možda se više nikad nećemo sresti? Šta bih dao, da ponovo naidje ...... da ga pitam ko je. Nisam morao baš onako. Moja sujeta. Umetnost je znati razgovarati sa ljudima.


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable