"Sta citas? Reci neki dobar naslov..."
Уредник: anaatanas
-
Alan_a
- ~ pocasni gradjanin ~
- Поруке: 7077
- Придружен: 25 Феб 2006, 19:15 [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Lenard (divni) Koen, čiji roman 'Omiljena igra' mi je u protekle dve godine bio omiljeni poklon knjigoljupcima, ovih dana me prestrojava i rastrojava sa svojim divnim gubitnicima...
dakle, 'Divni gubitnici', maestrovim rečima:
‘Ne znam šta je video u mojim zažagrelim očima, možda nekakav proplamsaj lažnog univerzalnog razumevanja. Ponekad kad svršim ili neposredno pre nego što zaspim, svest kao da mi odluta nekuda, poput tanke niti što se odvija u beskraj, a koja je iste boje kao i noć. Napolje, napolje, uskim drumom u daljinu jezdi moj um, vođen radoznalošću, ozaren saglasjem, dalje u nepoznato, poput udice sa pernatim mamcem izvanredno vešto zavitlane u sjaj iznad vodenog toka. Tamo negde, izvan mog domašaja, izvan moje kotrole, udica se ispravlja u koplje, koplje se zašiljuje u iglu, a igla prošiva svet. Prišiva kožu na kosti i karmin na usne, prišiva masnu farbu na Edit, sklupčanu (sve dok to pamtimo ja, ova knjiga i svevideće večno oko) u našem podrumu lišenom svetla, prišiva velove na planinu, prodire kroz sve pred sobom nezaustavljivo kao krvotok, a u podzemnom kanalu nalazi se poruka utehe, predivna spoznaja jedinstva. Sve protivrečnosti sveta, različite strane paradoksa, lice i naličje istog problema, par-nepar pitalice, makazasto račvasta svest, svekoliki polariteti, stvari i njihove predstave i stvari koje su bez senke, kao i one svakodnevne ulične eksplozije, nasumična lica, kuća i zubobolja, eksplozije različite samo po slovima kojima se pišu, moja se igla kroz sve to protkiva, i ja sâm, sa svojim lakomim fantazijama, sve što je ikada postojalo i što sada postoji, svi mi činimo jednu nisku nesamerljive lepote i besmisla.‘
dakle, 'Divni gubitnici', maestrovim rečima:
‘Ne znam šta je video u mojim zažagrelim očima, možda nekakav proplamsaj lažnog univerzalnog razumevanja. Ponekad kad svršim ili neposredno pre nego što zaspim, svest kao da mi odluta nekuda, poput tanke niti što se odvija u beskraj, a koja je iste boje kao i noć. Napolje, napolje, uskim drumom u daljinu jezdi moj um, vođen radoznalošću, ozaren saglasjem, dalje u nepoznato, poput udice sa pernatim mamcem izvanredno vešto zavitlane u sjaj iznad vodenog toka. Tamo negde, izvan mog domašaja, izvan moje kotrole, udica se ispravlja u koplje, koplje se zašiljuje u iglu, a igla prošiva svet. Prišiva kožu na kosti i karmin na usne, prišiva masnu farbu na Edit, sklupčanu (sve dok to pamtimo ja, ova knjiga i svevideće večno oko) u našem podrumu lišenom svetla, prišiva velove na planinu, prodire kroz sve pred sobom nezaustavljivo kao krvotok, a u podzemnom kanalu nalazi se poruka utehe, predivna spoznaja jedinstva. Sve protivrečnosti sveta, različite strane paradoksa, lice i naličje istog problema, par-nepar pitalice, makazasto račvasta svest, svekoliki polariteti, stvari i njihove predstave i stvari koje su bez senke, kao i one svakodnevne ulične eksplozije, nasumična lica, kuća i zubobolja, eksplozije različite samo po slovima kojima se pišu, moja se igla kroz sve to protkiva, i ja sâm, sa svojim lakomim fantazijama, sve što je ikada postojalo i što sada postoji, svi mi činimo jednu nisku nesamerljive lepote i besmisla.‘
"... Savrsen dan da krenem 'nemam pojma kuda' i da budem 'nemam pojma gde' i da zavrsim 'nemam pojma kako'..."
