Zapadni put u apokalipsu

Уредник: gresnica

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 08 Апр 2012, 16:23

Покров Богородичин

Од 16. века 21. маја по старом календару Руска Православна Црква слави свечаност Владимирске иконе Божје Матере. Она сваке године подсећа, не само на чудесно спасење града, већ и на посебно заступништво Царице Небеске.
Да, недостижне тајне Русије, њен скривен труд и невидљива за непријатеља борба, налазе се под Покровом Богородичиним. Не случајно, празник Покрова, који је установио Андреј Богољубски још у 12. веку, слави се само у Русији (и Србији – напомена преводиоца). У 13. веку спаситељски омофор Царице Небеске скрио је од похода Батија благоверне житеље града Китежа. У околинама Волшког града Семјонова и данас ће вам приповедати о звонима и црквеном појању, који допиру испод вода овдашњег језера. То је она тајна сила земље руске. Ту се отишла поколења моле за потомке, који живе сада, као и за далеке претке, а сви заједно за Русију. По предању, на крају времена, житељи Китежа ће устати из вода зачараног језера Светлојара.
Свети Иларион Велики овако је пророковао у осмом веку: „Такође, у последња времена десиће се и ово: градови и манастири ће бити посакривани, зато што ће антихрист отпочети да влада у свету. (Напомена: Занимљиво је да је један од истинских руских градова данас, Краснојарск 26, чија се сва разуђена производња налази под земљом, његово становништво је, ради одбрамбених циљева, формирано од одабраних људи руске националности. Садашња деца из тог града, дуго време избављеног од различитих негативних утицаја савременог света, задивљујућ су образац духовног, физичког здравља и високе интелигенције.)
Прекривање Русије Омофором Царице Небеске темељ је за разумевање земље. Ови процеси су нелинеарни, многоплански. Они се не дају прорачунима хуманизованих компјутера и компјутерске свести аналитичара. Под Покровом Божје Матере толико је сакривенога да схватити оно што се догађа можемо једино гледајући у прошлост, садашњост и будућност Русије Православним очима.

Будући Цар

Дакле, 1917. године Мајка Божија је узела улогу „онога који задржава“ - на себе. Узела је ту улогу до одређеног рока.
Године 1922. у Владивостоку је одржан последњи Пријамурски земски сабор. На њему је издаја заклетве из 1613. године схваћена као општенародни грех. Не случајно, душа сабора је постао генерал Дитерихс, један од руководилаца истраживања убиства царске породице. Пријамурски сабор је праобразац Сабора будућности. Он, као и Сабор из 1613. године биће крај новом смутном времену и изабраће покајноме народу помазаника Божјег. (Напомена: По пророштву духовника царске породице архиепископа Полтавског Теофана, са породицом Романових будући цар мора да буде повезан по женској линији, као што је род Рјуриковаца добио својевремено - преко Софије Палеолог, која је пошла за Ивана Трећег - крв византијских императора, династичку основу светог потомства.)
Али и није све тако просто. Покајање није тренутно осећање добродушног интелектуалца. То није клиширана заклетва новог идеолошког слоја. Само јасна етимологија дозвољава нам да разумемо шта је у питању.
У преводу са грчког покајање је измена ума. Тако дакле, ни више ни мање! Предстоји нам не мали духовни труд, и то свима! А Цару последњем, будућем Цару, предстоји да понови подвиг Цара Константина, да започне своје царовање потпуном истрагом мистичне позадине убиства царске породице.
Власт Царева је од Бога. Човеку није дато да је промени. Она је била и остаје узурпирана. Због тога, до земаљског сабора, ма како дуго требало да се чека, на сваком високом заседању престо мора да стоји незаузет. Нека буде реч наша тврда у предстојећим годинама за поколења и поколења.

Света Земља и Света Русија

В. Ларијонов, историчар: „Недавно су ми са Свете Горе Атона донели крст под којим није Адамова глава, већ симбол Византије и Русије – двоглави орао. Није ли то знак искупљења руске државе и њеног народа, који је својевремено отпадио од Бога и нарушио заклетву престолу – страшну заклетву записану у Посланици? Искупљење је неизбежно. Зар се не да увидети пророчка воља у томе што хиљаде руских поклоника добијају могућност да бораве на Светој Земљи? Пут на Голготу, којим пролази у Јерусалиму сваки поклоник, поново повезује Свету Земљу и Свету Русију.“
Примакавши се светињама Палестине, човек види свет друкчијим очима. И Нови Јерусалим постаје зачуђујући симбол руске духовности. Њено повремено оскудевање одразило се у незавршеном зидању за време патријарха Никона и сада је, мада величанствен издалека, храм Васкрсења Господњега бременит рушевинама. Ето то је симбол садашње земље и њенога духа. Обнова Новог Јерусалима је мистични задатак Русије, јер благодатне енергије, пренесене у Свету Русијицу молитвама, подвижништвом и страдањима наших предака, живе међу тим зидовима.
Кажу да се, када је овде обновљена служба уочи Пасхе, свећњак у олтару разгорео три пута за ноћ. Разгорео се, подсећајући на чудо Небеског Огња у Јерусалиму. То се догодило у време када је ископан извор по наређењу патријарха Никона. Пун чисте воде, он симболизује место обретења Животворног Крста Господњега, који је пронашла Царица Јелена.
Да, дођи Господе Исусе!
Као да последње земаљске снаге Православља призивају на битку. Народно предање руско гласи да ће у последња времена устати из вода зачараног језера град Китеж. Иза зидова Цркве Свете Софије у Православном Константинопољу изаћи ће са Светим Даровима првосвештеник Византије. Уочи кратког, али страшног зацарења антихриста, јавиће се Цар Трећег Рима, и поново ће ишчезнути икона Државне Богомајке – обновиће се Русија. Престаће да слази Огањ Небески на гроб Господњи кад дође антихрист. Чудесним начином отићи ће са Атона икона Иверске Божје Мајке.
Господа из УНЕСКО-а већ су намерачили да Атон премреже путним трасама.
Светиње ће или ишчезнути, или ће због људских безакоња престати да чудотворе. Како и може бити друкчије, ако на свету ускоро усахне вера. Историја, као простор богоопштења, изгубиће смисао и завршиће се.
Дакле, вреди ли призивати последњег Цара и пожуривати наш земаљски пораз? Вреди ли приближавати време кратког тријумфа антихриста, којим ће се и завршити земаљска историја?
Да, али то није знак умора од неравноправне борбе, нити туге због ликујућег непријатеља и безнадежности узалуднога куцања на врата, који ће у минутима искушења захватити свакога од верних. То није ни жудња за осветом, јер ће се иза граница заустављеног времена ликујући победиоци ужаснути. (Напомена: Добивши благослов за своје напоре од оца Николаја Гурјанова на острву Залита, аутор ових редова је осетио задивљујући набој есхатолошког оптимизма, који произилази од Старца. На питање: „Шта чека Русију, времена су тешка?“, отац Николај је просто одговорио: „Милост Божија нека је с нама. Добра су времена. Храмови се граде.“ Старац није много речит; речи се троше. Не губи се једино молитва. Храмови се граде, значи: врше се и молитве. Време богоопштења није прошло.)
Позивање последњег Цара је глас вере, духовне надмоћи и части. Легиони непријатеља, од којих су неки описани и у овој књизи, крећу на Цркву. Нас чека пророчка трагична битка под освештаним знамењем Лабарума. Учествовати у њој једина је могућност да се и достојно оконча седми дан стварања, који траје све до данас. И они који ступе у Јерусалим Небески, радосно ће сусрести осми дан заједно са Спаситељем. А затим је крај, пише Апостол Павле о Другом доласку Исуса Христа. Када преда царство Богу и Оцу, када укине свако господарство, сваку власт и силу, јер Њему припада да царује докле све непријатеље не положи под ноге Своје. Последњи непријатељ који ће бити истребљен је – смрт.
Опрости ми, Господе! Амин.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 09 Апр 2012, 00:53

Прилози, ексклузивни интервјуи и тајни документи

После масона


Одломци из интервјуа са Драгошем Калајићем

Драгош Калајић, политиколог, публициста, аутору је представљен веома особено, као саветник за езотерију српског председника С. Милошевића. То је и дало тон нашем разговору.
Калајић: Масонерија је псеудорелигијска организација. Она је повезана са свештеницима Велике Британије, који су је формирали из очајања пред процесима секуларизације друштва. Посредством науке, људи су покушали да докажу постојање Бога материјалним путем. Резултат се показао супротним: уместо да јачају веру, отишли су у безверје.
Дакле, иницијаторем масонерије су постали протестантски свештеници. Други слој је била аристократија, развратна и засићена, отргнута од својих корена. Из похлепе за снажним осећањима, из тежње према тајном знању, ти људи су такође похрлили у ложе. И напокон, трећи сталеж. За њих је било веома важно да бораве у ложама напоредо са представницима племства. Масонски атељеи су постали делимично средством социјалне еманципације Јевреја.
Воробјовски: У Јерусалиму објављена енциклопедија „Јудаика“ пише да су ложе постале прве територије на којима су престале да важе класне и религијске ограде.
Калајић: О суштини покрета слободних зидара дивно се изразио пруски краљ Фридрих Други: „Масонерија је велико ништа“. По правилу, то је удружење осредњости. Претња свету новим светским поретком формирана је у ложама. Идеја је зачета у британском друштву округлог стола. Његов иницијатор и главни медијум био је извесни Сесил Роудс. Управо овде је поникла мисао да се формира владајући центар света. Постепено, он се преместио у САД.
Управо из недара сличних структура произилазе најстрашнији црномагијски планови. И не случајно, ти покушаји се испољавају чак и у сталној масонској игри са цифрама. На пример, савет једне од ложа сакупља се дванаестог датума, дванаестог месеца, а присуствује му 12 посвећеника (псеудо-кабала). Знајући за извесне црномагијске аспекте делатности масонерије, ми се трудимо да им се супротставимо. У војсци Југославије формирано је специјално одељење, чији је задатак да се супротстави покушајима да се против нас искористи црна магија. Пројекат се назива „Српско огледало“. Он произилази, наравно, из Православних принципа. Ми не нападамо противника, већ само одбијамо његову негативну енергију и узвраћамо натраг оно што је било уперено на нас.
Уверавам вас, ефекат је огроман! Захваљујући томе, полазиће нам за руком чак и да уништавамо ратне авионе. (Напомена: Овде је реч о пројекту тзв. „Група 69“, који ни у ком случају није произашао из Православних принципа, о чему, поред осталог, сведочи и чињеница да су у њему, поред других, ефикасно деловали и различити „пророци“: „пророк“ светлосне формуле Спасоје Влајић, астролог-пророчица Миља Вујановић Регулус, и „пророк“ сликар балвана Милић од Мачве.)
Воробјовски: Колико ја знам, тема „масонерија“ узнемирује многе у Југославији.
Калајић: Године 1918. Југославију су формирале различите силе. Међу њима је било, наравно, и искрених словенофила, али главну улогу су играли масони. Они су се тада приближили хрватским националистима, који су већ крајем Првог светског рата схватили да Антанта може Изалијанима предати део Далмације. Због тога су узели активно учешће у формирању Југославије, да те земље не би отишле из састава Хрватске. Они су убедили Србе да се одрекну идеје Велике Србије ради југословенског братства и јединства. Један од иницијатора тих процеса био је тзв. Југословенски комитет. Од 16 његових чланова, деветорица су били масони.
Воробјовски: Постоји верзија да је у Русију, на пример, идеја свесловенског јединства такође пренесена из западних тајних структура. Њен први носилац био је језуита хрватског порекла – Јурај Крижанић, који је у Москви живео у другој половини 17. века. Истина, када су Руси схватили да одмах иза уједињења свих Словена следи њихово потчињавање папи, Крижанић је протеран. Међутим, касније су заразне идеје о повратку Константинопоља формирању пансловенске државе са центром у Москви одиграле провокативну улогу.
Калајић: Карактеристично је да после формирања Југославије први поздравни телеграм послала је ложа Велики оријент Француске. У том поздраву се формирана држава гледала као бедем на путу ширења немачке културе. Те страшне силе данас је могуће поредити са оним што у геополитици називамо атлантизмом. Опет оне покушавају да начине санитарни кордон, али сада већ око Русије. Дакле, масонерија је одиграла огромну улогу у формирању Југославије и у убиству краља Александра Првога, који је такође једно време био слободни зидар. Недуго пре тог убиства, председник Чехословачке, Бенеш, је рекао југословенском посланику у Прагу, а обојица су били масони: „Саша је почео да мисли својом главом. То може да га кошта главе.“ Пуцњи у Марсеју су постали одговор на издајничку Александрову политику, јер је он постепено почео да се одваја од атлантизма.
Воробјовски: И. Мужић у својој књизи „Масонерија у Југославији“ пише: „Александар је својом независном политиком, која је противуречила тадашњим масонским интересима, почео толико да смета масонима да је у неким високим ложама, (на пример, Ј. Масарик и његова околина), почело да се размишља о његовом уклањању.“ Мере заштите, које је за време краљевог боравка у Марсеју предузео француски министар унутрашњих дела, Албер Саро - тесно повезан са масонима, биле су симболичне.
Калајић: Познато је да је масонерији припадао и Јосип Броз Тито, то јест, Јосиф Амброз.
Воробјовски: У његовој аутобиографији чак постоји и оваква фраза: „Добио сам информацију из Загреба од неких слободних зидара.“
Калајић: Одлучујући догађај у његовој каријери збио се 1956. године, када се сусрео са Џоном Форстером Даласом. Далас је Титу дао задатак да створи нове међународне оквире за ослобођене земље. Тако се и родио Покрет несврстаности. Тако се почела реализовати идеја о новој међународној експлоатацији – далеко ефективнија и не толико отворена.
Воробјовски: Не преувеличавате ли улогу и значај масонерије?
Калајић: Масонерија је као организација данас већ превазиђена. Постоје друкчији институти тајне власти: Трилатерална комисија, Билдербершки клуб. Говорити о томе да ли је овај или онај човек масон имало је смисла у хришћанској Европи. Данас је масонерија, по својој суштини, постала образац јавног мишљења. Некада је Фауст барем знао за шта продаје душу. Данас људи дају душу бесплатно, чак и не сумњајући у то. Све је то повезано са приближавањем краја времена, који карактерише убрзавање прогреса као суме рушитељских прогреса. У друштву сада доминирају масонске идеје, где човек постаје економска животиња. Те идеје, као што су показала ванредна дела Макса Вебера и Вернера Зомбарта, воде према пуританским и, још раније, јеврејским концепцијама. Уосталом, комунизам и либерални капитализам су браћа близанци, које је саздао један те исти монструм – демон економије.
Жак Атали пише, на пример, о будућем друштву нових номада, неукорењених људи које привлачи само економски интерес и живот од данас до сутра, који су жигосани жигом антихриста у својим магнетним картицама.
Воробјовски: У том контексту никако се не може заобићи фигура тајних саветника силника света овога. Уосталом, могуће је да су прву пажњу на њих скренули „Протоколи сионских мудраца“. Нећемо сада процењивати њихову веродостојност. Дакле, у протоколима се каже: „Администратори, које ми бирамо у строгом корелату према њиховим способностима за ропску потчињеност, уопште неће бити лица обучена за умеће управљања и лако ће се због тога претворити у пионе наше игре. Биће то специјалисти васпитани и истренирани од раног детињства ради управљања пословима читавога света.“
Калајић: Саветницима је био окружен, рецимо, Рузвелт. Његова постојана сенка био је извесни Хенри Моргентау.
Воробјовски: Управо он је пратио Рузвелта на његов последњи пут, који се завршио чудноватом председниковом смрћу. Свештеник, који се налазио на његовом имању, сведочио је да је Рузвелт убијен пуцњем у затиљак. Не случајно, нарушивши све законе, нису допуштали да се тело открије, а тајна служба, која је пратила ковчег, добила је наређење да пуца на свакога ко се приближи без дозволе. Председниково тело се све време налазило у затвореном ковчегу, а, после сахране, гробница је дуго времена била под наоружаном стражом. Уосталом, недуго пре смрти, Рузвелт је подржао Арапе по питању Палестине.
Калајић: И данас је Клинтон само играчка у рукама свога окружења. Он, на пример, већ дуго времена упорно хушка Немачку да учествује у југословенском конфликту. Као што пише Софи Жерарди, истраживач француског недељника „Le Monde Diplomatique“, сви ратови најновије историје су испровоцирани управо од стране тог масонског интернационалног клана. Пре свега, сетимо се Жана Манеа, који је био и Рузвелтов саветник и један од идеолога либералног капитализма. Од снага, које су стајале иза њега, он је добио, рецимо, задатак да дискредитује председника де Гола. О томе Мане пише у својим успоменама: „У суштини, он је био трагична фигура, роб идеје уједињења Европе, која је означавала уништење државног суверенитета на континенту.“
Треба понешто рећи и о Митерановом саветнику Жаку Аталију. Његова страст су футуролошки пројекти. С обзиром на то да потиче из неевропске природе, његов интелектуални ниво је веома низак и зато је он много зајмио из дела Ернста Јингера, чак га и не помињући. Атали је председавао европском банком за обнову и развој. Он је потрошио 12 милијарди долара на рушење социјализма у Источној Европи.
Наравно, та помоћ није дошла до источноевропских народа, већ до одређене уске групе лица. У суштини, кредити су ишли на куповање некретнина. Напослетку се испоставило да је велики део суме, којом је располагала банка, Атали потрошио на циљеве повезане са његовим личним интересима. Простије речено, он је паре покрао. Све то не би било вредно помена, да Атали није веома симптоматична фигура. Занимљив пример, неопходан ради изучавања људи, који су себе произвели у вишу расу и намеравају владати светом.

Април 1994.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 09 Апр 2012, 16:33

Жреци Равнодневничне Буре

Из интервјуа са братом Маркионом Кристијаном Бушеом

Воробјовски: Колико ми је познато, ред Источних темплара (ОТО), који је основао Алистер Кроули, постоји у многим земљама. Где се ви налазите у тој хијерархији?
Буше: Руководим француским огранком тог реда.
Воробјовски: Да ли се налазите у контакту са браћом у другим земљама?
Буше: Да, са многим ложама Енглеске и других земаља, а међу њима – Источне Европе. До пре извесног времена Југославија је имала највећи број Кроулијевих следбеника у Европи. Многи на Западу су чак хтели да добију посвећење управо у Београду, али, откако је почео рат, контакти су ослабили. Мада, наравно, све то постоји у Југославији и сада, јер су пред рат слична удружења постојала такође у Загребу и Сарајеву.
Воробјовски: Какви су односи кроулијеваца са светским политичким покретима?
Буше: Да бих одговорио, неопходно је да се вратимо у 19. век. Тада је чланство у више херметичких удружења било нека врста традиције. Већина чланова реда Источних темплара и Златне зоре припадала је масонерији египатског реда Мемфис-Мицраим. То је једина грана масонерије, која је револуционарна. Кроули је, рецимо, био јакобит, то јест, поборник повратка на власт у Енглеској династије Стјуарта. Он је сматрао да су за обнову сакралног царства неопходни претходни катастрофички процеси. За Кроулија, историја света је представљала низ космичких годишњих доба. Он их је називао еонима. Они смењују једно друго, исто као што Сунце током године пролази четири најважније тачке равнодневнице и еквиноција. Сваки проток историјског циклуса кроз тачку равнодневнице закономерно за собом вуче светске катастрофе. Оне се и називају Равнодневничним Бурама.
Воробјовски: Један од руских следбеника тог правца овако је окарактерисао наступајући еон. „Загонетан и недограђен је свет и блажен је онај ко се не боји његове многообразности. Блажен је онај ко са поверењем гледа на своју вољу и довољно је јак да пронађе своје место и своје циљеве у тој недограђеној и недовршеној васиони. О наше двери куца мудро безумље богова. Ускоро ће се расклимати естаблирани ослонци философске мисли, пашће западна разумска свест, задрхтаће и урушити се огромно здање кантоновске философије. И из свих клисура, из свих пукотина, угледаће нас мноштво богова, светлих и тамних, бездан творачких случајности, многолики и слободни свет.“
Али какви су односи Мемфис-Мицраим, тог средишта револуционарно-месијанских идеја, са другим масонским покретима?
Буше: Ако неко из осталих масонских група дозна да њихов масон истовремено припада и чланству Мемфис-Мицраима, следи његово тренутно искључење из ложе, јер други токови масонерије нису револуционарни, већ напротив – усмеривачки. Они теже да поставе своје људе у центар власти. Многи ступају у Шкотски обред, на пример, уколико им то помаже да се успну у врх политичке хијерархије. То је случај и када је реч о парамасонским организацијама, као што су Ротари Клуб или Lions club. Ако слични субјекти и допуштају постојање некакве више силе, онда је та вера ништавно мала упоређена са вером у власт новца. Управо људи о којима говоримо (довољно је рећи да је Џорџ Буш, као и већина светских владара, слободни зидар) настоје да њихове државе остану атеистичке и демократске.
Воробјовски: Како објашњавате јеврејске изворе Мемфис-Мицраима (Мицраим је јеврејско име за Египат), чији су многи каснији чланови симпатисали фашизам? Руководилац Златне Зоре, Семјуел Метерс, био је Јеврејин, а истовремено је његов покрет био тесно повезан са национал-социјализмом. Познат је и утицај јеврејске секте шабатијанаца на организацију Алистера Кроулија. Треба рећи да је Шабатеј Цви - који је живео у 17. веку, пореклом из Смирне - себе прогласио за месију јеврејског народа, али је затим, када је заточен, прешао у ислам. Следбеници чекају његов повратак као сакралног цара Јудејаца и у свему му подражавају укључујући и лажно прихватање муслиманске вере.
Буше: Скоро сви покрети савременога окултизма произилазе из кабалистике. Школа кабале и сакалурије дала је темељ и шабатијанству и Франковом покрету. Франкови следбеници су формирали прве мешовите јеврејско-немачке ложе. Они су добили име „Браћа посвећеници Истока“. Управо та браћа су својевремено изнедрила Golden dawn и правац Алистера Кроулија. Барон Заботендорф је у Турској посвећен у Мемфис-Мицраим од стране јеврејске групе. У Турској постоји секта денме (супротници). Они су следбеници сабатеизма. То је јеврејска организација која је наоко прихватила ислам. Чланови денме су били Кемал Ататурк, оснивач данашње Турске, и сви његови сарадници, тзв. Младотурци.
Воробјовски: 16. јула 1910. године, на заседању Волтерове ложе у Паризу, представник турског посланства изјавио је да је масонерија на најсилнији начин омогућила турску револуцију и сада су све интелектуалне снаге империје чланови многобројних масонских ложа, које су се рашириле по Турској. Можемо додати да је масон и кабалиста Папи тврдио: „Револуције су устав масонских ложа примењен на друштво“, али вратимо се Кроулију.
Буше: Карактеристично је да су Кроули и Јулиус Евола (теоретичар италијанског фашизма) били блиски пријатељи Артура Регинија, руководиоца италијанске масонерије. Регини и Евола су заједно организовали езотеричну групу „Ур“ између двадесетих и тридесетих година. Евола је преводио нека Кроулијева дела, одакле је и црпио многе податке о тантризму и мистичним сексуалним праксама. Не случајно, касније је и СС остварио пројекат „семена живота“. Реч је била не само о еугеници. Пренос потомству одређених својстава путем сперме, на пример, повезивао се са трансмисијом ауре. Циљ је био обнова духа нордијске расе. Познато је, такође, да је Кроулијева дела Хитлеру предала Марта Кинзел, истакнута национал-социјалисткиња, која је истовремено била чланица реда Источних темплара (ОТО). Тантризам је пут акције. Није чудно да су сви именовани покрети тежили фашизму, који је имао страсно војнички карактер. Мада, треба рећи, фашизам је био револуционаран једино у првој својој етапи, а затим је прерастао у чисто државно-бирократске форме.

У пролеће 1993. године.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 10 Апр 2012, 16:28

Пирамида

Интервју са Великим Мајстором Велике ложе Русије Г. Д-ом

Г. Д.: Од тога ко ће данас бити посвећен у ред зависи његова сутрашњица. Ако овлада профанизам, онда је обнова руске масонерије осуђена на неуспех. За сада не можемо да објавимо адресу. До нас долазе само људи које препоруче наша браћа. Наши редови расту споро. Данас, почетком 1995. године, четири ложе окупљају око 100 људи. Биће разочарани они који код нас траже везу да би остварили неку частољубиву амбицију. Неки сматрају да масони владају светом. Такве људе, на заседањима, осуђујемо. Већ смо морали да из ложе избацимо неколико људи, које смо били примили. Социјални састав наш је разнолик: има научника, инжењера, трговаца, лекара, војника, новинара.
Воробјовски: Има ли међу њима људи који су познати у нашој земљи?
Г.Д.: Не. Наравно, ако крупни политички делатници, рецимо, чланови владе, постану наши чланови, ми ћемо се само обрадовати. То би повећало ауторитет братства. Али то није себи сврха. Основно је да човек одговара нашим захтевима. На пример, нисмо хтели да се компромитујемо везама с људима чији је капитал нарастао непоштеним путем. Један француски милијардер, руског порекла, предлагао је да нас спонзорише. Међутим, да се снађемо у тој ситуацији, помогао нам је високи посвећеник, бивши пуковник француског генералштаба, Мишел Гардер. Својим каналима, он нас је обавестио да је потенцијални спонзор повезан са нарко-мафијом и да се за њега интересује Интерпол.
Воробјовски: Кажу да је бивши члан Политбироа, Александар Јаковљев, масон?
Г.Д.: О томе ми ништа није познато. Не треба искључити могућност да је неко посвећен у једну од ложа из других земаља. Треба још рећи, да са масонеријом често бркају такве организације као што су Лионс клуб, Ротари клуб, Малтешки ред, Бнаи Брит и сличне, то јест, слободне зидаре критикују због делатности других њима сличних организација.
Воробјовски: На реверу вашег капута је Православни крстић.
Г.Д.: Већина посвећеника су Православни људи. Постоје и они који до краја нису пронашли себе у религији, али траже неку вишу силу. Масонерија помаже да се човек пронађе на духовном плану, да се приближи традицији. Што се тиче везе са Православном Црквом, постоје посебни контакти са појединим свештеницима. Они мисле да масонерија може да постане савезник Православља. Међутим, најчешће наилазимо на жестоко непријатељство. Многи сматрају да у Русији постоји само један истински правац праве духовности. Све то потиче од чињенице да о масонерији знају веома мало. Рецимо, један новинар, који је дошао да од нас узме интервју, био је потпуно неупознат са традицијама реда. Затим је постао наш члан.
Воробјовски: Какав је ниво вашег личног посвећења?
(Мој сабеседник показује значкицу на грудима, на којој је написано „33. степен“. Исто стоји на супротној страни тространог златног прстена на његовом прсту.)
Воробјовски: Навикли смо да масонерију сматрамо тајним друштвом. Зашто сте пристали да одговарате на моја питања?
Г.Д.: То је повезано баш са нивоом моје иницијације. Масони нижих степени су обавезни да обављају затворен херметички рад у ложама. Почев од 30. степена темпларског реда, сваки од браће добија у руке духовни мач за борбу против зла у спољашњем свету.
Воробјовски: Ви сте зачуђујуће брзо напредовали на лествицама иницијације. Колико знам, у масонерији сте однедавно.
Г.Д.: Да. У масонском уставу су означени рокови неопходни за прелазак из једног у други степен. На пример, у симболичким ложама нижег нивоа потребно је да се буде шегрт не мање од годину дана. Током тог периода неофит нема право да узима реч на заседањима. Затим је годину дана дужан да буде калфа – то је други степен. Од једне до три године да буде мајстор симболичке ложе пре него што добије четврти степен. Уосталом, многи се не уздижу даље од трећег степена. У њему су већ садржана сва права и обавезе масона. Ако брат нема склоности према езотеричном раду, које му даје могућност уздизања на лествици иницијације, онда може да постане Велики Мајстор ложе чак и без високих ступњева у хијерархији. Можда су моје езотеријске склоности биле оцењене веома високо. Уосталом, тако брзи успон је нека врста аванзовања. Важно је самопосвећење, постојано осећање учесништва. Не треба се уљуљкивати тиме да смо се узвисили над светом профаних људи. Лествица посвећеништва је пролаз кроз различите духовне традиције. Постоје розенкројцерски, затим темпларски степени. Масонерија много, такође, дугује и кабали. У ложама се постојано води дијалог међу традицијама.
Воробјовски: Како се одвијало оно што ви, последњих година, називате ренесансом руске масонерије?
Г.Д.: У почетку је активан однос према Русији испољио Велики Исток Француске. Године 1991. у Москви је формирана ложа „Северна Звезда“. До тада смо имали седам мајстора неопходних за њено отварање. Французи су превели текстове ритуала на руски језик, снабдели нас литературом, консултовали нас за садржину различитих пракси. Мада, треба рећи, традиција се не преноси путем књига. Симбол је кључ за несвесно, али је важно да кључаоница не зарђа. Дух је на Западу изгубљен. Многи, чак, тамо сматрају да ће се масонство, ако игде, обновити у Русији.
Воробјовски: У том смислу имао сам прилике да се сусретнем са једном необичном верзијом. Наиме, за разлику од римокатолицизма, у Православним обредима олтар је затворен иконостасом, тако да Крштење и Причешће дају Православном човеку истинско посвећење. У Западним храмовима, где се олтар види, ритуали су задржани, али више не представљају Свету Тајну. Тамо је за иницијацију неопходно ступити у неки иницијатички ред. Код нас је мистично зрно задржано у сваком крштеном човеку, мада га он често није свестан, тако да га могу ефектно искористити различита друштва, све до сумњивих секти. Али вратимо се вашој причи.
Г.Д.: Како сам постао масон? Имам пријатеља Француза. Он је посвећеник Великог Истока. Усто, мој прадед је био члан једне од руских провинцијалних ложа. У нашој кући се чува његов кристални печат из друге половине 19. века са масонским симболима. У том периоду Александар Први је забранио рад ложама у Русији, али забрану нико није узимао за озбиљно тако да су оне радиле. Сада је за мене тај печат важна реликвија. Осим тога, мене су као професионалног философа одувек занимали мистични, езотерични проблеми: питање несвесног, надсвесног. Тако се све то објединило и ја сам пристао да будем инициран у Француској.
Воробјовски: У чему се састоји ритуал иницијације?
Г.Д.: Дао сам заклетву и немам право да ширим масонску тајну, чак и у случају да напустим братство.
Воробјовски: У својој књизи, „Људи и ложе“, Нина Берберова наводи следећи текст масонске заклетве: „Помислите на страшне заклетве које дадосте у овој пећини. Не заборављајте наше заклетве и будите уверени да их ми строго контролишемо. Забошћемо наше мачеве у ваша срца, ако заклетве постану издајничке и клетвопреступне и ако било када прекршите свој дуг.“
Г.Д.: Дакле, постао сам Мајстор „Северне Звезде“ у августу 1991. године. Под заштитом Велике ложе Француске, у Русији је основана ложа „Николај Новиков“. Помогао сам у њеном формирању. Ради подршке рада у Русији формирана је париска ложа „Александар Пушкин“.
Воробјовски: Сећам се да су на радију „Слобода“ позивали људе да се учлане у њу.
Г.Д.: У Русији су затим основане ложе „Свингс“, „Геометрија“, „Лутеција“. Оне се налазе под покровитељством Велике ложе Француске, а у оквирима Великог Оријента, осим „Северне Звезде“, ту су „Слободна Русија“, „Слободна браћа“ и „Девет муза“. Оне раде у Москви, Санкт Петербургу и неким другим градовима. У којим, не могу да кажем, јер је у провинцији све изложено незаштићености. Од тог времена сам изашао из Великог Оријента и прошао процес регуларизације у оквирима Велике националне ложе Француске. У крилу тог правца, у Русији су, такође, формиране симболичке ложе у јануару 1993. године: „Хармонија“, а затим „Лотос“, „Нова Астреја“, „Гамајун“.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 10 Апр 2012, 16:29

Воробјовски: Тада сам скренуо пажњу на саопштење у штампи. Влада Москве је под бројем 2843 регистровала „Националну ложу“.
Г.Д.: Постепено је у Русији поистовећена са ложама у Француској. Тамо су основане ложе „Велики Исток“, „Велика ложа“, „Велика национална ложа“, „Права човека“, „Мешовита ложа“, „Велика женска ложа“. „Велика ложа“ и „Велика национална ложа“ су посебно међу собом блиске. Обе раде по древном и прихваћеном шкотском уставу. Издвојено стоји „Велики Оријент“ – то је либерална ложа, за разлику од регуларног масонства. Регуларни масони шкотског обреда не могу посећивати ирегуларне ложе и обратно, мада се односи, изван храмова, одржавају. И код нас је у Русији исто. Тим пре, јер сам раније оснивао ирегуларне ложе, тако да сам посвећивао много браће, који су били њихови чланови. Регуларно масонство је повезано са древним масонским традицијама. Тамо су учлањени верујући људи. Ради се у славу великог архитекте свемира. На престолу мајстора обично се налазе три реликвије: шестар, троугао и Књига закона: у нашем случају: Библија отворена на једној од страница Јеванђеља по Јовану. Ако су у ложи муслимани – Коран, ако су зороастеријанци – Авеста. У таквим ложама нико не сме да разматра политичке или религијске проблеме. Понекад, у смислу изузетка, може се говорити о социјалним питањима. Велики Оријент је одступио од тих принципа. У његово чланство улазе и неверници. На заседањима Великог Оријента почели су да уводе чак и тако рудиментарне ритуале, као куцање чекићем, који симболизује обраду грубог природног камена од стране људског бића. Ми сматрамо тај ритуал преображајем хаоса у космички поредак. Масонерија је метод познања света. На заседањима Великог Оријента допуштају се различите политичке дискусије и одлуке, али то значи да ложа није повезана са божанственим силама, да губи свој посвећенички, мистични карактер. Ако се то губи, онда постаје потребно говорити о моралним принципима. Образује се вакум. И ево, унутра продиру или политички проблеми, или окултна питања као циљ по себи. Могуће је стећи натприродне психофизичке могућности, али без везе са вишом силом, ипак, у том случају имамо посла са профанацијом. Штавише, сличне тенденције, као на пример у покрету Њу ејџ, веома су опасне. Езотеријске традиције, отворене, пре свега, уском кругу духовно припремљених људи, стичу карактер масовне културе. Холографија се уједињује са тибетанском мистиком и још Бог зна са чим. Психотехника посвећеничких организација претвара се у психотехнологију утицаја на свет милиона. На тај начин одређује се тираж новом људском бићу, са новим могућностима. Тај посао је бременит, не само еколошком, већ и антрополошком катастрофом. У Великом Оријенту преовладавају представници левичарских партија. Године 1990., за време социјалиста, у Француској је стотинак посланика Националне скупштине припадало масонерији. Велики Оријент је увек био утицајна политичка снага. Мени је познато да су и у Русији два министра из Гајдерове владе били чланови Великог Оријента.
Воробјовски: Додао бих да је на заједничком заседању Великог Оријента Француске 1923. године држана следећа здравица: „За Француску републику, кћер француске масонерије! За будућу светску републику, кћер светске масонерије!“. А ком правцу припадају масони САД-а? И зар се они не баве политиком?
Г.Д.: Све Велике ложе су тамо регуларне. Најчешће припадају шкотском обреду. Уопште, регуларном масонству припадају јорски, француски, шведски и други устави. Да, многи амерички председници су били масони, али мислим да су се бавили политиком, не као масони, већ као приватна лица.
Воробјовски: Вратимо се на руске теме.
Г.Д.: Осим код нас формираних симболичких ложа о којима сам говорио (у њих улазе браћа прва три степена), недавно су формиране и ложе за више посвећенике: „Ложа савршених“ (од четвртог до четрнаестог степена), „Капитул 18“ (са витешким и розенкројцерским степенима), „Ареопаг“ ( за 30. и 31. степен), „Конзисторија“ (за 32. степен), а посвећени у највиши степен ући ће „Врховни савет“, који ће затворити читаву пирамиду. Регуларну ложу може да оформи само регуларна ложа; „Велику ложу“ или „Велика ложа“ или три симболичне ложе. Код нас постоје већ четири регуларне ложе. Можемо да формирамо „Велику ложу“, али има ту и посебних проблема. Када масонска пирамида, о којој сам говорио, буде изграђена, можда ће неко пожелети да све грехе, за оно што се догодило у земљи, свали управо на нас. Рећи ће: „Опет су у најтеже дане за отаџбину масони дигли главу.“.
Воробјовски: Мени се чини да сте ви у извесној немилости.
Г.Д.: Да. У Француској су извесна браћа почела са некаквим интригама против нас. То је могуће повезати са предстојећим формирањем „Велике ложе“. Можда неко не жели да ја постанем њен Велики Мајстор.
Воробјовски: Зашто?
Г.Д.: Понекад ми се чини као да неко жели да нас искористи за своје циљеве, а ми то не разумемо и радимо на свој начин.

Зима, 1995. године

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 11 Апр 2012, 00:08

Сваког уторка увече...

Други интервју са Г.Д-ом

Воробјовски: Како се догодило да сте напустили Велики Оријент и прешли на систем Великих ложа Шкотског обреда?
Г.Д.: Томе је умногоме кумовало познанство са другим лицем француског шкотског масонства, Мишелом Гардером, који је пореклом Рус. Он ми је скренуо пажњу, пре свега, на духовне традиције руске масонерије - на улогу Николаја Новикова, на пример.
Воробјовски: Да, та улога је оцењивана на различите начине. Ево шта је написао Гардер о Новикову и његовом окружењу: „... најистакнутија личност био је Новиков, просветитељ Русије, који је осмислио јефтину библиотеку са циљем да шири образовање и који је био дубоко убеђени слободни зидар. Један од његових следбеника је и Шварц, кога је, већ као старца, описао Толстој у „Рату и миру“. Шварц је био савремени изразилац тог дубоког духовног тока, који није имао ништа заједничко са политиканством, нити са неким другим играма. Његов метод је био удубљивање у себе са циљем да на нов начин сагледа све тајне које нам је завештала човекова мисао: одједном открити атмосферу у којој човек суштински живи.
Веома занимљив феномен - сан, али сан свестан. Наше снове увек нам је потказивала подсвест. На ту карту и играју тзв. психоаналитичари, а овде, напротив, новим методом добијате податке о сну, потпуно супротно од психоаналитичког метода. Овде се сва непријазност распршује сама по себи и остаје све оно најбоље што се налази унутар нашег подсвесног – најбоље што носите од предака. Овај прилаз се не коси са нашом вером у којој смо крштени и васпитани, већ, напротив, помаже да продубимо нашу вероисповест и да је видимо друкчијим очима.“
Међутим, ево шта је, на пример, о Новикову у указу из 1. августа 1972. године написала царица Екатарина Друга: „Они су имали тајна заседања, своје храмове, престоле, жртвенике. Тамо су се давале ужасне заклетве уз љубљење Крста и Јеванђеља, којима су се обавезивали - и преварени и варалице, вечном верношћу и повиновањем реду Златног ружиног крста. Никоме нису смели откривати тајну реда, а ако би власт то од ухапшеног масона захтевала, он би, чувајући тајну, имао да истрпи мучење и смакнуће.
Мимо закона Богом утврђене власти, дрзнули су се да се потчињавају Херцогу Брауншвајзгоме, предавши му се у покровитељство и зависност.
Имали су тајну преписку са принцем Хасенкаселским и пруским министром Велнером преко новопронађених шифри, истовремено док је берлински двор према нама у пуној мери испољавао непријатељство.
Издавали су недозвољене, развратне и противне закону Православном, књиге, које су сами штампали.“
По традицији, олтар масонског храма је окренут на Исток. Међутим, руски масони су увек своју „премудрост“ добијали са Запада. То је случај и са припремом догађаја из 1917. године.
Могуће је да отада многи Руси гледају на домаће масоне као на снагу која испуњава неке иностране задатке. Управо зато већ у наше доба неке истраживаче је подозривим начинио један подухват. Године 1992. у Стразбуру, одржан је међународни колоквијум „Социјална права грађана Европе“. Он је организован под заштитом Савета Европе, уз активно учешће Великог Оријента Француске, Велике ложе Француске, Мемфис-Мицраима и других струја слободних зидара. На том скупу присуствовали су А. Сопчак, бивши Горбачовљев помоћник, А. Грачов, члан редакције „Московских новости“, А. Гемљан, Јељцинов саветник В. Колосов.
Историја се понавља. На такав закључак долазимо ако упоредимо ову чињеницу и чињенице које, у свом истраживању, наводи Лолије Замојски: „У Паризу су од 1884. до 1887. године Руси основали ложе „Космос“ и „Синајска гора“, а затим је отворена, под заштитом „Космоса“, Руска виша школа друштвених наука „са циљем умекшавања оштрих супротстављености приближавања политичких група спремних да дејствују на заједничком тлу.“
Ко је био у активу ових масонских „школа“? Философ В. Вирубов, психијатар Н. Бажонов, сликар П. Јаблочков, историчари В. Кључевски и М. Коваљевски, писци А. Амфитеатров и В. Немирович Данченко, пријатељ Горког – публициста, Е. Кедрин, политичари В. Маклаков, М. Маркулијес, кнез С. Урузов. Одслуживши своје у француским ложама, они су масонерију накалемили на родно тле и формирали мрежу ложа у великим градовима“.
... Наш садашњи сусрет догодио се после извесног прекида. За то време, како ја разумем, у вашем животу се догодило нешто важно. У сваком случају видео сам у штампи снимак на којем је забележен моменат стварања „Велике ложе“. Ви сте постали њен Велики Мајстор, а један од домаћих банкара чак вам је поклонио прстен са једанаест брилијаната.
Г.Д.: Да, све је то тако. Међутим, нама је неопходно признање енглеске материнске ложе. Предстоји нам да припремимо петицију на староенглеском језику, да сакупимо мноштво докумената. Сваке године у новембру комитет за регуларност одобрава или одбацује ове или оне ложе Шкотског обреда. Недавно су, рецимо, одбијене ложе Италије и Грчке.
Нарушавање устава воде изван граница регуларног масонства, као у случају италијанске ложе „П2“, коју је Ђулијано Ди Бернарди одвео у политичке воде.
Из свих земаља Источне Европе призната је једино ложа Мађарске.
Француска браћа нису нас припремила за ту процедуру. Можда је то повезано са интригама између Великог Мајстора и секретара који води све послове, а који, наводно, није желео да се оформи Велика ложа у Русији.
Воробјовски: На застави ваше Велике ложе су двоглави орао и Свети Георгије Победоносац.
Г.Д.: Двоглави орао је знак највишег посвећеништва у масонерији. А Георгије Победоносац симболише 30-ти темпларски степен. Под том заставом сваког уторка увече и одржавају се заседања браће.

25. јул 1995.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 11 Апр 2012, 16:03

Под сенком Малтешког Крста

Интервју са званичним представником Сувереног Малтешког реда у Русији

У једној од телевизијских емисија аутор ових редова је саопштио следеће податке о савременој делатности Малтешког реда, основаног још у 12. веку.
„После Другог светског рата број витезова се утростручио и сада износи 10.000 људи. И није нека цифра. Али какве су то личности! Оставља утисак већ и набрајање руководилаца Западних специјалних служби: бивши шефови ЦИА - Кејси, Колби, руководилац француске тајне службе Де Маренче, његове италијанске колеге, генерали Ди Лоренци и Алаверна...
Ред има веома респектабилне циљеве: бригу о болеснима и убогима. Он је идеалан канал за незваничне сусрете на високом нивоу, за поверљиве консултације, које не изазивају подозрења. Слобода делања се повећава у вези са дипломатским имунитетом, релативно малом познатошћу и разгранатошћу мреже реда.
Карактеристично: његове медицинске и благотворачке филијале јављају се тамо где ће се ускоро нешто догодити. Тако је било у Чилеу, на Гренади, Хаитију, у земљама Блиског Истока.
Шездесет процената чланова аристократског реда су почасни витезови. То су силници света овога. Међу њима су многи чланови Трилатералне комисије, једне од најутицајнијих претеча светске владе.
И ево, занимљивог следа догађаја, чије суседство, на први поглед, може да се покаже случајношћу.
Почетком 1989. године делегација Трилатералне комисије стиже Горбачову у Москву.
У октобру исте године, после две стотине година од изгнанства са Малте, на острву се врши церемонија у којој учествује 500 витезова. Сви као да се припремају за неки грандиозан догађај.
Напокон, после неколико дана, на Малти се одиграва сусрет председника Горбачова и Буша. Ускоро је патриотска штампа Русије извела закључак: управо тада је Горби дао Западу Источну Европу.
Али преостао је још увек Совјетски Савез. Напокон се урушава и он. А ускоро, затим, у новинама се саопштава да је почасни витез Малтешког реда и главни јунак тог разрушења – Јељцин...“

Ускоро, после те телевизијске емисије, званични представник Малтешког реда у Русији, Петер Канизијус фон КАНИЗИЈУС, сматрао је неопходним да ме позове у своју канцеларију. И ево ме у улици Вавилова, пред кућом, над чијим улазом се шири застава са црвеним осмоугаоним крстом. Мој сабеседник почиње:
„Медицинска заштита је први задатак нашег реда и поново је постала његова основна делатност. Израсла до значајних размера у време Првог светског рата она је додатно појачана у периоду Другог светског рата.
Потпуна титула нашег Великог Мајстора гласи: Божјом Милошћу Смирени Магистар Гостопримнога Дома светог Јована Јерусалимскога и реда светога Гроба Господњег и Чувар Убогих у Христу Исусу.
Имајући ранг кардинала и принца краљевске крви, такође, као и достојанство кнеза Свете Римске Империје и у прошлости владајућег кнеза Родоса, а затим Малте, Велики Мајстор користи се, како титулом Високопреосвештенства, тако и титулом Височанства.
Садашњи 78-ми кнез и Велики Мајстор је Његово Височанство Високопреосвећени фра Ендрју Берти.
Суверени Војни Малтешки Ред је једини следбенички продужетак Реда Болнице Светог Јована Јерусалимског, основаног 1099. године. Само он је религијски Ред Католичке Цркве и истовремено Католички Витешки Ред. Само он у себи садржи руководећи нуклеус оних који су се заклели на Витешку Праведност директних потомака његових оснивача. Водеће државе никада нису престајале признавати Ред као суверен и независан од било какве световне власти. Ред остварује суверене функције од далеких дана када је владао острвом Родос.
Те функције укључују, не само могућност да се закључују међународни уговори, да се оснивају и одржавају дипломатски односи, већ и да се учествује у међународним организацијама које имају сопствен финансијски систем, који пуштају у оптицај новац, које имају свој поштански саобраћај и независни правни систем.
Суверенитет Малтешког Реда изражен је у двовлашћу Принца и Великог Мајстора с једне стране и три његова института са друге стране: Сувереног Савета, Генералног Капитула и Заједничког Државног Савета. Генерални Капитул је општи савез витезова. Он се сазива обично на сваких пет година са циљем изабрања Великог Мајстора. Оба Савета се састоје из представника Великих Приората, Приората, Суб-Приората и Националних Асоцијација које чине организације реда у различитим земљама.
Ред као суверени објект међународног права одржава дипломатске односе са 71-ом државом. Представља га стална делегација у Организацији Уједињених Нација (ОУН) и посланствима међународних организација таквим као што су УНЕСКО, Међународни институт за људска права, Међународни институт унификације приватног права и другим.
Постоји неколико друштвених организација, међу којима и у Руској федерацији, које су незаконито за себе присвојиле име, или део имена, амблем или део амблема, реда и које претендују на циљеве, историјске корене или на порекло од Сувереног Малтешког Реда.
Природно, оне немају право да легално издају пасоше, као што се каткад догоди. Два Велика Руска Приората ( у Санкт Петербургу), основани од 1797-1798 године за време императора Павла Првог, укинуо је од 1810-1817 император Александар Први. Од тада у Русији није обновљен ни Велики Руски Приорат, ни Руски Приорат, или Суб-Приорат Реда. Све претензије разних организација у том смислу су незаконите.
У вези са вишекратним написима у штампи желим званично да изјавим да Михаил Сергејевич Горбачов, ни Борис Николајевич Јељцин нису, и никада нису били, чланови Реда. И ако су било коме од њих некада уручени малтешки крстови, то су учиниле самозване организације.
Исто тако зачуђује поистовећивање Реда са масонеријом. Од времена Другог ватиканског концила 1870. године, односи Светог Престола према масонерији нису се мењали и делатност Римокатоличког Реда, у принципу, не може да има ништа заједничко са радом у ложама.
(За време Екатерине Друге, доиста, шведски систем масонерије, који се активно ширио по Русији, није дозвољавао члановима Малтешког Реда да уђу у ложе. Међутим, времена се мењају. У сваком случају о недавном стављању ван снаге антимасонског канона од стране Ватикана мој сабеседник није хтео да се подсети.)
У вези са својом здравственом делатношћу Суверени Малтешки Ред у наше време дела у више од 90 земаља, имајући сопствене болнице, поликлинике, амбуланте, домове за старе и инвалиде, Међународну банку крви на острву Малта, лепрозоријуме у земљама Африке, Јужне Америке и друге добротворне установе.
Године 1994. по одлуци Сувереног Савета била је оформљена Ванредна Служба Малтешког Реда са циљем указивања брзе, професионалне и ефективне помоћи у угроженим подручјима. Њене прве акције су успешно окончане у Руанди и на територији бивше Југославије.
Суверени Малтешки Ред доставља стотине тона хуманитарне помоћи у Санкт Петербург, Москву и друге градове, делећи је уз помоћ добровољаца непосредно међу угроженима.
У септембру 1996. године била је оформљена и званично регистрована међурегионална друштвена добротворна организација „Руска служба помоћи Сувереног Малтешког Реда“. Сви њени чланови су добровољци. Организација је узела под свој патронат децу која се налазе у тамницама Санкт Петрограда, са својим матерама преступницама, помаже децу сирочад и дечју болницу у московској области. Руска Малтешка Помоћ сакупља и дели храну, одећу и лекове, а такође планира да започне акцију „Храна на точковима“ у Москви и Санкт Петербургу.
Као закључак хтео бих да кажем да је у лето 1997. године у Санкт Петербургу откривена меморијална плоча у спомен на 200 година од оснивања Великог Руског Приората Малтешког Реда. Уосталом, 1798. године, уз подршку витезова, који су тада добили азил у Русији, 72-ги Велики Мајстор реда постао је лично император Павле Први, уместо фра Фердинанда фон Гомпеша, принуђеног да Малту преда Наполеону.

13. октобра 1996. године.

У.П.: Годину дана после овог сусрета новине „Радоњеж“ објавиле су следећу белешку: „Москва 13. октобра, Одељење унутрашњих црквених послова Московске патријаршије посетили су ванредни и опуномоћени посленик Сувереног Војног Малтешког Реда при Руској федерацији Макс Турнауер и повереник у пословима Реда Петер Канизијус фон Канизијус. Представнике Малтешког Реда примио је заменик председника Одељења протојереј Виктор Петљученко и секретар Одељења за међухришћанске везе јеромонах Иларион Алфајев. За време разговора - гости су дошли по сопственој иницијативи, расправљали су о проблемима повезаним са добротворном делатношћу и могућој сарадњи у тој области.
По завршетку разговора обе стране су одбиле да јавно коментаришу њихове резултате.“

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 12 Апр 2012, 00:54

„Они једу жива срца...“

Интервју са сведоком ритуалне антропофагије Леонидом Зајцевим

Неколико година радио сам у тајној служби, а, после заузећа Курила, служио сам као командир страже једног логора на Чукотки. Логор се налазио 200 км од обале, од залива Крста, и скоро 300 км до Анадира.
У логору су се налазили заробљени црвеноармејци, официри, а такође и власовци, бандеровци, неки секташи. Казне су им биле различите. Али била је једна група људи из Западне Украјине чији је сваки члан био осуђен на доживотну робију. Причало се да су поздравили долазак Хитлеров. Вероватно су због тога и били тако тешко кажњени.
Било их је око четрдесетак; многи су радили изван граница логора, где су пред крај радног дана морали да се врате. Они су се држали заједно и посебно од нас осталих. Да нисам био командир страже, никада не бих постао сведок онога о чему желим да вам испричам.
Без мене, не би могли да изврше свој ритуал. Он је вршен једном годишње, у лето.
Воробјовски: Очито на дан равнодневнице.
Зајцев: Да. Они су одлазили на једно скровито место и од оштрих каменова правили трозубац, чија је основа прелазила у основу крста. Био је то изврнути крст – пресек се налазио на његовом нижем делу. То јест, трозубац као да је био надмоћан у односу на крст.
Затим су у круг постављали зделе са горућим, тињајућим жиром, који су, пре тога, накупили.
Почињали су неким дубоким певањем из грла. Певао је, или тачније, мрмљао је ритмични текст један човек, а остали су понављали последње речи из реченица. Смисао је било немогуће схватити, мада ја веома добро говорим украјински. То је био некакав посебан језик, који је можда важио специјално за ритуале. Музичких инструмената није било и зато су ритам одбијали палцем по деблу дрвета.
Почели су плесови. Нешто слично плешу карпатски Украјинци, гуцули – сви су се кретали у круг.
Нарастало је узбуђење. У круг са горућим чинијама улазили су руководиоци овог чина. Изговаране су некакве речи, које су личиле на заклињања. При том су они чинили одређене гестове. Један је прекрстио руке на грудима, други је леву руку пружао у страну, а десну је стискао на срце.
На крају крајева, у круг су увели једног човека и положили га на крст. Како сам потом схватио, био је то добровољац из исте групе. И одмах је започело нешто незамисливо. Њему су отворили грудни кош, и извадили врело, још бијуће, срце. Пре тога, добровољца су ошамутили морфијумом, да у време чупања срца не би умро од бола и шока.
Морфијума је, уосталом, у логору било много. Набављали су га за злато.
Кулминација ритуала било је кидање срца на ситне делиће и његово једење од стране присутних. Све је захватила необична радост – еуфорија. Понашали су се као да су пили алкохол.
Воробјовски: Леониде Тихоновичу, у Стаљиновим логорима је, вероватно, пребројаван сваки затвореник. Како су потом објашњавали нестанак тог човека логорској управи?
Зајцев: сви су добро знали да је бекство из логора немогуће, јер бегунац неизоставно пропада у бескрајној леденој тајги. Зато никога није бринуло то што су људи нестајали и то на десетине. На пример, заточени црвеноармејци и власовци стално су се убијали међу собом. А било је и мрачњака из логорске управе. Један је, на пример, неком приликом стрељао више од стотину људи на смени страже и ником ништа.
Воробјовски: Где су сакрили тело убијеног за време ритуала?
Зајцев: Умотали су га у крпе и бацили у гробницу, коју су ископали на посебан начин, као да праве две просторије изнутра. Тамо су и убацили леш. Тамо су спустили и камени крст са трозубцем. Затим су гробницу поравнали – није остао ни брежић, ни удубљење.
Воробјовски: Како сте реаговали на све то?
Зајцев: На фронту сам се нагледао таквих ствари, да ми се ово чинило дечјом забавом... Тек касније су ми се многе епизоде са фронта, па и та историја, почеле привиђати у сну као кошмари. А тада то на мене није оставило неки посебан утисак. Био сам млад.
Воробјовски: У чему је смисао ритуала?
Зајцев: Како су ми они објаснили, једење срца живог земљака помагало им је да опште са прецима и обећавало да ће се неко од њих, пре или касније, вратити у отаџбину. Уопште, говорили су, не можеш у две речи да препричаш смисао Библије, тако да ни ми не можемо да објаснимо све особености свог култа.
Ритуал је трајао четири сата. Био је поларни дан, а код њих, у отаџбини – како су говорили, такве ствари почињу у поноћ и завршавају се са изласком сунца.

7. мај 1996. године.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 12 Апр 2012, 18:23

„Апсолутно ништа“

Интервју поводом извесних резултата истраживања о подударности физике и езотеријског учења будизма и јоге

Лубјанов С. Н.: Драги пријатељи, дозволите да вам представим директора научно-техничког центра, члана Академије енергоинформативних наука, Акимова Анатолија Јевгенијевича, а такође и директора одељења међународног института теоријске и примењене физике, члана Академије Новог Мишљења, Шипова Генадија Ивановича.
Шипов: До сада је физика изучавала четири стања реалности: тврда и течна тела, гасове и елементарне честице (плазму)... Постоје, такође, и вакумска стања материје. Али, има и шести ниво – надвакумски, који описују тзв. примарна торзиона поља. Та поља располажу низом необичних својстава. Она су, по нашем мишљењу, и повезана са тзв. психофизичким појавама.
Акимов: Ми знамо да се гравитациона поља рађају из масе као својства материје, док се електромагнетна поља рађају из набоја као својства материје. Та поља испољена у стварном свету стварају се од трећег, независног својства материје – кретања унатраг, то јест, обртања. Торзиона поља се испољавају у природи као што се електромагнетизам испољава у облику муње. Заједно са тим постоји специфика својствена торзионим пољима; пратити све разноликости тих појава није дато свима. Ради тога треба имати одређени степен савршенства о чему говоре езотерична учења, међу њима и будизам...
Сумња у то да су управо торзиона поља онај материјални физички фактор, који је одговоран за појаву екстрасензорике, појавила се пре петнаестак година. Торзиона поља не преносе енергију – она преносе информацију. Осим тога, она овладавају таквим важним својствима као што је одсуство губитка при проласку кроз природне средине. При преносу ма колико слабог сигнала на ма како велика растојања не треба великих моћи. Нешто слично смо видели и код екстрасенса. Њима није важно да ли врше утицај на човека који седи поред њих, или на некога ко се налази на супротној тачки земаљске кугле. Већ средином 80-тих година наша организација је пред себе поставила задатак да спроведе упоредна испитивања појаве торзионих поља у физичким, хемијским, биолошким експериментима са појавама оних поља којима владају екстрасенси.
Почетком 80-тих разрађени су апарати који су касније добили назив торзионих генератора. Они се у невеликим количинама производе у предузећима наше земље ради спровођења експеримената. Дакле, још увек нису доступни широком тржишту. Ти генератори су формирани по својој физичкој природи зрачења као и зрачења екстрасенса. На пример, и екстрасенс и генератор истоветно мењају структуру метала после тога како се он заледио при таквом деловању.
Лубјанов: Ми смо се веома приближили областима науке које се сматрају езотеријским, то јест, тајним. Људи упознати са научним излагањем будизма, то јест, са учењем истине АУМ Шинрикјо (интервју је рађен пре јавног скандала са том сектом – примедба аутора), мораће да објасне запањујућу сличност између својстава торзионих поља и астралног света, у који будисти покушавају да продру свешћу током своје духовне практике. Прво, слично се огледа у могућности да се види све што се догађа у нашем грубо-материјалном свету, то јест, и оно што сам тај материјални свет не види. Исто је и кад се ради о слуху. Можемо да чујемо све што се догађа у том свету, а да нико од обичних смртника при том не зачује нас.
Акимов: Иста ствар је и са мирисом.
Лубјанов: Затим постоји сасвим необична могућност да се преко астралног тела пређе преко свих физичких препрека. Напокон, ту је и способност да се путује практички неограниченом брзином на практично неограничена растојања.
Акимов: Ако сам дошао до увиђања везе између физике и езотерије, које је недостајало признатим корифејима светске физике, какав закључак одатле да извучем? И пре тридесетак година све компоненте које су биле потребне за такво схватање ствари већ су биле познате. Тешко је сматрати да закључци о глобалној улози торзионих поља нису били учињени по вољи случаја. Дакле, управо у моменту који сада живимо више силе сматрају могућним да нам та знања учине откривеним.
Шипов: Ми већ почињемо схватати да оно што се говори у доктрини АУМ Шинрикјо има иза себе реалну основу. Префињени реални светови, ако се држимо езотеријских знања, повезани су са нама већ и тако што се тело човеково састоји не само од тврдих делова: течности, гаса и елементарних честица. Постоје још и префињена тела.
Акимов: Свако тело састоји се из атома и молекула и практично нема атома који се не крећу унатраг, то јест, не ротирају се на квантном нивоу. Присутност велике количине таквих објеката, од којих је саздан човек, доводи дотле да се торзиона поља, целокупно узев, испољавају веома интензивно. Поље понавља структуру ствари од које је саздан човек. Та суштина поља и може да буде дуплирана, или ретрансплантирана у простору. Извесни људи овладали су техникама које дозвољавају да се то учини. Торзиона поља располажу брзином која је милијарду пута већа од брзине светлости. Она пролазе кроз сваку препреку без губитака и шире се на неограничено велика растојања. Сви ти путеви на менталном нивоу одиста могу да се остваре захваљујући карактеристикама торзионих поља.
Једна од несавладивих противречности поимања света Запада и Истока састоји се у томе што се Запад ослонио на философију материјалног света, док се Исток оријентисао на духовну основу света, која у одговарајућем односу са сличним светоназорима има идеалну природу. Сада се испоставља да све духовне појаве такође имају материјалну природу и материјални носилац у виду торзионог поља. Самим тим ми смо укинули противречност између материјализма и идеализма. Постоји јединство материјалног и префињено материјалног.
Шипов: У теорији физичког вакума постоји још један ниво – седми. Он се назива „Апсолутно ништа“. Наша поређења говоре да се из њега и рађају све сложене појаве физичког вакума са којима морамо да радимо. Ми још увек не можемо математички описати тај процес, али можемо да претпоставимо да се почетак свему крије на некаквом веома високом свесном нивоу. Та надсвест у религији се назива Богом.
Акимов: Дакле, као и много пута раније, на новом ступњу развоја физика се враћа концепцији Бога. Ако савремену физику рачунамо од Њутна, онда је Њутн своју физику изводио из Божанственог начела. Затим је физика прошла прилично сложен еволуциони пут, који се у потпуности одвојио средином данашњег столећа од било каквих духовних фактора и постао самодовољан, прешавши у потпуно одрицање Бога. Последњих година ситуација се почела мењати. Немогућност да на нивоу чисте науке објасне слику космоса, приморала је многе познате физичаре вратити се схватању да, без увођења таквог бића као што је Бог, свако даље разумевање света мора застати. Желим да се ослоним на две чињенице. Године 1991. изашла је књига познатог енглеског физичара Пенроуза, у којој се анализирају појаве озарења у стваралаштву и даје се концепција космичке банке података, то јест, концепција Вишег Разума и Бога. Друга ствар коју бих споменуо је интервју професора Хокинга из 1994. године, у којем је он принуђен признати како је у теорији Великога Праска ипак немогуће не увидети присуство Бога као постојеће реалности.
Лубјанов: Друга тачка приближавања нове физике и древних учења будизма и јоге је истраживање чакри и енергије кундалини.
Акимов: Током експеримената не једанпут је фиксирана енергија чакри. Ускоро ће се појавити апарати на којима ће се видети само торзиона поља. Те слике ће тачно одговарати оној слици коју виде јасновидци, људи у медитацији или стању измењене свести.
Лубјанов: Можете ли да демонстрирате технику сличне врсте?
Акимов: У фази смо разрађивања апарата који омогућава да се добије слика мењања човековог поља. Такав апарат се прикључује на телевизор и човек, који се бави духовном практиком, контролише себе. Људи који схватају неизбежност свог духовног пробуђења, сваког дана је све више. Све је теже задовољити их, зато што недостаје оних који би на себе преузели улогу квалификованог учитеља. Али, захваљујући апаратури, многи духовни практичари могу да раде индивидуално. На тај начин учитељу ће бити куд и камо лакше да подучава значајну већину ученика. Тај апарат би помогао да се изведу закључци о духовној пракси, коју ученик предузима, и за проверу да ли се нешто у њему мења, то јест, да ли се промена одвија у нужном правцу, или је неопходно предузети нешто друго.
Из велике количине апарата, који су већ направљени и користе се, показаћу вам један. Торзионо зрачење долази од овог конуса припремљеног од специјалног материјала, који се, при топљењу, обрађује торзионим зрачењем. Сигнал који управља мења амплитуду, количину и фазу лученог поља. Осим тога, постоје два прекидача. Један укључује генератор, а други мења јачину поља. У једном положају тог прекидача у нас се улива десно торзионо поље, а у другом лево. И зато могу да проучавам, како корисно, тако и штетно зрачење тог генератора.
Ако се апарат окрене, онда се са доње стране види један део са навртком. Ако ту причврстим епрувету, у којој се налази нека супстанца, онда се, после излагања торзионим зрацима, преносе особине те супстанце. На пример, у епрувету се може ставити лек и у том случају он се уноси у тело и мимо воље пацијента. У том случају, његов организам неће бити загађен хемикалијама...

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 13 Апр 2012, 04:50

Инжењерија Црне Магије

ПРЕДСЕДНИКУ ВРХОВНОГ СОВЈЕТА
РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
другу Хазбулатову Р. И.
Поверљиво, у једном примерку
на осам куцаних страна.
Поверљиво, на 32
куцане стране – јавно.
Аутори____________________

26.01.93.г.
ЗВАНИЧНИ ДОПИС

Дубокопоштовани Руслане Имрановичу!

Свеобухватност политичке, економске и правне реалности, која се од 1985. године до сада нагомилала, значајно је умањила одбрамбену способност државе, подрила безбедност друштва и заоштрила питање прихватања граничних сфера науке, које су у Совјетском Савезу и у иностранству, из ових или оних разлога, традиционално сматране псеудонауком. Наиме, политичари и војно-индустријски комплекси свих земаља испољили су посебан интерес управо за „перспективне“ технолошке могућности „псеудонауке“ за носиоце и иницијаторе проучавања у „граничним“ областима науке.
Реч је о области науке познатој као парапсихологија и психотроника. На основу њих, већ од 1977. године по званичним државним програмима, у низу технички развијених земаља (САД, Немачка, Француска, Италија, Израел, Египат, Совјетски Савез), развијају се и проучавају „техничка средства корекције и управљања понашањем људи на основу биофизичких принципа командовања и нових физичких принципа преноса емитованих сигнала на велика растојања – оружје психофизичког управљања интелектом“.
У војно-индустријским комплексима свих земаља на снази је стандардна класификација средстава наоружања: атомско наоружање је трећи тип; атомско наоружање у садејству са акустобиофизичким средствима – четврти тип; психотропно оружје засновано на биофизичким принципима – пети тип; технотропно оружје на истим тим принципима – шести тип; биотропно оружје са утицајем на генетски апарат – седми тип.
„Логика“ војних стратега, финансијских и политичких кругова, која стимулише разраду оружја масовног уништења од петог до седмог типа, објашњава неопходност тих видова наоружања са „хуманих“ технократских позиција: „та врста оружја не руши техничка достигнућа друштва (зграде, војне комплексе итд.), не убија људе и животиње, оно „једино“ чини људе зависнима и послушнима“. Ова логика је дала разлога да се дати тип наоружања назове „еколошки чистим оружјем“.
Припрема друштва за прихватање дате доктрине остварује се на више планова:
- с једне стране око датих проучавања формира се систем строге тајности;
- с друге стране у оптицају је циљна дезинформација, која рачуна на то да се јавности пренесе двосмислена представа о реалности постојања овог проблема: обучен је велики број психофизичких секти, „пророка“, „тумача“, „спаситеља“, „исцелитеља“, „магова“ и просто врачара, који измишљају своју обдареност. У САД за последњих 15 година, у различитим „друштвеним“ организацијама, прошло је обуку из првог и другог курса медитације (психоаутотренинга) 15 милиона људи. У Европи (Француској, Италији и Немачкој) око 1/10 одраслог дела становништва. У азијатским земљама (Јапану, Кини, Индонезији, Индији, Пакистану, Малезији) - до 80% становништва од шестогодишњег узраста надаље, по обавезном програму рада укључујући школу и колеџе.
У Русију је однедавно хрупила бујица „психожречева“ и „психонаучника“ са Запада. Само кришнаисти су од 1987. до 1992. године у Русији оформили више од 500.000 медицинских курсева и то, у првом реду, у таквим градовима као што су Обињинск, Дубна, Пушћино, Москва, Санкт Петербург и тако даље. По упрошћеним рачунима, семинаре кришнаиста, муноваца, ведантиста и таоиста посетило је, само у Москви и московској области, више од 200.000 људи.
На тај начин, у Русији, као и у другим земљама, формира се посебан друштвени међуслој, који активно прихвата идеје психофизичког усавршавања и понашања. То је онај део друштва, који је најосетљивији на утицај психотронског наоружања. Углавном, тој групи припадају: интелектуалци који нису нашли своје место у „перестројци“, бивши војници и чланови њихових породица.
Овде је важно рећи да се међу аспектима психофизичког усавршавања и управљања свешћу извана не ставља знак различитости. Усавршавање нивоа сопствене технике поставља се на исти ниво са вербалним управљањем психиком уопште.
Несумњиво је, да се на фону опште духовне глади, горе наведени атак на психофизички статус друштва темељно прихвата од стране сваког посебног примаоца као панацеја (свелек), и тек у другој етапи се јављају сумње и питања ко то управља и коме иде у корист тако висок степен психосоцијалне хипнабилности друштва.
Уважени Руслане Имрановичу, Ви ћете, као ерудита, сигурно у тој ситуацији увидети аналогију са психичким токовима друштва у Италији, Немачкој и Шпанији од 1928. до 1935. године: институти окултизма, секте, затим привилеговано и суперзатворено друштво „Врил“ су, уопштено речено, претход или наступање психологије фашизма у Европи - култа силника, уникалних богоизабраних личности и народа.
Разлика између садашње ситуације у Русији, и Немачке из 1933. године, је у томе што у оно време, у арсеналу и физичких теорија и техничких средстава посредством којих је било могуће организовати масовни утицај на психику и понашање човека, није било „Богом изабраних“ личности.
Целокупност посредних и директних информација о разматраном питању дозвољава нам да изведемо недвосмислени закључак: до 1992-1993. године таква техничка средства у различитим модификацијама, са различитом моћи и даљином утицаја, сигурно ће постојати у арсеналу наоружања САД.
Али најстрашнија реалност се састоји у томе да су извесни аспекти и достигнућа ових тајних истраживања остали ван контроле државних система и постали власништво корумпираних и мафијашких група различитог политичког усмерења: од елементарних криминалаца до озбиљних политичких структура.
У вези са изложеним, међудржавне споразуме о разоружању треба поново размотрити у околностима реалности новог и до сада невидљивог замаха трке у наоружању. Из овог угла може се преиспитати одлука о престанку производње атомског наоружања, јер средства која се сада добијају престанком улагања у атомске пројекте као свежа бујица хрупиће у трку за стратешком предношћу у области нове врсте оружја – оружја психотронског дејства.
Колико је наведена опасност реална?
1. Од 1977. године у САД постоји „центар перспективних физичких истраживања“, у којем је „ишчезло“ (прекинуло објављивање својих радова) више од 20 лауреата Нобелове награде у области физике, медицине, а такође и неки крупни специјалисти за оријенталну философију, хришћански исихазам, египатску магију. За њима, исто се догодило и најкрупнијим психолозима и биолозима, који су раније радили у области генетике понашања (Benzer, Konopka, Luck, Delgado, Ливицкий, Brant, Vafengtar и др.).
2. Управо од тог доба почиње „масовни“ окултизам, припрема друштва за прихватање психофизичких концепција.
3. Појава нових праваца науке, легализованих у академским круговима: неуролингвистичко програмирање, психотроника, радијационо-акустички ефекти, психокодирање и сл.
Сви горе набројани правци, у овој или оној мери, повезани су са задатком дистанционог бесконтактног утицаја на свест човекову путем техничких средстава.
4. Један оа аутора овог дописа до 1986. године је радио као главни извршилац разраде техничких задатака по линији партије на овај или онај начин повезаних са горе изложеним питањима. Од 1983. године био је научни руководилац програма „Косморитам-3“ и „Орион“, чији је садржај описан као „фундаментално истраживање принципа и начина дистанционе бесконтактне корекције функционисања сложених техничких и биолошких система помоћу физичких поља са импулсно-кодном организацијом и њихово експериментално-конструкторско обезбеђивање“(Материјал ЦК КПСС и Врховног Совјета СССР-а од 27. јануара 1986., број 137-47 одељак „Лава-5“ и „Корито-1“). Паралелно са именованим програмима, не додирујући се путем информационих канала, водили су се, блиски по садржају, радови и истраживања у две друге најкрупније научне институције.
Природно је да су финансијска средства, добијена за ове радове, била омогућена само после брижљиве анализе информација о сличним активностима у САД и другим земљама.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 13 Апр 2012, 04:50

Године 1983. ми смо у том погледу значајно заостајали за САД, али како је у свом говору на XXIV конгресу КПСС изјавио М. Горбачов: „За разлику од америчке тајне службе, поћи ћемо асиметричним путем и решићемо тај проблем брже и јефтиније“.
Асиметричност се састојала у томе што смо, пошавши од области физичке теорије и математичких инструмената, избегли доказивати научном јавном мњењу да у питању нису „лажно-научни“ ефекти. Радили смо успешно. Због тога смо 1989. године, у случају неопходности, могли у року од шест месеци да будемо спремни спровести масовно испитивање, између осталог и из космоса, система психотропског утицаја и управљања понашањем човека.
Међутим, „несхватљиве силе“ су 1989. године, на челу са Е Лигачевим, довеле до потпуног слома читаве научно-техничке кооперације и њене седмогодишње производње. На тај начин, од 1989. године, овај правац рада у потпуности је отргнут од државне контроле, постајући својина шарлатана, западних тајних служби и „ентузијаста“ (доктор техничких наука Андријанкин, генерал-пуковник Ханцеверов, Медељеновски, Купчин, Голиков и др.).
Од 1989. године извесни новинари храбро и очајнички покушавају да поставе ова питања на свим нивоима државности. Али постојала је веома сурова, а скривена цензура, која је многе од њих стајала службе и здравља. Писма, тим поводом, упућивана су Горбачову (преко вице-президента АН К. В. Фролова; директно Н. Ришкову, В. Чебрикову и 1991. године – генералу Кобецу). „Цензура“ је користила познати метод „зоне ћутања“. Од 1991. године покушали смо, у лошој политичко-економској ситуацији у Русији, подићи ово питање на ниво законодавне иницијативе (она је дата у прилогу).
Не постигавши резултат, поставили смо ово питање на нивоу међународних друштава. Али наши материјали су извађени из документације пријављене за међународно-еколошку конференцију у Бразилу, без обзира на то што је она припремљена уз заједничко учешће експерата Православне Цркве и што је уживала благослов Патријархов.
На основу горе изложеног, на Ваш увид достављамо следеће предлоге:
1. Примити ауторе овог дописа због разговора са циљем разјашњења и прецизирања извесних танчина у вези са горе наведеним, уз прегледање видео-касете из тв емисије „Црно сандуче“.
2. Одредити иницијативну групу, коју ваља саставити после строгог одабира малог броја лица способних да сачувају државну тајну и поручити од ње да припреми разматрање овог питања на затвореном заседању Врховног Совјета Руске Федерације или групе народних посланика.
3. Циљ таквог саветовања треба да буде:
- информисање политичког руководства од стране државних органа о реалности психофизичких диверзија и нове трке у наоружању;
- израда докумената који ће омогућити контролу државе над свим формама пропагандне и масовне примене знања из области парапсихологије и психотронике (разне секте, групе медитација и сл.);
- предузимање мера за стављање под контролу приватне производње техничких средстава у овом правцу и одузимање таквих средстава којима располажу различите групе;
- разрада и реализација државног програма за научно и техничко истраживање у тој области знања са циљем неутрализације разлике у корист САД;
- налагање групи законодавне иницијативе да донесе допуне и измене у правно незаштићене сфере (психофизичка и психолошка заштита, информациона и интелектуална заштита);
- и на крају, припрема међународних иницијатива за развој права човекових у тој области.
4. Увиђајући огромну технолошку експлозију средстава масовног утицаја на психику човека код нас и у иностранству, сматрамо да треба преиспитати:
- међународни мораторијум на масовна испитивања средстава психофизичког утицаја на интелект;
- забрану и међународну контролу над истраживањима у тој области.
Посебну забринутост, у вези са горе изложеним, изазива недавно обраћање САД у ОУН са молбом да у Сомалији примене силу која „не уништава зграде и не убија човека“. Највероватније, стратези САД су имали у виду психотронско оружје. Није искључена масовна примена тог оружја у Ираку, Југославији и на другим жариштима...

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 14 Апр 2012, 00:20

Израчунај број Звери

Роб века овога себе сасвим искрено сматра слободним. Он можда није гладан као роб из времена Првог Христовог Доласка, али његов положај и његова будућност нису мање страшни. Зар он не служи, понижен, не себи сличноме, већ самом непријатељу рода људскога? И спреман је да служи и ономе ко ће бити послат. У Откривењу Јована Богослова овако се говори о лику звери, који ће се појавити у последњим временима:
„И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободне и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој, или на челима њиховима, да нико не може ни купити, ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина.
Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери, јер је број човјеков и број њезин шест стотина шездесет и шест.“ Откривење се испуњава. За то има безброј примера.
Ласерска тетоважа практикује се већ 15 година у Дизниленду. Ономе, ко се задржи тамо на неколико дана, предлажу да овековечи отисак на руци. Људи се на то навикавају. И ево, под изговором брже контроле авионских карата, невидљиви знак је утиснут на низу америчких аеродрома, а у Холандији бескућницима утискују жиг на чело. Сваки обележен човек може се истог тренутка открити чак и помоћу сателита.
Апсолутну контролу над понашањем појачавају магнетне картице. Упорно се рекламира њихова неопходност у банци, метроу и на другим местима. Даје се и предлог о јединственим кредитним картицама за све животне ситуације. Оне су већ уведене у Новом Зеланду, Аустралији, Канади. Истовремено, у Бриселу је уведен у оптицај најмоћнији компјутер, чије је име „Звер“. Руководиоци тог система тврде да „Звер“, уз помоћ три шестице, може да предочи личну карту сваког човека на кугли земаљској.
Са три шестице у компјутерској и финансијској пракси срешћемо се још чешће. Знак сатанин стоји на кредитним картицама банака Америке, Аустралијске националне банке, банке у Бомбају, у собама компјутерског система „Оливети“ и тако даље.
Те врсте је и шифра на сваком производу. У њој постоји шест пара кратких и три пара дугих линија. У суми, компјутер их увек прочита као: „666“. Све се то не догађа у далеким земљама. Године 1997. у банкама Тушинског реона Москве, уведен је систем „Handkey“ (рука-кључ). Његов смисао се састоји у томе да прималац пензије компјутерском уређају не показује пасош, већ своју руку, у коју је раније већ утиснут невидљив број.

Историја Шенгенског споразума.

Закључен је 14. јула 1985. године, у луксембуршком градићу Шенген. Потписан је тајно. Земље потписнице су: Француска, Немачка, Белгија, Луксембург, Холандија. После три године, о споразуму је јавности говорио француски сенатор П. Масон. Остале европске земље су се споразуму прикључивале следећим редом: новембра 1992-ге - Италија, јуна 1991-ве – Шпанија и Португалија, новембра 1992-ге - Грчка, марта 1994-те –Данска, јуна 1994-те - Аустрија (као посматрач). Због жестоке реакције јавности у Грчкој је споразум ратификован, са великим закашњењем, у марту 1997. године.
Формирањем Европског Савета појавило се питање регулисања пограничних проблема. Шенгенски споразум, такође, одједном регулише процес контроле кретања грађана. Са тим циљем се скупљају и обрађују подаци изразито личног карактера за сваког човека и шаљу се у досијеа. Информативни систем је повезан са националним филијалама и главним компјутером који се налази у Стразбуру.
Идеја о мирољубивој коегзистенцији народа Европе претвара се, у суштини, у формирање јединствене полицијске државе са моћним системом контроле. Електронске картице и пасоши система „Шенген“ неопходни су руководиоцима Европског Савета, зато што је једино помоћу њих могућ директан приступ информацијама о сваком човеку понаособ.
„Предности“ нових пасоша су следеће. Они дозвољавају да се добије огромна количина сваковрсних информација о имаоцу. Те информације су закодиране у меморију чипа убаченог у пасош. Оне могу бити очитане од стране сваког компјутера или неког другог средства. Јединствено закодиран број сваког човека служи за упоредну анализу добијене информације. Могућност да се упореде подаци користећи јединствен код - то је моћно оружје електронског информационог система „Шенген“. Често чујемо збуњена питања: „Шта ће им то? Па јасно је да ионако о нама све знају.“. Ствар и јесте у томе: нови систем има могућност да провери и упореди податке о нама из апсолутно свих извора (школа, полицијске установе, поликлинике, болница и сл.), и да на тај начин саставе известан „портрет“ личности користећи га за своје циљеве.

Изјава ванредног сабора Свете Горе 20. августа 1997.

Изјављујемо још једанпут, да нас наш основни дуг – исповедање вере
- обавезује да се одрекнемо од сваког вида електронске картице
- створене под јединственим кодним регистрационим бројем (666), јер се њоме гуше слобода личности и хришћанска савест. Позивамо Владу и уважене представнике грчког народа да онемогуће ратификовање, за народ штетнога, а од Грчкога Парламента већ прихваћеног Шенгенског споразума, јер он не даје потпуну гаранцију очувања личних тајни и презумпција невиности грађана. Такође, тај споразум у највишем степену сарађује на идеји да наш народ престане да буде Православан. Он води систему разграничења, неприхватљивом и отежавајућем за грађане трећих земаља.

Игуман 20 свештених обитељи са Свете Горе Атон („Православни сведок“ број 97, јул-август-септембар 1997. година)

О слободи и савести

Појам личности у Православном учењу и предању један је од темељних елемената духовности и спасења човековог. Бог је створио човека „по лику и подобију“ Својему, зато му је и даровао једно од највећих блага, благо слободе.
Та иста слобода, при њеном рђавом коришћењу, води га ка разврату и греху, ка духовној равнодушности, кварењу моралности, заглушивању савести, разједању духовне суштине и најзад ка смрти душе.
Диктатура потрошње, олакшице постигнуте техничким путем, трка за економским прогресом и новцем – ево главних тежњи савременог друштва. Сви економски напори, односи, споразуми теже резултату појачавања постојећег благостања и процвата, искључујући из тог процвата духовност.
Тим „мозаиком“ људи, вера, језика и култура, који се смешта под заставу Уједињене Свеевропе, угрожавају се чиниоци самоочувања и самооријентације људи и народа.
Ми се стално сусрећемо са нарастајућом тенденцијом према уједначењу и ограничавању. Нацијама се дају подаци о „неопходној“ политици, народи су подвргнути оцени и добијају готове одлуке, људи се збијају у један државни ред уједначења и тоталитаризма. Значење личности се одбацује и уместо ње фаворизују се људи егоизма и стада. Шенгенски споразум иде чак и даље. Према грађанима се односи као према роби са раније одређеним својствима и значењем. Систем зна једино за бројеве и податке, то јест, ми престајемо да будемо личности са слободом воље и дејства и постајемо информациони и извршилачки објекти предодређености и забрана.
Православље признаје човеку достојанство и посебност личности; споразум је понижава и своди на број. У православном поимању личности, Богом дано добро слободе утврђује човеку право да донесе одлуке и да дела по њима, док електронски систем контроле прати човека и принуђује га на од раније утврђени поглед на свет и понашање.
Европски ситем власти, под изговором тежњи ка благостању, доноси за собом човекову смрт и тоталитаризам. Зато му се Православни Грци, сви слободни грађани ове земље, противе, показујући своје истинско лице.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 16 Апр 2012, 15:44

Старац Пајсије о антихристу, о броју 666, пасошима и жиговима.

Извод из магнетофонског записа беседе одржане 1992. године. Келија Панагуда. Атонска Гора.

Старац Пајсије: Сада, у ово тешко време, сви ми полажемо испит... И ја видим много тога... Ми не желимо да знамо да ће се догодити Други Долазак, зато што нас то огорчује: видите ли шта се догађа? Раније, рецимо, када би људи чули за приближавање некакве комете, сви би западали у стање велике узбуђености. Тада би рекли: а можда ћемо умрети? Дајте да се припремимо: покајмо се, чинимо добра дела... А сада ће све учинити само да не саслушају о Другом Доласку, као да не знају да ће пре тога доћи антихрист. И све то, да бисмо се предали забавама. Зато не желимо да чујемо о оном што се припрема...
Питање: Како ви, оче, гледате на све те промене у Европи?
Старац Пајсије: Чуј! Промене... Господ ће неке ствари преокренути на корист. Ево, на пример, Европска економска заједница (ЕЕЗ). Иза ње се крије ционистичка диктатура. Али Господ ће и то преобратити у добро. Они неће остварити своје циљеве. Комунисти су толико година били на власти – и нису се одржали. Владали су Русијом 72 године. А ционисти, знаш ли, колико већ година раде на том плану? 250! А неће се одржати ни седам година.
Питање: Ако бисмо се, ми, верујући, тврдо држали Православног Предања, да ли бисмо могли да утичемо на те токове?
Старац Пајсије: Зар не видиш шта се догађа... Неће те они тек тако оставити на миру, исувише је ствар компликована. Они ће ти рећи: „Веруј у шта хоћеш“, Али ће те положити у своју корпу и понеће те тамо куда желе. Баш тако: стрпаће те са собом и понети куда им драго, а ти веруј у шта хоћеш. То и јесте њихов сатански ситем, а иза њега се скрива диктатура јудејских циониста. Ционисти су годинама радили да би завладали светом, масони и остали...
Сада су им потребне шестице, три шестице. А зар Свети Јеванђелист Јован не говори да је то број антихриста? Сваки верујући који има савести, схвата шта се догађа. А за њих је број 666 – симбол економије. О томе постоји запис у Старом Завету:
„А злата што дохођаше Соломону сваке године бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата.
Осим онога што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломону злато и сребро.“ (Друга књига дневника 9,13-14).
И ето сада се они припремају да зграбе сву економију у своје руке. За те циљеве служи и компјутер у Бриселу звани „Звер“. Они га сами називају тим именом. Он може да сакупи информације о шест милијарди људи. Сада у свету има 4-5 милијарди људи, тако да у компјутеру још има резерви.
Имајући досије сваког човека, читаву економију у својим рукама, уз помоћ жигова узеће нас под контролу. Већ сада они могу са сателита да сниме и рибицу од тридесетак сантиметара, ма у каквој се реци она налазила. Тим пре могу да прате сваког човека, знајући све његове податке, знајући његов економски положај. Зар ниси схватио шта се догађа? На такву диктатуру могао је само ђаво да их наговори. На крају крајева: или добиј ћушку, или иди до краја. Три и по године ће бити тешке, а три и по године ће бити лаке. И биће тако: што је с воза пало, то је и пропало...
Питање: Хоће ли те три и по године доћи после 1992. године, оче?
Старац Пајсије: Није нам дато да знамо рокове... Али, три и по године биће тешке. У Америци сада већ ударају жигове на псе и могу увек да их прате, јер ти жигови су истовремено базе података. Увек може да се одреди место где се дотични пас налази, тако да га увек могу и убити. Исто ће бити с људима! А шта си ти мислио? Кад ти ударе жиг на руку или на чело, знаће о сваком све: и где се налазиш, и остале твоје податке, и све приходе и расходе... Таквој диктатури могао их је научити једино ђаво...
Систем кредитне картице је ђаволски. Не можеш, као што говори Јеванђелист Јован, ни да продајеш, ни да купујеш. Мењају и новац. Радиш? Ево ти прекидач, ево ти рачун. Затим ће престати и са тим картицама. Рећи ће да кредитну картицу можеш да изгубиш, да ти је могу украсти... Много је лакше утиснути податак у главу или на руку!
Питање: Простије говорећи, оче, нису ли сви ови механизми сведочанство о доласку антихриста?
Старац Пајсије: Видиш, они користе те механизме да угуше читав свет. Желе да утисну жиг антихриста, да би све људе свели на бројке. Као што су у време рата уписивали све муле и коње, жигошући их растопљеним гвожђем.
Питање: Печат им олакшава напор да увек могу кога зажеле узети на нишан?
Старац Пајсије: Овде је реч о одрицању. Примајући печат, човек се одриче Бога. Исто је и са пасошима. Да се не захтева мој потпис, да је у питању некакав папир, да кажу – ево твог пасоша, да је то све, онда би то била друга ствар. Али, када пасош има симбол ђавола, а ја потписујем да је мој лични – то већ није ситница. Ја, дакле, одобравам одрицање.
Оне, кажу Јеванђелист Јован и Свети Оци, оне који не приме жиг, не могу да траже, не могу да пронађу.
Питање: Зар некакав број може да има тако важно значење за спасење човеково?
Старац Пајсије: Ех, дете моје. Ако је то симбол ђаволов, као што говори Јеванђелист Јован, чему онда расправа! Ми томе раније можда и нисмо придавали конкретно значење. Али, сада, када видимо шта се догађа... Шта се припрема... Пре две-три године сам разговарао са једним професором универзитета из Америке... Понешто сам му говорио, понешто писао. И ево, он ми сада отписује: „Вратио сам се са неког конгреса у Европи и тек што сам стигао у Торонто, сетио сам се шта сте ми говорили пре две-три године. Сада код нас агитују против кредитних картица, захтевају да жигове утисну на чело и руку“... Зар не схватате шта се догађа?
Ех, дете моје. То је ђавољи печат! Примајући га, ти се одричеш Печата Светог Крштења и стављаш други печат: одричеш се Христа и примаш печат ђавола.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 17 Апр 2012, 17:06

Невидљива светлост

Витешка идеја у Русији

Фрагмент извештаја рађеног за чланове православног братства „...“ 23. маја 1996. године, на празник Вазнесења Господњег.
Известилац Б. Е. Шарапов

Данас се нећемо враћати на питања, којима смо се раније бавили. На традицију војно-духовних посвећеничких организација Русије, повезаних са таквим ликовима наше мистичне историје као што су „певачи луталице“ (докази о њиховој знатној улози разасути су у необјављеним делима професора Срезњевског и чекају свога истраживача).
Нећемо се задржавати ни на опричнини Ивана Грознога, која је одиграла џиновску улогу у гушењу јереси јудејствујућих и затирању црне магије, супротстављајући се језуитским лажима, и не дозвољавајући да се прекине Православни пут Русије. Тајне опричнине, међу њима и тајне њеног укидања, остају нерешене. Рецимо само да опричнинску структуру сведоци странци из тог времена једнодушно тумаче као организацију редовничку витешког типа.
Реч ће бити о нама ближим временима, када се руски умови поново враћају на идеју витешкога реда...
Сада се множе покушаји да се формира нова руска идеологија. Спектар је веома широк: од либералног тржишног модела западног типа до империјалног модернизма.
У току је моделовање нових социјално-економских и парарелигијских митова. На делу је покушај формирања еклектичне псеудосакралне вертикале. Око ње ће се и сабрати нова буржоаска нација, која се назива „новим Русима“. Традиционалним духовним културама остварење тих митова носи пропаст.
У делу „Света Русија на путевима Русије“ религијски философ А. В. Карташев је упозоравао: „Није још у историји било примера да народ, који је формирао своју културу на бази једног надахнућа, једног идеала... промени тај идеал и почне стварати исто тако успешну културу на нову тему. Не. Народи једне органске епохе ваплоте свој дух једино у њима својствену форму и, тако рећи, бивају осуђени да проживе свој историјски век у том оквиру, развијајући га, обогаћујући, мењајући, али не замењујући га и не издајући. Таква издаја била би културно самоубиство, или знак етничке старости и обезвређивања народа.“
Треба признати, истински руски духовни и национално-државни идеал не наилази на одзив у душама већине наших савременика. Они га не познају и не желе да знају за њега. Шта је разлог? Где су корени кризе, због којих широке масе не прихватају освештани модел трајања?
Број национално мислећих људи у нас је ништаван. Ми смо већ скоро изгубили осмишљену везу између прошлости и будућности негдашње Велике Русије. Ми плашљиво бежимо од идеала саздања Свете Русије! Од идеала, чија је тежња јединствено оправдање нашег националног постојања пред судом Историје!
Тако се поставља прво питање: за шта се ухватити, где су острва чврстог тла посред тога блата?
Међутим, она се не формирају обавезно од најбољих представника друштва. Иза политичких интереса увек стоје економски интереси. Као импулс за оснивање партије могу да служе кристално чисте идеје, али оне се, закономерно, муте прљавштином финансијске бујице, којом се мора градити структура партије. Ово је нужно да би партија задовољила нарастајуће потребе своје врхушке и успешно учествовала у трговачком предузећу под именом „демократски избори“.
Није ли зачуђујуће да данас немамо ниједну озбиљну и часну руску партију?!
Без обзира на разнообразност, савремени свет партија своди се на хрпицу марионетица у служби паразитских финансијера, ређе индустријских кругова и група. Али, чак, ако би и постојали партије и покрети друкчије врсте, они не би наишли ни на какав одзив у народним масама лишеним историјских корена и зреле политичке воље. Маса реагује једино на оне који без савести лију златну кишу материјалних добара, привилегија и кредита. Ако ударимо у неке друкчије жице, онда је већину људи могуће сматрати за живу једино у равни страсти и тамних дубина подсвести, објективно лишених стабилности и темељне свести. Управо те жице данас потежу фабриканти митова, демагози-реформатори.
Међутим, потенцијал ентузијазма, пробуђен на тај начин, без трага и брзо ишчезава. Захтева се задовољење све новим и новим митологемама. Никакав колективни покрет, који се ослања на сличне снаге, није способан да опстане дуго. Није способан, јер је лишен оне дубинске димензије, са којом нас повезују освештани симболи.
Атомизиран човек се суочава лицем у лице са новим феноменом живота – „колективизацијом“ машине и - што је најстрашније – информативном бујицом! Национална самосвет Руса скоро је у потпуности стешњена на периферију њихове свести, претрпане телевизијском псеудоактуелношћу. Људи забринуто шреживљавају (или преживају) огромну бујицу информација, чију истинитост и злонамеру не могу препознати.
Бујица тих, често непоузданих, података служи као скуп условних рефлексних сигнала. Човека „упуте“ на страх или негодовање, или на гнев, играјући на најјаче и најпримитивније страсти. Кориснику информације, у равни некакве лажне искрености, говори се да ће сазнати новости. Више од тога, гледаоцу се сугерише да је у вези са свим што се догађа. При том, он никад не схвати да је истински прикључен на извор социокодирања, на систем где је изједначен са биороботом, са биолошким атомом. Изгубивши духовни и национални ослонац човек приморава себе на губљење личности, на њено, више него слабо, испољење.
Године 1932. академик И. Павлов је писао: „Морам да кажем нешто веома тужно по Руса, он поседује тако слаб мождани систем, да није способан прихватити стварност као такву. За њега постоје једино речи. Његови условни рефлекси су кодирани, не делима, већ речима.“
Друго питање гласи: на шта се морају усредсредити акумулатори националне самосвести? Где се мора формирати реална слика света?
То је посебно важно у условима када средства масовне информације постају филијале банака, а „аналитички центри“ се финансирају из џепова такве господе као што је Џорџ Сорош.
Масе захтевају личност, способну да измени уобичајена правила политичке игре, или да ту игру промени у потпуности.
Много ће зависити од тога, да ли још увек нису изгубљени државотворни инстинкт и политичка воља код највећег дела грађана, који таворе у атомизираном, размрвљеном облику.
Треће питање: у какво стање тај брауновски покрет потенцијалне елите мора да дође, да би истакао националног лидера? Оног, који је спреман, да кроз силу својих индивидуалних својстава принесе освештане симболе до максималног броја сународника (док траје уобичајено стање у друштву, они су за широке масе мртви)?
Морамо се избавити илузије стихијског народњачког демократизма и покушаја да, путем заклетви о саборности, оживимо свест у масама. Важније је да они малобројни, који живе за Руску идеју, пронађу један другога. У том узајамном тражењу, много ће зависити од језика симбола, од оног првог корака невербалног општења, када већ значка на реверу капута може да постане повод за продуктивни контакт између два, или неколико православних Словена.
Симбол је способан да кристалише посебне атоме руске потенцијалне елите у нову аристократију. Она ће, слободним напором, вратити себи Руски Дом и отворити га свима онима који трагају.
Наш саборни покрет имаће елитни карактер. Предстоји нам „минуциозни“ рад на прикупљању кадра - сваки претендент за члана братства биће драгоценији од помпезног многохиљадног форума, који изгледа грандиозним једино у моменту оснивања.
Приступ је следећи: и један је на бојном пољу ратник, ако је руски националиста.
Елита чува и идеолошки оформљује, уз све одговорности са историјским временом, освештане основе националног бића, вредности и светоназорне оријентире друштва, условљавајући идентичност претходништва између идеала и поколења. Елита одређује национално-државно, културно и цивилизацијско лице етноса. Национална елита живо је повезана са народом, али несводива је једино на израз народне културе на вишем интелектуалном нивоу. Елита је сама генератор идеја, слободни стваралац културе! Елита није политички естаблишмент. Она данас није условљена социјалним запрекама.
Авај, данас руски народ нема своју елиту. Постоје људи, светионици руске културе, сликари, писци. Има храбрих руских официра. Има дивних свештеника. Али елите нема.
Задатак васпитавања слободне елите поставили су пред руско друштво његови најбољи синови – философи „сребрног“ века. Изванредни мислилац К. Н. Леонтијев и аутор теоријског дела „Монархијска државност“ Л. А. Тихомиров су међу првима дали формулу: неопходно је формирати духовне редове.
Лав Александрович Тихомиров је писао: „Наравно, овде се ствар не тиче каквог Језуитског реда, већ су наше мисли ишле на нешто друго. Борба за наше идеале наилази на организована супротстављања непријатељских партија. Ми смо раздрузгани. Подршка владајућих кругова пре је штетна него корисна, тим пре јер власт, како државна, тако и црквена, не даје слободу деловања и намеће своје државне оквире, који, сами по себи, гуше сваку личну одговорност. Неопходно је зато образовати посебно Друштво, које би подражавало људе нашег начина мишљења свуда - у штампи, у служби, у приватној делатности, увек истичући оне способније и енергичније. Веома важан и тежак биће особито напор да Друштво остане непознато за противнике, другим речима, оно мора да буде тајно...“
Одиста, тајна борба против Русије, за коју сви знамо, мора да добије адекватан одговор. При том, одговор у оној равни која је недоступна државним институцијама именованим као „специјалне службе“.
Ево шта је о неискоришћеним могућностима, у невидљивој бици са светском масонеријом, писао један од најистакнутијих представника руске емиграције, историчар Б. Башилов: „У тој борби, морали су победити представници оног блока, у чијем саставу је била већина самопожртвовано настројене младежи... Темељних, коначних решења за судбину Русије могло је бити само два. Прво би се догодило да је поборницима самобитног развоја пошло за руком да оснују Ред ратника и да у њега привуку већину активне, идеалистички настројене младежи, отргавши их од изопаченог духовног подражавања Европи. Тај ред, наравно, не би морао да носи неко високопарно име, посебно не у неруском духу; могао би се звати било како, ако би морао постати истински национално-конзервативни ред, један од оних које је некада уништио Петар Први, и без чије обнове не би могао правилно да буде решен задатак националног препорода. Друго решење је било – увлачење идеалистички настројене политички активне младежи од стране духовних богаља руског волтеријанства у Ред ратника против Православља и Самодржавља“.
Православни архетип тајног братства невидљивог манастира је град Китеж. Његови благоверни житељи, сакривени од непријатеља омофором Богородице, све ове векове не напуштају поље духовне битке, не престају да се моле за добробит Русије.
Константин Николајевич Леонтијев у писму И. И. Фудељу такође пише: „Знате шта? Упознао сам једну велику игуманију (племићког рода), умрла је пре две године (1888) са само 43 године живота. Она је говорила: „Потребно нам је ново монаштво, које би могло јаче да утиче на свет.“


Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 17 Апр 2012, 17:08

Руски философ Иван Александрович Иљин извео је следећи закључак: „Дакле, спасење Русије је у васпитању и стасавању руског националног витештва... Витешки дух, витешка дисциплина, витешко јединство: витешка борба.“
И. А. Иљин такође је писао да огњиште руске национално-духовне снаге у будућности морају постати „патриотско-витешке организације религијског и световног карактера“.
Њихово формирање започело је у редовима беле емиграције. У прагу руско соколство „се организује, идејно гледано, под начелима витешког реда у условима нашег времена, људи су међу собом повезани узама братства, дисциплине и заклетвеним обећањем да служе свом народу и, преко њега – словенству и човечанству“.
Евроазијац Н. П. Алексејев овако оцењује себе и своје саборце:
„По духу својему, ми смо вероватно прототип руског редовништва.“ Редовничка идеја је лежала у основи Националне организације витезова, која постоји и данас, како у руском расејању, тако и у Русији...
Сада се поново вратимо нашим временима. Понекад нам дође да се чудимо: тајанственој вези споља неповезаних догађаја; мистичној синхронизованости разних ситуација; напокон, одигравању догађаја, који, по логици ствари, уопште нису могли да се случе – све то пројављује присутност моћних невидљивих субјеката колективне воље. Судити о њима могуће је једино по тој неочекиваној промени путање познатих процеса, који трпе отворен утицај некаквих веома крупних померања. Као да на тај пут утичу невидљиве звезде, чије именовање астрономи могу одредити само математичким путем. Реч је о структурама налик на наше.
Њихова делатност је делимично усмерена на, за многе, неуловљиву сферу „рата симбола“. Необично је важан притисак масонских идеологема, које су постале образац масовног мишљења. Уосталом, формула „слобода, једнакост, братство“ испузала је из ложа. Уместо ње, сада долази освештана тријада: „Православље, Самодржавље, Народност“.
Дакле, на освештаном Црвеном тргу обновљени су симболи државне величине и духовне необоривости Русије: Казанска Црква, Васкресењска врата, Иверска кула! У Покровској Цркви обновљена је служба Божја.
Без обзира на бесну успротивљеност, тече црквено прослављање породице Императора Сверускога Николаја Александровича. Али темељни значај за будућу судбину земље има обнављање црквене службе у Успенској Цркви Московског Кремља, чији олтар јесте и биће мистични центар Русије. И сведочанства Милости Божије према земљи руској, Пречисти лик Богородице Владимирске - опет је са богомолницима у Сабору Успенском.
Упркос отвореном непријатељству већине људи из јељциновске политичке врхушке, враћена је бело-плаво-црвена застава. На грбу Русије опет је освештани двоглави орао. Случајно или не, боја орла и поља преузета је из најдревнијих византијских манускрипата и са фресака домонголске Русије: злато на гримизу? Нису ли обласне птичице саме од себе изабрале тај симбол?
Неки сматрају да је одабир сличне симболике – свесна тежња демократског естаблишмента да паразитира на освештаном. Међутим, није све тако једноставно. Многи се сећају како је бело-плаво-црвена застава онерасположила врховну жречицу наших демократа Јелену Бонер. Међутим, сигнал који је дала „својима“ није уродио плодом. Они су покушали да боју заставе растумаче по француски: слобода, једнакост, братство. Али све је узалуд! Многи наши људи знају, да три боје на застави изражавају, и изражавале су, по речима Светог Старца Теофана Затворника, освештану трочлану идеју наше државности: Православље, Самодржавље, Народност.
Што идемо даље – стижемо дубље и више. На личној застави председника Русије појављује се златни двоглави орао – симбол Цара Московскога.
Ко овај низ догађаја може назвати случајним!? Нећемо ли у овим, и многим другим „случајностима“, увидети мудру и неприметну делатност веома утицајних сила, организованих православних структура руских, а можда чак и међународних размера.
То су они који невидљиво за све нас утичу на духовни, политички и економски живот Русије. Природно за новине типа „Московског комсомолца“ такав закључак може да се сматра измишљеним или чак свесним блефом. Међутим, за наше братство, чији су неки чланови, знамо, већ немало учинили на именованом попришту, сличан закључак није зачуђујући.
Да, упркос патриотском песимизму, има основа за претпоставку о присуству православних, монархистичких организација, бесконачно далеких од профаних - видљивих и политички ангажованих монархиста.
Дакле, руска елита ће бити формирана у редовничким организацијама, по принципу православних братстава. Безусловно, она може понићи и у средини, данас још увек хаотичног козаштва, као и у редовима руске армије, која је вековима васпитавала витезове воље и духа и то у свим условима, за време свих режима власти.
И. А. Иљин сматрао је да су спасиоци Русије носиоци њеног древног православног духа обични монаси и војници, људи духа и воље. Русија је више од две трећине своје историје провела у ратовима. Дубоко подсвесно нације њени архетипови налазе израз у овој симболици. Од националног грба до дечјих игара – све је прожето ратничким обележјима. Икона из 16. века, „Црква војујућа“, представља анђелски рат. Анђели су у једном строју са православним витезовима – та икона представља видљив израз духовне основе ратничког живота руског човека.
Уосталом, наша конспиролошка истраживања дозвољавају нам да говоримо о субредовничкој структури, која је својевремено тајно формирана у недрима Генералштаба; њу је основао министар војни генерал-фелдмаршал Д. А. Миљутин. Њено формално покриће, судећи по свему, била је зграда треће године на Академији Генералштаба. У њу су увођена само она лица, која су завршила претходну обуку са изванредним успехом. Нажалост, са смрћу Миљутина 1912. године то друштво је умногоме изгубило невидљив утицај...
Садашња пропаст армије, ругање војничкој части и слави, донели су неочекиване, али закономерне плодове. Младеж, која не жели да иде у армију, радо попуњава бандитске групе, где ношење оружја, строга дисциплина и хијерархија постају нешто друго, то јест, криминална замена армијских структура. Експлоатишући подсвесну тежњу према херојском животу пуном ратничке атрибутике, те групе појачано користе и симболику „братских“ псеудоредовничких односа. Отуда самоидентификација братства - отуда се чланови банди међу собом називају браћом.
Једино повећавање угледа и побољшање статуса официра, довешће до престанка одлива младежи у криминалне структуре и формираће канал притоке нових поколења у армију. Без њене обнове – велике и свеуважавајуће – не можемо обновити Русију, не можемо васпитавати мушкарце и преваспитавати бандите.
Формирање православних витешких удружења захтева стваралаштво искључиво у оквирима националне традиције. Угледање на Запад, слепо копирање средњовековних витешких института, Русију неће спасити.
Редови морају да припреме и хијерархијски ослонац будућем трону. К. Леонтијев је писао: „Да би царска власт била јака, не само да није потребно да се ослања директно и непосредно на просте народне масе, себичне, глупе, страсне, криминалне, лако развративе, напротив – неопходно је да се између маса и Престола царскога узвисе чврсти међустепени: неопходна је бочна потпора, ради здања дуговечног монархизма... Сами услови, или тачније сама неравноправност људи и класа, важнија је за државу него за монархију... Ево директне и отворене припреме државног посла, без икако лажних хуманих гестова...“
Неопходно је ново племство. Крвна аристократија у Паризу углавном је тужни остатак прошлости. На топлим диванима западног комфора – и телесног и душевног – из крви је испарило све што је било руско. Куповина племићких титула од стране руских богаташа (купила ју је, рецимо, Џуна) или грађење хијерархије у зависности од дебљине новчаника још су смешнији.
Међутим, није нам до смеха када схватимо да та пародирајућа аристократија може да постане ослонац још смешнијег трона. Познате нам силе веома упорно покушавају да у цареве прометну представника „црнпурасте династије“ Георгија Хуенцолерна, или „цара“ Николаја Трећега. А реч је о улози „узурпатора“ у савременом свету! Уосталом, мистична основа и конспирологија тих покушаја – тема су за посебан разговор.
Како је аристократија нестала? Бојари, на пример, (у боју јарки - отуда назив), настали су од најбољих ратника. Аристократија је израсла из идеје служења Богу, Цару, Држави. Управо тако мора се формирати и нова аристократија. Један од инструмената њеног формирања постаће структуре редовничког типа.
Више од века раније, Старац из Глинске пустиње, Порфирије, писао је: „С временом ће вера у Русији опадати. Блесак земаљске славе ослепиће разум, речи истине спашће на псовке, али за веру ће устати непознати човек из народа и обновиће оно што је изгубљено“.
Неопходан је избор најбољих. Државне структуре, организоване по директно супротном принципу, не могу то да учине. Исто је и кад је реч о партијама.
Партије, зависне од капитала, ишту доларе. Витезовима нису потребне паре, они не играју по туђим правилима.
Партије, на најружнији начин, маме људе у своје редове. Редови бирају најбоље људе, оне које покрећу идеалне мотивације.
Партије учествују на изборима. Редови изабирају сами - лидера, способног да пропусти освештане симболе кроз себе и да их оживи за најшире масе.
Партије се распадају и деградирају. Невидљиви светионици витешких редова тек ће се распламсати!


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable