ja cu biti na standu izdavacke kuce Legenda.
25. u 13 casova cu predstaviti svoju novu knjigu na standu ministarstva za dijasporu
Ko je u petak i subotu na sajmu?
Уредник: anaatanas
-
Miodrag L.
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 166
- Придружен: 30 Јун 2005, 18:35
- Место: Svajcarska
- Контакт:
Ko je u petak i subotu na sajmu?
Nepoznavanje samog sebe je opasno po zivot
-
Viktorija Vi
- ~ administrator ~
- Поруке: 2979
- Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
- Место: Beograd
- Контакт:
Сви су заказали око 13 -14 ч, као и ја.
Зато ћу ја померити свој термин за пола сата, што значи да ћу на Сајму бити од 13. 30 до 15 часова, на већ поменутој адреси, на штанду СКОР - а или у непосредној близини.
Волела бих да видим вас који сте најавили своје гостовање.
Миодраже, у којој је сали штанд Легенде?
Ана, ето тебе - ето мене! Долазим по свој примерак!Једва чекам да га видим!:-)
Видимо се!
Зато ћу ја померити свој термин за пола сата, што значи да ћу на Сајму бити од 13. 30 до 15 часова, на већ поменутој адреси, на штанду СКОР - а или у непосредној близини.
Волела бих да видим вас који сте најавили своје гостовање.
Миодраже, у којој је сали штанд Легенде?
Ана, ето тебе - ето мене! Долазим по свој примерак!Једва чекам да га видим!:-)
Видимо се!
-
Miodrag L.
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 166
- Придружен: 30 Јун 2005, 18:35
- Место: Svajcarska
- Контакт:
-
Miodrag L.
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 166
- Придружен: 30 Јун 2005, 18:35
- Место: Svajcarska
- Контакт:
-
Viktorija Vi
- ~ administrator ~
- Поруке: 2979
- Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
- Место: Beograd
- Контакт:
Сајам посвећен Неодољивој
Док сам још ишла ка Сајму, стигла ми је Дацина порука у којој је писало да данас треба да будем поносна јер не идем на Сајам само као купац и читалац, већ и као аутор.
Јесте, помислих, то је добар аргумент за понос, да нисам свесна да је данас у Србијици више писаца него читалаца и да свако ко себе сматра писменим нађе начин да нешто штампа.Осим тога, кад сам видела која је збирка заузела целу полицу на штанду на коме је и моја Русија, застала ми је кнедличка у гр`оцу бјелому, али „чашу меда још нико не попи док је чашом жучи не загрчи“.
Овај Сајам за мене је био другачији од претходних по томе што сам упознала неколико аутора чија дела једва чекам да прочитам, јер су то људи који су ми драги или као аутори чије сам неко дело већ читала, или као блогери чије постове гутам уместо аспирина, бенседина, колача или аперитива, или као успутни интернет – познаници, или као људи.
Неки од њих спадају и у све наведене категорије.
Аутобус је милео од почетка Аде до Сајма. Релација – кратка, а путовање – дуго уби` боже! Куд ћеш горе!Само да оно мало заинтересованих не одустане док се ја пробијем кроз сметове људи жељних књига и њихових благодати!
Прво сам упознала Еразма.Ако има оних који не знају ко је то, нека одмах оду до прве књижаре и потраже неко од његових дела: „ Немаш гајтан, Еразмо“, роман (издање Просвете из Ниша), „ Песме из црвених трамваја“(издање Квит подиума) или „ Чорбу од купуса“ написану под псеудонимом Ана Полети. О овим делима ћу прозборити коју у догледно време.
О почетничким недаћама, о потписивању с ногу и осталим незгодацијама не бих писала(нека остане то само међу нама, актерима (не)збивања). Оно што је важно је – да је Еразмо један отмен и фин господин човек, стрпљив и насмејан, онакав каквим сам га замишљала, осим што нисам очекивала онакву спонтаност и ведрину.Стоички је издржао тај разговор са мном, у оној свеопштој гужви, а књиге смо разменили код штанда који сам навела у посту.
Само што је он отишао, док сам чекала Ану, дошли су Капетан Стронгвил и Самовила. Нажалост, нису ме обавестили да је Самовила неколико сати пре тога имала промоцију своје збирке, али ћемо се, надам се, срести, на другој промоцији за око две недеље. Моја библиотека богатија је за Капетанову збирку „ Вилењак источног ветра“, у издању „ Градца“ из Рашке.
Како сам срећна што сам упознала Капетана и један прави вилински пар!
Ана Атанасковић донела ми је своју најновију књигу, трећу по реду, „Јелену Анжујску“. Њен издавач је Феникс либри.Чим је прочитам, следи приказ. Тако ја радим са Аниним књигама!
Пошто смо нас две чланови Творца града, запутиле смо се ка ресторану у коме нас је чекао још један члан (а дочекала два), господин Миодраг Лукић, романописац и драмски писац. Од њега сам добила „Рањеног вука“, роман, у издању Легенде из Чачка. Ту је био и наш познаник Фараон.
Срећна сам се вратила са Сајма. Све ружно што је пратило стварање наших књига, и што ће пратити њихов пласман, лако се заборави после оваквих тренутака и познанаства. Сигурна сам да је моја библиотека сада много богатија него пре, иако сам донела само наведених неколико књига, које препоручујем од срца свим посетиоцима Творца.
Мото овогодишњег Сајма је " Неодољива". С разлогом! Неодољива је драж књиге коју што пре желимо да прочитамо, неодољив је свет сваког бића које је на самосвојан и непоновљив начин нешто рекло о себи и другима, и неодољива је чињеница да имамо прилике да лично упознамо ствараоце које ценимо.
Док сам још ишла ка Сајму, стигла ми је Дацина порука у којој је писало да данас треба да будем поносна јер не идем на Сајам само као купац и читалац, већ и као аутор.
Јесте, помислих, то је добар аргумент за понос, да нисам свесна да је данас у Србијици више писаца него читалаца и да свако ко себе сматра писменим нађе начин да нешто штампа.Осим тога, кад сам видела која је збирка заузела целу полицу на штанду на коме је и моја Русија, застала ми је кнедличка у гр`оцу бјелому, али „чашу меда још нико не попи док је чашом жучи не загрчи“.
Овај Сајам за мене је био другачији од претходних по томе што сам упознала неколико аутора чија дела једва чекам да прочитам, јер су то људи који су ми драги или као аутори чије сам неко дело већ читала, или као блогери чије постове гутам уместо аспирина, бенседина, колача или аперитива, или као успутни интернет – познаници, или као људи.
Неки од њих спадају и у све наведене категорије.
Аутобус је милео од почетка Аде до Сајма. Релација – кратка, а путовање – дуго уби` боже! Куд ћеш горе!Само да оно мало заинтересованих не одустане док се ја пробијем кроз сметове људи жељних књига и њихових благодати!
Прво сам упознала Еразма.Ако има оних који не знају ко је то, нека одмах оду до прве књижаре и потраже неко од његових дела: „ Немаш гајтан, Еразмо“, роман (издање Просвете из Ниша), „ Песме из црвених трамваја“(издање Квит подиума) или „ Чорбу од купуса“ написану под псеудонимом Ана Полети. О овим делима ћу прозборити коју у догледно време.
О почетничким недаћама, о потписивању с ногу и осталим незгодацијама не бих писала(нека остане то само међу нама, актерима (не)збивања). Оно што је важно је – да је Еразмо један отмен и фин господин човек, стрпљив и насмејан, онакав каквим сам га замишљала, осим што нисам очекивала онакву спонтаност и ведрину.Стоички је издржао тај разговор са мном, у оној свеопштој гужви, а књиге смо разменили код штанда који сам навела у посту.
Само што је он отишао, док сам чекала Ану, дошли су Капетан Стронгвил и Самовила. Нажалост, нису ме обавестили да је Самовила неколико сати пре тога имала промоцију своје збирке, али ћемо се, надам се, срести, на другој промоцији за око две недеље. Моја библиотека богатија је за Капетанову збирку „ Вилењак источног ветра“, у издању „ Градца“ из Рашке.
Како сам срећна што сам упознала Капетана и један прави вилински пар!
Ана Атанасковић донела ми је своју најновију књигу, трећу по реду, „Јелену Анжујску“. Њен издавач је Феникс либри.Чим је прочитам, следи приказ. Тако ја радим са Аниним књигама!
Пошто смо нас две чланови Творца града, запутиле смо се ка ресторану у коме нас је чекао још један члан (а дочекала два), господин Миодраг Лукић, романописац и драмски писац. Од њега сам добила „Рањеног вука“, роман, у издању Легенде из Чачка. Ту је био и наш познаник Фараон.
Срећна сам се вратила са Сајма. Све ружно што је пратило стварање наших књига, и што ће пратити њихов пласман, лако се заборави после оваквих тренутака и познанаства. Сигурна сам да је моја библиотека сада много богатија него пре, иако сам донела само наведених неколико књига, које препоручујем од срца свим посетиоцима Творца.
Мото овогодишњег Сајма је " Неодољива". С разлогом! Неодољива је драж књиге коју што пре желимо да прочитамо, неодољив је свет сваког бића које је на самосвојан и непоновљив начин нешто рекло о себи и другима, и неодољива је чињеница да имамо прилике да лично упознамо ствараоце које ценимо.
-
Miodrag L.
- ~ redovan clan ~
- Поруке: 166
- Придружен: 30 Јун 2005, 18:35
- Место: Svajcarska
- Контакт: