Roganostor : eseji o dve babe i tri kelerabe

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Roganostor : eseji o dve babe i tri kelerabe

Порукаод Roganostor » 06 Јан 2009, 00:49

O poštenju



Smatram da je poštenje odraz dubokog osećanja sopstvene grešnosti, slabosti. Poštenje je najače oružije protiv svake vrste zla. A definicija zla ukratko bi bila, da zlo predstavlja svaki misaoni čin koji deluje protiv univerzalnog principa ljubavi i harmonije.
Poštenje je suprotnost zla, njegov negativ. Ono ga potire. Ono prihvata istinu, i samim tim postaje neuhvatljivo za laž.
Poštenje je najdublji odraz vernosti sebi. Ono predstavlja vezu sa našim celim bićem, tj. sa skupinom svih nas ujedinjenih pod voljom Stvoritelja.
To znači, biti ujedinjen sa svakom dimenzijom sopstva kroz sva vremena i sve dimenzije postojanja.
Ono što možemo da dodirnemo i osetimo čulima jeste spoljašnji svet, u kome živimo. Svet koji poznajemo kroz opažanje materije.
Postoji još jedan svet koji se odigrava paralelno, samo mnogo intezivnije, hteli mi to da prihvatimo ili ne, sa ovim svetom kroz koji fizički bitišemo.
Taj unutrašnji svet, individualan je za svakog od nas, i kod većine ljudi je maksimalno negiran. Za introspekciju, tj. posmatranje sebe, vezan je pojam dubokog straha. Sav strah se u biti svodi, na nesposobnost da se oblikuje i posmatra svet koji postoji u svakom od nas. To je čitava jedna bura energija, stalna misaona i emotivna stihija, lišena svakog reda i kontrole.
Usaglašavanje tih stihija sila u čoveku, je od esencijalne važnosti, kako za zdravlje i blagostanje samog čoveka, tako i prirode, čiji prostor delimo.
Znači, postoji spoljašnja istorija u kojoj živimo. Svet koji poznajemo kroz viđenje materije. Ali postoji još jedna istorija, koja se odigrava paralelno sa ovom kroz koju fizički bitišemo. To je unutrašnja istorija, potpuno individualna za svakog od nas. Mikro kosmos, koji funkcioniše na istim principima kao i makro kosmos.
Spoljašnji i unutrašnji svet su neraskidivo povezani. I stalno su u međusobnoj interakciji. Unutrašnji svet oblikuje spoljašnji. To razumeti, znači očistiti se u tolikoj meri, da je moguće osetiti svu silu, svog jedinstvenog, večnog, celokupnog - sebe. Čistač đubreta koje nas zaklanja od našeg pravog porekla, jastva, jeste poštenje.
Da rezimiram : unutrašnji rast i razvoj se dešavaju kroz pročišćavanje sebe, a za taj proces alat od suštinske važnosti jeste - poštenje.
Spoznaja sopstvene nesavršenosti, koja napredovanjem, može samo rasti.





Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 20 Апр 2009, 22:35


Vratio sam se sa sela, i bukvalno doživeo šok ovde u Beogradu. Nikako ne mogu da se naviknem na tu presiju. Stalna tenzija. I onda posmatram krizu kroz koju prolazim u svom poslu i shvatam da je sama kriza mnogo mnogo dublja, da traje već nekih 2500 godina, i da je ovo njen vrhunac. Uskoro bi trebala da se razreši. Način na koji će to da se desi, ne znam. Možda neka globalna kataklizma, neko veliko čišćenje. Možda će se to čišćenje desiti kroz promenu svesti ljudi. Možda na neki potpuno neočekivan način, jednostavno ne znam. Mislim da se približavamo toj tačci preloma, ili onome što u bibliji zovu – strašni sud. Današnji čovek je toliko zaslepljen. Veruje da postoji red, dok iza onoga što smatramo razvitkom i civilizacijom, ustvari stoji užasna glad za vlašću i moći. Sama nauka je u službi potpunog uništenja života. Razoriti ljubav, sahraniti Boga, raskomadati život, sve zarad proklete vlasti. Egomanija, tolika, da nema čoveka na planeti koji ne snosi krivicu za ovo što se dešava. To je prvi greh, zaslepljenost čoveka samim sobom. Naša prokleta umišljena pamet, je razlog, zašto prolazimo kroz ovo. I što je čovek više u stanju da vidi, to dublji i jači bol i nemir mora da izdrži. Što je čovek osetljiviji, to je veća snaga potrebna da izdrži uvid u stvarnost. A stvarnost je, da smo se odrekli života, onog trenutka kada smo svoje lične intrese postavili iznad službe životu. To je pad, to je ono što zovemo istorijom, to je prošlost, to je sećanje. Srećan čovek nema potrebu da se seća, on živi. Na to stanje života svi nosimo sećanje, i sav bol koji se skuplja u nama, je dokaz da smo se ogrešili o sebe same, koji jesmo život, Bog. Ocepili smo se od svoje suštine, smatrajući da umemo bolje. Ovo je očigledno jedini način da shvatimo. Čitavo čovečanstvo je nekada bilo jedan. Svako je imao individualnost, a opet su svi bili jedno. Odnos koji je držao jedno, na okupu, bio je prijateljstvo. Ja tako vidim zlatno doba. Da danas ne postoji unutrašnji krug ljudi, koji postoje ovom planetom, i žive taj odnos sobom, ne bi bilo ove planete.

Sve što želim, je mir. Očigledno je da bi se stiglo do mira, mora da se prođe nemir. Kada doživimo i proživimo vrh nemira, samo tada možemo otkriti mir. Nemir nas tera da stvaramo, jer jedino kroz stvaranje možemo da razumemo, a samim tim i prihvatimo, ono što nam se dešava. Zato se kaže da istina oslobađa. Samo uvid i razumevanje istog, tj. prihvatanje, sobom nose mir. Mir je eliksir, naše prirodno, normalno stanje. Jedini stvarni smisao, čovek u Bogu jeste Bog u čoveku. Život na svim prostorima.


Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8573
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 20 Апр 2009, 22:45

Cista,lepa zivotna filosofija:)
Hvala za procitano.Dopalo mi se....bash

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 09 Јул 2009, 23:21

Koloriti, kao sjaj, milijarde boja uivičenih u beskraj. Progutao sam svoju reč, u nekoj nemuštoj nadi da pokušam da prikažem sažetak grickanja vremena. A ono ističe, i lagano se bliži svom kraju. To je neminovnost, jedna duboka transformacija, promena. Postoje oni koji to vide, i na svaki mogući način pokušavaju da približe onima koji to nisu u stanju da sagledaju u potpunosti samog otvaranja.
Bol me uči. I ne toliko bol. koliko stav koji imam prema njemu. U otvorenosti je ključ. Prevazići tugu, razdor i sva isijavanja vezanosti za uživanje u povređenosti. Samo shvatiti da bol predstavlja energiju transformacije koja rastače svest. Pravilno primljen bol, topi ego, i pomiče nas u mnogo širu percepciju stvarnosti. Čovek je Bog. Na razumevanju istog se temelji svrha života na ovoj planeti.
Tako mi je teško da ovim razrovanim istucanim rečima prenesem smisao istinitosti koja mi bije u grudima. Ta eksplozija emocija koja me stvara ovisnikom ljubavi. Same kosmičke srži. Jedino Bogom mogu da se topim. Užansveno je to žarenje. Sopstva paljenje.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 11 Јул 2009, 09:13

Govorim o sili, čistoj sili transformacije. Sila vere je čudastvena i nepregledna. Čovek je kreator - Vrhovni mag. Nisu potrebne bilo kakve inicijacije. Čovek jeste Bog. Vrhovni kreator univerzuma. Sve se bazira na sili vere. Sposobnosti da čovek shvati da jeste – sve. Prevazići sopstvenu vrednost. Razumeti da smo tu da služimo, i da kroz nas propustimo mnogo veću silu, koja jesmo. Izdaja je moguća samo ako mislimo da smo vredni i značajni. Nema značaja. Tu smo da služimo sili koja kroz nas ispoljava sebe. Ljubav - jeste suština. Sva moć ovog sveta nam je data na upravljanje. Samo sa jednim razlogom – koji jeste shvatanje sopstvene suštine. Tu smo da služimo. Onaj ko to previdi, i stavi sebe iznad – nek je proklet zauvek. Bratstvo među ljudima može postojati samo kroz služenje istini. Istina, ili Boginja Maat, je ono čemu se dajemo, u samoj srži svoga bića, da bismo ovaj svet oplodili idejom stvaranja – kreacije. Veza kroz koju sve postaje jeste – prijateljstvo. Isijavanje ljubavi. Sama suština stvaranja. Novi svet.


Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 12 Јул 2009, 00:30

Negde između sada i ovde, stoji to mesto. Mada je pogrešno reći da stoji, jer ono je stalno u kretanju. Vodoskoci živog slivaju se u tu tačku, i iz nje jurišaju na bedeme sjaja. Čovek je ključ svog živog beskraja. I ništa nismo izgubili, sve je tu. Samo smo zaboravili da koristimo svoj potencijal, koji je nepregledno dubok. Žareći svaki korak, ne čini li ti se da starenje postaje - stvaranje.
Nepoznati prijatelju, ti si ja, i ja sam ti. Ljubavno žarenje.
I ništa drugo ne osta dok se stapamo u prostranstvu zvanom - život. A prostranstvo koje osvajamo savijajući prostor, zaljubljeno izdiše naše korake. Toliko volim da volim. Izbrisani iz svake sadržine, krotimo smisao besmislom. Rađajući nove kosmose silom čiste mašte.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 25 Јул 2009, 17:14

Danas sam rasprostrt kroz bezobličje nemira. Čitav taj svet u meni koji neuvijeno spava. Bezgranično zakopan u sili moje nevere. Toliko sam slab, i tako me te unutrašnje struje bacaju na sve strane. Taj virtuozni svet sumanutih energija što eksplodira silinom mog slepila. Nikako da se odvojim i da shvatim da to nisam ja. Sve što sam ja u ovom telu koje nosim, to je svaka pobuda čijim mišljenjem i činjenjem sebi stvaram dobro. Miris sreće kojim se bojim, i lepotu kojom mirišem, dok mislim sebe. To sam ja.
Ja sam svaka misao koja je ispunjena ljubavlju. Ja jesam ljubav sama. I jedini kapital kojim vredi živeti, to je ljubav. Dodir života.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 25 Нов 2009, 21:13

Ostavljam tragove. Što nežnije umem, kao dah širim se ovim prostorima, rezbareći bezoblično silom sirove mašte. Usud je pisati. Reč je ugovor sa Bogom. Užasno prokletsvo stoji za dušom, onoga ko taj dogovor proneveri. Da bude jasno, reč ima smisao samo ako je iz srca - iskrena. Ako je iz srca, onda je od Boga, a ako je od Boga onda je naša odgovornost, a odgovaramo svojom dušom, da prisutnost esencije ljubavi, ne ukaljamo i ne izneverimo.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 26 Нов 2009, 08:34

O odvratnosti


Sve ono što nam je odvratno, ono što nas odistinski odbija, ono gde nikako ne želimo da uđemo, o čemu čak i ne želimo da razmišljamo, jeste prolaz. Lov na zakopano blago, čitavo vreme govori o prevazilaženju odvratnosti. Onog trenutka kada prevaziđemo mesto koje nam je odvratno, mi otvaramo jednu od riznica sa blagom. Svaki pojam odvratnog u glavi je svojevrsna energetska barijera. Kada tu branu srušimo uspostavlja se slobodan protok energije. Biti slobodan, u biti znači biti oslobođen od svakog pojma odvratnog u sopstvenom umu, a to jeste mogućnost prihvatanja svega, bez trenutka osuđivanja. Kako je to Mika Antić naveo u jednoj od svojih knjiga - " Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena - kaže jedan prastari zapis sa Tibeta." Prevazići odvratnost u sopstvenom umu znači postati prohodan, biti izvan kontrole, biti slobodan. Živeti po glasu svog unutrašnjeg bića, pre svega znači biti u mogućnosti da ga čuješ. Najvažniji korak u procesu približavanja sebe sebi jeste prevazilaženje svakog pojma odvratnog u umu. Jer odvratno predstavlja podelu, a podela predstavlja neprihvatanje. A pošto je svet savršen, baš ovakav kakav je sada, to znači da čovek pod svojom slobodom da osuđuje ono što mu je odvratno, ustvari veliča svoju gordost. Prevazilaženje odvratnosti je prevazilaženje gordosti. Prihvatanje jeste srž ljubavnog zagrljaja vasione.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 20 Дец 2009, 00:03

Mirisi, dok se slivaju na moju kožu.


Hteo bih, evo sada, da te poljubim dodirom najtanje nežnosti. Da tek tako, naočigled svih, odpevam ovu lepršavu misao, kao kroj, tvoje nove haljine. Da nebom zamesim kolač, tvoje vrele mašte, i kao poslednji utopljenik, uhvatim tvoj pogled, pred dodir smrti. Slobodan, u zagrljaju vasione, da ti poželim najlepšu misao na svetu. Da ovu srljajuću stvarnost razbijem u milione malih čovečuljaka koji uzvikuju tvoje ime, uokvireno na piedastalu večnosti. Da te ušuškam pred spavanje, u krevet radosti i vedrine, i da ti poželim najlepšu istinu - ljubav. Jer volim te, i kroz bol svoje ljubavi, rastem, izdišući zvezde. Postavljam ovaj svetionik za tvoje tamne oči, u ovom svemogućem beskraju lepote.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 19 Феб 2010, 13:36

Potreba da se nađu odgovori je nešto što me pokreće. Bez odgovora, sigurno je polagano tonjenje u letargiju i obamrlost. Jedino znanje ima sposobnost da donosi svežinu i snagu. Bez znanja smo osuđeni na najdublju propast. Pod znanjem ne mislim na obrazovanje. Pod znanjem govorim o informacionim sadržajima koji otvaraju um. Koji omogućuju sve slobodnije kretanje energije. Koji ruše sve implantirane barijere koje uništavaju razum.

Živimo u vremenu, u kome se više ne sakati telo, već duša i um. Sakaćenje tela je prikriveno, vrši se po budžacima, skriveno od pogleda, u sterilnim rukavicama, pod plaštom humanizma. Duša i um su na meti. Sa svih strana smo bombardovani raznoraznim programima, koji nas toliko guraju u koloseke, da gubimo svaku mogućnost da čujemo sopstvenu savest, koja nas vodi do glasa našeg srca. Živeći po svom srcu - stvaramo raj. Bog, kao takav postoji samo kao put ljubavi u nama samima.

Svest kao kategorija jeste prepoznavanje.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 19 Окт 2010, 22:42

Ovo je jedan komentar na nekom forumu, koji sam dobio E-mailom od poznanika iz Kanade.

Diesel_Boy
(indijanac u fazonu)
12. oktobar 2010. u 04.59
[ ]
Ljudi greshite, mislite da je problem u tadicu i ostalim lutkicama.
Kako da kažem a da vas ne uvredim; problem je u vama, voleo bih da mogu da kažem ~nama~ ali tamo gde sam se ja rodio odavno ne postoji a Srbija me nikad nije ni priznala za svoga. To je sad druga tema, ono sto želim da vam postavim kao temu za razmishljanje u slobodno vreme jeste: šta nas je istorija svih revolucija na svetu naucila? da posle svake revolucije bude gore, jadnije, bednije, strashnije, uzasnije opasnije... zashto? zato što revolucija ni ne postoji. frka može spontano da se desi, ali revolucija ne. svaka je isplanirana kordinirana i proverena. Ona je povoljna da se narod izmori, da se uklone nepozeljni faktori, da posle nje beda lakshe padne, po onoj staroj „jebi ga, tranzicija.” Svaka mediskajavna licnost je svesno ili nesvesno u to upetljana. svaka koja se u datom momentu pominje, i pozitivno i negativno. taktika je stara josh iz rimskog doba : prvo problem, reakcija pa solucija. Sto je vise izgubljenih ratova, i revolucija to je svest zatupljenija i nada nerealnija. Srpski narod u svom punom potencijalu je uvek i za uvek problem svakoj ozbiljnijoj sili u evropi a sad evo i u svetu. uvek su uspevali da nam nabiju bedu, robstvo, patnju, nemashtinu ali nas to nije slomilo, a onda su svatili i zashto. Jer smo navikli na to al' sad su udarili na dushu, na decu, na porodicu. to je srpska svetinja bila i za nju je srbin bio spreman da gladuje i da pogine. na zapadu je sistem unistavanja porodice i dece doveden do savrshenstva. sada se taj sistem upotrebljuje nad srbima preko; farme, fudbala, prava, markimode TELEVIZIJE KOMPLETNO čak i crtanim filmovima, sto je Rambo Amadeus govorijo turbo folk„ to je sagorevanje naroda. jedini jedini jedini spas od globalizacije je ostati ljudsko biche dostojno svojih predaka. ko god misli da su englezi, nemci amerikanci francuzi... neki izopacen narod i da nas mrze bez razloga vara se. oni su unishteni narodi, bez svoji starih vrednosti koji žive na infuziji i antidepresivima i svi su odavno otishli u k*rac. to im je posledica ”demokratije„ te opake bolesti koja ljude pretvara u pitomu utovljenu bezdushnu marvu.
protiv demokratije sila ne pomaze (????), ona je naj veca sila, protiv nje nepomaze terorizam, samo je pospjeshuje. ona raste i jacha od svega što se baci u njenom pravcu jer ona je spin” majstor, velemajstor. jedini način je dochekati da sama sebe prozdere kad vishe ne bude bilo nicheg drogug da je održava u postojanju, a da ostanemo ljudi. makar i u bedi makar i u smrti, kao nashi preci pod turcima, kao nashi preci preko albanskih planina, srpski narod može da unishti totalno samo sam on tako shto će izgubiti ono shto ga chini srpskim.
Dugo sam se ja koprcao u mrznji i besu prema ne pravdi, ali nije na nama da delimo pravdu to che Gospod Bog na sebi svojstven nachin odraditi. Na nama je da ostanemo ljudi do kraja, samo tako pobedjujemo! Sramota je mene da „sit” vama zeljnim svega pricham o moralu, ali moja dusha je sve praznija i srce sve tuznije gledajuci ne samo na srbe nego i na ove kanadjane i amerikance i evropljane, sve ljude sveta koji jure za slikama sa televizije i nadaju se nekoj promeni. promene će bit al samo gore i gore. Zato vas ovim provokacijama i izazivaju na bes da bi vam potom „legitimno” ukinuli josh koji komad slobode, jer cilj igre nije od jednom, nego postepeno da se generacije privikavaju. to se iz balkanskog ugla ne vidi jasno kao iz zapadno americko/evropskog. i oni su se nekad suprotstavljali nemoralu i neistini, avaj demokratija je to planski i temeljno rasturila. Zato manite se nasilja sa policijom samo im dreshite ruki da vas progone i unishte to malo ljudskosti sto je ostalo. budite kreativni, dosetljivi, gadjajte ih govnima ne kamenjem to che vishe da boli. gadjajte ih svojim kontra parolama i paradama ne dajte se isprovocirati oni to samo i žele i uporno pokushavaju. tako se ubija duh. prvo trpish pa puknesh pa sednesh i predash se jer je sva snaga umesto na kreativnost otishla na bes. Spasite decu prchjte im polako i smireno sa emocijama i iz srca kako je nekad bilo i kako bi trebalo da bude ali ne ucite ih nasilju jer nasiljem mogu samo da izgube!
Čak i da istuku svu policiju, čak i da pobiju sve pacove opet su se samo isduvali i neće ostati snage za neki ozbiljan korak napred. Samo će staru garnituru da zameni nova. to je revolucija. promena mora biti iznutra. bojkotima parolama pesmama idejama ujedinjavanjem sto neko iznad reche oko „ideje” i moralnih vrednosti a ne ljudi. svi su ljudi labilni, svi mogu puchi ali dusha nacije che sve nadtrajati sve muke ako sama sebe ne zaboravi, ako sama sebi ne dosadi ako prestane da po cenu sebe plati puniji novchanik, tako su svi narodi zapada pukli. prodali su dushu za lichnu srećhu a za sreću je potrebno dvoje. Zato nadjite žene, pravite decu, uchite ih poshtenju i skromnosti i sigurno pobedjujemo. Oni imaju svu moch i pare a mi svu ljubav i dushu! ne treba opozicija ne treba lider samo svest, kolektivna svest da ako grabish i otimas i tebi che da otmu, ako ponizavas i muchish i tebe che da ponize a ako si chovek i imash dushu makar nishta drugo nemao, to se parama ne kupuje to im pushta krv i bes u ochima ti je ogledalo njihovoj bezdushnosti i onda se sete kolika su u stvari oni govna, i u tome je nasa pobeda!

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 16 Јан 2011, 00:22

Najviše na svetu, iznad svega, bojim se smrti duha. Gubljenja čojstva. Najstrašnije je što se to dešava naizgled neprimetno. Upadneš u kolotečinu, ideš na posao, radiš, spavaš, jedeš, jebeš, šetaš se, jadikuješ, psuješ ....
Strašno je to, unutrašnje nezadovoljstvo samim sobom. Ne znaš kako i kuda da se pokreneš. Šta da uradiš. Kako da se promeniš. Ta užasna unutrašnja praznina, koja sve guta. Taj tupi dobujući bol, ta otupljenost, tupost, bezosećajnost, letargija. Nedostatak hrabrosti, da se upustiš u bilo kakvu promenu. Večno traženje opravdanja. Laganje, bežanje od stvarnosti po svaku cenu. Plastika kao životno opredeljenje. Tračevi, farme, realiti programi, rastakači vremena. Sve u službi bežanja i laganja. Sunovrat svesti zarad iživljavanja gluposti.

U prilici smo da posmatramo, smrt jedne civilizacije. Ovo društvo umire. Bez duha, nema života. Smrt može biti korisna stepenica u razvoju, ali i beskrajni lavirint strave i užasa. Braćo i sestre, čuvajmo jedni druge od gubitka duha, od laži i prevare, od sebičnosti i zle namere. Jedino što je u nama večno, to je Duh Božiji. Ako to izgubimo, sebe smo osudili na nezamisliv užas. Kako živeti bez ljubavi. Kako voleti bez sopstva.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 16 Мај 2011, 07:27

Skice



Šta je to bolest ? Čemu ona služi ? Kada bolest posmatramo iz pozicije bolesnog, ona predstavlja prokletstvo, usud, veliki problem, mučni udarac sudbine. Po pitanju bolesti, sve je tako namešteno da svaku odgovornost za njen nastanak guramo pod tepih, izbegavamo na svaki način suočavanje sa istom. Dajemo svoj život u ruke lekarima, često više nego nestručnim, usađenim u jedan šablon lečenja, propisan čvrstim kodeksom potrošačkog društva, u stilu koliko para - toliko zdravlja. Vreme za razmišljanje nam ostaje u prepunim čekaonicama, natopljenim svim mogućim bolestima.

Verujem da je bolest način na koji nam se ukazuje da smo izgubili svoj put. Mislim da smo čitavo vreme kroz ovaj život vođeni. Na nama je da izaberemo čijem vođstvu ćemo da se priklonimo. Da li će to biti vođstvo sopstva ili vođstvo demona. I jedno i drugo je stvar samo izbora. Bolest nam pomaže da promenimo svoj život. Da iskorenimo loše navike. Da promenimo sebe na najdublji mogući način. Bolest može da bude pomoć, a i prokletstvo. Zavisno od stava koji zauzmemo prema njoj. Sve je u odnosu. Čak i ako nas vodi u smrt, zašto bežati od toga. To je opet put, i mislim da treba uživati u svakom njegovom koraku. Mnogo je lakše ako bolest doživljavamo pozitivno.

Ne verujem u ovaj sistem. Ne mogu da ga prihvatim. Mnogo mi je lakše da prihvatim smrt, kao krajnji ishod, nego poziciju da godinama u mukama zavisim od milosti raznoraznih doktora. Iskreno ne bojim se smrti, možda je čak i želim. Zanima me da vidim kako je to umreti i šta ta smrt ustvari predstavlja. Smrt je najlepša, kada je čovek želi, bez straha, a čitavo vreme se bori protiv nje. Zna da će na kraju morati da popusti, ali taj trenutak krajnjeg zadovoljstva odlaže do krajnjih granica izdržljivosti. Ali ne iz straha, već iz potrebe da oseti što veće zadovoljstvo činom umiranja. Mislim da je smrt prelepa.

Uče nas da se plašimo smrti. Pošto je ovaj sistem u kome živimo napravljen da porobi a ne da oslobodi, treba se dobro zamisliti nad svim tim prihvaćenim učenjima. Strah od smrti kao kraja života i kraja svega što postoji, je osnova materijalne potrošačke kulture. Bit sebičnosti i pohlepe je u tome. Život je jedan i iživi ga do krajnjih granica - skroz. Sve je dozvoljeno i sve se može, samo ako prigrabiš dovoljno novca i moći. Sve ti je moguće, ako pregaziš preko drugih, ako si mudar i beskrupulozan, ako nemaš savesti a gušiš se u ambicijama ... itd... To je grabež, lopovluk i otimačina, kao primarno usmerenje u koje nas sve guraju.

Sistem je stvoren sa idejom da potpuno potroši i iskoristi jedinke koje žive u njemu. Današnji savremeni, urbani čovek se pretvorio u bateriju, koja se usmerava kako da troši svoju energiju. Kada se energija istroši, baterija se zamenjuje novom, a istrošena se baca u otpad. Sve je usmereno na trošenje života. Na njegovo maksimalno iskorišćavanje. Zašto je tako ? Zato što su ovaj sistem u kome živimo koncipirale demonske sile. One imaju vlast nad ovom "civilizacijom". One koriste našu životnu energiju da bi mogle da postoje. Danas su jače nego ikada, jer su uspele da naprave sistem u kome sedam milijardi ljudi radi za njih, predajući im svoju životnu energiju, kojom se one hrane. Mislite da su vampiri izmišljotina. Ne vampiri su samo vrlo jasna simbolika. Njih ubija svetlost, tj. istina. Oni se hrane krvlju ljudi tj. njihovom životnom energijom ...
Trenutak njihove najveće moći je njihova najveća slabost. Mislim da se njihova vladavina bliži kraju. I mislim da će taj kraj biti vrlo eksplozivan.

Корисников грб
Roganostor
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 313
Придружен: 07 Дец 2008, 19:42

Порукаод Roganostor » 10 Апр 2012, 04:50

Mi smo uronjeni u Boga. Mi živimo u njemu. I on živi kroz nas. Bog je život. I dovoljno je samo zastati i pogledati, sve oko nas je živo. Svaka stvar je živa na svoj način. Iako mi nismo u stanju da shvatimo život zemlje, dovoljno je da pogledamo kako ona rađa. Samo iz života može da izvire život. Mi smo deo jedne mnogo veće celine, i data nam je slobodna volja da to shvatimo, ako želimo. U suštini imamo dva izbora. Prvi je da težimo ka životu, da shvatamo princip živog i da živimo po njemu. To znači oslobađati protok energije u sebi i postajati sve više živ tj. sve više se stapati sa celinom od koje smo nastali ili Bogom. Mi smo Božija slika i prilika. Dato nam je sve što nam je potrebno da se obogotvorimo, tj. da dobrovoljno sebe očistimo toliko da život može slobodno i neometano da teče kroz nas. Tvorac čeka na nas. Mi smo zaista njegova deca. A sposobnost pravog roditelja je da stvori decu koja će biti u stanju da ga prevaziđu. I da ih stalno vaspitava u tom duhu, potpune poniznosti životu. Bog je Bog jer je uspeo sebe potpuno da poništi. Kada je on nestao ostao je samo život . Glavna osobina Boga je u tome što ga nema, tj. on je svuda oko nas i u nama.
Drugi izbor je okrenuti leđa tvorcu. Prepustiti se Demonskim energijama. Pošto one ne mogu da nađu izvor energije u sebi tj. Boga, one parazitiraju na drugim živim bićima koristeći njihovu energiju za svoje sebične ciljeve i potrebe. Demonske energije život pretvaraju u pogon a živa bića u svoje baterije. Dok je Bog život, Demonski entiteti su pustoš. Gde zažive Demonske energije, ostaje samo beda, glad, nesreća i jad.
Na žalost mi danas živimo u svetu koji Demoni pokušavaju potpuno da preuzmu. Ovo je vreme njihovog vrhunca. Zašto je nemoguće da ostvare svoj cilj potpune kontrole nad svakim živim bićem. Tamo gde je kontrola, tamo nema života. Osnovna osobina života je sloboda. Najveća moć je istovremeno svoja najveća slabost. Tako da iako neupućenom izgleda da Demonske sile odnose prevlast na svim frontovima, one su ustvari bliže padu nego ikada. Progrišće i provariće same sebe. Jedini put da se prevaziđe krug moći, koji pretstavlja krug, tj. stvaranje, vrhunac i pad, jeste njeno prevazilaženje, ili odricanje od nje same. Za Demonske sile je to potpuno neostvarivo. Zamislite Vatikan koji deli svoje bogatstvo siromašnima, a svoje riznice najređih knjiga daje na korišćenje svima. Znanje je moć. Eto zašto ga čuvaju od nas. A moć je istovremeno najveća slabost.
Živimo u vreme velikog čišćenja duša. Otvara se put za novi svet. Svako za sebe pravi izbor kome će se prikloniti.