Sveti Sava Biografija

Уредник: gresnica

spanac
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 15 Окт 2012, 20:56

Sveti Sava Biografija

Порукаод spanac » 15 Окт 2012, 20:59

ŽITIJE SVETOG SAVE - UVOD

Veoma davno živeo je jedan mladi princ. Bio je neobično mudar, bogat i lep. Sva vrata svetske slave i uživanja bila su mu otvorena, Ali, nešto u njemu odvraćalo ga je od svih tah čari i privlačnosti sveta za kojima su milioni ostalih ljudskih bića žudeli. I jednoga dana, tajno od svojih roditelja, on zavara trag dvorskoj pratnji i pobeže u jedno pusto mesto gde se nastani kao siromašni stranac. Jedina želja mu je bila da svoju dušu osveši Božjom istanom i voljom i da samo Njemu služi.

Mnogo godina kasnije, ovaj kraljević, vođen Božjom rukom, vrati se iz pustinje u svoju zemlju kao princ crkve i duhovni vođ svoje nacije za sva vremena. Iako je bio bez dece, on je kroz vekove postao otac miliona i miliona svojih duhovnih sinova i kćeri.

Ovo se dogodilo pre više od sedam i po vekova, ali duhovna buktinja koju je on upalio u svome narodu, još uvek gori, a broj njegove duhovne dece stalno se umnožava. On je bio prijatan, ali neustrašiv; neobično lep, a vrlo skroman; veoma aktivan, ali staložen; drušgven, a ipak usamljen. Umeo je da živi otmeno u oba dva sveta, te su se mnogi na njega ugedali.

I današnji Srbi, iz ljubavi prema njemu, podižu mu mnogobrojne zadužbine na svih pet kontinenata gde ih je ironija sudbine rasejala.

Istorija ovog neobičnog i divnog kraljevića biće izneta u ovoj knjizi.

http://www.SvetiSava.cc

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Sveti Sava Biografija

Порукаод Viktorija Vi » 28 Јан 2019, 09:57

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? ПЕТ ЧИЊЕНИЦА О КУЛТУ СВЕТОГ САВЕ И МАНАСТИРУ МИЛЕШЕВИ

1) Херцеговина носи име по Светом Сави! Наиме, култ Светог Саве је у Херцеговини био толико јак да се српски великаш Стефан Вукчић Косача, 1448. године, прогласио у манастиру Милешеви "херцегом од Светог Саве". Намера му је била да се том титулом издигне у односу на осталу српску господу и властелу. Пошто уз титулу херцега иде неки епитет, Стефан се сам назвао ”херцегом од Светог Саве“ и по тој титули се од тада читава хумска област и Захумље назива Херцеговина. У Милешеви је такође, несумњиво због значаја Светог Саве једно време било и седиште херцеговачких митрополита.

2) Култ Светог Саве и Светог Симеона нису само примили Немањићи српски владари, већ су на њему стасавали и владари из споредне немањићке линије, и понајвише српски краљ и немањићки рођак Твртко I Котроманић из средњевековне Босне и сви Котроманићи. Краљ Твртко се баш над гробом Светог Саве у манастиру Милешеви крунисао за краља.

3) Теодосијево житије Светог Саве играло је велики значај у раној руској књижевности по коме се образовало и описмењавало много руских свештеника, калуђера и бољара. Теодосијево житије Светог Саве има 19 српских и чак 5 данас познатих чисто руских преписа, и неколико руских прерада разнога облика.

4) У 16. веку видимо из извора да је култ Светога Саве чувао и добар део наших Муслимана, вероватно из поштовања свог порекла и своје пређашње вере. Више страних путника, који су тих времена свраћали у Милешево, бележе како Муслимани:

-"штују милешевске калуђере и дијеле им милостињу" (Жан Шено, 1547.);

-како калуђери живе од милостиње "што им понајвише пружају Турци, који свеца особито штују и јако га се боје" (Катарин Зено, 1550.);

-чак се казује да Милешеву "већу милостињу дају Турци и Жидови, него ли Кршћани" (Бенедето Рамберти, 1534);

-у Бранковићевом летопису се прича како је неки бег јавио надлежнима у Турској, да "Турци верују Светом Сави и узимају знак крста и покрштавају се". Управо из тог разлога је, како се наводи, наређено да се спали тело светитељево, corpus prodigiis clarum!

-И Атанасије Ђакон, у свом опису пустошења српских земаља у 18. веку, наводи, да је Свети Сава спаљен од Турака што је један Турчин био на Савином гробу излечен од беса.

-У једом писму из 1597. пишу српски монаси папи у Рим: "Како су Турци отнесли Светога Саву из Милешева њима Бог не помага, убијају (и)х крстјани са сваке стране".

5) Чак и у 19. веку имамо сведочанства о изразитом поштовању које обичан српски народ указује свом Светитељу Сави. А. Гиљфердинг, наводи да је народ још дубоко у 19. веку на милешевске развалине доносио болеснике. Тај култ опстао све до доласка комуниста на власт. Све до средине 19. века Гиљфердинг бележи да је међу Србима било утврђено веровање да је Свети Сава још и сад жив "ко свети Аранђео и свети пророк Илија" и да је штавише "и сад на земљи, али га ми не видимо".

Извор: Facebook, Историја Срба

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Sveti Sava Biografija

Порукаод Viktorija Vi » 11 Феб 2019, 21:09

Светосавски култ међу народом и духовницима у Русији траје од времена житија нашег најзначајнијег светитеља и све више јача. Од давнина, Руси највернији православљу, Светог Саву зову заштитник Српства и Русије свете, о чему наша јавност мало зна.

На то упозорава професорка Ксенија Радојичић, која годинама проучава култ Светог Саве у Русији. Једно од њених истраживања сажето је у предавање “Путевима Светог Саве у Русију”, одржано у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Следе њена нова трагања, предавања и трибине у овом крају, и шире по Србији, о утицају Светог Саве у највећој православној земљи света. Као и о непрекидним везама двају народа.

– Свети Сава је, као духовник, књижевник и дипломата, утицао на многе државе и цареве свог доба. Његова дела и речи имале су јако дејство и на савременике и њихове наследнике у западној Европи. Преобразивши себе Господом Христом, преобразио је наш народ и успоставио нове истинске вредности. Научници сматрају да Свети Сава у себи има и дух неких других светитеља, а не само да је српски Мојсије. На Свету гору отишао је са руским монахом, што је основа његових каснијих веза са Русијом – објашњава проф. Радојичић.

Многобројни су духовни и материјални докази везе Светог Саве за време његовог житија, али и каснијег светосавског наслеђа, с руским духовницима и народом.

– Оне трају почев од чувеног дела Светог Саве Номоканон (Законоправило), у нашем народу познатијег под називом Крмчија, а у руском као Кормчија. То дело је у 13. веку преко Бугарске донесено у Русију. Брзо су почели његови преписи и преводи на руски језик. Пуну годину трајао је рад на чувеном Рјазанском препису Крмчије. Постоје четири руска преписа Крмчије. Култ Светог Саве у тој земљи развио се дотле да и Руси столећима, до данас, иако немају крсне славе као Срби, славе Савиндан, али два дана раније у односу на нас, 25. јануара – наставља проф. Радојичић.

Поменуто драгоцено дело, у оригиналу исписано на 400 листова пергамента, проучава се у целом свету, не само хришћанском, али највише у (све)словенском. Сврстано је у 64 главе, што би данас били чланови, а главе имају гране (данашњи параграфи, тачке).

– Иако је српска средњовековна држава пропала, везе Срба и Руса, поготово светосавља и Руса, одржале су се. О томе сведочи и фреска на којој су заједно приказани Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви (отац Светог Саве Стефан Немања) у храму Архангелски сабор у Кремљу. Постоји и Црква Светог Саве Српског у Кјахти, удаљеној око 7.000 километара од Москве, која је саграђена у 18. веку, када је и страдала, а на којој се сада планира обнова. За њену изградњу био је задужен Србин, гроф Сава Владиславич Рагузински, родом Херцеговац, саветник и “десна рука” цара Петра Великог, оснивач руске тајне службе, који је одредио границу Русије и Кине дугу шест хиљада километара, која и данас стоји неизмењена. Много је још у Русији светосавских доказа – закључује наша саговорница.
Цар Иван Грозни

Руски цар Иван Четврти Васиљевич, чији надимак беше Грозни (1530-1584), изузетно је поштовао култ Светог Саве. Делом и зато што му је баба Ана Јакшић била Српкиња, из лозе Немањића. Он је, наследним правом, морао да постане цар са свега три године, а као зрео човек, међу владарима савременицима био је међу најобразованијим. За царевог живота урађено је 88 преписа Житија Светог Саве. Друштвено уређење српске државе у средњем веку поникло је на византијском духу, што је утицало на то да се од времена Ивана Грозног развије у идеју Москве као Трећег Рима, јер је Москва, после пада Цариграда, наследила византијску традицију. А све то је стигло у Русију преко Крмчије Светог Саве.

Аутор: Милорад Бошњак
Извор: Новости http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... sije-svete