Jedanaestog septembra 2001.

Уредник: koen

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Jedanaestog septembra 2001.

Порукаод Mustra » 11 Сеп 2011, 18:48

Milorad Vukašinović: MISTERIJA 11. SEPTEMBRA – MEDIJSKI MIT I FINANSIJSKA POZADINA

Jedanaestog septembra 2001. godine, dogodio se jedan od najznačajnijih ali i najmisterioznijih događaja u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. U terorističkim napadima na Njujork i Vašington, tokom otmica većeg broja aviona civilnog vazduhoplovstva, smrtno je stradalo preko tri hiljade ljudi. Pričinjena je ogromna materijalna šteta, koja do danas nije precizno utvrđena. Toga dana, meta terorista, bili su simboli moći i uticaja ove zemlje. Dva aviona direktno su se zarila u zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, koje predstavljaju simbole američke finansijske moći.

U glavnom gradu Vašingtonu, napadnuta je zgrada ministarstva odbrane Pentagona, koja je simbol američke vojne supremacije u svetu. Širom zemlje oteto je nekoliko aviona, u kojima je, prema zvaničnoj verziji događaja, poginuo veliki broj putnika.

Jedanaestog septembra 2001. godine, ova velika zemlja doživela je traumu, kakvu nije očekivala ni u najgorim snovima. Većina stanovnika s nevericom je posmatrala televizijske snimke udara aviona u zgrade Svetskog trgovinskog centra. Pred očima miliona Amerikanaca urušavao se brižljivo građen mit o nepobedivosti i nedodirljivosti zemlje. Tuga i rezignacija, ubrzo su zamenjeni patriotskim zanosom, koji je zahvatio celo društvo.

Слика

Politička elita države, uspešno je orkestrirala patriotsku kampanju nacije, koja se osetila egzistencijalno ugroženom. Predsednik SAD Džordž Buš mlađi, zajedno sa saradnicima, saopštio je veoma brzo da je organizator terorističkih napada na SAD, islamistička organizacija Al Kaida, čiji je osnivač saudijski milioner Osama Bin Laden, preko noći proglašen „američkim neprijateljem broj jedan”. Istovremeno, predsednik Buš mlađi, optužio je vladajući režim talibana u Avganistanu, da skriva Osamu Bin Ladena, najavljujući američku vojnu intervenciju u tom delu sveta, ukoliko lider islamskih fundamentalista ne bude izručen SAD.

Pod uticajem patriotskog zanosa i straha od terorizma, obe stranke u Kongresu, enormno su povećale vojni budžet, dok je na unutrašnjem planu usvojen čitav niz mera, kojima se ozbiljno dovode u pitanje osnovna ljudska prava američkih građana. Američki kongres, uz samo jedan uzdržan glas, usvojio je paket mera poznatiji kao „Patriotski akt“, kojim su bezbednosne službe dobile ogromna ovlašćenja, o kojima su do juče mogle samo da maštaju. Reč je o dokumentu, koji je dugo i veoma temeljno pripreman. Događaji od 11. septembra 2001. godine, samo su iskorišćeni za njegovu promociju. SAD koje vole za sebe da govore da su svetionik slobode i demokratije, preko noći su postale sasvim druga zemlja.

Američki predsednik Buš mlađi, u kritičnim trenucima, celokupnoj tragediji dao je mistično religiozni karakter. Na ceremoniji bez presedana, u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu, 14. septembra 2001. godine, izgovara reči koje su svojstvene religioznom propovedniku, a ne predsedniku jedne sekularne države. Njegovo obraćanje američkoj naciji i ostatku sveta, pripremio je savetnik Majkl Gerson, inače bibilijski fundamentalista.

Ceremonijal je imao duboko simboličko značenje, jer su u Nacionalnoj katedrali prisustvovali i predsednici Klinton, Karter i Ford, svi kongresmeni i senatori, kao i po jedan kardinal, rabin i imam, koji su naizmenično vodili ekumensku procesiju. Ovaj događaj u isto vreme, pratio se u više od 40 zemalja sveta, u kojima vlade evropskih zemalja i Rusije, proglašavaju po tri minuta ćutanja za nevino postradale Amerikance. Toga dana američki predsednik izrekao je sledeće reči: „Naša odgovornost prema istoriji je jasna, moramo da odgovorimo na te napade i spasemo svet od Zla. Objavili su nam rat lukavo, uz podvalu i ubistva. Naša nacija je miroljubiva, ali ako je neko naljuti postaje surova… Božiji znaci nisu uvek oni koje smo tražili. U tragediji saznajemo da Njegov cilj nije uvek i naš. Ipak, molitve i patnja, bilo u našim domovima, ili u ovoj Katedrali, saslušane su i shvaćene. Ima molitvi koje nam pomažu da prebrodimo dan i da podnesemo noć. Ima i molitvi prijatelja i stranaca koje nam daju snagu da idemo dalje. I na kraju, ima molitvi koje potčinjavaju našu volju, volji koja je jača od naše… Amerika je blagoslovena i plemenita nacija, ali nismo bili pošteđeni od bola. U svakoj generaciji svet je stvorio neprijatelje ljudske slobode. Ovi su napali našu zemlju jer je ona branilac slobode. Ono za šta su se naši očevi zauzimali postalo je imperativ sadašnjeg vremena. Ovog dana nacionalne molitve i komemoracije, molimo se Svevišnjem Bogu da čuva našu zemlju i da nam udahne strpljenje i volju za sve ono što će uslediti. Molimo se da uteši ohrabri ljude koji su u dubokom bolu. Hvala za svaki život čiji gubitak oplakujemo i za svako obećanje novog života. Dobili smo od njega sledeće ubeđenje: ni smrt, ni život, ni anđeli, ni kneževine, ni moći ovog sveta, ni sadašnje ni buduće stvari, ni visine ni dubine, ne mogu nas odvojiti od Božije ljubavi. Neka blagoslovi nestale duše, neka za nas bude uteha i neka vodi našu zemlju zauvek. Neka Bog blagoslovi Ameriku!“
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 11 Сеп 2011, 18:49

Dakle, pred očima celog sveta, predsednik Amerike objavio je rat globalnom terorizmu, ne označavajući precizno šta pod tim pojmom podrazumeva. Prestonički „Vašington post“ napisao je tih dana, da je reč o „istorijskoj prekretnici“. Molitvena procesija u Katedrali nije bila okrenuta miru, već opravdanju „krstaškog rata“ koji sledi, a koji je planiran u krugovima neokonzervativnog krila republikanske stranke. Francuski publicista Tijeri Mejsan, u navedenom obraćanju, uočava još jedan zanimljiv detalj, manipulaciju religioznim osećanjima ljudi, što je imalo je za cilj ne samo uzdizanje američkih žrtava, već pre svega zaštitu „zvanične verzije“ događaja za koji je optužena Bin Ladenova mreža, bez ikakvih materijalnih dokaza.

MAČ SA DVE OŠTRICE

Događajima od 11. septembra 2001. godine, potrebno je pristupiti oprezno. Iako označen kao teroristički akt, ovaj događaj ne uklapa se ni u jednu poznatu definiciju klasičnog terorizma. Naime, sam događaj delimično se može označiti kao teroristički napad. Meta terorista, zaista su bili simboli moći Amerike, zgrade Svetskog trgovinskog centra i Pentagona. Izborom meta, teroristi su postigli još jedan važan cilj; izazvali su veliku paniku, pokazali ranjivost sistema bezbednosti najmoćnije države sveta. Ali šta su bili njihovi politički ciljevi? Bez odgovora na ovo najznačajnije, suštinsko pitanje, dešavanja od 11. septembra 2001. godine, ostaju maglovita, nejasna, nedorečena. Upravo, na tom najvažnijem pitanju zvanična verzija se ruši kao kula od karata. Pred nama se otvara čitav niz pitanja koja još uvek ostaju bez odgovora.

Najpre, o odgovornosti Osame Bin Ladena i njegove terorističke mreže Al Kaida. Da li je moguće da jedna organizacija, čiji se lider nalazi, prema zvaničnoj verziji, negde sakriven u pećinama Avganistana, planira tako masivan teroristički napad na Sjedinjene Američke Države? Odgovor je negativan. Prema svim pokazateljima, jedan takav masovan udar, nije moguće izvesti bez nekoliko prethodnih preduslova . Najpre da bi ostao u tajnosti, potrebno je da planer, organizator i izvršilac deluju potpuno samostalno, odnosno da ne znaju jedan za drugog. U protivnom, akcija takvih razmera, strogo hijerarhijski planirana i organizovana, ne može ostati u tajnosti. Drugi razlog je logističke prirode. Nema nikakve sumnje da istovremeno koordiniranje između 200 do 300 ljudi, koji se nalaze u kontroli leta, Svetskom trgovinskom centru, Pentagonu itd, nije u stanju da obezbedi ni jedna teroristička organizacija u svetu, pa samim tim ni fanatizovane muslimanske organizacije. Prema tome, operaciju kao što je 11. septembar, može da izvede samo država ili pojedine državne strukture, koje su se otele kontroli i teže ostvarenju nekih svojih ciljeva i interesa.

GLOBALNO „USEKOVANJE“

Tezi da muslimani nisu naručioci govori u prilog još jedan zanimljiv podatak. Naime, toga dana, što najverovatnije nije slučajno, hrišćani su obeležavali veliki praznik dan Usekovanja Svetog Jovana Krstitelja. Jovan Krstitelj je inače zaštitnik uticajnih masonskih loža u SAD, tako da naručioca ovog terorističkog akta treba pre tražiti u njihovim ili konkurentskim masonskim ložama, a nikako i u redovima muslimana. Ovo neupućenima u ovu problematiku može zvučati kao „teorija zavere“ ali dobrim poznavaocima ezoterijskih učenja je poznato da oni planiraju događaje po svom „tajnom“ kalendaru koji se često poklapa sa hrišćanskim. Rušenjem zgrada Svetskog trgovinskog centra, moguće je da su članovi masonskih grupa na ezoterijskom nivou ponovili sudbinu svog „zaštitnika“. Na početku „novog doba“, svet je na Krstovdan, doživeo ezoterijsko usekovanje koje treba da bude uvod u istorijsku transformaciju i „globlanu tranziciju“. Ponovnim simboličkim odsecanjem glave svetitelja na ovozemaljskom nivou („kule bliznakinje“), Amerika a i svet su ušli u posthrišćansku epohu. Dve hiljade godina posle Hrista, na početku „novog doba“ uspostavljena je globalistička postmoderna diktatura kakva ima potencijal da nadmaši sve druge u svetskoj istoriji.

Da bi objasnili materijalnu podlogu ovakvih „ezoterijskih transformacija“ na ovom mestu potrebno je napraviti digresiju, neophodnu za dešifrovanje misterije 11. septembra 2001. godine. Naime, centri odlučivanja u samoj Americi, nalaze se daleko od očiju javnosti i deluju kao što je prethodno rečeno, van legalnih političkih i pravnih okvira. Njihovo prikriveno delovanje karakteristika je američkog političkog života i društvene stvarnosti u čitavom XX veku. Posthladnoratovska epoha globalizacije, tim procesima dala je dodatni stimulans. Amerika je još tokom hladnog rata, sa svojim strukturama moći i kapitala, počela da prerasta u državu – imperiju, zaštitnika ekonomskih i političkih interesa objedinjenog Zapada, državu čuvara zajedničkog sistema vrednosti – neoliberalnog „kovčega zaveta“.

Ulogu svetskog hegemona, SAD su nastavile da igraju i u periodu posle „hladnog rata“. Prema tome, SAD su već odavno prestale da postoje kao država u klasičnom značenju te reči. Američka politička i ekonomska elita, postala je globalistička, a strukture američke države, već odavno služe globalističkim, a ne nacionalinm i državnim interesima zemlje.

Takva imperijalna strategija, zakonomerno je izazvala teške posledice na unutrašnjem planu. Američki korporativni kapitalizam, krajem devedesetih godina prošlog veka, ušao je u duboku sistemsku krizu. Globalizacija se pokazala kao mač sa dve oštrice, odnosno kao proces koji je teško ugrozio nacionalnu bezbednost SAD i interese nacionalne ekonomije. Zahvaljujući procesima globalizacije, Ameriku je zapljusnuo veliki talas neregulisanog kapitala sumnjivog porekla. Sve to je izazvalo teške potrese na Njujorškoj berzi i omogućilo veleoperacije pranja novca, kao i predimenzionirano „pumpanje“ vrednosti akcija pojedinih korporacija, tržišta vrednosnim papirima a naročito tržišta nekretnina. Teška finansijska kriza a i moguć krah berze, tokom 2000. godine, naslućivao se i golim okom. Na desetine korporacija, zasnovanih na visokoj tehnologiji, počelo je preko noći da se urušavaju. SAD su počeli da potresaju finansijski skandali velikih razmera. Berzanski megašpekulatni, počeli su da okreću ogromne količine novca, da svesno obmanjuju kroz mrežu posrednika sitne akcionare, koji su preko noći ostajali bez ušteđevina. Americi se dogodila recesija.

Podilazeći interesima globalističke elite, predsednik Klinton je prihvatio projekat OECD–a, koji može da posluži kao školski primer kako jedna država „de jure” postaje vlasništvo trasnacionalinih korporacija. Naime, pod okriljem navedene organizacije, sačinjen je u najstrožijoj tajnosti „Mulitilateralni sporazum o investicijama – AMI”, čiji je zvanično promovisani cilj unapređenje investicione politike i njeno precizno pravno regulisanje, a prikriveni ali glavni cilj – hitno ukidanje nacionalnih zakona u oblasti investicija, odnosno deregulacija ili potpuno izjednačavanje nacionalnih i transnacionalnih investicija i investitora. Projekat zabranjuje davanje prednosti domaćim fizičkim ili pravnim licima u procesu privatizacije javnog sektora i redefiniše ulogu nacionalne države, koja tako služi interesima transnacionalnog kapitala. Na taj način, država odlazi na marginu i uključuje se u procese globalizacije. Ove okolnosti svakako se moraju uzeti u obzir, kako bi se razumela pozadina dešavanja 11. septembra 2001. godine, a koje suštinski zadiru u srž globalističkog projekta „novog svetskog poretka“, čija je Amerika, iako glavni nosilac, istovremeno i nesumnjiva žrtva.

BIOGRAFIJA „ARAPSKOG PRINCA“

Dakle, priča o odgovornosti Osame Bin Ladena i njegove organizacije Al Kaida, daleko je zanimljivija u sferi koja se javno retko ističe, a koja je značajnija od terorističko vojnog delovanja. Radi se o poslovno-finansijskim vezama američkog establišmenta sa sličnim „poslovnim krugovima“ iz Saudijske Arabije i ostatka muslimanskog sveta, kojima svakako pripada i sadašnji „američki neprijatelj broj jedan Osama Bin Laden”.

Osama Bin Laden je bogataški sin i zapravo jedan „arapski princ“. Njegova lična biografija veoma je zanimljiva. Bin Laden je jedan od pedeset četvoro dece šeika Mohameda Bin Ladena, koji je još 1931. godine osnovao kompaniju „Saudi Benhladen grup“. Ova holding korporacija, polovinu dohotka ostvaruje od građevinarstva i javnih radova, a drugu od inženjeringa, nekretnina, distribucije, telekomunikacija i izdavaštva. Ova grupacija osnovala je i investicioni fond SICO, koji je osnivač više filijala saudijske trgovačke banke. Ova korporacija ima deonice u čuvenim američkim kompanijama, poput giganta vojne industrije “Dženeral elektrika“. Bin Ladenova porodična korporacija ima predstavništvo u SAD, na čijem je čelu Adnan Kašogi, svetski poznati trgovac oružjem, inače zet Mohameda Al Fajeda (čiji je sin Dodi Al Fajed, stradao u saobraćajnoj nesreći, pod sumnjivim okolnostima, sa britanskom princezom Dajanom). Finansije Bin Ladenovih kontroliše poznata grupacija „Karlyle grup“. „Saudi Benhladen grup” finansijer je vahabitskog režima u Saudijskoj Arabiji, kao i kompanija koja ima monopol na izvošenje radova u svetim mestima Meki i Medini. Ova korporacija učestvovala je u izgradnji američkih vojnih baza u Saudijskoj Arabiji i obnovi Iraka, posle prvog Zalivskog rata, 1991. godine.

Osama Bin Laden, rođen je 1957. godine. Završio je visoku školu na Univerzitetu kralj Abdul Aziz, oblast za ekonomiju i menadžment. Njegov mentor je direktor saudijskih obaveštajnih službi princ Fejsal Al Saud, koji ga je još 1979. godine, angažovao da kontroliše tajne finansijske operacije CIA u Avganistanu. Amerikanci su tada sa preko 2 milijarde dolara, finansirali islamističke organizacije u ratu protiv Sovjetskog Saveza. Bin Laden je ovim operacijama upravljao preko kompjuterske kartoteke, zvane Al Kaida ili baza podataka.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 11 Сеп 2011, 18:49

Posle raspada Sovjetskog Saveza, Amerikanci su izgubili interesovanje za događaje u Avganistanu, koji je pušten na milost i nemilost mudžahedina. Osama Bin Laden, nastavlja da okuplja oružane grupacije, čini se, u svoje ime i za svoj račun. Veoma brzo učvrstio je svoj položaj među islamističkim grupacijama, zahvaljujući i izmenjenoj retorici. Novi Bin Ladenov poklič je „izbacite mnogobožce sa arabijskog poluostrva”, a kao glavne neprijatelje označio je Izrael i SAD. Prema navodima američkih specijalističkih službi, njegova teroristička mreža, odgovorna je za napade na Amerikance u Somaliji tokom 1992. godine, kao i 1996. godine, tokom napada na vojnu bazu Knobar u Saudijskoj Arabiji. Bin Ladenov poziv za objedinjavanje svih muslimana, nije naišao na širi odjek muslimanskih masa.

Na zahtev Amerikanaca, Saudijska Arabija ga je lišila državljanstva i proterala sa svoje teritorije. Sedmog avgusta 1998. godine, dogodili su se istovremeni teroristički napadi na ambasade SAD u Najrobiju i Daresalamu, za koji je odmah optužen Osama Bin Laden. Američki predsednik Klinton, naredio je bombardovanje kampova Al Kaide u Avganistanu, kao i fabriku Al šifa u Sudanu, za koju se kasnije ispostavilo da proizvodi lekove, a ne nikakvo hemijsko oružije. Bivši šef kancelarije CIA, Milton Birden, izrazio je skepticizam u pogledu odgovornosti Bin Ladena za ove terorističke napade. Birden kao iskusni obaveštajac tvrdi da „ima mnogo mistifikacije u celoj mitologiji Bin Ladena“ i dodaje da „SAD pomalo vole sav taj čudni međunarodni terorizam, u momentu kada je onaj pravi dramatično promenio svoj karakter”. Iskusni obaveštajac naglašava, da je najveći problem SAD što više nema globalnog neprijatelja, kao i da je u procesu traganja za njim. Zbog toga je i izmišljen mit o „globalnom terorizmu” u koji se ličnost Osame Bin Ladena savršeno uklapa.

FINANSIJSKA POZADINA MITA O BIN LADENU

Saudijski princ nikada nije prekinuo saradnju sa američkim obaveštajnim službama. U posthladnoratovskoj epohi, aktivnosti Al Kaide korišćene su radi ostvarenja američkih geopolitičkih interesa, kroz posredno jačanje islamskog fundamentalizma, protiv ruskih interesa. Američke specijalističke službe, pružale su otvorenu finansijsku i logističku podršku islamističkim formacijama na područiju Čečenije, Bosne i Hercegovine i na Kosmetu. Terorističke formacije Al Kaide poslužile su ne samo za ostvarenje geostrateških interesa Amerike, već i razaranje tradicionalnog islamskog učenja u onim delovima sveta, gde SAD ima značajne geostrategijske interese.

Medijskom propagandom stvaran je „mit o Bin Ladenu “, kao čoveku koji je u stanju da pobedi „velikog satanu SAD“. Dobar primer takve manipulacije je navodni uspeh islamističkih formacija u Somaliji, u borbi sa američkim trupama u toj zemlji 1998. godine. Naime, po svemu sudeći čini se da su događaji u Somaliji poslaužili da se poveća popularnost saudijskog princa u islamskom svetu. Terorističku formaciju Al Kaide nadgledao je egipatski oficir pridružen američkoj armiji Ali Mohamed, i to u veoma dugom periodu od 1987. do 1998. godine . Ovaj visoki oficir istovremeno je predavao i u školi „John Keneddy Warfare Center and School, gde je organizovao mrežu uticaja tzv. „stay – behind“ i obučavao specijalne snage Amerike. Dakle, praktično bilo je nemoguće da ovaj oficir, istovremeno predaje u američkoj vojnoj školi i obučava islamističke formacije za rat protiv Amerike. Naravno, ukoliko nije sve dogovoreno. Naime, potpuno je neverovatno da Osama Bin Laden uspeva da natera američku vojsku na povlačenje iz Somalije, sa samo dvadesetak boraca.

Takođe, veoma je sporna odgovornost Osame Bin Ladena za terorističke udare na američke ambasade u Najrobiju i Daresalamu, jer za to nikada nije ponuđen nijedan matrijalni dokaz. Veoma je zanimljivo da je u navedenim akcijama, poginulo svega 12 Amerikanaca, od nekoliko stotina poginulih. Francuski Figaro objavio je strogo čuvanu informaciju, o tome da je Osama Bin Laden teško bolestan boravio, od 4. do 14. jula 2001. godine u američkoj bolnici u Dubajiu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema pisanju lista, tokom boravka posetili su ga mnogi članovi porodice, saudijski zvaničnici, kao i predstavnici zemlje domaćina. Osamu Bin Ladena, tokom navedenog vremena, posetio je i lokalni funkcioner CIA.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 11 Сеп 2011, 18:50

Izveštač Bari Petersen iz CBS-a, izvestio je da je noć pre terorističkog napada od 11. septembra, Bin Laden diskretno prebačen u jednu vojnu bolnicu u Ravanpildi, zbog dijalize, pod zaštitom pakistanske armije. Mohamed Ata, kojeg je FBI optužio da je bio agent Al Kaide, koji je komandovao kamikazama od 11 septembra 2001. godine i čiji je bankovni račun bio navodno korišćen za finansiranje ove tajne operacije, bio je oficir pakistanske tajne službe ISI, koja je smatrana oduvek filijalom CIA. Direktor pakistanske tajne službe general Ahmed Mahmud, uplatio je jula 2001. godine, nekoliko stotina hiljada dolara na račun Mohameda Ate, što je veoma zanimljiv podatak. Posle događaja od 11. septembra diskretno je penzionisan. Profesor Mišel Čosudovski sa Univerziteta u Otavi, kaže da je Vašington i dalje podržavao Bin Ladena, dok ga je FBI istovremeno stavio na listu najtraženijih ličnosti. Ugledni ekspert zaključuje da je međunarodni terorizam, podstakla CIA posredstvom tajnih operacija, čiji je izvršilac Bin Laden.

Osama Bin Laden tangentalno je vezan za poslovne interese porodice predsednika Buša. Kao što je prethodno rečeno, poslovnom korporacijom porodice Bin Laden, upravlja korporacija „Karlyle grup“ osnovana 1987. godine, čiji je budžet 12 milijardi dolara. Ova moćna kompanija kontroliše većinski paket akcija „Seven up”, koja je opremila Federalnu letačku administraciju SAD sistemom za nadzor civilnog vazduhoplovstva. Korporacija kontroliše akcije i u kompaniji „United Defence Industries”, koja je glavni snabdevač opremom američkih, turskih i saudijskih armija. “Karlyle grup” preko preduzeća koja kontroliše zauzima 11. mesto na spisku glavnih snabdevača američke vojske.

Ova korporacija jedan je od najznačajnijih finansijera predizborne kampanje porodice Buš, još od izbora 1990. godine. Predsednik upravnog fonda grupacije je Frenk Karluči, bivši zamenik direktora CIA i nekadašnji sekretar za odbranu, savetnici su Džejms Bejker III šef Reganovog kabineta i bivši državni sekretar, kao i Ričard Darmen, direktor budžeta. Među ostalim rukovodiocima ove grupacije su i Sami Mubarak i Talat Otman, koji su direktno povezani sa predsednikom Bušom juniorom. Naime, Talat Otman bio je administrator koji je zastupao interes Kaleda Bin Mafhuza koji je imao preko 11% akcija u maloj teksaškoj kompaniji “Harken Energy Corporation”, koja je porodična imperija Bušovih. Veoma je zanimljivo da je u navedenoj kompaniji Bušovih poslovne interese imao Salem Bin Laden, stariji Osamin brat, čije je interese zastupao Džejms R. Bat, kao njegov američki opunomoćenik.

Ova zanimljiva poslovna grupacija, sastavljena od nekadašnjih funkcionera CIA, predsednika Amerike i njihovih finansijskih savetnika, bankarskih grupacija i trgovaca oružijem, našla se još devedesetih godina u središtu velikog finansijskog skandala, prilikom osnivanja Banke za međunarodni kredit i trgovinu. Ova anglo-pakistanska ustanova, formirana je od strane tri velike porodice: Gokali ( Pakistan), zatim Bin Mahfuzi (Saudijska Arabija) i Geit Faraoni (Abu Dabi). Bankarska grupacija formirana je od strane CIA za tajne finansijske operacije, sa filijalama u 72 zemlje. BBCI je korišćena u veleoperacijama pranja novca, tokom afere Irangejt, zatim za finansiranje mudžahedina u Avganistanu, šverc oružija za sirijskog trgovca Sarkisa Sarkenaliana, poslove trgovca Marka Riča, finansiranje grupe teroriste Abu Nidala. Ustanova je propala kada se saznalo da pere novac za narko kartel iz Medelina, u Kolumbiji. Njenim zatvaranjem oštećeno je preko milion sitnih deponenata, ali niko i pored sprovedene istrage nije osuđen.

Koliko je ova bankarska grupa vezana za CIA, najbolje govori podatak da su dva direktora agencije Ričard Helms i Vilijam Kejsi radili u njoj, kao i poznati agent američke tajne službe i trgovac naoružanjem Adnan Kašogi, koji je zastupao interese Bin Ladenove grupacije u SAD. Pored toga važan je i podatak da su za ovu bankarsku ustanovu vezani i Kamal Adham, Al Fejsal Al Saudu i Abdul Rauf Halil, šefovi tajnih saudijskih službi, od kojih je Al Saud višegodišnji tutor Osame Bin Ladena. Preko ove mafijaško-finansijske grupacije realizovan je transfer nuklearne tehnologije za Pakistan, kao i ostvarena tesna finansijska saradnja sa švajcarskim investicionim fondom SICO čiji je vlasnik Salem Bin Laden, stariji Osamin brat. Zanimljivo je da je posle 11. septembra 2001. godine zatvoreno finansijsko krilo istrage, koje bi neminovno utvrdilo veze između američkog vojno industrijskog kompleksa, CIA i FBI, sa sličnim poslovnim grupacijama u okruženju Osame Bin Ladena.

Ovo su tokovi novca koji su kolali venama globlane „terorističke mreže“ u kojoj su zajedno bili i američki kapitalisti i visoki oficiri službi bezbednosti ali i arapski milioneri i arapski fundamentalisti. Sve ostalo je medijski mit koji je svet tako lako progutao.

(odlomak iz knjige Milorada Vukašinovića ” U TAMNOM SRCU EPOHE”)


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable