Istorija čokolade

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Дец 2010, 16:35

Po meksičkoj legendi, čokolada, odnosno "xsocotlatl", kako su je Asteci, drevni narod današnjeg Meksika, nazivali, bila je piće bogova u raju, a seme kakao drveta su bogovi darovali ljudima kao poseban blagoslov. Asteci su u znak zahvalnosti svake godine prinosii ljudsku žrtvu, a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao.

1525. Kortez donosi španskom kralju kakao zrna, koja su u španskim manastirima obrađivana u strogoj tajnosti.

1606. Antonio Karleti, Italijanski trgovac, uspeo je da dođe do kakao zrna koje je zajedno sa recepturom tajno preneo u Evropu. Za samo nekoliko godina, "Čokoladna groznica" je zahvatila sve zemlje.

1657. Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu. Cena je bila takva, da su je sebi mogli priuštiti samo najelitniji slojevi. U isto vreme, španski istoričar beleži: "Niko osim najbogatijih nije sebi mogao da priušti čokoladu. To je, u prenosnom smislu rečeno, bilo kao da pijete zlatnike". U isto vreme čokolada je bila prepisivana bogatim slojevima kao lek za mnoge bolesti, pa je lični lekar kardinalu Rišeljeu prepisivao svakodnevnu upotrebu čokolade.

1660. Marija Tereza, kćer Filipa IV od Španije, udaje se za Luja XIV i na francuski dvor dovodi sa sobom posebnog slugu za spremanje čokolade.

1692. Luj XIV uvodi porez na kakao zrno.

1750. Čokolada stiže u Švajcarsku, zahvaljujući italijanskim proizvođačima čokolade i trgovcima.

1765. U Americi, u mestu Dorčester, država Masačusets, počinje sa radom prva proizvodnja čokolade.

1778. U Austriji je nastala Zaher torta, prvi kolač od čokolade koji i danas nije izgubio na popularnosti.

1780. Dibau je naimenovan za "čokolatijera" francuske kraljice.

1815. U Holandiji je osnovana fabrika "Van Houten", u kojoj je kasnije prvi put pronađen način za ekstarkciju kakao butera i obradu kakao praha u obliku u kojem se i danas koristi.

1830. U Švajcarskoj čokolada se po prvi put meša sa lešnikom.

1831. U Engleskoj fabrika "Kadberi" (Cadburry) počinje sa proizvodnjom čokolade.

1847. U Engleskoj se pojavljuje prva čokolada u bloku.

1861. U Italiji Kafarel stvara čuvenu čokoladu "Đanduja", (Gianduia) mešavinu čokolade i nugat mase.

1875. Švajcarac Daniel Peter (partner Nestlea) stvara mlečnu čokoladu.

1911. Otvara se fabrika "Kalebo" (Callebaut) u Belgiji, danas proizvođač jedne od dve najkvalitetnije svetske marke čokolade.

1995. Ustanovljava se "Salon čokolade", koji se svakog oktobra održava u Parizu.

2002. U Beogradu je počela sa radom radionica "Čokolada".
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Дец 2010, 16:38

Слика
Istorija čokolade je duga i opširna, poput svih velikih priča koje su stvorile svet kakav danas poznajemo. Postoje arheološki dokazi da je pre 2600 godina u Olmeci kuvana čokoladna smesa, što čokoladu uvrštava među najstarije napitke poznate čoveku.
Mnogi dokazi govore da su pre 14 veokova Maje i Inke pili piće zvano Xocoatl, pravljeno od zrna kakaoa. Maje su čak i obožavale Ek Chuah-a, boga kakao napitka, tj. čokolade. Kakao je oduvek bio izuzetno cenjen i predstavljao je pravu dragocenost.
Kasnije, u astečkoj kulturi, u magičnom kakaovom piću smelo je da uživa samo sveštenstvo i plemstvo. Po tadašnjem verovanju čokoladni napitak je ulivao mudrost i moć, pa je redovno bio korišćen i u religijskim ritualima. Ratnici su pre bitke takođe pili Xocoatl, jer su verovali će im dati božansku snagu i izdržljivost, što je razumljivo zbog velike koncentracije teobromina u jakim kakao napitcima. Asteci su ovaj čokoladni napitak pili topao i bez trunke zaslađivača, ali su dodavali začine poput vanile i čilija, a ponekad i veoma cenjeni kukuruz. Običan narod u doba Asteka je kakao zrna koristio kao najvredniji novac.
Слика
Vekovima kasnije, od božanskog ratničkog pića Evropljani će napraviti slatkiš, koji će promeniti tekovine moderne civilizacije.

Sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristofer Kolumbo je na španski dvor doneo i seme kakaoa, koje tada nije pobudilo nikakvo zanimanje. Tek će španski konkvistador Hernan Kortez na svojim osvajačkim pohodima u Južnoj Americi probati Xocolatl, koji mu je ponudio astečki vladar Montezuma u ogromnim zlatnim peharima. Odmah zatim, naišavši na plantaže kakaoa, španski konkvistadori su uočili praktičnu stranu uzgoja ove biljke – proizvodnju novca.
Oduševljen idejom da novac raste na drvetu, Kortez je u ime Španije zasadio prvu kakao plantažu i vratio se u Španiju na dvor kralja Karlosa V, donevši čokoladni napitak i opremu za njegovo pripremanje.

Španski vojnici su prvi u Evropi počeli da pripremaju čokoladu, dodavali su joj šećer i cimet, ali su je i dalje pripremali kao piće.
Слика
Iako dobro čuvana, tajna ovog napitka nije mogla dugo da ostane skrivena. Magija čokoladnog napitka se brzo proširila „starim kontinentom“, obuzimajući prvo vlastelu i plemiće. Najelitnija gospoda na dvorovima nosila je čokoladu u srebrnim i zlatnim džepnim kutijama.

1657. godine u Engleskoj je otvorena prva od niza „kuća čokolade“ u kojoj se točio sve popularniji napitak, a poznato je da je kroz istoriju čokolada posmatrana i kao afrodizijak, i da ju je koristio i legendarni Kazanova.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Дец 2010, 16:40

Čokolada kakvu danas poznajemo je nastala zahvaljujući Holanđaninu Konradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaoa, iz kojih je nastao kakao prah. Englez Džozef Fraj je 1847. otkrio kako da takav kakao prah pomeša sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem. Tako je nastala prva gotova čokoladna poslastica, koja je stekla veliku popularnost širom sveta. Švajcarac Daniel Peter je eksperimentisao s mlekom kao sastojkom u čokoladi i 1875. godine napravio prvu mlečnu čokoladu. Kao vrhunski majstori u pravljenju čokolade, Švajcarci su usavršili njenu proizvodnju i 1879. godine Rudolf Lindt („Lindt“ je jedna od najpoznatijih fabrika čokolade) je napravio čokoladu koja se topila u ustima, "chocolat fondant", u kojoj danas svi rado uživamo.
Слика
Istorija čokolade je duga i prepuna slatkih detalja, i bilo bi nam potrebno mnogo više mesta i vremena da Vam sve o njoj ispričamo. Umesto toga, prepustite se našim neopisivim čokoladnim čarolijama koje šapuću najfinije tajne, stare koliko i samo čovečanstvo.
Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Дец 2010, 16:41

Malo je toga iz sveta poslatica, slatkiša i hrane što može da pobudi strast kao čokolada. Brojne kulture su je učinile ključnim delom svoje tradicije: verovalo se da jača veru, poboljšava zdravlje, daje snagu i doprinosi ljubavnom zanosu i strasti. Nekada dostupna jedino višim staležima i kraljevskim porodicama, sada je pristupačna svima, i to kao veoma zdrava poslastica.

U kom delu sveta je opčinjenost čokoladom zapravo počela?
Drvo kakaoa, u čijim se mahunama nalaze plodovi od kojih se nakon obrade dobija čokolada, otkriveno je pre 2000 godina u tropskim šumama Amerike. Među prvima koji su imali čast da okuse ovaj neodoljiv ukus bile su Maje. Oni su mešali semenke kakaoa sa drugim začinima i tako dobijali gorak začinjen napitak, koji je, smatralo se, imao lekovito dejstvo.

Koja je tajna neodoljivosti čokolade?
Za Maje su mahune kakaoa simbolizovale život i plodnost. Koristile su se u obrednim ritualima, uključujući i venčanja, i smatrale se hranom bogova. Susedi Maja iz centralnog Meksika, Asteci, verovali su da se konsumiranjem plodova drveta kakaoa stiču mudrost i moć, da su ti plodovi ne samo izuzetno hranljivi već i da daju jačinu i izdržljivost, a deluju i kao afrodizijak. Njihov vladar Montezuma svakog dana je pio tečnu čokoladu kako bi povećao svoj libido.

Evropa postaje opčinjena čokoladom
Stanovnici Evrope su prvi put došli u dodir sa ovom poslasticom 1519. godine, kada je Montezuma španskom istraživaču Hernandu Kortezu i njegovim vojnicima ponudio svoj božanski napitak. Španski konvistadori su potom u Evropu doneli seme kakaoa, nakon čega dolazi do njegove masovne upotrebe u vidu napitka u najelitnijim krugovima.

Čokolada postaje poznata po svojim zavodničkim moćima
Svoju reputaciju afrodizijaka čokolada je najpre dobila na francuskom dvoru. Postala je inspiracija umetnika širom sveta. Čak je i najveći ljubavnik svih vremena, Kazanova, imao naviku da pre odlaska u svoje ljubavne pohode najpre uživa u ovom očaravajućem napitku.

Zaljubljeni i čokolada
Veruje se da su tokom 17. veka ljubavnici prvi put počeli da iskazuju svoju ljubav prema voljenoj osobi sitnim znacima pažnje, među kojima se svakako našla i čokolada. A godine 1868. zvanično se pojavila i prva kutija čokoladne bombonijere.

Čokolada - zdrava poslastica
Za razliku od mlečne ili bele čokolade, crna čokolada u sebi sadrži flavonoide nalik onima koji se mogu naći u čajevima, crnom vinu, voću i povrću. Brojna istraživanja su pokazala da manje količine crne čokolade mogu poboljšati rad krvnih sudova i regulisati nivo šećera u krvi, kao i osetljivost na insulin, zahvaljujući čemu dolazi do smanjenja rizika od pojave dijabetesa
Слика

Корисников грб
proleće
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 103
Придружен: 17 Феб 2015, 00:13
Место: u snovima

Порукаод proleće » 18 Феб 2015, 23:12

Nedavno sam gledala na tv-u prilog o čokoladi. Pola sam zaboravila, npr. gde je to naš izveštač boravio.
Uglavnom sedeo je medju radnicima koji su inače ,,brali,,kakao i pitao ih je da li znaju za šta on služi. Oni naravno nisu znali .
Tada im je podelio svakom po čokoladu da probaju i vide šta se pravi od kakaa. Oni su uživali u čokoladi...eto, neverovatno i toga ima danas...
Neprestano koračam a sve sam dalje...