Zapadni put u apokalipsu

Уредник: gresnica

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Zapadni put u apokalipsu

Порукаод gresnica » 08 Мар 2012, 21:17

Јуриј. Ј. Воробјовски

Западни пут у апокалипсу
Од мита о гралу до Новог светског поретка


Са руског превео Владимир Јагличић
Издавач „Светигора“, Цетиње, 2000


Западни пут у апокалипсу
Увод у православно учење о антихришћанским заверама кроз историју


Када је Полоније питао Хамлета шта чита, дански краљевић, згађен над светом који је тамница и над временом које је искочило из зглоба, одговорио му је: „Речи! Речи! Речи!“ Од мноштва, које нас попут мутних таласа информативног океана свакодневно запљускују, обичан човек као да почиње да се гуши. Он више не може да слуша о ужасима који га окружују. Он постепено огуглава, затвара се у себе, бежи у својеврсни аутизам. Чини му се да је живот бесмислена прича, коју прича идиот, пуна буке и беса, а без значења, како каже Шекспир. Та стравна информативна бујица, те празне речи, речи, речи, тај недостатак логосне осе око које би се сабрало све оно што чујемо и видимо, то је оно што сваку књигу данас, па и православну, не у битијном него у појавном смислу, чини обезвређеном и беспомоћном да се нађе у невољи човеку на прагу трећег миленијума. Па ипак, књиге постоје; издавачке куће постоје; и људи окружени ТВ апаратима и компјутерским екранима још увек читају, надајући се да ће, како би Ујевић рекао, наћи моћну ријеч и одговор. Пише се и чита све: од романа за гатање и приручника за астралну пројекцију, преко политичких биографија до научних студија. Понеко, понегде, милошћу Божјом, наиђе и на православну књигу и почне да је чита. И та књига, која се причешћује Књигом живота, коју је крвљу својом потписало Јагње Божје, делује на душу читаоца преображавајући је и будећи је из греховног сна у јаву Царства Логосовог. И књига коју читалац има у рукама написана је у славу Логоса Божијег, Исуса Христа, Искупитеља човека и космоса. Она је ту да помогне читаоцу да се снађе у бујици информација које стижу из света Новог светског поретка, света који је Србе осудио на смрт и уз помоћ домаћих безбожних властодржаца, који са своје стране тој егзекуцији својски припомажу, та смртна казна над Србима спроводи се од почетка деведесетих и том мрцварењу се не види краја.
Аутор књиге „Западни пут у апокалипсу“, Јуриј Воробјовски, један је од најугледнијих руских православних публициста. Она је плод његових дугогодишњих истраживања, а могла би се назвати уводом у православну конспирологију, тј., православним погледом на тзв. теорију и праксу завере. О томе шта је то завера изванредно пише угледни руски православни интелектуалац, Виктор Тросњиков, у поговору руском издању Јурија Воробјовског: Зачути куцање зла! Јасно је да једна таква књига мора имати, како своје читаоце, тако и оне који ће је жестоко критиковати, говорећи да је реч о православној параноји, да никакве завере нема, да је у питању својеврсни стаљинизам са реториком хришћанства и томе слично. Са таквим заговорницима отвореног друштва не вреди ни расправљати, као што се не треба освртати ни на хистеричне испаде домаћих безбожника, који такође тврде да имају своје доказе о завери против нашег мудрог руководства.
Ова књига је, пре свега, упућена обичном човеку, који осећа да у свету у коме живимо није све у реду и да се многе ствари које видимо на бини театрума мунди у ствари режирају дубоко испод те бине, то јест у подземљу.
Светска закулиса, Иван А. Иљин, већ столећима сања о изградњи друштва просветљених, илумината, које ће владати непросвећеном масом. Око у троуглу недовршене пирамиде на новчаници од једног долара јесте управо симбол тиранске власти великог инквизитора над бесловесно срећним масама потрошачке нове хедоније.
Једно од питања које добронамерни читалац може поставити је: Добро, али шта ће то нама? Зар ми у свом садашњем полому немамо преча посла него да читамо хороре о завери вампира, о трговини људским органима, и томе слично? Одговор таквом добронамерном читаоцу је кратак и јасан: оно о чему је реч у књизи, дејствује већ и код нас, и све што чека род људски, без Христа, чека и нас, ако се Христу не вратимо.

Владимир Димитријевић

Реч о овој књизи

Близу је, крај самих је врата, напомињао је почетком века Сергеј Нилус поводом доласка антихристовог. Сада је чујно његово куцање о златна врата Јерусалима. Управо антихристов корак ознамењава најстрашнији процес нашега времена: од делатности тајних друштава, до црне трговине органима за трансплантацију и разраде психотроничних оружја. У бездан многих од ових реалија поглед православног човека прониче први пут. Књига је заснована на јединственим архивским документима и ексклузивним материјалима. Интервјуи су забележени телевизијском камером у време припрема емисија „Црно сандуче“, „Тајне века“ и „Руски дом“. Зато је највећим својим делом књига првоизворник. Куцање о златна врата само је први део обимнијег рукописа.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 09 Мар 2012, 04:28

Лик наших непријатеља

Ова књига је репортажа са поља духовне битке. Карактер те битке, која носи уистину нељудски, апокалиптички смисао, постаје све очевиднији. Не случајно, прво издање књиге „Пут у апокалипсу-куцање о златна врата“, објављено у малом тиражу, истог тренутка је постало библиофилска реткост. Жанр књиге се може назвати духовним истраживањем. Процеси, чију мистичну суштину открива Јуриј Воробјовски, страшни су, али је реалност још страшнија. На месту Православног царства руског образовао се некакав ванисторијски простор, отворен за духовне, економске и биолошке вампире. Они слећу на њега из целог света. Иза хуманиста, који користе абортирани ембрионални материјал за ињекције, иза гуруа који се труде да за своје циљеве измене људску природу, иза миротвораца из масонских ложа, назире се један исти покретач: отац лажи и човекоубица од човековог постања. Резултат његових човекоубиствених напора је следећи: значајан део народа остаје обманут и пропада.
Незнање наше, или постидно ћутање, или чак негирање постојања те страшне силе, чине нас пред њом потпуно разоружанима и може да нас одведе као овце на клање – у погибао. Тако пише познати проповедник наше Цркве, старац Псковско-печорског манастира, отац Јован Крестјанкин. Понекад окултна агресија преузме респектабилно обличје. На пример, знаш ли, читаоче, да је на уласку у свечану салу државне Думе постављен Рерихов симбол мира (напомена: Николај и Јелена Рерих, руски окултисти, следбеници теозофије, комуницирали су са бољшевицима и тибетанским маговима. Више о њима погледати у књизи „Царство празнине – Православље и духовност Њу ејџа“, Светигора, Цетиње, 1998.). На њему су три црвена кружића, распоређена у облику троугаоника, затворених у круг вечности. То платно неки називају знаменом наводно научног, културног, мирољубивог и хуманистичког светског покрета. Али може ли се за научно признати доктрина која тврди: Пчеле и мраве је Велики Учитељ пренео са Венере на корист човечанству (из писама Јелене Рерих 1932 – 55, стр.159)? Може ли се сматрати културним покрет који позива на чистку у библиотекама: На полицама библиотека леже читава ђубришта лажи; недопустиво је чувати те паразите (Заједница, стр.94).
Тај хуманистички покрет прети: Ми нисмо насилни освајачи, али ипак знамо ко су непријатељи наши и не заварава нас њихова премоћ. Зраци, гасови и ваздух биће најбоља спољашња средства борбе, али ће душмани најдејственије настрадати као објект наше психичке енергије (Заједница, стр.186). Тај мирољубиви покрет декларише: Народ је неписмен и смрди као гомила инсеката. Коју од његових древних предрасуда вреди оплакивати? Сав тај терет, заједно са инсектима, треба запалити (Заједница, стр.141). Када упознаш ова размишљања о „смрдљивим народима“ некако на посебан начин протумачиш и позив Б. Н. Јељцина: Дајте да се преоријентишемо, како бисмо на рериховски начин служили народима Русије и Индије (из његовог говора у Парламенту Индије). По признању саме Јелене Рерих, њена доктрина је спој веда са кабалом (Агнијога, стр.92). Таква смеса је масонски продукт. Управо слободни зидари тврде да су на олтар своје дарове принеле стотине религија и култова. Уосталом, Николај Рерих је окултно посвећење добио у великој ложи Француске 1911. године, када је масонски конгрес у Белфору дао следеће саопштење: Не заборављати да смо ми антицрква, да ћемо сред наших ложа учинити све да срушимо религијски утицај у свим његовим појавним облицима.
Ова рушилачка мисија се више од једног столећа прикрива разговорима о култури, свету, миру, космосу. Масонерија је већ излазила на руску политичку сцену. Из почетка за говорницу Државне Думе, а затим и за кормило управе над огромном земљом. Фебруара 1917. године управо је она срушила Империју и донела неизбројиве несреће руском народу. Сада непријатељима Русије ваља расклимати и последњу утврду – Православну веру, са којом је држава расла и јачала. И сада се, иза безобразних шала посланичких подсмешљиваца, скрива она иста мржња према руским светињама, националним напорима и Православљу.
Сваки окултни симбол је многозначан. На језику масонске симболике, три тачке представљене у троугаоник рериховског симбола, означавају реч брат. Јесу ли депутати Думе, чија већина себе сматра припадницима традиционалних конфесија, а понајпре Православнима, спремни да се побратиме са Рериховим следбеницима? Да ли им је познато да су 1994. године следбеници Рериха и Блавацке, као носиоци антихришћанског погледа на свет, одлучени од Руске Православне Цркве? Много раније, 1932. године, тако је поступио Архијерејски Сабор Заграничне Руске Цркве. За мене су те две одлуке истовредне, јер сам ја не само депутат руског Парламента, већ и члан Православног политичког савета Православних грађана. Учење рериховаца, ђакон Андреј Курајев назвао је сатанизмом за интелигенцију, које је само једна од многих обмана. Древни и новосмишљени пагански култови, масонске и парамасонске организације типа Реда орла, многобројне окултне школе, сада покушавају да обухвате све старосне, образовне и социјалне структуре нашег друштва.
Књига Јурија Воробјовског омогућује да се у потпуности схвати како у сваком од тих случајева пред нама стоји једна иста звер: осветничка, ненасита, цинична и сурова. Систем затворених редова је једна од појава антируске, антиправославне експанзије. На југу бившег Совјетског Савеза дела дервишки ред, а на западу редови потекли од језуита. Они су свуда тамо где је неопходно маскирати суштину конфесионалне агресије. Наш одговор на истински апокалиптични изазов времена може и мора бити адекватан. Од тога зависи хоћемо ли сачувати веру отаца, свој народ и државу, драгу отаџбину нашу, Русију Православну, јединствену и недељиву. Морамо тврдо опстојати у врлинама које нам заповедају Отац Небески, Пресвета Богородица и сви свети земље руске. Али упамтимо и ове речи: Не мислите да сам Ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач (Мт.10,34). Мач казне, он нам је познат по лику на икони, која се назива Спас над силама. Управо таквог, страшног, овенчаног круном сред узвитланог огња, угледаћемо Њега на Другом доласку. Ми не чекамо само Њега. Као пре скоро четири века, у смутно време, народ руски подићи ће се за спасење Православља и државе руске. Подићи ће се сви они који памте пророштво стараца: Русија ће бити и доћи ће цар велики по уму, по вери пламеној – човек гвоздене воље. Невидљиве за непријатеља силе већ се прибирају. У њиховим редовима су свеци, праведници, ратници земље руске. То је Црква војујућа.
Христе Боже, спаси, благослови и укрепи ратнике Твоје!

Владимир Давиденко,
депутат Државне думе федералне скупштине руске федерације

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 09 Мар 2012, 18:00

Западни пут у апокалипсу

Јахачи западне јереси

Све је почело у Јерусалиму. Према њему су се једва пробијали, кроз војске Сарацена, крсташи. Напокон се пред њима указаше зидине и Златна врата. Кроз њих је, уочи голготских мука, ушао у град Спаситељ. Године 1099., Јерусалим је заузет. Витезови, а за њима поклоници, угледали су оно свето место где се налазио гроб Господњи. Овде, на периферији Старог града, долазиле су жене са миром. Хтеле су да њиме помажу тело Исусово. Али земља се већ отворила, јер је анђео, сишавши са небеса, одвалио камен са гроба Христовог. И рече он женама: Зашто иштете живога међу мртвима? Њега овде нема. Чудесне речи упућене су женама и, занемелим од ужаса, стражарима, живим о наводно умрломе, а у ствари васкрсломе Исусу.
Са васкрсењем Спаситеља, ушле су у свет нове представе о животу и смрти.
Религиозни човек је одувек тежио светом центру васељене, тамо где је веза са небом најчвршћа. И сада, недалеко од гроба Господњег, налази се невелика камена ваза. Стојећи над њом, видиш унутра црни круг – пупак земље. Поред је оно место где су на земљу пале капи крви које је пролио Исус. И задрхтала је земља и отворила се. И омила је света крв Господња старе кости Адамове искупљујући његов грех.
Голгота, на старојудејском значи место лобање. Лобања је симбол старога човека и самог света лишеног светог смисла. Од Адамовог гроба до крста Спаситељевог такав је духовни стожер; он зове ка узлажењу: из царства греха ка преображењу.

Оснивање новог реда

Године 1118., у Јерусалиму је основан нови ред. Девет монаха ратника дали су завет сиромаштва. Сачуван је њихов печат: два коњаника на једном коњу. Витезови су добили беле плаштеве и током девет година нису попуњавали своје редове. Њихове слуге и сержанти добили су црне огртаче. Под црно-белом заставом босеаном они су и формирали своју загонетну партију. Тада се први пут зачуо поклик реда: Vive diu sant amur (Живео Бог света – Љубав)! Први велики мајстор постао је Иг Депајен. Брбљиво презиме, јер пајен значи паганин.
О, тек ћемо се уверити какву ће антихришћанску бујицу са собом у европску свест унети тај ред!
Краљ Јерусалима лично је доделио витезовима резиденцију. Ту је раније стајао храм јудејског цара Соломона. Отуда и назив: храмовници или темплари. Пуно име гласило је овако: Сиромашни ратници Христа и Соломоновог храма.
Чудно! Хроничар краља Бодуена I ћути о првим годинама темплара. Њихова историја је пуна недоречености од самог почетка. Зачудних ствари такође. Формални циљ реда постао је давање пратње поклоницима кроз земље насељене непријатељским Сараценима. Међутим, да ли су тај задатак могли да обаве деветорица витезова, који упорно нису желели да прошире свој број? Још једно питање поставља поклоник Јохан фон Вирбург. Средином 12 века он је писао: Под крововима здања, које поседује ред, постоје коњушнице за око 2.000 коња. Сви ти џелепи ради деветорице? За кога су браћа, на месту Соломоновог храма, рашчишћавала гигантске подземне просторије?

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 09 Мар 2012, 23:44

Древне династије

Године 1956., у Манчестеру је дешифрован један од древних тзв. кумранских рукописа, нађених на територији Израела крај Мртвог мора. У њему има податак о непроцењивој ризници Соломоновог храма. Ризница је била скривена пред његово разорење од стране римских легионара 70. године после Христовог рођења. Истина, неки истраживачи оспоравају древност рукописа. Одиста, њихово откриће на чудан начин подударило се са почетком историје државе Израел. Дешифровање кумранског рукописа, откривање хронологије и историјске недоречености, довели су до веома ефектне верзије: храм је чувао не само злато већ и документе о генеалогији јудејских царева. Њихови наследници, после разорења Јерусалима, наводно су побегли у земљу Франака и зачели краљевску династију Меровинга.
Запамтимо основне међаше каснијих догађаја. Дакле, нова династија је владала у раном средњем веку највећим делом Западне Европе. Са њом је 496. године уговор потписала Црква. Затим су, издајнички убивши последњег Меровинга, Дакоберта Другог, уз подршку римског папе, на власт дошли Каролинзи, најпознатији међу њима Карло Велики. Управо Каролинзи су учврстили свету римску империју. Она је посрнула тек хиљаду година касније под Наполеоновим налетима.
Тајна прошлости није само егзотика. Чувајући своју привлачну силу, она за бистроумне истраживаче постаје историја фрагмената у својеврсној игри стаклених перли. Из њих је могуће склопити сваку легенду, а, украшена мистицизмом, она је способна да привуче милионе људи, посебно у периодима потреса. Јер, када реалност није утешна, тежи се иреалном.
Прва европска навала окултизма подударила се са падом паганства и кризом римске империје. Друга се догодила на измаку средњевековља, уочи реформације римокатоличке цркве. Трећа се догађа у наше време. Чиме је бременит такав притисак? Да бисмо схватили, треба завирити у бездан векова.

Потрага за гралом

Али, зар је темпларски ред био свесно ограничено друштво копача блага? Ко их је, тако добро упознат са тајнама храма, послао?
Темпларе је, као и цистерцијанског монаха Бернара, који је написао њихов устав, штитио гроф Иго Шампањски. Неки истраживачи тврде да је и он припадао роду Меровинга. Управо је он морао саопштити храмовницима тајну о породичном благу. И, чини се, после девет година претраге, благо је пронађено.
Неочекивано? О, чуда! Сиромашни храмовници и Цистерцијанци, који су стајали на прагу краха, истовремено као да добијају други живот. Темплари граде на Светој земљи неколико утврда. Бернар, касније га римокатоличка црква канонизује, оснива чак 69 опатија. Али откуда средства за то? Можда је то био хонорар за пронађену ризницу? Одбрана Јерусалима захтевала је новце и краљ Бодуен, наводно такође потомак Меровинга, одмах добија злато. Али и оно основно: документе који потврђују његову освештану власт. Сагласно тој логици и сами крсташки походи били су организовани да би повратили трон изгубљен хиљаду година раније.
Да ли је то одиста могуће? И да ли нас само пуста игра ума приморава да синтетизујемо такве легенде? Замислите милионе људи, које вековима привлачи идеална мотивација према њима непознатом трајном циљу. Ентузијасти полазе у крсташке ратове и просецају пут ка власти невидљивим владарима. Узбуђене будале јуре за пехаром грала, док се њиховим рукама уклањају конкуренти у борби за тронове. Све нови и нови боготражитељи откривају пророке и, изазивајући масовну психозу, урушавају монолит потпорњева.

Новац је моћ

Ускоро су храмовници постали главна ударна снага у бици са Сараценима. Међутим, постепено, витешки дух је почела да заокупља другачија уобразиља. Године 1148., због издаје темплара, изгубљен је Дамаск. Египатског хришћанског принца, који се крио код храмовника, издали су непријатељу за 60.000 златника.
Године 1166., дванаест чланова реда је обешено због несхватљиве предаје тврђаве на Јордану.
Чудно! Што је више било војних пораза, тим се ред више богатио. Када је Луј IX Свети 1250. године допао ропства Сарацена за њега су захтевали, у то време, невероватан откуп од 25.000 ливара злата. Ниједна држава Европе не би могла да сакупи толики новац у захтеваном року. Тада су се обратили храмовницима. Њихов благајник, чак не онај у париској централи, већ у Акри, мало, реда ради, затежући, дао је целокупну суму.
Године 1290., пао је Јерусалим. Сиромашни витезови су прешли на Кипар. Купили су га од Ричарда Лављег Срца по цени од 100.000 византијских златника, за то време баснословно богатство. Затим је ред основан на континенту. Овде је само број витезова превазилазио 15.000. На Блиском Истоку и у Западној Европи изграђено је 5.000 њихових центара. Они су не само градили тврђаве, већ су били и нуклеуси савременог финансијског система. Управо су темплари проналазачи менице. По меници је могуће било добити захтевану суму на сваком месту.
Али на који начин је ред бројчано растао? Па храмовници су прихватили завет безбрачности. Они нису могли попуњавати ред својим синовима. Аутор устава, свети Бернар, је био прозорљив. Добивши бели плашт, посвећеник је сазнавао да су, заједно са њим, темплари постајали сви његови сродници. А древне аристократске породице захватале су својим генеаолошким стаблима многе земље. Темпларски устав је служио као темељ за формирање наднационалног друштва. Могуће је да је то био први пројекат уједињене Европе. И то Европе и економски и политички централизованије него што је била света римска империја.
Ево каквих је размера храм, који су подигли храмовници: после неуспеха у Јерусалиму, они су намеравали да обнове државу под влашћу Меровинга.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 10 Мар 2012, 18:53

Катари

И друга посебна особина проистицала је из њиховог устава. Он је дозвољавао витезовима контакте чак и са анатемисанима из Цркве, чак и са злочинцима, ради спасавања заблуделих. То се испољило у време инквизиторског прогона јеретика - катара (парадокс: многи од јеретика су ступили у ред који се налазио под директном јурисдикцијом римског папе). Старинско правило сличних гностичких секти звучало је овако: Jura! Pardjura! Secreta! Proderenali! (Обећавај! Постани кривоклетник! Само не одај тајну!)
У чему се састојала тајна? Шта се толико брижљиво чувало од добронамерног хришћанског знања? Представе о космосу код катара, манихејаца, богумила и њима сличних проистицале су из видљивих несавршенстава нашега света. Постављало се питање: Зар је могао све то да сазда благи Бог? Одговор је био следећи: Не! Највишем божанству туђе је све материјално. Свет је овај саздан од стране нижег злог бога и, ако желиш успех овде и сада, поклони се њему – Луциферу.
Није ли то темељ формирања религије материјализма? Оне религије, која је надахњивала и надахњује многе, од бизнисмена стасалих на финансијском претходништву темплара до економских вампира наших дана. Истраживачи тврде да су велики утицај на идеје катара извршили Јевреји, који су се веома густо населили на југу Француске. У суседству, на делу пиринејског полуострва, који су заузели Сарацени, они су контролисали практично читав економски живот. Зато је катарска јерес, која је на себе привукла значајне снаге крсташа, ишла на руку и палестинским Сараценима и њиховим јеврејским финансијским саветницима.
Када су после уништења јереси гроф Рајмонд Тулуски и тринаест барона обнажени до појаса окајавали грехе на губилишту, једна од пресуда гласила је: Удаљити све Јевреје и нипошто их не пуштати близу власти.
Храмовници су са катарима успоставили посебне односе. Тако је поникла следећа верзија: ризницу из Јерусалима витезови су похранили у једном од јеретичких замака на југу Француске. Запамтимо и ту претпоставку. Ред је општио са најсумњивијим друштвима свога времена. Међу њима са персијским асасинима. Име је проистекло од речи хашиш. У тој мистичној секти исмаилитцког правца предузимана су наркотичка експрес путовања у рај и обратно. Ради могућности да понове своја искуства, чланови секте су испуњавали све наредбе налогодаваца. Не случајно, од речи асасин вуче порекло савремена француска реч – убица. На вишем стадијуму посвећења, асасин је сазнавао да између пакла и раја, добра и зла, разлике нема.
Допавши на културни Исток, неотесани европски витезови су, наравно, потпали под очарљивост зла префињених мистичних искустава. При том, они су упијали идеје најразличитијих секти и окултних учења. И у том погледу храм је постао претеча савременог масонства о којем кажу да су на његовом олтару жртвовани дарови свих религија и култова света.
Авај! Пред јересима и псеудомистичним смесама наши савременици често су мање заштићени него средњевековни витезови, а многи немају ни најмању представу о духовној историји човечанства. Поново увиђамо глобални ниво веза сумњивих друштава. Као вране, круже оне над човеком, који је изгубио духовни центар. Круже, јер знају: потенцијал вере је, чак и код сувог материјалисте, огроман.

Поход на Исток

Међутим, утицај темплара је растао. Могуће је да су они први прогласили лозинку: поход на Исток. Идеја покатоличења Словена и Грка увек је била блиска Риму. И ево, под његовим покровитељством, верску трпељивост према јеретицима темплари су укључили у беспоштедну борбу против Православља.
Преко везе, сачуване на Истоку, пише истраживач Лолије Замојски, витезови су чак покушали да Русију нахушкају против Џингис-кана, који је војевао у Средњој Азији. Занимљиво! Његов црно-бели барјак зачуђујуће је личио на темпларски. У то време, Монголи су исповедали паганску религију бон. Њени жреци су говорили о истовредности сила добра и зла. Црно-бело поље је симбол те идеје. Нешто слично су тврдили и катари. Можда упадљива сличност, замена, није била случајна.
Храмовници су притискали Русију са Истока и са Запада. Управо они су били претече познатог нам, из руске историје, тевтонског реда. И његови витезови су ударали на Православне земље под црно-белом заставом.

Краљ и темплари

Уосталом, да не вређамо хронологију, у марту 1306. године, у Паризу је почела побуна. Краљ Француске, Филип Лепи, унук руске кнегиње Ане Јарославовне, сакрио се у темплу, резиденцији храмовника. Тада је имао прилику да упозна њихове ризнице. Злато га је примамило. Нервирао га је дуг према темпларима све већи. Плашила га је њихова моћ. Велики мајстор реда је дозволио себи да напише енглеском краљу Хенриху III: Остаћеш краљ дотле док будеш праведан, то јест, док не будеш засметао реду! Злослутну суштину писма Филип је примио и на свој рачун. У своје време, он је помогао Клименту V да се попне на папски трон. Али краљ је поставио пет услова. Пети услов је био тајни. Напокон је куцнуо час растајњења. 15. мај 1307. године, Поатије. По позиву Филиповом папа стиже у Француску. Филип одмах потеже пети услов: темплари морају бити лишени вечне заштите Рима. Мало се колебајући, Климент је пристао. Ускоро краљ, по својим поверљивим људима, шаље запечаћена писма. Наређује да она буду отворена на ноћ 13. октобра. У писму је било наређење о хапшењу храмовника без оклевања.
И ево, париски темпл и сва начелства су опкољени. Почела су испитивања. Протоколи многих од њих су и данас сачувани.
„Брате Ангеран Демили! Приђите ближе и не бојте се! Ја сам Гијом Ембер, велики инквизитор Француске и духовник краљев, који наступа у име његове светости папе Климента V.“ „Лаж! Лаж! Монсињор папа неће трпети да са витезовима храма поступате овако како то радите ви.“ „Јесте ли спремни да одговарате или не?“ „Покажите наређење монсињора папе, писмо написано његовом руком, и ја ћу вам одговарати.“ „Скините са брата плашт и припремите га како је наређено. Можда у том случају неће бити толико надмен.“
Постепено је инквизиција формулисала кривицу: гажење крста, ритуално спаљивање деце, содомија, досипање пепела умрлих витезова у храну браће, напокон, поклоњење идолу – глави бафомета. Инквизиција је томе придала посебну важност:
- јер су у свакој провинцији имали идоле, а посебно главе,
- јер су говорили да их глава може спасити,
- јер су се клањали тим идолима,
- јер је она могла да их учини богатима.
Клањање лобањи, која је у хришћанском предању лик старог, за вечни живот непреображеног, неспремног за живот човека, сасвим је карактеристично. Неки оптуженици су покушали да се правдају. Гажење крста, на пример, тумачили су као ритуално понављање геста Апостола Петра, који се одрекао Спаситеља. Други су говорили да је то била провера послушности старијима. У сваком случају, тај гест је помогао да се људи распореде при њиховом ступању у ред. Степени посвећења су давна традиција тајних друштава. Одиста, испитивања су појаснила: у реду је постојао један унутрашњи круг. И оно што је било познато њиховим члановима, није се поверавало осталима.
Какве су страшне тајне чували храмовници? Један од сведока на процесу изјавио је да је његов рођак, Иго Де Маршан, после ступања у ред пао у очајање и поручио себи прстен са натписом: прстен Ига пропалог.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 11 Мар 2012, 01:19

Драгуљ

Дакле, темплари су похапшени. Али ту је краља Француске постигло горко разочарање. Ризница у темплу се показала празном. Филипу су одмах биле потребне паре, да би поткупио електоре, који су бирали новог императора свете римске империје.
Куд се денуло неизмерно богатство? Сада је тешко одредити када се појавио легендарни одговор на ово питање. Иза њега следи да хапшења нису била неочекивана за ред. Недуго пре хапшења, мајстор Жак Де Моле је тајно из темпла послао 18 кола пуних драгоценог товара. Она су дошла до једне од градских капија и упућена у непознатом правцу. Ипак, на који су начин витезови храма могли то да ураде непримећено? Масонска литература нуди нам своју верзију. Она гласи: Ризница је била компактна. При том се позивају на песника из 12 века, Волфрама фон Ешембаха, који се дружио са темпларима у Палестини. У поеми „Парсифал“, он пише да је главна драгоценост храма био пехар грала.
Неки су га сматрали чудесном посудом, у којој је, после Христовога распећа, ухваћена Његова крв. Други су тврдили да је пехар само симбол. У ствари, он представља тајну генеалогију јудејских царева. Филолошки доказ представља сазвучје речи грал и саг грал, или санг ројал што значи краљевска крв.
Историјске тајне су мине успореног дејства. Оне могу експлодирати век касније; на религијском, политичком или војном пољу, у борби за веру, територију, власт. Већ у наше доба, енглески истраживачи М. Бејџент и Р. Ли, и Г. Линколн извели су своје далекосежне закључке. Наводно је Христос имао потомке и управо су они основали династију Меровинга. При том се аутори ослањају на апокрифна, Црквом непризната јеванђеља.
Подсетимо се да је Меровинге издао римски папа и да су их избацили конкуренти у борби за светску власт. Нешто слично догодило се и са редом храма. У соби, где је био заточен последњи велики мајстор, касније је пронађен нажврљани цртеж на зиду – огромни светлећи драгуљ. Онај исти, који је, по предању, испао из Луциферове круне при његовом збацивању са неба.
Какав симбол пада реда?

Темпларска клетва

13. март 1314. године, Париз. Од раног јутра, острво Ситеј је препуњено народом. Чека се погубљење Жака Де Молеа. Напокон с балкона краљевског дворца неко маше марамицом. Расте жамор. Заједно са клупчади дима небесима узлеће вапај: Папо Клименте! Краљу Филипе! Неће проћи ни година дана како ћу вас позвати на суд Божји!
Проклетство великог мајстора се испунило. У одређеном року, при чудним околностима, умрли су обојица прогонитеља реда. Мистика? Упућени асасини? Отров, чије су тајне справљања темплари изучили на Истоку? Важно је нешто друго. Две загонетне смрти су почетак легенде о темпларској освети.
О, још ћемо видети како се она претакала у живот!
Дакле, лукави играчи стаклених перли граде овакву слику: у центру слике је апокрифни Христос, наследник царства израиљског, по линији Давидовог колена; његови потомци су Меровинзи, међу њима и данас многи живи и здрави, представници аристократских породица Европе. Напокон, темплари који су покушали да им врате трон. Страшна смрт прети свима који им стану на пут. Карактеристично је да се у тој верзији Исус третира једино као земаљски владар и оснивач династије, то јест, он се види само онаквим каквим га желе видети они Јудејци, који су му викали: „Осана!“, али који су га и распели, јер он није оправдао њихове приземљене наде.
Међутим, у чему је смисао игре стаклених перли? Могуће је претпоставити да је решење овакво: данас је свет поново нестабилан. Комунизам, демократија, фашизам су искомпромитовани. Они, који нису способни да поведу за собом милионе људи. И овде се оживљава надполитичка идеја наслеђеног права на јединствену власт у Европи. Идеја, која је наводно освештана именом самога Христа.

Замишљени разговор

Али вратимо се нашој причи и покушајмо да замислимо на шта је могао да мисли Жак Де Моле у каменом казамату замка Шинон у ноћи пред смакнуће.
- Дакле, сутра је свршено. Мене ће предати огњу, али пепео ће бити скупљен. Седам година у тамници није прошло узалудно. Овде сам чак у тајности основао четири ложе. Оне ће срушити власт краљева и папа и на тим руинама ће подићи храм светске републике.
- Извините, али ви сте били заточени у самицу (...) ове речи вам је један од масонских аутора, које Де Гасипур приписао касније.
- Захвалан сам му за то.
- Захвални?! Али, зар не одговарају истини?
- Има нешто што се данас чини истинитим, али садашњост је илузија. Она се одмах претвара у прошлост. Постоје само неразјашњена прошлост и нејасна будућност. Ко је у моћи да препише прошлост у име будућности, зар није сличан Свевишњем Творцу? У почетку беше реч... Важно је изговорити је, а затим ће она обрасти у тело и крв. И напокон, зар се моје пророчанство освете није збило?
Да, јахачи јереси са шапастим крстовима на грудима век за веком поново се појављују на духовним путевима Европе. И сваки пут то постане знамење предстојеће катастрофе. Њих су се сетили крајем 17 века, када су прве масонске ложе биле оформљене у Британији, у земљи која је својевремено прихватила изгнане храмовнике. Године 1737. један од оснивача масонства, Рамзеј, потврдио је тезу о темпларском пореклу ложа. Дакле, управо храмовници су стајали крај колевке слободних зидара, градитеља духовног храма Соломоновог. Ако је тако, онда су стајали са каменом под мишком, старинском антимонархистичком заклетвом Жака Де Молеа.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 11 Мар 2012, 21:29

Руска масонерија

Још један имагинарни дијалог

Мој гост, неприметан човек, невисоког раста скида свој плашт. Обичан плашт домаће производње. Али под њим, толико обичним, капут је мишје боје, а преко читавих груди прелази широка лента: црна, оивичена белом. Опрезно се обзирући, не почињући разговор, мој будући сабеседник уредно поправља тај знак. У нижем делу ленте, крај појаса, блеска нешто метално – малени, дужине мање од малог прста, мач. Чудни рудимент, сачуван од оних времена, када су мачеви имали не само ритуално значење. Мој гост је витез Кадош. У хијерархији слободних зидара, тај степен се сматра степеном вендети. Име му је Владимир Новиков. Он хвата мој поглед. Црно-бела симболика ленте означава супротстављеност добра и зла. Управо од тридесетог степена почињу темпларски витешки степени масонерије. Они подразумевају већ не само херметику, затворени рад у ложи. Витез добија у руке симболички мач ради борбе у спољном свету. Каква је то борба тек ћемо видети!
Истраживач историје слободних зидара, Г. Вернацки, писао је да међу рукописима масона Линског постоји парче сиве хартије на којој је записано: Император Петар I и Лефорд били су у Холандији примљени у темпларе. Према другој верзији, Петра је иницирао велики мајстор британског масонства Христофор Реј. То се догодило две деценије раније од рока који се сматра званичним датумом оснивања енглеских ложа.
Године 1717., масонство је само изашло на површину. Сличан закључак посредно потврђује и следећи акт: Масонски зборник, симболи и амблеми, које је саставио Француз Де Лафеј, крајем 17 века, објављен је на руском језику у Амстердаму, 1707. године. Шаљиви скупови Петрови у Сухаревској кули у ствари су били заседања ложе. Да ли је случајно баш Петар укинуо патријаршију у Русији? Укидање византијског предања, симфоније патријарха и цара, власти небеске и земаљске, касније је одиграло трагичну улогу.
Када земља изгуби духовну традицију, која је за њу органски срасла, пре или касније долази несрећа. Шеф руске масонске ложе, основане 1721. године, био је Јаков Брјус. Цар Петар није постигао највише степене посвећења. Следствено томе није знао за антимонархистичке тајне заклетве, које су долазиле још од темпларских времена и биле доступне само малом броју посвећених.
Година 1705., Версај. Херцог Филип Орлеански окупља потомке темпларских породица. Формира се друштво Мало васкрсење темплара. Оно заседа на дан спаљивања Жака Де Молеа. Каква подударност? Онај ко уме да оживи симболе влада умовима.
Ускоро се појављују спискови великих мајстора реда: од Де Молеа до Херцога Орлеанског. Подвлачи се непрекинутост темпларских традиција, које су тајно постојале вековима.
Година 1743., Гроф Сен Жермен први пут јавно наступа у Лиону пред месном масонском ложом. Утврђује се степен витеза Кадоша, који мора, да за рачун темплара, изврши освету. Тада је отиснута масонска медаља. На њој је представљен жбун љиљана, симбол краљевске власти посечених мачем и уклесан натпис: Освета даје своје плодове!
Игра доконог ума, опет ће приметити савремени скептик. За њега је симболична аналогија дечја забава. Али управо на тај начин људи су мислили вековима. И ко зна како и када ће оживети заборављена сагласја слова, речи и знакова. По мишљењу Карла Јунга, ако је језик симбола и заборављен, подсвест је крцата знањима која су привремено уснула. Разбудити их, задатак је жречева новог времена.

Јахачи западне јереси II

Розенкројци се враћају

Постепено, испод копита јахача јереси, опет се подигла толика прашина да је постало тешко разликовати истину од измишљотине. Године 1760., у многим земљама истовремено се појавио рукопис, где је, између осталог, речено: Ред ни на минут није прекидао своје постојање. Углавном су познати сви његови велики мајстори све до наших дана. Али ако име и локација великог мајстора и истинских предводника реда, који у нашим данима обављају најсложеније послове остају тајна позната само посвећенима, онда је то само зато што време реда још није наступило, што час још није куцнуо.

Тајна узбуђује

Мистерија повратка мученика, хероја или чак читавог реда привлачи људе. У Немачку, средином 18 века, сени храмовника је, из непостојања, призвао извесни барон Хунт. Он је основао ред строге темпларске послушности. У тај ред су били посвећени: Волтер, Лесинг, Гете. Постоји старинска слика која је овековечила учешће Моцартово у обредима темпларског реда. И сада, у извесним круговима, његову „Чаробну фрулу“ сматрају масонским делом.
Требало је питати Жака Де Молеа: да ли је он имао своје претходнике? А зар то има значаја? Људе покрећу заблуде, а побуђује их посвећени - vulgus vult decipi. Вама је позната та латинска формула. Гомила жели да буде обманута – ergo decipiatur. Дакле, обмањуј!

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 12 Мар 2012, 01:01

Каљостро

Највећим мистификатором сматрају грофа Каљостра. Међутим, ритуал масонерије египатског реда, који је он увео, у окултном фокусу служи само као фасада. Масонска енциклопедија Менли Хола пише: Каљостро је био тајни агент темплара, чији је усхићујући извор знања настао у дубинама египатских обреда масонерије. Тако висока оцена није случајност. Каљостро је заклето испуњавао заповест Де Молеа. Година 1790., древна резиденсија папа, замак ангела, соба без врата, куда се може ући само кроз капак на плафону. Овде је гроф заточен у ишчекивању суда инквизиције. Он ће ускоро одати запањујуће податке.
Свеевропска завера, којој је он био на челу, обухвата 20.000 ложа и 180.000 посвећеника. Огромне суме новца усредсређене су у банкама Амстердама, Ротердама, Лондона. На франкфуртском скупу масона 1785. године било је одлучено: потомка краља Француске, Филипа Луја ХVI, предати смрти. У Каљостровим документима врло често промиче чудна абревијатура – ЛДП. Већина је дешифрује као liberte de penser што значи слободу мисли. Посвећени су, пак, имали у виду нешто друго: lilia de strue pedibus (љиљане згазити ногама). Уосталом, у извесним масонским речницима, краљевски знак љиљана представљају исквареном сликом пчеле, симбола Меровинга. То је узурпација права древне династије.
О, рате симболима! Можда си ти најстрашнији рат!
У чему су се састојала Каљострова признања? Још једна мистификација. Али, истовремено када је гроф давао признања, у Паризу су се његови планови остваривали. Наступала је велика француска револуција. Године 1790., била је заузета Бастиља, изграђена на месту бивше резиденције темплара. Ускоро долази ред и на Луја ХVI. Док се около тискао збуњени народ, несрећном потомку краља Филипа одрубљена је глава. Када је монархова глава пала у корпу са пиљевином, некакав човек у црном скочио је на трибину, умочио руке у краљевску крв и узвикнуо: Жаче Де Моле, ти си освећен!
Освета посвећеника је страшна ствар. Али несравњиво је страшнији Суд Божји! Тим пре када је повезан са краљеубиством. Извршено у хришћанској земљи, оно је дрски изазов самој божанској природи власти. Сви национални злочини против врховне власти кажњавају се без одлагања и на најужаснији начин, писао је савременик тих страшних догађаја гроф Жозеф Де Местр. Може ли злочин да уништи краљевску величину? На месту где се она налазила, формира се страшан бездан и све што га је окруживало устремљује се на ту пучину. Свака капља крви Луја ХVI стајаће Француску бујица и бујица крви.
Одрубљена глава, пише истраживач А. Дугин, може бити узета као образац десакрализованог света, као лик царства човековог разума, којег су објавиле француска револуција и епоха просвећености. И у овом случају, одрубљивање краљеве главе и, уопште, проналазак гиљотине у тој епоси, добијају апсолутни симболички значај. Међутим, француска војска је ушла у Рим. Један од одреда одмах је пожурио ка Каљостровој самици. Али ослобођење је дошло сувише касно. Гроф се већ преселио на други свет. И сада се, на месту његовог заточења, увек може видети свеже цвеће.

Сједињене Државе и слободни зидари

Масонску школу француске револуције прошли су и многи оснивачи САД-а. Један од њих је Бенџамин Франклин. У Паризу, заједно са Волтером, Дидроом и Русоом, он је био члан ложе девет сестара. Управо на заседању једне од масонских ложа прихватио је предлог да постане први председник САД-а. У то време, он је већ добио својеврсни поклон од француског маркиза Де Лафајета – масонску прегачу. На њој је црно-бело квадратно поље, темпларски симбол. Месијанско предодређење нове државе, каквим су га видели и оцеви оснивачи, јасно се чита у изјави Џорџа Вашингтона: Сједињене Државе – то је нови Јерусалим, одређен провиђењем у виду територије, на којој човек мора да достигне свој потпуни развој, одакле наука, слобода и срећа морају да се шире светом.
Апокалиптички лик новог Јерусалима природно говори о САД као о круни и довршетку људске историје. Америчке колоније, које су тежиле одвајању од британске круне, добијале су из Европе подршку неких тајанствених сила. Енциклопедија Менли Хола тако описује њихово учешће у раду комитета за обликовање колонијалне заставе.
Мало шта се зна о једном старом џентлмену, изузев оних који су му се понекад обраћали са: Професоре! Вашингтон и Френклин познавали су професора и позвали су га на рад у комитету. Током седнице, сви професорови предлози прихватани су са поштовањем. Он је предложио пројекат, чија је симболика најбоље одговарала идеји нове заставе. После епизоде са заставом, професор је нестао и више нико није чуо ништа о њему.
Нису ли Вашингтон и Френклин у професору препознали емисара из школе мистерија, која је дуго контролисала политичку судбину наше планете? Управо су САД почеле да поткопавају британску империју. Нову америчку нацију почели су крпити од остатака различитих етноса. Зар то не личи на модел светске републике, о којој је, како се тврди, маштао Жак Де Моле?
Шта је онда представљало подизање државе са таквим месијанским циљем? Можда глобални експеримент ћудљивих структура, како пише о томе сама масонска енциклопедија.
Постепено у САД је премештен и центар друштава која нас интересују. У један од масонских храмова Америке, у граду Чарлтону, брижно је пренета сачувана темпларска реликвија – бафуметова глава. На печатима многобројних америчких ложа, витешка симболика није случајно присутна. До почетка Првог светског рата у САД је било концентрисано више масона виших темпларских степена него у свим осталим земљама узетим заједно. Они су изабрани и сада уједињени у ред, који се зове – погодите како? Одговор даје Хендерсонов званични масонски подсетник. Име им је храмовници или крсташи. Степен вендети даје слободним зидарима право да ступају у ложе других земаља. Зато је утицај Американаца, на делатност њихове сабраће по читавом свету, колосалан. Њихову руку могуће је пратити практично иза свих глобалних догађаја последњег столећа. Девиза дотичног друштва је, на латинском: robur et furor (снага и јарост). Симболи су, такође, потпуно темпларски: мач и орао.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 12 Мар 2012, 16:31

Ратови и револуције

Обратимо пажњу на једну закономерност. Сви глобални сукоби, ма ко у њима учествовао: земље Осовине и Антанта, фашизам и комунизам, демократија и диктатура, доводили су на исто. Увучене у конфликт, империје или квазиимперије су слабиле и рушиле се, а САД су јачале.
Зауставимо се на историји Првог светског рата, који је почео догађајима на Балкану.
Борба за утицај у том региону води се већ од давнина. Русија је подржавала Православну Србију, Аустроугарска и Немачка римокатоличке Хрвате, Турска се ослањала на босанске муслимане. Том балансу интереса било је супротстављено нешто друго. Преда мном су београдске новине, са датумом из 1870. године. Оне су опремљене масонском симболиком. Истиче се на први поглед праведна идеја уједињења словенских земаља - идеја која гарантује сукоб империја. На порекло сличних планова тих година је подсетио британски премијер Дизраели: Владе нашега века имају посла не једна са другом, већ и са тајним друштвима, која су и дан-данас у стању да анулирају сваки договор. Оне свуда имају своје агенте и без колебања прибегавају убиствима.
28. јун 1914. година, Сарајево. Народ поздравља надвојводу Франца Фердинанда. Али, шта се то догађа? Полицијски кордон као да специјално прекида масу. На брисаном простору се појављује човек; у његовој руци је пиштољ. Пуцњи у теме су смртоносни.
Европски престоли се још увек чине неуздрманим. Крунисане особе ни не сумњају да је злослутни сценарио написао још 1871. године извесни Алберт Пајк. Тај црни папа светског франко-масонства писао је: Ради потпуног тријумфа масонства, потребна су три светска рата. У трећем од њих биће уништен муслимански свет, после чега ћемо испровоцирати гигантски социјални потрес, чији ужаси ће свима показати погибељност безверја. Револуционарна мањина ће бити уништена, а већина, разочарана у хришћанство, добиће од нас истински сјај учења Луциферовог.
За сада грми Први светски рат. Бат чизама које марширају не загушује процес убицама надвојводе: Чабриновићу и Принципу. Они признају да су чланови тајне организације Црна рука. Њен циљ је формирање југословенске државе. Мотиви убиства аустријског наследника су, чини се, јасни. Међутим, да ли је независност Словена била реални циљ?
Година 1914.. октобар, Сарајево. Са стенограма судског процеса:
Председник: Масонерија ратује да би свргла тронове?
Чабриновић: Мени су говорили да су масони осудили надвојводу на смрт.
Председник: Да можда мало не грешиш? Где је то био осуђен?
Одговор је дала историја.
Година 1927. Генерал Лудендорф, бивши начелник немачког генералштаба, сећа се: У периоду између 1910. до 1913., ја сам, будући правоверни масон, извршио откриће које ме је дубоко потресло. Мени је пошло за руком да откријем план о убиству надвојводином, као повод за отпочињање светског рата, чији је коначан резултат требало да буде свргавање тронова и олтара. О том открићу нисам ћутао и обратио сам се одговарајућој инстанци. Одговор који сам добио гласио је: да све што сам изложио, тиче се једино масонских ложа, којима се, по тој ствари, и имам обратити.
Интелектуалистична иронија поводом масонске завере родила се пре Лудендорфа и доживела је до наших дана. Историја нас учи да нас ничем није научила. Међутим, вратимо се догађајима с почетка века.
Непопуларан сред либералне интелигенције, уверени римокатолик, Франц Фердинанд је уверавао свог начелника генералштаба: Рат са Русијом треба избегавати зато што нас Француска подстрекава на то, а посебно француски масони, који теже да изазову револуцију, како би свргли монархе са њихових тронова.
Суд над члановима Црне руке је показао: фанатични национализам, како је то, не једном било у историји, био је искоришћен од неке треће силе. Онај који је дигао руку Гаврила Принципа, мајор Танкосић, имао је, на пример, сасвим специфичне везе у Француској. Оне су водиле у Париз, у улицу Коде број 16. У тој сали са шаховским пољем и сада се налази храм масонске ложе Велики оријент. Она је позната као атеистичка и необично политизована. Управо је Велики оријент имао у виду Франц Фердинанд, када је говорио о хушкању француских масона. Они су, са своје стране, хушкали ура патриоте са друге линије фронта.

Русија уочи буре

Завиримо у документе руских масонских ложа. Патент на сопствено оснивање добијали су управо од Великог оријента. У извештају руског департмана полиције од 10. фебруара 1895. године примећује се: Сада је борбени апарат масонерије усавршен и форме будућег притиска су се искристализовале. Као најмоћније оружје масонерије већ служи економски фактор – капитализам. Распаљивање несвесне мржње у народној маси против свих и свакога, такав је дуги и главни предстојећи корак, који сада масони предузимају у Русији. Тај мутни глас намерава да потопи цара, не само као самодршца, већ и као помазаника Божјег, а самим тим да испрља прљавштином и последњу природну залиху народне душе - Православног Бога.
Најистакнутији од иницираних касније су саставили привремену владу. Карактеристично је да су идеји рата до победног краја ови патриоти остајали верни до краја. Један од оних који их је бодрио у томе био је Зиновје Пјешков, официр француске армије. Он је посинак Максима Горкога; он је такође рођени брат Јакова М. Свердлова; он је масон високе иницијације. Међутим, касније су многи од чланова привремене владе били разочарани. У емиграцији, инострана браћа су на њих гледала као на суве гране које је време одсећи. Штавише, неки од руских масона невисоког степена посвећења били су запањени истинском духовном позадином делатности иностраних ложа. Познато је на пример писмо руског масона Н. П. Вокара написано 1924. године. 23. јануара у храму на Рупате дошло је до заседања посвећеног прослављању Сатане. У ствари, то је био час сатански акатист, час сатанска проповед сатаниста. Сваки пасус завршавао се напевним риторнелом: О, Сатано, брате људи! У завршној речи заслужни мајстор ложе захвалио је брату Хумарију за занимљиво и свеобухватно саопштење и подвукао присутнима и поново посвећеној браћи истинско масонски карактер прочитаног извештаја. Поново посвећена браћа, сагласно ритуалу, донели су на то заседање прстенове са ликом Адамове мртве главе. Какав симбол! Не означава ли он јавно одбијање непреображеног човека, одевеног у масонску прегачу да следи Исуса на путу преображења.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 13 Мар 2012, 03:37

Кроулијевци и Хитлер

Сасвим занимљива анализа скривеног херметичког рада тајних друштава уочи Првог светског рата садржана је у архивском документу Масонерија и шпијунажа. Сачинио га је један од руководилаца генералштаба Аустроугарске, Август Урбански. Аутор је чак текст пропратио сопственим цртежима. Они су не мање занимљиви него сам извештај. Аустријски генерал са поштовањем стоји пред масонским мајстором. На зиду је нова карта Европе. Њена будућност, без империја, планира се у ложи. Затим је представљен моменат атентата на генерала Лудендорфа. Не случајно! Подсетимо се да је управо он први обнародовао планове слободних зидара да убију Франца Фердинанда. Осмотримо сада копије извесних других архивских папира, који су нам доступни.
Документ о делатности масона после рушења Аустроугарске; реч је делимично о хушкању једних на друге: Срба и Хрвата. Хартије Великог оријента Италије о антипапском, антиватиканском покрету; завештање Жака Де Молеа, као што видимо, доследно се испуњава. Документ датиран 17. априла 1917. године, ред Источних темплара, највиши 33 степен иницијације. Разматра се питање о подели европских империја, које сметају саздавању светске републике. Брат Маркион, велики мајстор реда Источних темплара Француске – наш разговор са њим је забележила телевизијска камера. Ред Источних темплара су основали следбеници грофа Каљостра у египатском масонству. Најистакнутији од њих је Алистер Кроули. То друштво је увек имало директне везе са револуционарима: од Гарибалдија до Троцког и Црвених бригада.
Сачувана је фотографија Кроулија у ритуалној одећи Источних темплара. Његово мистично име у реду је карактеристично – Бафомет. Директно ослањање на Кроулија садржано је у манифесту италијанских масона о мистичном смислу Првог светског рата. А ево и њених политичких резултата. Година 1919., версајска конференција. Империје су срушене – шта даље? Дошао је час да се оствари давна идеја: формирање светске владе. Покушано је да се та улога додели Лиги народа. Архиви сведоче: масонске ложе са одушевљењем подржавају тај почетак. Међутим, светска закулиса се преварила. Немачка, иако је престала да буде монархијом, брзо је прикупила снагу. Није срушена ни Русија. Она се претворила у комунистичку квазиимперију. Да би се нахушкали једно на друго та два колоса, потребни су нови напори. И опет су на хоризонту промакле сенке јахача јереси. На пример, Источни темплари су преузимали веома активна дејства на свест Хитлера и Мусолинија.
Упоредите цитате с почетка из Кроулија: „Нема Бога осим човека! Он има право да живи по својим законима. Живети како хоће и где хоће.“ А ево из Хитлера: „Плоче са синајске горе више нису дејствене. Наступа нова епоха магијског тумачења света. Истине не постоје! Ни у моралном ни у научном смислу.“
Један од оних који је озбиљно утицао на формирање протофашистичке идеологије био је цистерцијански монах Либенфелдс. Он је постао оснивач реда Новог храма. И име реда и белоснежни плаштови његових адепата, са црвеним крстовима на грудима, јасно сугеришу темпларско претходништво. Ред Новог храма је улазио у немачки ред. О томе сведочи архивски документ датиран у пролеће 1921. године. Касније ће на чело германског реда доћи Хитлер. И на најодговорнијим својим наступима, он ће чинити мистични гест: руке крстолико скрштати на груди – гест великог мајстора, преузет из арсенала храмовника и разумљив једино посвећенима.
Још једно сведочанство о претходништву темпларских традиција даје филозоф Ернст Јингер 1943. године: СС се претвара у касту нове господе тевтонских витезова или темплара.
Сам Хитлер је снагу древних легенди и симбола разумевао изванредно: „Послушна је једино гомила наздражена мојим фантазијама!“ Уосталом, портрети Жака Де Молеа, брижно повијени у папире, пронађени су у трофејним архивима СС-а.
„Идеја свеевропске владе поново је оживела 6 векова после ваше смрти, мајсторе!“ „Смрти? Посвећеници не умиру! Они се претварају у вечне симболе и сједињују прошлост с будућношћу. Сједињују их онако како је угодно демијургу.“ „Демијургу?“ „Да! Оној суштини, која склапа све из хаоса помамљених идеја.“

После Другог светског рата

Одгрмео је Други светски рат. Уместо Лиге нација створене су Уједињене нације. Али ни њене закулисне манипулације, ни америчка атомска бомба, нису оправдали наде у глобалну хегемонију. Тих година председник САД био је Хари Труман. У мом поседу налази се његов чудни портрет. Председник је у масонској прегачи и фесићу. Ритуални фесови америчких храмовника подсећају на оријентално порекло темпларске мудрости. Цитат из масонског органа Empire State Mason - набрајају се Труманове заслуге: „Вољени мајстор, брат Труман, постао је 33. председник САД и 13. члан братства на том положају.“
Затим су следиле бурне године завршене Другим светским ратом, укључујући атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија. Године закључења Северноатлантског уговора, Корејског рата и такође и хладног рата. Последњих деценија, напори ћутљивих структура усредсређени су на оснивање нових организација.
У јуну 1991. године, у Немачком граду Санду на заседању Билдербершког клуба, Давид Рокфелер је изјавио: „Свет је данас савршенији и боље припремљен за стварање јединствене светске владе. Наднационална власт интелектуалне елите и светских банкара важнија је од права народа на самоопредељење, које смо следили током векова.
Које смо следили током векова? Ко то ми? Владајући национализам је срушио много тога. Сматра се да је свет постао једнополан. Да је сва власт сконцентрисана у САД. Тако се дошло до времена председниковања Клинтона, који такође, према темпларском наслеђу, има директан однос. У разговору са мном, велики мајстор ложе Русије, која припада шкотском обреду, потврдио ми је: У младим својим годинама, будући председник је био инициран у парамасонску организацију Ред Молеа.
Симбол последњих времена сигурно ће постати оно што се планира изградити у Јерусалиму, напоредо са Зидом плача. Из речи великог мајстора, јасно је да ће тамо ускоро градити умањену копију Соломоновог храма. Очито темпларски следбеници желе да тим актом ставе тачку на многовековне тајнописе светске историје.
Каква ту тајна постоји? И зашто су се идеји обнављања храма враћали толики људи? Први од њих био је Јулијан Отпадник, а затим већина масона темпларских степена иницијације: Наполеон, лорд Палфур, Френклин Рузвелт, Хари Труман, Винстон Черчил. Срушивши многобројне тронове, све могуће снаге улажу да на њиховим рушевинама сазидају нови. На њега ће свакако морати да седне неки Меровинг. Ко ће бити тај лажни потомак Исуса Христа, који претендује на апсолутну пуноту земаљске власти? Не открива ли се пред нама пројекат приспећа антихристовог, или један од пројеката?

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 13 Мар 2012, 03:50

Пуч старих богова I

Пре пола века у Нирнбергу је одржано суђење. На политичком плану судило се фашизму, а на природном и етичком антихуманости и човекомрзилаштву.
Међутим, судије хуманисти из демократских земаља запада и комунистичког СССР-а постарали су се да ћуте о оном главном, о најважнијем разлогу догођене катастрофе О устанку неопаганства.
Овај пуч старозаветних богова могао је бити управљен само против хришћанства; такав је глобални судар у последње 2000 година. И потајни набој још увек не попушта.

Нирнбершки процес

Нирнберг. Осми август 1946. године.
Тужилац: Ви сте бивши штандартенфирер СС-а, Волфрам Зиверс, руководилац Аненербеа?
Оптужени: Да.
Претрес је посвећен експериментима СС-а над затвореницима концентрационих логора. Зиверс пориче своју умешаност. Он говори о Шамбали, Агарти, користи окултне термине. У сали се чују гласови недоумице. Напокон, бивши пуковник почиње да прича о једном од оснивача Аненербеа – доктору Хилшеру. Испитивање нагло прекидају.
Завиримо у списак јерарха СС-а. Зиверс има право да носи бодеж и сребрни прстен са лобањом (Адамова глава опет и опет). То говори о веома високом степену иницијације. Међутим, у списку главешина штандартенфирер стоји на скромном 1082. месту.
Чудно: Нирнбершки трибунал осудио је њега, обичног пуковника, на смртну казну напоредо са елитним представницима рајха. Можда његов чин није одређивао његов прави положај. И шта значи та чудна реч „Аненербе“?
Француски истраживачи, Жак Бержије и Луј Пауелс, у књизи „Јутро магичара“, подсећају на још једну необичну подробност. Пред смртну казну, Волфрам Зиверс је извршио некакав тајанствен ритуал. Стражари ништа нису могли да схвате у чудним покретима тела и неразумљивим речима СС-овца.
Они су личили на заклетве. Али коме су обраћени ти гестови и звуци?
У необичним радњама је учествовао и загонетни Хилшер. Парадокс: он је у собу осуђеника пуштен као посетилац. А сам је, иако један од оснивача „Аненербеа“ - избегао смртну казну.
Године 1989. у Њујорку је објављена књига „Месијанско наслеђе“. Њени аутори цитирају једног од савезничких тужилаца. По његовим речима, из докумената Нирнбершког процеса свесно су изузета сведочанства о ритуелним и окултним аспектима Трећег рајха.
Писац близак масонским круговима, Тревор Равенскрофт, у књизи „Копље судбине“ директно је писао о заједничким духовним источницима нацизма и неких савремених, необично утицајних, тајних структура. „Они који су знали, чували су тајну ћутањем. Лидери тајних друштава, повезаних са осмишљавањем светске политике, схватали су: ништа неће добити од разобличења сатанске природе нацистичке партије.
Па добро, пробајмо да завиримо иза преварљиве завесе баналне историографије. Покушајмо да проникнемо у сферу чије постојање рационалистички ум савремених научника игнорише. Можда ћемо управо тако добити одговоре на извесна питања актуелна и данас.
На који начин је Хитлер умео да зачара милионе својих суграђана?
Како је са Запада на Исток била уперена чудовишна моћ Вермахта?
Ко је победио у светском рату?

Свастика у самостану

Информација из међународне асоцијације „Politica hermetica“

... У аустријском градићу Ламбах постојао је бенедиктински манастир. Његов настојатељ био је извесни Теодор Хаген. Средином 19. века он је предузео дуго путовање на Блиски Исток и Кавказ. Циљ је био потрага за езотеричним знањима, која су коришћена при формирању самог реда, али су се постепено изгубила.
Хаген је са собом донео огромну количину неких древних манускрипата. Садржај тих свитака остао је загонетка чак и за манастирску братију. Познато је само да је настојатељ дао наредбу локалним мајсторима да се у опатији сачине нови барељефи. Њихова основа постала је свастика - древни пагански симбол кружног тока света.
Првоначелни смисао тог симбола западни Европљани су изгубили. У њиховој свести свастика са њеним необичним потенцијалом мистичне енергије умањена је до размера усахлог паука, згњеченог на неком камену у преисторијска времена.
Међутим, ускоро веома брзо та ће уснула реалност бити пробуђена... Занимљива подударност: управо од времена појаве свастике на зидовима ламбашког манастира, у његовом црквеном хору певао је један мршави дечко. Име му је било Адолф Шиклгрубер...
После смрти Теодора Хагена, 1898. године, у опатију је примљен цистерцијански монах Јорг Ланс фон Либенфелз. Због нечега, браћа су му загонетне манускрипе Истока предала без и најмање двоумице. Очевици су се сећали да је Либенфелз неколико месеци провео у манастирској библиотеци само ретко излазећи да прими оскудни оброк.
Притом, цистеријанац, следбеник светог Бернара, ни са ким није разговарао. Он је изгледао крајње узрујано, као човек који се налази у власти запањујућег открића.
Материјали које је Либенфелз проучио, омогућили су му да оснује тајно духовничко друштво. Оно је добило назив Ред новог храма. Чудно! Римокатолички монах се зажелео новог храма. Али, ако не хришћанског, каквог онда?
Либенфелз ће написати да је управо он довео Хитлера на власт. Али, то ће бити касније. А сада, на размеђи векова, Ред новог храма постао је један од центара мало познатог код нас окултног правца. Он се називао „вијенај“. У преводу са старонемачког – „посвећење“. То схватање у езотеричним круговима тумачи се као мистично достигнуће онога што је за профане објект слепе вере.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 13 Мар 2012, 17:46

Германска утопија

Том правцу је припадао и ред Гвида фон Листа. Он је био основан у Бечу 1908. године.
Несумњиво, Лист је био човек захваћен демонским прелестима. Мада је сам себе сматрао историчарем који чита прошлост из фолклора и пејсажа. Каткад су га они доводили у транс. И тада је Лист јасно „видео“ догађаје из прошлих векова. Он је убеђено показивао места на којима се налазе гробнице тевтонске богиње Исе и злог духа Агира.
Још као дечко, Лист је посетио катакомбе под црквом светог Стефана у Бечу. Тама и ниски сводови као да су га припремили за демонског адепта. Неочекивано за себе, он је клекао пред подземним паганским жртвеником и заклео се да ће изградити храм древногерманског бога Вотана.
Тако је у души тог чудног човека настао главни конфликт епохе: између Хришћанства и паганства.
У Немачкој је тле било припремљено Вагнеровим операма и романима тада популарних писаца који су уздизали славну паганску прошлост отаџбине. И што су јаче звучала имена заборављених богова, што су их глумци чешће призивали у своја тела, тим су јачу снагу они задобијали над умовима.
Јер постоји све што је именовано.
Касније су се управо Листу откриле Вотанове рунске заклетве у древним исландским изворима. Један од Вотанових захтева гласио је овако: „Закључавши себе у свет, постаћеш творац универзума!“
У својим зрелим годинама Лист је себи озбиљно доделио улогу демијурга. Средствима окултне интерпретације он је покушао да поново изгради прошлост по законима савремене му лангерманске идеологије.
Тај чудни човек је тврдио да су Вотанови жреци у древности чинили прву аристократију германских племена на челу са краљевима-свештеницима. Прогони које су Хришћани предузели према њима, приморали су их да стварају тајна друштва. У њиховим недрима се очувала сакрална аријевска свест.
Да би је обновио, у Листовом окружењу био је формиран унутрашњи круг - Аmanenorden. Лист га је сматрао претходником читавог ланца организација које су вековима предавале једна другој штафету тајни од краљева-свештеника. У њих је убрајао темпларе, розенкројцере, судове Вема и друге мистичне структуре.
У делу „Мистеријални језик Индогермана“ Лист је писао о немачкој традицији као искључивом носиоцу духовности и мудрости предака који су насељавали древни континент Арктогеј. У књизи је одштампана карта те легендарне земље са престоницом Тулом.
У Бечу се са Листом сретао млади Хитлер. Занимљиво је и то да је једна од активисткиња била Матилда Лудендорф, супруга начелника немачког Генералштаба у годинама Првог светског рата. Међу сачуваним документима Аmanenorden-a постоји и веома значајна резолуција о ширењу идеја „виенај“ у немачком генералштабу.
Већ и сами листови и потписи говоре посвећеницима много: у њих је уплетена петокрака алхемијска звездица. Она сугерише на следбеништво Аmanenorden-a у односу на традиције једног загонетног покрета, Розенкројцера, који су постали пралик многих тајних друштава Европе.
О пореклу реда одувек су колале разне гласине. Неки истраживачи ослањају се при том на кабалистичку књигу „Зохар“, која ружу назива симболом Јеврејства. Сходно томе, ружу на крсту можемо сматрати симболом владања Јудејаца над Хришћанством.
Крајем 19. века Гвидо фон Лист је подигао револуцију у наследству Розенкројцера. Уместо опште-хуманистичких, дошли су на своје нордијске идеје. Тако су на стабљику миришљавог цвета накалемљени листови храста - једног од симбола древних Германа.
Да ли је при том ружа престала да буде ружа?
О томе је већ речено.
Али приметићемо, у корпус протофашистичких идеја, излила се нежно-ружичаста боја. У то време нико још не очекује појаву смеђе-загасите боје нацистичких кошуља.

Ружин наопаки крст

Године 1622. Парижани су прочитали на зидовима многих кућа позив: „Ми, делегати главног колегијума браће руже и крста, видљиво и невидљиво пребивамо у овом свету милошћу Свевишњега, којему се обраћа срце праведника, да бисмо избавили људе од пута који води у пропаст“.
Према друштву које је тврдило да његови адепти имају моћ бесмртности и контроле над природом од самог почетка људи су се односили различито. Један савременик пише: „Чувено друштво Розенкројцера изјављује да су се по читавој васељени раширили пророчански безумници. Фактички је појава тог привиђења родила наду у свеопшти преображај и изазвала појаве колико смешне и апсурдне, толико и невероватне. Авет на тај начин влада.“
Ко је пустио ову авет? До данас остаје загонетка. Могуће да је манифест само забава доконог ума. Међутим, ми знамо: идеја, ма ко је њен творац, се материјализовала. Друштва Розенкројцера су основана.
Она су касније одиграла немалу улогу у историји и са собом су пројавили откуцаје одсудних часова. Из њега проистиче питање. Да ли је могуће именовати корен свих тајних друштава, који воде порекло од Розенкројцера? У крајњем случају, у нашем људском свету.
Једна од омиљених дисциплина Розенкројцера била је алхемија. Управо је алхемијски призвук имала прва девиза реда: Igne natura renovatur integra (Огњем се природа обнавља). Истовремено, то је хулитељска игра словима и натписима на крсту Спаситеља – INRI (Исус Назарећанин Цар Јудејски).
У почетку, у розенкројцерској традицији, реч је била не само о трансмутацији метала у злато, колико о духовном преображају. Створити човека новог кова – та нам је девиза бар позната. И дошла је она у политички лексикон управо из недара розенкројцерских лабораторија.
Посебно замршена терминологија алхемичара показала се идеалном за скривање нових, за та времена, подбуњивачких идеолошких и политичких циљева. Тајни циљеви су се испољавали и у тајнописима. Преко њих, као кроз магијске филтре, посвећеници су могли да разликују оне скривене мисли, које су им се указивале јединим. Како се то догодило, пише у књизи савременог масонског истраживача, Робера Амбелена. „Ако мало упростимо ствари, суштина је следећа: сам начин добијања племенитог злата из обичног олова је шифровано поимање једнакости.“
Револуционарни циљ Розенкројцера је било уклањање сталешких препрека на путу сваког талентованог пролетера. Исто тако, у терминима астрологије, која је ослобађала посвећеног од предодређене судбине, шифровала се реч „слобода“. А магијско обраћање за помоћ нечовечанским бићима означавало је још једно политичко-магично схватање – „братство“.
О, Сатано! О, брате људи! Говорило се у једној од црномагијских молитава.
Дакле: слобода-једнакост-братство. Какво искушење! Чини се да су те саблажњиве речи дошле из розенкројцерских, а касније из масонских друштава: слобода-једнакост-братство.
Авај! Показује се да нема тако лепе идеје, или пароле, због које није проливено море крви.
А оно најважније – слобода од кога? Чија једнакост и каква братства су остварени?

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 14 Мар 2012, 00:44

Немачка се буди

Почетак 20. века. Кћер русификованог Немца, Јелена Блавацка, већ је у свести Европејаца оживела идеју будућег месије. Алфред Розенберг, један од будућих идеолога рајха, још увек је живео у Русији и читао „Протоколе сионских мудраца“. Свемоћи рационалне науке људи су се клањали као божанству. Међутим, на мрвицама, прикупљеним по Истоку и Западу, неко је већ обнављао древне култове. Самоуверени материјалисти ни слутили нису о нечему сличном. А ако су и знали, њиховој иронији није било краја.
Зар мало тога измишља та гомила оригиналних умова, који су шенули памећу предајући се мистици?
Шта они тамо вичу са периферије материјалног света?
Где је његов духовни центар?
Међутим, у тишини професорских кабинета, те личности су настављале упорно да раде. Рађао се нов интелектуални правац – традиционализам.
Тражење духовне првотне традиције човечанства, одводило их је у иреалну древност. Њу су сматрали пребиблијским временима.
Вођени лукавим водичем, ти чудни професори су ослушкивали ћутање векова. Они су медитирали над рунама уклесаним у камену. Они су покушавали да улове заклињања древних жречева. Још мало, и једва ухвативи шапат ће до тих ушију донети жељене речи и звуке, и они ће ојачати у жеђи десетина и хиљада следбеника. А затим ће наћи резонансу у подсвести милиона уредних Европејаца и у њу позвати прогнане демоне паганског света.
Више од тога, та заклињања добијају свог купца - навелико.
Да не можда оног истог, о којем је у децембру 1909. године, у новинама Wiener Freie Presse писао финансијски диктатор Немачке Валтер Ратенау.
Само три стотине људи, од којих сваки познаје остале, владају судбином Европе. Ти Јевреји имају у својим рукама средства да докрајче сваку државну форму коју сматрају неразумном.
Међутим, у лабораторијама социјалне алхемије, као хомункули у реторти, већ су се испиљивали вођи. Још мало и оптимална варијанта ће бити пронађена. Тада ће изгубљене нуле на улицама добити јединицу.
Она ће устати пред нама.
Она ће свим губитницима тужног света профитерства, којима је досадила римокатоличка и протестантска истина, придати гигантски значај.

Нови темплари

Почетком 1910-тих година у Немачкој се појавио извесни барон Зеботендорф. Ускоро је инициран у Germanenorden – a (Германски ред). У ту суперложу су улазили и друштво Гвида фон Листа и Ред новог храма, и друге сличне им структуре.
Germanenorden био је основан 1912. године. О његовом карактеру говори већ и опис пријема неофита. Ево како су посвећивали пролазнике на расном тесту „пластометру“, који је служио ради мерења лобање: „Церемонија је започињала нежним звуцима фисхармонике, браћа су певала „Хор поклоника“ из Вагнеровог „Танхојзера“. Ритуал је почињао у сутон, када су браћа правила гест који симболизује свастику – Мајстор им је одговарао. Затим је Мајстор Церемоније уводио у салу неофите, одевене у мантију путника-поклоника са повезаним очима. Овде им је Мајстор приповедао о реду. Певач је палио свештени пламен у Пехару, са послушника су скидали мантије и повезе. Мајстор се приближавао неофиту и чинио магијске радње копљем Вотана, витезови су над њим укрштали своје мачеве. Орили су се питања и одговори, праћени музиком из „Лоенгрина“, затим су послушници давали заклетву верности. Посвећеника су окруживали „шумски елфи“, и као нову браћу водили су их према „пехару Граала“, где је горео освештан пламен песника“.
У Минхену је Зеботендорф основао још једну филијалу Germanenorden-a – друштво Туле. Његовим симболом постао је бодеж на фону храстовог лишћа. Касније ће сваке године 9. новембра (на дан „Кристалне ноћи“) баш такви бодежи, са натписом „Моја част је – верност“, бити уручивани посвећеницима СС- а.
Радећи у архивама, аутор ових редова је открио уникални документ. То је списак структура које су улазиле у Germanenorden (датиран 1921. годином). Осим друштава које смо већ именовали, у својству филијале Туле овде фигурира и Национал-социјалистичка радничка партија Немачке. У општем прегледу она стоји на скромном тридесет четвртом месту.
Дакле, тајно друштво које су формирали „посвећеници“ организовало је партију о којој ће ускоро сазнати читав свет. „Vulgus vult decipi“ – „Светина жели да буде обманута!“
Сиве еминенције су сматрале да им је час да о себи изјаве: „Ergo decipiatur“ – „Обмањујмо, дакле!“
Идеје, неговане у уском кругу, почеле су се примати у свести широких маса.
Социјални састав нове партије је за то оптималан. На челу јој стоји бравар Антон Дрекслер. Ту је још спортски новинар Харер. Каплар Адолф Хитлер је ступио у NSDAP под бројем седам (срећни број - знак судбине – сматрао је он)...
Напоредо са списком Germanenorden-а, постоји низ хартија који се тичу судбине барона Зеботендорфа. У ствари, он се родио у породици машинисте из Дрездена. Његово име је Рудолф Глауер. Бавећи се трговином, почетком века је доспео у Турску. Затим га је, из неких разлога, усинио брачни пар фон Зеботендорф. Ускоро после тог чудног преврата судбине новопечени барон се и вратио у Немачку. А затим - као да је снабдевен некаквим поверљивим писмима, постао је један од руководилаца најкрупније мистичне структуре.
Уосталом, документи које смо пронашли објашњавају његов необично високи узлет по лествици посвећења. Текстови писама, засићени рунским знаковима, древним мистичним симболима, одају код аутора посебно познавање окултних наука. Постоји чак траг очигледног враџбинског покушаја да се утиче на свест човека, преко његовог портрета. На портрету извесног господина, тачније, на његовом челу, уредно су уцртане три руне. Управо такве исте видимо на корици устава Germanenorden-а. Тежња да привуче новог, очито утицајног адепта је - директна.
У основи те тежње је – мистична формула: „Што је горе, то је и доле“. Другим речима, магички дејствујући на последицу, могуће је утицати и на узроке.
Али како се тим толико специфичним знањима приближио син скромног машинисте?
Дајемо реч брату Маркиону, члану „Круга Тебе“, координационог савета тајних друштава Француске: „Зеботендорф је био посвећен од стране свог очуха у Турској у једно окултно друштво. Оно је имало револуционарно усмерење и било је блиско секти „Денме“, што значи „вампири“.
Запамтимо те чињенице. Још ће нам затребати.


Граал и есесовци

Прошле су године. Већ је горео Рајхстаг. Затим је Хитлер стиснуо руку председнику Хинденбургу који га је довео на власт. Затим је заузео кабинет рајхсканцеларије.
Све је то – јавна историја. Али, постојала је и тајна. Говори члан међународне асоцијације „Politica hermеtica“ Александар Дугин: „Године 1933, у Минхену је трајала историјска изложба под називом „Ahnenerbe“, што значи „наслеђе предака“. Њен организатор је био професор Херман Вирт. Међу експонатима су били најстарија рунска и проторунска писма. Старост неких од њих Вирт је проценио на 12 хиљада година. Њих су сакупили у Палестини, пећинама Лабрадора, у Алпима – по читавоме свету.
Године 1928. Вирт је објавио књигу „Порекло човечанства“. Он је доказивао да у његовом зачетку стоје две проторасе. Нордијска, духовна раса Севера, и гондванска, захваћена ниским инстинктима, раса Југа. Вирт је тврдио: „Потомци тих древних раса су расејани међу различите савремене народе.“
Пажњу на изложбу је обратило руководство које је чинило језгро СС- а. До тог времена, та организација, изграђена на малим одбрамбеним одредима партије, прерасла је своју улогу заштитнице вођа. Овде они већ покушавају да преузму на себе функцију заштите нордијске расе на генетском, духовном и мистичном плану.
Ради тога су захтевали посебна знања. Тражили су их у прошлости. Радо су се сећали, између осталог, легенде о власти коју над светом даје пехар Грала. У СС- у су се према њој односили не само као према лепој легенди. Чак је и Хитлер допуштао могућност да је Грал – камен са рунским натписима. Ти натписи чувају, за разлику од каснијих типова писма, неискварену мудрост прошлости. Заборављена знања нељудског порекла. Она иста која су маштали да постигну људи у црној униформи.
Како су хтели да се окористе тим, оностраним силама? Међутим, користили су се знањима - а силама су ропски служили!
Касније су есесовци предузели активну потрагу за пехаром Грала. Она их је одвела у замкове катара на Пиринејима. Експедицијом је руководио Ото Ран, аутор антиримокатоличке књиге „Крсташки поход против Граала“ - о борби папског Рима против покрета катара.
Једно време су чак почеле колати гласине да је експедиција завршена успехом. Међутим, оне нису потврђене, јер је штурмбанфирер СС- а Ото Ран 1938. године загонетно нестао...

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 14 Мар 2012, 00:45

Наслеђе предака

Виртову изложбу посетио је сам Химлер. Он је био запањен „очигледношћу“ закључака о преимућству нордијске расе. Ти докази су се заснивали, делимично, на анализи „Хронике Ура Линди“. Та књига, нађена у осамнаестом веку, приповеда о историји германских племена. Неки су је сматрали прерадом непознатог оригинала. Вирт је сматрао да је написана на древно-холандском, што значи да је она превод неизмерно старијег рукописа.
О, споменици прошлости! Истински или погрешни, неретко постају мине успореног дејства. А сама историја – минско поље.
Рајхсфирер је предожио Вирту сарадњу. Тако је основана организација „Аненербе“. Њен циљ је био изучавање историје предака у најширем смислу те речи.
Почетком тридесетих година СС је већ прерасла у структуру, формирану по принципу средњевековних редова. То је била антихришћанска организација. Празници су у њој означавани по рунском зодијачком кругу. Главним празником су сматрали дан летње равнодневице. Основни ритуал је био поклоњење ватри. Сачувала су се веома речита наређења. На пример, да се чланство СС-а подели на оне који могу да докажу своје аријевско порекло од 1650. године, и на остале. Потпис: „Химлер“.
А ево фотографије Химлера, датиране са другим јулом 1936. године. На дан хиљадугодишњице смрти Хенриха Првог, рајхсфирер полаже цвеће на гроб пруског краља. Он је себе сматрао инкарнацијом свог древног имењака.
Да, био је то човек својеврсних мистичних погледа на свет. Уосталом, као и Хитлер, који је себе сматрао инкарнацијом императора Фридриха Другог. Теорија о сеоби душа, коју су у европску свест унели Јелена Блавацка и Рудолф Штајнер, била је веома блиска вођама Рајха. Очито, управо на њима се и заснивала антихришћанска идеја бесмртности (у смислу реинкарнације) аријеваца, толико популарна у фашистичкој елити.
Да бисмо још боље објаснили владајућу мистичну атмосферу у тој елити, испричаћемо нешто о још једној чудној персони.

Црна породица Вилигут

Година 1915. Немачкој војсци на Источном фронту је стигла римокатоличка мисија. Предводи је један од наутицајнијих кардинала римске курије (ускоро ће постати целом свету познат као римски папа Пије Једанаести). Јерарсима су представљали официре. У сали се заорило: „Хауптман Вилигут!“
Кардинал је пребледео: „Ви сте из породице оних Вилигута?“ – запитао је он. – Да – једноставно је одговорио немачки капетан. – Familia malitetta! (Проклета породица!) – одвратио је, ускликнувши, будући папа.
Проћи ће више од две деценије, и име Карла Марије Вилигута ће испливати у списковима једне од најтајнијих организација фашистичке Немачке.
...Истраживачима је познато да су у „Аненербеу“ успешно дешифровали извесна рунска писмена. И то је повремено доводило до запањујућих резултата. Обновљени су древни култови и ритуали, који су били у моћи да повуку масу за вођом. Примењивани су, делимично, магијски начини утицаја на свест (аналогни данашњем неуролингвистичком програмирању). Промишљало се све – почев од вођине позе са рукама, скрштеним на најнижој енергетској чакри.
Наравно, све је то могуће назвати бесмислицом... Међутим, мистички настројеним вођама Немачке могућност предаје скривених знања из таме векова убедљиво је доказивао један човек. Доказивао је самим фактом свог постојања.
Био је то нико друго до Карл Марија Вилигут.
Његово име истраживачи скоро да и не помињу. Најпосвећенији чланови СС- а називали су га „Химлеровим Распућином“. Изван тог круга о самом постојању такве личности мало је ко знао. Чак и у званичним списковима руководилаца СС- а за 1936. годину (те папире смо такође открили у архивама) Вилигут се означава под псеудонимом. Он се тамо назива групенфирером Вајстором. Присутност тог, једног од имена древногерманског бога Одина, у званичним документима је запањујућа!
„Вилигут“ специјалисти преводе као „бог воље“. Према терминологији аријезофа, то је синоним појма „пали анђео“. То јест, реч је о неким вишим бићима, демонима, који су донели на Земљу онострана знања.
Корени генеалошког стабла Вилигута губе се у тами векова. Први грб те породице (са две свастике изнутра) забележен је у рукописима из тринаестога века. Притом, он је практично идентичан грбу манџуријских средњевековних владара.
Вилигути су из поколења у поколење преносили таблице са древним словима. Информација шифрована у њима садржала је опис некаквих паганских ритуала. Отуда папско проклетство, које је пало на породицу још у средњевековљу.
Сваки предлог да униште проклета документа Вилигути су одбијали. Они као да су чекали приспеће извесног дугоочекиваног часа.
Вилигут је запањио Химлера визијама свог породичног сећања. Њему су се „јављали“ религијска пракса, систем ратних припрема и закона древних Германа. Он је, чак, саставио својеврсну мантру ради изазивања таквих визија.
Шта су представљала та виђења? Можда прелест коју у човеку западне цивилизације побуђује римокатоличка медитација? За разлику од православне молитве, када ум молећег се човека прати смисао изреченог, за римокатолика је важније изазивање видљивих сензација, готово опипљивог лика. А такво искуство не пролази без трага.
„Визије“ су посећивале не само Вилигута. Још 1911. године Лист је добијао писма, потписана псеудонимом Тарнхари (што значи „тајникраљ“). Њихов аутор је тврдио да је реинкарнација сакралног вође древногерманског племена Волсунген. У круговима блиским Листу, озбиљно се расправљало неће ли се Тарнхари, у, за Немачку, тешка времена, отворено јавити нацији.
Лудило? Бунило? Одиста, Вилигут је имао проблема са психијатријом. Људе које су раније називали маговима, психијатрија данас, једноставно, убраја у лудаке.
Такве личности често овладавају истински нељудском енергијом. Сиве еминенције историје из тога извлаче свој закључак: нови револуционари нису пролетери, већ „психички ненормални“.
Зар је могуће пренебрећи енергију, фантазију, способност за самопожртвовање и идеалну мотивацију поступака у таквих људи! А ако их, поврх тога, уздигну на социјалној лествици? Ако их убаце у сферу где се доносе глобалне одлуке! Ко зна, можда се и у нашим данима догађа нешто слично. Само на путу ка откривању те технологије власти стоји фамозна „лекарска тајна“.
Године 1939. Вилигут се повукао. Он је живео, све чешће, усамљен на свом имању. Околни сељаци су због нечега тог генерала СС- а, као и његове претке, сматрали тајним немачким краљем.
Карл Марија Вилигут је умро 1946. године. Био је последњи у проклетој породици.

Нова религија

Путеви Химлера, Вилигута и доктора Вирта нису се случајно укрстили. Дешифрујући древна писмена, Вирт је дошао до својеврсног закључка: Библија је – само препричавање далеко старијих сазнања човечанства. Касније, већ павши у немилост, он је саопштио своја размишљања у књизи „Откровење Палестине“. Занимљиво је да је једини примерак тог рукописа тајанствено нестао током педесетих година. Неки сматрају да је ту акцију извела израелска тајна служба „Мосад“. Ствар је у томе да су слична дела стављала Јевреје у улогу библијских узурпатора древних нордијских знања, у положај мистичког непријатеља аријеваца.
За време Хитлера тоталитарна држава је из свега овога сачинила конкретне полицијске закључке. У концлогоре су кренули конвоји препуни људи који су сматрани расно и генетски недостојнима. Међутим, најенергичнији део јеврејског становништва отпутовао је ван граница Рајха, делимично у Палестину. Тако је нацистичка брига о расној чистоти аријеваца на чудан начин дошла у суседство са још једним сличним процесом. Са остварењем идеја једног од теоретичара ционизма Жаботинског, о неопходности да се јеврејски народ организује „у новом издању“; то јест, да се спроведе брижљива селекција.
Морал и етика већине Немаца показали су се сасвим „гипким“. Концлогори су прихватани прилично мирно. Кажу да су моћи зла ограничене етиком. Али, само зло – није ништа друго до продукт социјалног насиља. Јефтино коштају и етика и закони, писани човечијом руком и неосвештани нечим вишим.
Размахнувши се на основу библијских знања, Вирт је испуњавао још један, за фашистички режим, важан задатак. Објективно, он је рашчишћавао темеље за нови култ. Претендентима на формирање алтернативне цивилизације била је потребна не само сопствена елита, која се постепено акумулирала у СС- у, већ и нешто више. Нова врховна побуда, способна по примеру светских религија, привући милионе.
Тако су у темељ новог храма положени монолити аксиома и надмоћи аријеваца.
Тако се обновио храм у којем су се населили не богови, већ жреци.
Они су размишљали овако: свака религија постоји не ради фактора Бога, већ ради фактора вере. Главно питање је – коришћење управо тог ирационалног потенцијала. Све остало су – политичке платформе, економски програми – бунцања либерала који се боре за неколико година бољег живота.
Сам Хитлер је свој покрет називао револуцијом. И то је одиста била неовдашња револуција, која је доводила чланове у стање беснила и позивала у паганску прошлост! То је био глобални и отворени устанак против хришћанског света, мада и отпалог од истинске вере, али по имену још увек хришћанског. То је био устанак паганског човека. Демонстрирање наливених мишица - али паганских!
Дакле, Виртове идеје су се поклопиле са специфичним размишљањима вођа Рајха. Ускоро се у рукама загонетног професора нашла моћна структура. Њу је сачињавало педесетак института. Виртов заменик постао је већ познати нам доктор Хилшер.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 14 Мар 2012, 18:53

Обнова лажи

У „Аненербеу“ су се озбиљно бавили не само изучавањем, већ и обнављањем древних мистичних култова. Не случајно, философ Ернст Јингер је писао да Хилшер, ни мање ни више, оснива нову цркву. И веома је напредовао у стварању нових обреда.
Очито, један од њих је извршен и у очекивању смртне казне последњем руководиоцу „Аненербеа“ Волфраму Зиверсу. Изучавајући Листову књигу „Мистеријални језик Индогермана“, могуће је прилично сигурно претпоставити шта се догодило у самици осуђеника. Зиверс и Хилшер су се заклињали стихијама, подижући руке и изговарајући древне магијске звуке „ар-ех-ис-ос-ур“. То је освештана форма вечности коју симболише петокрака звезда. Уосталом, управо је пентаграм (толико често коришћен још од стране алхемичара) био један од симбола „Аненербеа“.
Нордијска традиција своди формулу вечности на легенду о ритуалном самоизлечењу Вотановом. Рањен копљем, он је привезан за стабло провео девет дана. На врхунцу патње одједном је доживео умопрозрење. Затим је саставио рунске заклетве које садрже тајну бесмртности, способност самоисцелења и вештину побеђивања у боју.
Из књига Листа, Вирта и других, те паганске бајалице затим су прелазиле у тајне уџбенике „Аненербеа“. Послератна истраживања су показала да су фашисти на „Аненербе“ утрошили скоро исто колико Американци на атомски Менхетенски пројекат. И тешко је претпоставити да је то била цена бунила. Нацистичким „маговима“ је одиста пошло за руком да у недрима немачког народа произведу психофизичку експлозију неовдашње снаге. Пред њом гасне сва моћ атомског наоружања.
Идеје о садашњем националном понижењу, и позиви на враћање у славну прошлост нације - ето каквим стихијама су се обраћали лукави жреци новог култа. Они су одлично разумевали основни задатак политике на највишем нивоу. Не оне политике која је означена угуравањем у парламент „једног више“ народног посланика, већ оне која се труди да измени векове једне цивилизације.
Извући из душе човека неовдашњи потенцијал његове вере у богове, у вође, у прошлост и будућност нације - ево шта је важно у таквом прилазу стварима.
Експедиције „Аненербеа“ у тибетанске манастире, прикупљање материјала масонских ложа, специјалних служби и тајних друштава – уопште нису биле ствар некакве настраности. Тако се акумулисала специфична технологија утицаја на огромне масе људи. И одмах потом су се древне враџбине мистичних стихија оваплоћивале у лексику уобичајену за двадесети век. У политичку фразеологију национал-социјализма.



Пуч старих богова II

Хитлер и Тибет


Култура је сећање изван нас. Уосталом, тек када је Шлиман открио Троју, научници су поверовали у истинитост древних легенди. На крају 20. века наука је престала да сматра нашег претка искључиво грубим дивљаком. Али почетком столећа оних, који су хтели да гледају унатраг макар са делом уважавања, није било баш тако много. Више су волели да гледају унапред – за стрелом прогреса одапетом у тамну бесконачност. Протофашистички идеолози су се отворено рађали из тог легла.
Својеврсне представе теоретичара Аненербеа покушаћемо да илуструјемо уникатним кадровима. Аутор је ту кино-траку добио уз велике потешкоће. Њу је снимила експедиција Аненербеа на Тибету.
Тридесетих година он је био недоступан за странце. Међутим, СС-овци су због нечега ипак одшкринули врата. При том, чак и у Ласи, светој престоници те загонетне земље.
Ево, филмска камера акцентује свој поглед на ручни млин у рукама Ламе. То је симбол вечно кружећега света исти као и свастика. Време је нелинеарно и Источна традиција учи да се све враћа у својим круговима. За Златним веком наступа Сребрни, затим Бронзани и Гвоздени, који води према крају времена. Из лавиринта те деградације према новом циклусу човечанство ће пробудити месија. Он као да се претвара у Клепсидру и све почиње из почетка.
Хришћанину, којем је стављено у наслеђе Царство Небеско, где времена неће бити, у таквој концепцији нема места. Исус Христос, који је победио смрт – порекнут је.
Тако пагански човек истрајава у својим бесплодним покушајима да пронађе бесмртност у сопственој природи.
Шта је нацисте занимало у тибетским манастирима? Један од циљева је био продирање у подземна светилишта будизма. Тамо, где према легендама Истока, чекају свој час представници древне надљудске расе. За оне, чију је свест захватила идеја мистичног расизма, тај циљ постаје необично привлачан.
Већ после Другог светског рата на западу се појавила књига „Треће око“, извесног Лобсанга Рампе. Аутор је писао о себи као о Лами који је достигао висок степен посвећења. Међутим, његови текстови су дозволили извесним експертима да у њему виде учесника тих истих фашистичких експедиција на Тибет. Ево како аутор описује један од подземних простора у Ласи: „Ја сам угледао три саркофага од црног камена, украшена гравирама и занимљивим натписима. Они нису били затворени. Када сам завирио унутра – изгубио сам дах. Три нага тела лежала су пред мојим очима. Свака је њихова црта била брижљиво наливена златом. Али они су били огромни: жена виша од три метра, а највећи од мушкараца не мање од пет.“
Чак и ако је у питању фантастично препричавање легенди, које се тамо могу чути, сам сиже за себе много говори: управо о похлепи изабраника за повратком зачуђујућим својствима древних џинова, потомака палих анђела.
И то је она безумно-магијска тежња да се стане у ред са инферналним јересима.
Људи, обузети сличним представама, више се не понижавају молитвама. Они сматрају да им специфична знања дозвољавају да управљају људима и природом. Религијске и магијске представе сједињују се у њиховом успаљеном мозгу. По правилу, све се завршава молитвом „светог“ Секарија – црном мисом.

Доба дивова

Дакле, књижевност је убацила чудну идеју о исполинима у масовну свест. Шта даље?
Почиње својеврсна игра стаклених перли. Омамљени, и према томе некритички мозак, свуда иште потврду идеја. Развалине киклопских тврђава разбацане су по читавом свету. Рецимо, у Новој Гвинеји, код народа Манеку, пронађене су статуе од девет метара вишег претка. Узгред, својом мајком они називају луну.
То откриће захтева објашњење. И ево, у Немачкој се, почетком века, појављује извесни Ханс Хорбигер, који истиче нову теорију. Њена суштина је у томе да је садашњи Месец тек четврто тело које привлачи наша планета.
Сва претходна тела су пала на њену површину, изазивајући у сећању људи спомен на пропаст цивилизације. О мери неотклоњивог приближавања наредног небеског тела на Земљи се мењала сила теже и њене површине су походила космичка зрачења. Захваљујући томе, организми брзо расту и мутирају.
Тако је у најдубљој древности поникла раса боголиких гиганата са надљудским моћима. Управо ти јунаци и полубогови насељавају легенде, митове и теолошке концепције разних времена и народа.
Краљ гигант, човек-бог, сакупља и усмерава енергију читавог друштва. Живи импулси које он шаље, одржавају небеска тела на својим орбитама, успоравајући њихов пад. Отуда легенда о Атланту.
После наредног пада небеског тела, потомци тих гиганата су се изродили претворивши се у џинове-људождере: Уран и Сатурн почињу да једу своју децу.
Приближавање наредног Месеца изазваће то исто. Расе деградираних, поникле у безмесечном периоду, подврћи ће се селекцији. Аријевци, који крију у себи зрна будућих мутација, узвисиће се поново.


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable