Roganostor : eseji o dve babe i tri kelerabe

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 311
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 03 Сеп 2012, 00:57

Ne želim seks, želim svest.

Jedno univerzalno polje svesti za svakog od nas.
Svi smo jedno.
Samo je jedno ostvarivo.
Istina je jedna.
Život je jedan.
Sve je u saglasju.
Nemoguće je delovati na jedan segment a ne delovati na celinu.
Svi smo delovi jednog i jedno je protkano kroz sve nas.
Neraskidivo smo povezani.
Kako objasniti dodir koji se pruža kroz tišinu univerzuma i prožima svakog od nas ?
Svaki naš čin, svaka naša misao, emocija, utiču na dejstvo celine.
Mi se budimo. Otvaramo oči.
Postajemo ljudi.
Smeh je govor čoveka.
Ljubav je dodir.
Misao je svet.
Mi smo jedinstvo satkano od svetlosti.
Danas se čistimo.
Otvaramo pore shvatanju.
Događa se otvaranje.
Povezivanje.
Rađa se novi život.
Mi kao Ja.
Bog.
Celina.
Univerzum.
Bistrina.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 311
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 12 Авг 2015, 01:17

Otvaram oči, polako. Jedino što uspevam da vidim, jeste veličina jedne ogromne usijane kugle, koja svoj put ukršta sa mojim. Baš se survava ka meni.
Šta god uradio, ja je nikako ne mogu izbeći. Ona je živa vatra, zato što za gorivo koristi - vreme. Ona isisava vreme iz svega što dodirne. Ona se hrani vremenom, tako što ga u trenu sagori, potpuno iskoristi, sažme u tačku pucanja. Vatra koja živi tako što dovodi vreme u tačku. Sažimajući ga do tačke eksplozije. Znamo kako atom oslobađa energiju. Možete li uopšte i zamisliti kako to čini vreme. Jer vreme je rasprostrta sila koja nam je data da ne bismo sagoreli. Za proces shvatanja, prevazilaženja i prihvatanja. Za rast. Za otvaranje ljubavi.
Bez vremena, goli smo pred istinom. Goli smo iznutra pred Bogom. Koliko smo Božiji, koliko smo bezvremeni, toliko smo zaštićeni.
Nema gde da se sakrije. Nema vremena. Samo je ljubav - bezvremena.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 311
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 15 Јан 2016, 01:46

Najzad sam razumeo zašto će početi veliki rat. Najzad sam razumeo način na koji su protkane niti besmisla. Razumeo sam zašto postoji besmisao, kao i zašto je dopušten. Video sam delić dubine iluzije u koji smo uronjeni. Razumeo sam put koji traje poslednjih 2500 godina. Vidim Božansku promisao u tome. Velika je čast i blagoslov, živeti u ovom vremenu, baš sada. Otvaraju se neslućene mogućnosti. Svako od nas će imati priliku da upozna sebe. Svako od nas će imati priliku da ostvari, ili sunovrati sebe.
Svako od nas, svakog trenutka ima mogućnost izbora. Moraćemo da izaberemo jednu stvar, samo jednu stvar, u čitavom svom biću, kojoj ćemo težiti. I ići ka njoj, beskompromisno, ludo, do samog kraja. Kraja, za koji će se na samom kraju, ispostaviti da je potpuno nov početak.
Krug se zatvara. Prolaz će biti sve uži i uži.
Gospode, predajem se tvojoj volji. Hvala ti Oče moj. Hvala ti što mi dozvoljavaš da vidim. Što mi dopuštaš da razumem.
Vidim da će u onome što zovemo budućnost, opstati samo oni, koji odaberu da vole. Da vole tako, i toliko jako, da sve drugo sem ljubavi, izgubi svaki smisao.

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 15 Јан 2016, 06:19

Pratim babe i kelerabe od 2009!
Drugim rečima pratim interesantnu filozofiju ,meni poprilično jasnu ,ne znam kako je drugima?
Šta reći a'ne zaplakati jer sam ušla na par minuta iz drugih razloga .... a ostala na tvojim ' babama i kelerabama,zaboravljajući, zašto sam ušla .....prvobitno ?!
Šta reći .....?
Ništa!
Hvala ti ....
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 311
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 20 Феб 2016, 00:08

Uvek je isto, samo rečeno na drugi način. Ali suština je ista, identična sa koje god strane je pogledali. Važno je razumeti smisao. Razumeti bit. Shvatiti suštinu. Suštinu koja kao svrdlo probija. Ostvariti vezu sa ljubavlju. Stopiti se sa Božanskom predodređenošću. Pronaći deo sebe u sebi koji je večan. Koji odoljeva svakom nasrtaju konačnog. Jer mi smo beskonačni. Mi smo nemerljivi. Mi smo večni. Ono što podrazumevam pod pojmom - mi, smatram delom sebe koji će uvek opstati, šta god da se dogodi. Kakva god kušnja, izazov da se postavi na mom životnom putu, ja moram da napravim izbor. Moja sposobnost da načinim izbor me u biti čini ljudskim bićem. Ja sam čovek onoliko koliko uspem da napravim izbor, da donesem ispravnu odluku. Da vodim svoj život u pravcu za koji ja smatram da je istinit i stvaran. Jedini izbor koji je zaista održiv, treba da me vodi u shvatanje i razumevanje moje iskonske suštine. A ona mora da postoji, jer inače ja ne bih postojao. Znači viši smisao je prisutan, on je tu, on je stvaran. Ja sam ovde da bih nešto shvatio, a to nešto, samim shvatanjem i prepoznavanjem mora da me svakog trenutka prepoznavanja vodi ka tome da se osećam sve više živim, sve više srećnim, sve više ljudskim bićem - čovekom.
Ljubav je ključ. Ljubav je Bog, Stvoritelj. Koliko su odluke koje donosim u skladu sa sve jačim osećanjem ljubavi, toliko sam i ja u stanju da raspoznam sebe. Svako od nas mora da ponovi Božanski put. Mora da ga pređe. Taj put se u svojoj konačnosti sastoji samo od izbora koje svakodnevno donosimo. Svaka naša odluka mora da ima za cilj širenje i prožimanje ljubavi u našem biću. Jedna stvar, samo jedna stvar je suštinski bitna - Voleti. Voleti i kada se sve ruši i propada. Voleti i kada sve strahote prete da progrizu svaki osećaj čovečnosti. Biti spreman dati sve svoje za ljubav. Sve, bez ostatka. I život, i meso, i najdraže, i svoje - sve. Prihvatiti svaki trenutak kojom god on strahotom da udara na nas. Svako dešavanje koje nas očekuje, pretočiti u ljubav. Biti ljubavan na svaki način i voleti svakom snagom kojom raspolažemo. Voleti i kada se sve ruši, i kada sve nestaje. Kada umiremo kroz ljubav se iznova i iznova rađamo. Ljubav je večni zavet svakoga ko sebe smatra ljudskim bićem. Ne odustati od tog zaveta jedini je način na koji će biti moguće preživeti u vremenu koje dolazi. U stvari, ne dolazi vreme, ono se sabija, nestaje. Vreme se transformiše u put, u tačku, u trenutak koji mora da se izdrži, po svaku cenu. Bez ogromne količine ljubavi, generisane u našoj duši, prolazak kroz ono što dolazi neće biti moguć. Gospod se spušta na zemlju. Budimo ljudi, braćo i sestre. Držimo do čojstva po svaku cenu. Ako tako učinimo, smrt će za nas biti najveći blagoslov. Smrt će biti put u život. Amen.

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 20 Феб 2016, 14:15

"Ljubav je ključ. Ljubav je Bog, Stvoritelj. " :mah
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1605
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 20 Феб 2016, 16:02

...Ljubav je ono nadslatko
koje se rascvjeta u nama
i onda ga,- nema...nema vise...
...i jos nas ne primjecuje...
e, to je ta losija strana te
Vise Ljepote...

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 311
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 24 Феб 2016, 23:22

Želim da govorim o toku života. O jednostavnim, običnim događajima koji u sebi nose smisao čitave naše egzistencije. O svakom trenutku našeg postojanja od trenutka kada se probudimo do tonjenja u san. U stvari mi živimo u dva sveta, svetu snova ili duhovnom svetu, i ovom fizičkom u kom smo "svesni" sebe, tj. našeg postojanja, osećaja da smo "živi". Naš pravi dom je baš taj duhovni svet koji se kod nas u malim kapljicama dozira kroz naše snove. Svet snova je ustvari slika naše stvarne egzistencije. Mi ljudi nikada nismo pripadali, ovom zemaljskom životu. Svako ko malo dublje utone u sebe to itekako može da oseti. Koliko puta mi je u srcu bio osećaj da se ovde u ovom životu osećam kao vanzemaljac. Kao neko ko zaista nije odavde. Valjda iz tog osećaja sledi moj duboki prezir prema smrti. Prezir u smislu, stalne želje za umiranjem i stalnog odbijanja istog. U tom naponu između postojanja i "nepostojanja" temelji se svaki korak prodiranja u suštinu onoga što zovemo - život.
Male stvari, mali događaji kroz koje svakodnevno prolazimo, su od suštastvenog značaja. Naš odnos prema svakodnevnim događajima je ono što određuje prisustvo Gospoda u našem biću. Naše misli, naši svakodnevni osećaji, naš odnos prema drugim ljudima kao i prema svetu koji nas okružuje je ono što nam daje ili ne daje smisao našeg postojanja. Najvažnije je razumeti da mi postojimo u jednom živom organizmu. Organizmu koji je daleko iznad nas u svakom smislu. I da taj organizam jeste savršeni kompjuter. Mi smo uronjeni u okean žive ljubavi. Sve što nam se dešava daje nam se po tačnoj meri onoga što trenutno jesmo kao i pravca u kome treba da se razvijamo. Tačna mera je odnos svih stvari. Mi smo deo Gospoda hteli to mi ili ne. Svaka naša misao, svaki naš čin ostavlja otisak u tom organizmu. Od našeg ponašanja, kako unutrašnjeg tako i spoljašnjeg, zavisi naš opstanak. Mi sami činimo izbor. Da li ćemo se otvoriti za protok sile koja je silnija od bilo čega što možemo da zamislimo, i svojim bivstvovanjem ići ka razumevanju i shvatanju smisla naše egzistencije, koji se pre svega temelji na stalnoj promeni. Na stalnom doticanju novog i živog u naše živote. Ili ćemo se zatvoriti prema istom i otvoriti se demonskom uticaju, koji pre svega ima za cilj prehranu našom životnom energijom. Jer sve je energija. Suština energije, njen večni izvor je ljubav ili Bog.
Jako mi se svidela teza da je zemlja ravna ploča. Da je ovaj fizički univerzum ograničen samo na našu planetu. Da nema života, u fizičkom smislu, van ove planete. Zašto? Zato jer takva teza objašnjava mnoge stvari koje nikako ne mogu da se uklope u shvatanje da je fizički univerzum beskrajan. Duhovni univerzum jeste beskrajan, ali smatram da fizički nije. U nama, unutra, postoji neograničen univerzum. Ali spolja, svet koji poznajemo samo je praslika tog unutrašnjeg beskrajnog univerzuma. Ako jasnije pogledamo u suštinu stvari možemo da vidimo da je fizički univerzum ograničen na ovu planetu toliko raznolik, toliko jedinstven i prelep - na svakom koraku je moguće primetiti raznolikost. Sve je u savršenom skladu. Milijarde različitih vrsta, svaka potpuno jedinstvena i prelepa. I sve te vrste koje ovde postoje su u savršenom skladu i ravnoteži. Beskrajan fizički univerzum, sve sa vanzemaljcima, je samo jako dobro opravdanje za pljačku i otimačinu. Jer kada upropastimo i nakaradimo ovu planetu, tada ćemo otići svi skupa da živimo - gde?
To ustvari znači da je svaki korak koji činimo ovde u ovom životu užasno značajan. To kako se odnosimo prema sebi ovde i sada kao i prema svetu oko nas je ono što nas čini ili ne čini ljudskim bićima. Osećaj zahvalnosti, prema svakom trenutku našeg udisaja i izdisaja, je ono što nam daje unutrašnji smisao ili ga ukida. Voleti, razvijati ljubav u svom biću je ključ za otkrivanje novih dimenzija nas samih. Mi zaista pre svega moramo da volimo sebe, a kroz razvijanje ljubavi prema sebi mi razumevamo da se beskonačni izvori energije otkrivaju i daju na korišćenje samo kroz - davanje. Untrašnja žrtva, samosagorevanje sebe, je način na koji razumevanje Božanskog principa postaje dostupno i sasvim jednostavno razumljivo. To je ključ vrhovne alhemije, naš odnos prema malim trenutcima od kojih je sačinjena naša svakodnevnica.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 311
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 03 Мар 2016, 00:51

Čitajući sve ove gluposti koje se plasiraju, kako sa javnih medija, tako i sa alternativnih medija, koji su kao njihova suprotnost, ja samo stičem sve jače osećanje da je jedini izlaz iz tog haosa informacija, potpuno suprotnih sadržaja, činjenica da moramo da počnemo da mislimo svojom glavom. Ostrašćenost je simbol kojim je moguće sagledati ponor laži. Svaka informacija u kojoj postoji bilo kakav odjek mržnje je lažna. Ona ne vodi nikuda. Bilo da sam za ili protiv, ako moje mišljenje generiše mržnja, nalazim se u velikoj zabludi. To je jedan kamen koji prerasta u lavinu. Mehanizam je krajnje jednostavan. Nemoguće je boriti se za pravdu udaranjem na nepravdu. Nepravda se i stvara radi jačanja mržnje koja za krajnji cilj ima proizvodnju haosa. A haos sam po sebi uvek služi za ostvarenje nečijih ciljeva. Haos modifikuje čoveka u željenom i ciljanom smeru. Zavadi pa vladaj, je prosta činjenica koja objašnjava mnogo toga. Sve dok se vezujemo za spoljna dešavanja negirajući naše unutrašnje stanje, mi smo marionete. Mi smo trska koja se savija kako vetar duva. A taj vetar nije stihijski, on se ciljano stvara.
Poenta je prestati kriviti društvo i okolinu za sopstvenu nesreću. Izlaz je u preuzimanju odgovornosti za svoj život, za sva dešavanja u životu. Shvatiti da je svaka situacija koja nam se dešava, prouzrokovana našim unutrašnjim stanjem. Menjanjem i prihvatanjem sebe postajemo toliko željena promena društva u kome živimo.