SPC danas praznuje...

Уредник: gresnica

Корисников грб
PRAVOslavko
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 385
Придружен: 01 Окт 2004, 11:04
Место: Srpska Crna Gora, Bar

SPC danas praznuje...

Порукаод PRAVOslavko » 03 Дец 2005, 20:36

Преподобни Григорије Декаполит

Слика

Рођен у Декапољу Исавријском од родитеља знаменитих и благочестивих, Сергија и Марије. Када сврши школе, хтедоше га родитељи оженити, но он одбеже у пустињу и замонаши се. Живео је на разним местима, као у Византији, у Риму, на гори Олимпијској. Где год је био, свуда је удивљавао људе својим подвизима и чудесима. Дешавало се, да га је озаравала светлост небеска; да су му се ангели Божји јављали. Он је гледао красоту ангелску и слушао умилно појање њихово. Поживео дуго и богоугодно, и скончао мирно у IX веку у Цариграду, преселивши се душом у радост Господа свога.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Свети Прокл, патријарх цариградски

Слика

Ученик светог Јована Златоустог. Посвећен за епископа кизичког 426. године, а 435. изабран за патријарха цариградског. Управљао је црквом Божјом као мудри архијереј. За његово време догодила су се два знаменита догађаја. Прво, пренете су мошти светог Јована Златоуста из Комана у Цариград, по жељи цара и патријарха. А у то време цароваше цар Теодосије Млађи са сестром Пулхеријом. Друго, беше велики земљотрес у Цариграду и по околини. Многа од најлепших и највећих здања попадаше од страшнога труса. Тада патријарх с царем и мноштвом свештенства, великаша и народа, изађоше на литију. И када се на литији мољаху Богу, деси се, да неко дете чудесно би узето високо у ваздух тако да се најзад не могаше очима догледати. Потом се врати и спусти лагано на земљу. Упитано где је било дете одговори, да је било однесено на небо међу ангеле и да је чуло како ангели поје: "Свјатиј Боже, Свјатиј крјепкиј, свјатиј безсмертниј, помилуј нас!" Чувши ту песму почеше је сви људи у литији певати, и земљотрес одмах престаде. Од тада се одомаћи у Цркви та дивна песма. А дете оно ускоро се упокоји, и би сахрањено у цркви Свете Ирине. Свети Прокл послужи као архијереј двадесет година и сконча мирно у Господу 446. године.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Свети мученици Јевстатије, Теспесије и Анатолије

Беху ово браћа рођена, из Никомидије, од родитеља незнабожачких, Филотеја и Јевсевије, који доцније приме веру истиниту од светог Антима, епископа никомидијског, заједно са синовима својим. Филотеј беше рукоположен за презвитера. Када се он упокоји са женом својом, наста страшно гоњење хришћана под злочестивим царем Максимијаном, и три сина Филотејева беху изведени на суд. Суђени, мучени, истјазавани на разне начине и најзад на смрт осуђени. Више пута јављаху им се ангели у тамници, те им даваху ману за храну и испуњаваху срца њихова млада снагом и храброшћу у трпљењу. Када их изведоше на губилиште, приђоше им два друга, Паладије и Акакије, и разговараху с њима. И док још беху у разговору, мученици свети предадоше Богу душе своје. Тада им војници одсекоше мртве главе и однеше, да би их показали судији. Пострадаше за Христа Господа око 313. године и преселише се у бесмртно Царство Христово.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Свети Исак, архиепископ јерменски

Родио се у Цариграду у време када отац његов беше посланик цара јерменског на двору византијском. Био десетим архиепископом јерменским, и у том звању управљао црквом педесет година. Своје пастирствовање ознаменовао, између других ствари, и преводом Светог Писма на јерменски језик. У једној визији казало му се да ће Јермени временом одступити од чисте вере православне. Овај знаменити јерарх упокојио се мирно 440. године и представио ка Господу.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Свете три девице

Персијанке. У време цара Сапора ове три девице беху гоњене као хришћанке, и најзад ножевима исечене. Из њиховог гроба израсту три смокве, које су лечиле од сваке муке и болести.
Oni su sistem, instrukcija, dogma, korupcija, teror institucija, Represija ubija! Mafija - murija, država - hajdučija, a mi smo revolucija! To nije naša Srbija!

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 19 Јан 2008, 12:00

КРШТЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА — БОГОЈАВЉЕЊЕ

Свети Јован је живео у пустињи јудејској. Ту је он постио и Богу се молио. Много народа је долазило да га види и чује. Он је учио да буду бољи, јер је Спаситељ већ дошао, па ко се не поправи, неће га увести у Царство Небеско. Када су људи чули шта он говори, било им је жао што су Бога вређали и кајали су се, а Јован их је крштавао у реци Јордану.
Када је Христос напунио тридесет година, дошао је на реку Јордан да Га Јован крсти. Осећајући својим духом да је пред њим обећани Месија, Свети Јован га дочека овим речима: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим". Исус му одговори: „Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду".
После ових речи Христос уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба (заблистао је у облику голуба над главом Исуса Христа). Истовремено са неба се чуо глас Бога Оца који је рекао: „Ово је Син мој љубљени. Он је по мојој вољи".
Када се Христос крстио, јавио се Бог у Три Личности. Бог Отац је говорио са неба. Бог Син се крстио у реци Јордану. Бог Дух Свети силазио је са неба на главу Христову. Због тога тај дан зовемо Богојављење.
Православна црква празнује Богојављење 19. јануара (6. јануара по старом календару).
Света Црква установила је Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове Цркве и душа се чисти од свакога греха. Крштењем се постаје чедо Божје.
После крштења отишао је Исус Христос у пустињу да се постом и молитвом припреми за свој Богочовечански рад.У пустињи је провео четрдесет дана, па је потом почео да проповеда своју Божанску науку.

БОГОЈАВЉЕНСКА ВОДИЦА

На Крстовдан (уочи Богојављења) и на сам празник Богојављења, после Свете литургије, врши се велико освећење воде у храму, или у порти храма. Ова вода се узима и носи се кући. Чува се као чудотворна света драгоценост. Никада се не квари, без обзира на временску дужину чувања. Њом се, кропи кућа ради освећења и заштите од демона и свих других нечистих сила. Пије се преко целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, и очишћења душе и тела
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Апр 2008, 15:24

Veliki petak

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas obelezavaju Veliki petak, dan kada je, osudjen i na krst raspet Isus Hristos.
Petak pred Uskrs u hriscanskoj tradiciji naziva se Veliki petak, u crkvenom kalendaru oznacen je crvenim slovom i dan je zalosti u citavom hriscanskom svetu.
Upravnik Judeje, Rimljanin Pontije Pilat, koji je sudio Isusu po optuzbama fariseja, isprva je odlucio da Isus nije kriv pa ga je poslao caru Irodu, upravitelju Galileje, da mu on sudi. On je, medjutim, cuvsi vesti o Isusu, odbio da mu sudi i vratio ga rimskom namesniku.
Posto ni ponovni pokusaji da odobrovolji i urazumi narod da pusti Isusa nisu pomogli, a bojeci se pobune i prituzbi kod rimskog cara Avgusta, Pilat dade vojnicima da Isusa raspnu.
Izrekavsi presudu Pilat je oprao ruke i porucio okupljenom narodu: "Nisam kriv za smrt ovog pravednika. Vi cete videti". Narod je odgovorio: "Krv njegova na nasu decu!"
Fotografija: freska Isus na krstuIsus se, potom, noseci krst na kome ce biti raspet, i s trnovim vencem na glavi, ispeo na Golgotu gde je raspet izmedju dvojice razbojnika.
Isus je izdahnuo nakon nekoliko sati na krstu. U taj cas se, prema predanju, zavesa u jerusalimskom hramu iscepala na pola, sunce se pomracilo, mrtvi su ustajali iz grobova i sva zvona su popucala. Zato od Velikog cetvrtka do Uskrsa ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, vec se vreme bogosluzenja i oglasenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Na dan kada je Isus raspet ne sluzi se liturgija, zato sto se tom sluzbom prinosi Bogu beskrvna zrtva, a na taj dan Isus je sebe prineo na zrtvenik.
Fotografija: ukrasena uskrsnja jajaNa Veliki petak se farbaju uskrsnja jaja, najcesce crvenom bojom koja simbolizuje nevino prolivenu Hristovu krv.
Hriscani na Veliki petak strogo poste, provodeci dan samo na hlebu i vodi, a mnogi tek uvece, kad se pojave zvezde, uzmu malo hleba i vode, dok citav dan nista ne stavljaju u usta.
Слика

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 26 Апр 2008, 02:10

Једна мала напомена: не постоји СПЦ и верници; то је једно и нераздвојиво тело, коме је глава Сам Христос.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 26 Апр 2008, 10:26

Hvala za napomenu. :-D
Слика

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 26 Апр 2008, 18:24

Богу хвала за све.

:D :mah

Свим хришћанима који празнују Васкрс по старом календару и свим људима добре воље, желим срећне и Богом благословене Васкршње Празнике.

Христос воскресе из мертвих,
смертију смерт поправ,
и сушчим во гробјех живот даровав.


Колибри - Христос Воскресе!
http://www.youtube.com/watch?v=9ejOMJbp2o4

Ступови - Христос Воскресе
http://www.youtube.com/watch?v=n5uEINDX ... re=related

Слика

Христос Воскресе!

Ваистину Воскресе!

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Мај 2008, 16:49

Praznik svetog Vasilija Ostroškog, čiji je grob u manastiru Ostrog u Crnoj Gori mesto hodočasća za vernike svih religija, obeležen je u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, Popovo polje u Hercegovini, odakle je otišao je u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio i započeo život podvižnika.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu služeći pravoslavnoj i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj opasni podvižnički život.
Umro je 1671. godine, a njegove čudotvorne mošti čuvaju se u njegovoj ostroškoj isposnici i danas.
U njihovu moć iscelenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani, pa se u Ostrogu svake godine na Duhove održava veliki narodni sabor.
Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, koji su mesta okupljanja za vernike koji dolaze na poklon u isposnicu svetog Vasilija.
Manastir Ostrog, čije su svetinje vekovima zidali verni priložnici, ne može se meriti po arhitekturi i freskama sa velikim srednjevekovnim manastirima, ali im je ravan po svojoj duhovnoj snazi.
Srpska pravoslavna crkva slavi svetog Vasilija Ostroškog svake godine 12. maja [29. aprila, po julijanskom kalendaru].
(Izvori, RTS)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Авг 2008, 10:29

Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetog proroka Iliju. Sveti Ilija je bio starozavetni prorok. Ilindan - što je narodski naziv za ovaj veliki praznik spada među posebno poštovane praznike kod pravoslavnih Srba.
Postoji staro narodsko verovanje da sveti Ilija upravlja munjama i gromovima, pa ga otuda nazivaju i
"gromovnik". Posebno je strogo verovanje da se na taj praznik ne radi. Takođe postoji uverenje da od Ilindana opadaju žege i nastupaju sve svežije noći.
Ilindan je kod Srba česta esnafska slava. Slave ga kožari, ćurčije i taksisti. Udruženje električara, osnovano 1914. takođe je uzelo svetog Iliju za svog zaštitnika, tako da ga, kao slavu obeležavaju i električari.
Слика

Корисников грб
Schnuffel
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 76
Придружен: 26 Јул 2008, 09:18
Место: 3. kamen od Sunca
Контакт:

Порукаод Schnuffel » 02 Авг 2008, 12:44

Srećna slava svima koji slave Svetog Iliju.
"Vanzemaljac" u telu čoveka.
Radnik svetlosti
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29327
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 21 Сеп 2008, 11:07

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina. Prema predanju, Joakim i Ana iz Nazareta dobili su kćer Mariju tek posle danonoćne molitve i zaveta da će je posvetiti Bogu, da mu služi poput monaha. Kćeri su dali ime Marija, što znači visoka ili gospodareća. Praznik Marijinog rođenja je 21. septembar, ali nije poznato od kada se praznuje. U nekim mestima u Srbiji i danas se neguje običaj da se tada održavaju sabori i vašari. SPC 28. avgusta praznuje dan Uspenja (odlaska na nebo) Bogorodice ili Veliku Gospojinu, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Слика

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 19 Јан 2009, 02:40

1. Богојављење. Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: "Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан". При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: "Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета" (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.

(Житија Светих за данас)

O Господе свети, свети у стварању,
Све што Речју ствараш, Духом освештаваш.
O Господе крепки, крепки у страдању,
За свет у смрт ходиш, за свет васкрсаваш.
Господе бесмртни, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!
Оче што се јави гласом над Јорданом,
Душе што ко голуб млечни летијаше,
Син што се крсти пророком Јованом,
Три зрака светлости, једна светлост сјаше,
Тројице јављена, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!


РАСУЂИВАЊЕ
Некад су басне јеретичке досађивале Цркви Божјој, а сада јој досађују басне богоодступничке. Истрајношћу у вери, приљежном молитвом, исповедништвом па чак и мучеништвом побеђена је она досада. Само тим начинима биће побеђена и ова нова досада. И Црква Божја, сасуд Истине божанске, на крају ће тријумфовати, јер ће врагу на крају нестати оружја (Пс. 9, 7). Блажени Климент Александријски рекао је о јеретицима који напустише цркву: „Онај ко је пао у јерес, путује кроз суху пустињу, напуштајући јединога истинога Бога; одвојен од Бога он тражи безводну воду, скупља рукама бесплодност, улази у ненасељену и жедну земљу." То исто се данас може рећи о многим научним хипотетичарима и теоретичарима који се руководе маштом својом а не истином Божјом.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам догађај крштења Господа и то:
1. Његов скромни долазак на Јордан, непознат свима осим Јовану,
2. Његово погружење у воду; лепршање голуба над Њим и глас с висине.

БЕСЕДА
о тајанственом божанском Тројству
Јер је троје што свједочи на небу:
Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно.
И троје је што свједочи на земљи:
дух, и вода, и крв; и троје је заједно. (I Јов. 5, 7—8)
Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, нпр., неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово је троје једно, а за земаљско: и троје је заједно. Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак жели против духа а дух против тијела (Гал. 5, 17); нису, дакле, једно, али су пак заједно. И кад човек умре, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно.
Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ниједно не влада и ниједно не робује, онда човек бива испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7), сваку реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почиње личити на велико небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку.
Господе троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Vidovdan

Порукаод zara » 28 Јун 2009, 11:42

Vidovdan je nepokretni vjerski praznik koga, pored Srpske, 28. juna slavi i Bugarska pravoslavna crkva. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe prije svega iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum, a od svih je najznačajniji Kosovski boj tokom koga je poginuo knez Lazar i koji je za rezultat imao propast Srpskog carstva. Tako se svakog 28. juna po novo kalendaru, od početka 20. vijeka, pored svetog Amosa, slavi i praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Lazar Hrebeljanović (1329-1389) poznat i kao sveti car Lazar, bio je srpski vladar koji je poginuo u bici na Kosovu 1389. godine. Rođen je najverovatnije 1329. godine u Prilepcu kod Novog Brda. Taj grad je dobio njegov otac, Pribac Hrebeljanović od kralja Dušana Nemanjića kao nagradu za službu na njegovom dvoru. Istorija za sada ne zna kako se zvala majka Lazara Hrebeljanovića. Ne zna se takođe ni koliko je tačno braće i sestara imao.
Kao mladić Lazar je služio na dvoru cara Dušana od koga je dobio titulu stavioca sa kojom je imao veliko učešće u političkom životu carevine. On se 1353. godine oženio ćerkom velikog kneza Vratka Milicom. Sa nestankom carstva, poslije iznenadne smrti Dušana Nemanjića, a potom i Cara Uroša, mnogi krupni i sitni feudalci, srpska vlastela ili „velikašiĆ - kako ih pamti narodno predanje ugrozili su jedinstvo srpskih zemalja. Ugrožen od Turaka, izložen stalnoj opasnosti da ga napadne Nikola Altomanović, strahujući i od napada Ugara knez Lazar je morao i energično i mudro da djela na jačanju odbrambene moći svoje države. Sa okolnim velikašima osnovao je neku vrstu porodičnog saveza, kome je on bio na čelu. Najmoćniji članovi saveza poslije kneza Lazara bili su njegovi zetovi Vuk Branković i Đurđe Stracimirović Balšić. Velikaši, ipak, nisu uspjeli da se odupru Trcima, a konačan porz doživjeli su na Kosovu 28. juna kada je knez Lazar i poginuo.
Njegovo tijelo je iz Mitropolijske crkve u Prištini 1390-1391. godine preneseno u njegovu zadužbinu - manastir Ravanicu. Zbog nadiranja Turaka, međutim, i stanovništvo i monaštvo bilo je prinuđeno da napusti ognjišta i svetinje. Sa sobom je ponijelo i najveću dragocjenost - mošti Lazareve. Preko Beograda do Sent Andreje u Ugarskoj, poslije nekoliko godina prenesene su u fruškogorski manastir Vrdnik. Tokom Drugog svjetskog rata, 1942. godine, zbog ustaških pustošenja pravoslavnih svetinja u Sremu, mošti su prenijete u Sabornu crkvu u Beograd.
Sveti arhijerejski sabor SPC 1954. donio je odluku o prenošenju moštiju Sv. Kneza u Ravanicu. Ova odluka sprovedena je na šestotu godišnjicu Kosovske bitke, 1989. godine i to tako što su njegove mošti izlagane na putu kroz veliki broj srpskih gradova i manastira.
S.P.

Tri verzije nastanka imena praznika
O porijeklu naziva Vidovdan postoji više verzija, ali nijedna nije dokazana. Prema jednoj, ovaj praznik je nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretaciji, poštovanje svetog Vida sa sobom su donijeli njemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu. Prema trećoj interpretaciji, možda najvjerovatnijoj, u pitanju je ostatak Zapadnog hrišćanstva iz vremena dok je među Srbima bio jači uticaj Rima nego Carigrada.

I katolici slave
I Rimokatolička crkva slavi Vidovdan i to 15. juna. I danas po katoličkom Jadranskom primorju postoji obilje toponima i hramova koji nose ime sv. Vida, a sv. Vid je i zaštitnik grada Rijeke koja Vidovdan obilježava kao dan grada.
Po interpretaciji koja se vezuje za tradiciju i mit Kosovskog boja, sudar dvaju vojski na Kosovu polju je trebalo da se desi na dan kada će se vidjeti ko je vjera, a ko nevjera. Po tom mitu se od tada taj dan naziva Vidovdanom.

Корисников грб
ignja
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 6314
Придружен: 20 Мај 2010, 10:38
Место: tamo daleko

Порукаод ignja » 28 Јун 2010, 08:56

Vidovdan
Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva i Bugarska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Spada u nepokretne praznike, a po starom kalendaru je 15. juna. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka XX veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika[t
O poreklu naziva
Svetovid
Sveti Vid

O poreklu narodnog naziva za ovaj praznik postoji više verzija, ali nijedna nije dokazana odnosno potvrđena. Po jednoj je ovaj praznik nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretaciji su poštovanje svetog Vida (lat. Sanctus Vitus) doneli sa sobom nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu. Međutim treba imati u vidu da su u Polablju gde je takođe poštovan Svetovid, njegova svetilišta mahom zamenjena crkvama posvećenim svetom Vitu. Po trećoj interpretaciji, i moguće najverovatnijoj, u pitanju je ostatak Zapadnog hrišćanstva iz vremena dok je među Srbima bio jači uticaj Rima nego Carigrada. Vidovdan je fiksni praznik koji Rimokatolička crkva obeležava 15. juna i posvećen je sv. Vidu, a sam kult sv. Vida je bio vrlo jak među južnoslovenskim rimokatolicima. Na to upućuje istovetnost u datumu (28. jun je 15. jun po starom kalendaru) i odsustvo kulta ovog ranohrišćanskog svetitelja u pravoslavnom hrišćanstvu. I danas po katoličkom Jadranskom primorju postoji obilje toponima i hramova koji nose ime sv. Vida, a sv. Vid je i zaštitnik grada Rijeke koja Vidovdan (15. jun) obeležava kao dan grada (potrebno je skrenuti pažnju da zvaničan datum Vidovdana nije 28. jun, već 15. jun, samo što taj 15. jun zbog razlike u kalendaru pada na 28. gregorijanski jun, kao što i Srpska Nova Godina čiji je zvaničan datum 1. januar pada na 14. januar, jer se SPC pridržava julijanskog, a ne gregorijanskog kalendara).
[uredi] Događaji
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte 28. jun
Vidovdan na Gazimestanu 2009.

Ovo su neki od događaja koji su se zbili na Vidovdan:

* 1389, Bitka na Kosovu, sukob srpske vojske pod vođstvom kneza Lazara i turske vojske pod vođstvom sultana Murata,
* 1881, Potpisana Tajna konvencija između Kneževine Srbije i Austrougarske monarhije. Tim dokumentom Srbija je postala zavisna od Austrije, ali je od nje dobila međunarodno priznanje da postane kraljevina. Kasnije je ovaj ugovor proširen stavkom da će Monarhija braniti interese dinastije Obrenović.
* 1914, atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, što je pokrenulo Prvi svetski rat,
* 1915, srpski ministar unutrašnjih poslova Ljubomir Jovanović sa albanskim političarem Esad-pašom potpisuje u Tirani sporazum o stvaranju realne unije između Srbije i Albanije.
* 1919, potpisan Versajski sporazum, čime je završen Prvi svetski rat,
* 1921, srpski kralj Aleksandar I Karađorđević doneo Vidovdanski ustav, Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
* 1948, na inicijativu Sovjetskih delegata Andreja Ždanova, Maljenkova i Suslova doneta Rezolucija Informbiroa što je označilo razlaz između Jugoslavije i istočnog bloka,
* 1989, obeleženo 600 godina Kosovske bitke, Miloševićevim govorom na Gazimestanu,
* 1990, usvojeni amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj,
* 1991, slučaj navodnog ubistva trojice vojnika Jugoslovenske narodne armije, poznatiji kao slučaj Holmec,
* 1992, probijen koridor kod Brčkog, spojena dva dela Republike Srpske,
* 1995, snage bosanskih Srba sprečile pokušaj ABiH i HVO Deblokade Sarajeva,
* 2000, U Velikom Ropotovu organizovane prve Vidovdanske igre,
* 2001, -
КUPUJEMO STVARI, KOJE NAM NE TREBAJU
SA PARAMA KOJE NEMAMO
S JEDNIM JEDINIM CILJEM
DA FASCINIRAMO LJUDE KOJE NE VOLIMO

Корисников грб
ignja
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 6314
Придружен: 20 Мај 2010, 10:38
Место: tamo daleko

Порукаод ignja » 28 Јун 2010, 08:57

U nebo gledam prolaze vekovi

Sećanja davnih jedini lekovi
Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo
Ko da mi otme iz moje duše Kosovo.

Ko večni plamen u našim srcima
Kosovskog boja ostaje istina
Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo
Ko da mi otme iz moje duše Kosovo.

Oprosti Bože sve naše grehove
junaštvom daruj kćeri sinove
Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo
Ko da mi otme iz moje duše Koso
КUPUJEMO STVARI, KOJE NAM NE TREBAJU

SA PARAMA KOJE NEMAMO

S JEDNIM JEDINIM CILJEM

DA FASCINIRAMO LJUDE KOJE NE VOLIMO

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 28 Јун 2010, 09:39

Neke situacije,dogadjaji,nikada ne mogu da se zaborave!
Veliki,mali ,nenadoknadivi gubici,ostavljaju trag u nama na nama i u drustvu.
Ja kao i svako od nas imam takve dogadjaje i situacije.
Ooga dana, mislim ne na sebe,nego na znacajan istorijski,kulturoloski,verski datum,kada je mnogoljudsko i svekoliko srpsko nestalo u jednom danu na Kosovom polju
Od tada do sada, reka kvri i dalje tece,nicu bulke-crveni makovi i moje srce zauvek s njima place!
Slava,dedovima i paradedovima;deci vasoj ne treba,dok vas za zivota na ovaj dan spominju
Vidovdan,28 juni 2010
Nadja
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek