DUHOVNI LEK ZA DEPRESIJU

Уредник: gresnica

Ravens Daughter

DUHOVNI LEK ZA DEPRESIJU

Порукаод Ravens Daughter » 07 Мар 2012, 06:06

O GORDOSTI I GNEVU
O ŽALOSTI I OČAJANJU



Bludnike mogu izlečiti ljudi, pokvarene – anđeli, a gorde – samo Bog.



O ljudskim strastima najviše su mislili i o njima pisali oni koji su ih najdublje u sebi preživljavali - bili su to hrišćanski svetitelji i oci Crkve kroz vekove, a naravno, i veliki stvaraoci kroz istoriju.Mnogo kasnije, tek od 19.veka, strastima su se bavili i učeni psiholozi da bi i oni, kao i njihovi slavni prethodnici, iako proučavajući strasti na drugi način, stigli do sličnih zaključaka o prirodi strasti, njihovim uzrocima, načinima njihovog manifestovanja, kao i čovekovoj borbi sa njima.
Za svetog Jovana Lestvičnika "strast je zlo", sadržaj pomisli i htenja koja teže u duši ka štetnim željama i grešnim delima.U ranohrišćanskoj literaturi strasti se dele, prema prirodi čovekovoj, na duševne i telesne strasti, među kojima je osam osnovnih, i to: črevougodije(neumerenost u jelu i piću), blud, srebroljublje, gnev, pečal(žalost, tuga),uninije, slavoljublje i gordost. Prve dve strasti su telesne, jer bude naša čula, ostale su duševne."Neki vele", piše sv. Jovan Lestvičnik, da strast obuzima telo zahvaljujući pomislima srca. A neki, naprotiv tvrde da telesni osećaji rađaju nečiste misli…Neke strasti iz duše prelaze u telo, a druge idu obratnim putem. Ovo drugo se dešava ljudima koji žive u svetu, a prvo se zbiva sa onima koji se nalaze u monaštvu, pošto nemaju ni prilike za to".
Ovakvim razmišljanjem o strastima Jovan Lestvičnik iz 6/7. veka nagoveštava savremene naučne hipoteze o odnosu emocija i tela; tako po jednoj hipotezi ( Džems - Langeovoj), bez telesnih promena koje prate percepciju opasnih objekata ili situacija, nema ni razvoja straha, dok po drugoj hipotezi( Kenon – Bardovoj), emocije ne zavise od promena koje se dešavaju na periferiji tela, već su telesne promene posledica doživljene emocije.
Prema mišljenju gotovo svih otaca Crkve, gordost (ali i zavist), najteža je i najpogubnija strast.Ona je "staro zlo" jer je njome otpao od Boga zavidljivi Lucifer, pao je i Adam, a i mi svi padamo njome iz dana u dan.Gordost je mati svakog drugog greha, jer je u svakom od sedam ( smrtnih) grehova sadržana i gordost. Zbog toga je tako teško sa njome se boriti. "Gordost je" prema Pouci XXIII u Lestvicama " odricanje Boga, pronalazak demona, nipodaštavanje ljudi, majka osuđivanja, potomak pohvala,znak duhovne jalovosti, proterivanje pomoći Božije, preteča ludila, vinovnik padova. Podloga epilepsije, izvor gneva, vrata licemerstva, podupirač demona, čuvar grehova, uzročnik nemilosrđa neznanje za samilost, surovi islednik, nečovečni sudija, protivnik Boga, koren"hule".
Ne znam da li je još koju ljudsku strast sv.Jovan Lestvičnik definisao sa ovolikim mnoštvom raznolikih, u osnovi sličnih svojstava.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3812
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 08 Мар 2012, 17:04

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН КАСИЈАН

ПРЕГЛЕД ДУХОВНЕ БОРБЕ



IV

ОПШТИ ОПИС СТРАСТИ И БОРБЕ СА ЊИМА

14. Постоји осам главних страсти: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније, таштина и гордост.

15. Постоје две врсте страсти: природне, које се рађају из природних потреба, као нпр. стомакоугађање и блуд, и неприродне, које немају корен у природи, као на пр. среброљубље. Њихова дејства се, пак, испољавају на четири начина: неке дејствују само у телу и преко тела, као стомакоугађање и блуд, а неке се испољавају и без садејства тела, као сујета и гордост; затим, неке се побуђују споља, као среброљубље и гнев, а неке произилазе из унутрашњих узрока, као униније и туга. Такво пројављивање дејства страсти даје нам повод да код њих допустимо још два рода делећи их на плотске и душевне: плотске се рађају у телу и тело хране и наслађују, а душевне произилазе из душевних склоности и хране душу, док на тело често делују разорно. Последње се лече простим унутрашњим лечењем срца, а плотске се лече двојаким лековима - и спољашњим и унутрашњим.

16. Појаснићемо нешто од реченога опширнијим расуђивањем. Имајући узрок у телу, страсти стомакоугађања и блуда се понекад буде без садејства душе, једино због узбуђивања потреба из којих произилазе. Међутим, оне повлаче и душу због њене заједнице са телом. Ради обуздавања њиховог насртања није довољно само напрезање душе, већ је, при томе, неопходно и тело укротити постом, бдењем, изнуравањем помоћу труда, те прибећи привременој усамљености, а често и потпуном отшелништву. Оне произилазе из порочности душе и тела, те могу да се савладају једино њиховим обостраним трудом. Сујета и гордост се у души рађају без посредства тела. Јер, какву потребу сујета има за било чим телесним, када душу доводи до пада једино због жеље за похвалом и славом? Или, какво је телесно дејство имало удела у паду луцифера у гордост. Он ју је зачео једино у души и помисли, као што говори пророк: А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо... изједначићу се са Вишњим (Ис.14,13-14). За такву гордост он није имао никакав подстрек споља. Она се родила и у целости сазрела у његовој унутрашњости.

17. Ових, дакле, осам страсти, имају различито порекло и различито деловање. Међутим, првих шест, тј. стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније су међусобно сједињени неким нарочитим сродством, тј. претераност у једној доводи до следеће. Јер, од претераног стомакоугађања неопходно произлази блудна похоту, од блуда [се јавља] среброљубље, од среброљубља гнев, од гнева туга, од туге униније. Због тога се против њих треба борити истим тим поретком, прелазећи у борби са њима од претходне ка онима које следе: да бисмо победили униније, најпре треба да савладамо тугу; да бисмо прогнали тугу, претходно треба да савладамо гнев; да бисмо угасили гнев, треба да згазимо среброљубље; да бисмо ишчупали среброљубље, треба да укротимо блудну похоту; да бисмо савладали блудну похоту, треба да обуздамо страст стомакоугађања. И преостале две страсти, тј. сујета и гордост, на исти се начин међусобно сједињују: појачавање прве постаје почетак друге. Од претеране сујете се рађа страст гордости. Истим поретком се стиче и победа над њима: да би се истребила гордост потребно је да се савлада сујета. Међутим, оне се по врсти не сједињују са претходних шест. Оне се не рађају од њих, него, напротив, по њиховом истребљењу. У ове две страсти ми упадамо нарочито после победе и тријумфа над осталим страстима. Уосталом, премда се налазе у наведеном међусобном односу, ових осам страсти се чешће раздељују на четири савеза: блудна похота се нарочитим савезом сједињује са стомакоугађањем, гнев са среброљубљем, униније са тугом, а гордост са сујетом.

18. Ниједна од страсти се не испољава на само један начин. Тако се стомакоугађање испољава на три начина: или рађа жељу за јелом пре одређеног часа, или захтева јела до пресићења, не разликујући каквоту хране, или захтева укусну храну. Отуда имамо исхрану без правила, прождрљивост и сластољубље. Од ове три [страсти] произилазе разни зли недузи у души: од прве се рађа гунђање на манастирски устав, од кога до неподношљивости узраста незадовољство манастирским животом, за којим обично брзо следи и бекство из манастира; од друге се буди похота и сладострашће; а трећа доводи до среброљубља и не даје места сиромаштву Христовом.

Постоје три облика блудне страсти: први се врши кроз мешање једног пола са другим; други настаје без мешања са женом, због кога је Господа поразио Онана, сина патријарха Јуде (Пост.38,9-10), и који се у Писму назива нечистотом; трећи се чини умом и срцем, и о њему Господ говори у Јеванђељу: Сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу свом (Мт.5,28). На ова три облика блажени апостол је указао у следећем стиху: Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи:блуд, нечистоту, страст, и остало (Кол.3,5).

Постоје и три облика среброљубља: прво ономе ко се одрекао од света не допушта да се обнажи од сваке врсте поседовања; друго онога ко је већ све раздао ништима подстиче да опет стекне исто такво имање; треће распаљује жељу за стицањем у ономе ко пре није ништа имао.

Постоје три облика гнева: први је онај који букти у унутрашњости; други је онај који се испољава у речи и на делу; трећи је онај који дуго време тиња и назива се злопамћењем.

Туга има два облика: први наступа по престајању гнева, или се јавља при нанесеним штетама и губицима и неиспуњеној жељи; други настаје од бојазни и страхова за свој удео, или од неразумних брига.

Постоје и два облика унинија: један баца у сан, а други изгони из келије.

Таштина је разнообразна, али се могу разликовати два главна облика: у првом се превазносимо телесним преимућствима и видљивим стварима; у другом се распаљујемо жељом за сујетном славом због духовних предмета.

И гордости има две врсте: прва је плотска, а друга - духовна, која је штетнија. Она нарочито искушава оне који су напредовали у неким врлинама.

19. Ових осам страсти искушавају сав род људски, премда не нападају све на исти начин. Јер, у једном главно место заузима дух блуда, у другоме превладава гневљивост; у једноме влада сујета, а у другом господари гордост. Према томе, премда све страсти нападају на све, свако од нас им робује на различит начин и различитим редом.

20. Стога треба да водимо борбу са тим страстима. Откривши која му страст нарочито штети, свако треба против ње да усмери главну борбу, употребљавајући свако старање и бригу за њено праћење и савлађивање, усмеравајући против ње копља свакодневних постова, бацајући на њу свакоминутне стреле срдачног стењања и уздисања, и непрестано проливајући сузе у молитви Богу ради прекраћења борбе која га смућује. Јер, нико не може савладати ни једну страст док се не убеди да својим старањем и трудом не може да однесе победу над њом, иако је, да би се очистио од ње, и сам дужан да даноноћно пребива у сваком труду и сваком старању.

21. Када такав борац осети да се ослободио од своје главне страсти, треба да са пуном пажњом разгледа скровишта свога срца како би, увидевши која је од преосталих страсти најснажнија, сва духовна оружја подигао против ње. Побеђујући на тај начин сваки пут главну страсти у себи, он ће брже и лакше одржати победу над осталим, слабијим.

22. Када победиш једну или неколико страсти, не треба да се превазносиш. Иначе ће Господ, увидевши надменост твога срца, престати да га ограђује и штити, и ти ћеш, остављен, опет бити смућиван страшћу коју си, уз помоћ благодати Божије, већ био победио. И пророк не би почео да се моли: Немој предати, Господе, зверима душу која ти се исповеда (Пс.73,19), да није знао да се они који се превазносе срцем поново препуштају страстима које су победили како би се смирили.

Ravens Daughter

Порукаод Ravens Daughter » 09 Мар 2012, 07:43

Zaboravih da napišem da je DUHOVNI LEK ZA DEPRESIJU - knjiga, baš tako naslovljena. izdavač je "Pravoslavac" – Šabac.


&

Čovekova borba sa strastima, odnosno gresima našim, preme učenju Hrišćanstva, divovska je, neravnopravna i doživotna borba u kojoj pobednik može biti čovek samo ako mu je" Bog pomoćnik", jer su čovekove prirodne moći ništavne u poređenju sa moćima ovih prirodno – neprirodnih moći (neprirodnih zbog hrišćanskog učenja o paloj prirodi ljudskoj). Divovska je i doživotna borba, jer se to Jakov rve sa Bogom, tj. grešna i pala ljudska priroda sa "neprirodnom" hrišćanskom verom. Sa ovakvom ocenom borbe ljudske prirode i vere (moralne zabrane u nama!), složili bi se i savremeni psiholozi, naročitooni Frojdove, Adlerove i Jungove orijentacije, zaslužni za empirističke i kliničke dokaze o destruktivnoj (ali i konstruktivnoj) snazi ljudskih nagona( seksualnog i agresivnog ) i ljudske patologije.Nisam, ipak, siguran da bi se ovi veliki psiholozi 20.veka složili sa sv. Jovanom Lestvičnikom kada ovaj piše: "Bog nije stvorio,ni načinio zlo. Stoga su u zabludi izvesni ljudi koji tvrde da su neke strasti u ljudskoj duši prirodne. Oni ne znaju da smo mi pozitivna svojstva duše pretvorili u strasti". Ovde bi, možda, od pomoći bio pojam sublimacije u psihoanalizi, pod kojim bi trebalo, sa hrišćanskog gledišta, razumeti, ne uništavanje strasti, već njihovo preobražavanje, tačnije, vraćanje strasti na njihova prvobitna pozitivna svojsta, zadržavajući pri tome njihovu energetsku vrednost. U procesu razvoja čoveka, njegovog fizičkog i psihičkog bića, od detinjstva do zrelog doba, gordost je prirodno "uračunata" u razvoj samosvesti, u sam tok obrazovanja detetovog Ja.Kada dete sa tri, četiri godine spontano i radosno usklikne:"Ja sam Ja", ponavljajući nesvesno Jahveovo predstavljanje Mojsiju, čuvenim višesmislenim rečima :"Ja sam Onaj koji jesam", ili, u nešto drugačijem prevodu sa hebrejskog ( Ehjeh ašer ehjeh) – "Ja sam onaj koji ću biti tu"(sama reč Jahve znači:Ja ću biti tu, ili, biću prisutan,vodiću, pomagaću, snažiću) – već je u detetu začeta gordost. Ovaj početak osvešćivanja sebe kao individue za buduću ličnost – koja će se zvati i znati da se zove Petar Petrović, na primer, sa punom svešću i znanjem da potiče iz porodice crnogorskog vladike Vasilija Petrovića, koji je prvi vodio svoj narod u Rusiju, sa saznanjem ispunjenim ponosom da je pravoslavna vera koja je dala njegovoj porodici jednog svetitelja (svetog Petra Cetinjskog) i jednog književnog genija (Njegoša) – može da se dalje razvija, u toku budućeg života ovog deteta, u dva pravca. Ovaj začetak ponosa (ili gordosti) kada se detetu sam Bog otkriva svojim Jastvom, može služiti podvigu individuacije, ili oboženja,rečju, radosnom i dobrovoljnom služenju Bogu, čiju je"sliku i priliku" od Njega čovek rođenjem dobio, ili se ovaj Božiji lik u njemu i radosni ponos da čovek taj lik sledi može izopačiti u lucifersku gordost budućeg "ničeanca", čovekoboga – Kirilova, Stavrogina,Ivana Karamazova, svih Ivana u nama, vodeći u propast ovakvog, Bogom neosveščenog, ili još gore, svesnog bogootpadnika. Moguće je na psihološki način objašnjavati neophodnost pojave i trajanja gordosti u čoveku – čovekovom beskrajnom slabošću, njegovim, više ili manje, trajnim osećanjem inferiornosti, kako u odnosu na svemogućeg, nevidljivog ineshvatljivog Boga(ukoliko ga čovek uopšte priznaje i u njega veruje),tako i u odnosu na nikad do kraja ukrotivu, do kraja shvatljivu prirodu, od koje čovek silom otima njene strašne moći, osećajući pri tom ( zbog ove otmice), svesno ili nesvesno, jako osećanje krivice. Sve što je prometejsko u čoveku, a što nije svesno svoga božanskog porekla- lancima gordosti privezan je čovek za zemaljske stene smrti – osuđeno je da mu na Kavkazu orlušine razjedaju utrobu.

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Порукаод Rale » 10 Сеп 2013, 15:01

Malo je neukusno ulaziti u neke rasprave ili polemike.
Ali bih ja nesto napisao sa iskrenom nadom i verom da mi necete zameriti,jer pisem krajnje dobronamerno,nikako da bih izazvao polemiku,mada i razmena misljenja i iskustva moze svima nama biti od koristi.
Mi danas zivimo u XXI,a ne IV veku.Svi smo svedoci potpunog moralnog i duhovnog rasula u nasem drustvu koje traje decenijama,a sada poprima svoj vrhunac.Vera kod nas ljudi u Boga je oslabila,ili je mlaka.Istina je da su crkve punije nego ranije,da se narod budi,jer pritisla je teskoba,muka,treba naci smisao zivota,treba izdrzati ovaj zivot,a pri tom sacuvati dusu i savest.
Ali bolno je pitanje ima li pastira danas u crkvi dovoljno koji bi odgovorili na sve izazove koje pred nas stavlja zivot,iskusenja su prevelika,a pastira pravih malo.
Nas Sveti Vladika Nikolaj Velimirovic je govorio i pisao "XVIII vek je bunt protiv crkve,XIX vek bunt protiv Boga,a XX savez sa satanom"treba da imamo ove reci na umu.Jer nas sam Vladika zeli upozoriti da nas cekaju velika iskusenja.A jedno od njih je i depresija,i to ozbiljno iskusenje. Depresija nije tako bezazlena stvar,da bi se mogla leciti lako,to je ozbiljan dusevno-duhovni poremecaj,kome ako se ne pristupi ozbiljno u lecenju i shvatanju problema ishod bolesti moze biti i jako los.
Na zalost danas nema staraca,duhovnika,kao u proslim vremenima,pa zato nesmemo zaobici ni strucnu pomoc lekara. Ima poboznih psihijatara,psihologa,koji nam uz hriscanski nacin zivota mogu mnogo pomoci da resimo svoje probleme,bolje reci da radimo na njima da bih dosli do isceljenja ,i kao licnosti jacale i duhovno napredovale.
Naše je samo ono što poklonimo drugima
Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Порукаод Rale » 10 Сеп 2013, 15:30

Evo sta na temu DEPRESIJE kaze ruski lekar psihijatar DIMITRIJE AVDEJEV,koji je ujedno i pravoslavni hriscanin.

U nekim slucajevima ,depresija je povezana sa cinjenicom da je u odredjenim delovima mozga nivo biohemijskih materija(neuromedijatora),kao sto su serotonin,dopamin,noradrenalin,prakticno na nuli,i zbog toga se covek oseca pesimisticno,potisteno,loseg je raspolozenja.Postaje neaktivan.Rodjaci i poznanici pokusavaju da nekako uticu na njega:"Pocni da radis,vise se moli"A on ne moze to da ucini zato sto je bolestan.U prvoj fazi neophodna je lekarska pomoc.A kako se bude oporavljao,bice mu potrebnija psiholoska i duhovna pomoc.
Postoje i depresije-i njih ima znatno vise-koje su posledica porobljenosti duse od strane grehovnih strasti camotinje i tuge.Ovo je sustinski vazno.I svestenici i lekari treba da razlikuju kada se radi o grehu a kada o bolesti.

Iz knjige Dimitrije Avdejev -STO PITANJA PRAVOSLAVNOM PSIHOTERAPEUTU
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1629
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 24 Дец 2013, 17:37

..psihoterapija ne zna za granice ljudske vještačke
ona ima za cilj da omete useljene razloge
koji su često sugestije i ljekovi samo
pogoršavaju...
Depresije nemaju izvore ustaljene jer nijesu produkt nesporazuma materijalnih nego nesamerljivo duhovnih
i
samo treba 'opsjednutog' malo ,- 'pogurati'
bez 'Gurua' i medikamenata koji kad prestane dejstvo
povratna sprega je višestruka...

Корисников грб
sensej
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1236
Придружен: 13 Дец 2005, 21:35

Порукаод sensej » 30 Нов 2014, 09:14

...faraon počasti
ali
pomanje je u ovoj oblasti
bar tada bio
...samo bih mu ovo reći htio,
Depresije su samo kod ljudi koji imaju jak osjećaj moralni i kod onih koji ne mogu nova stanja da prevare
i tada potrebuju sa vani pomoći...
...a, svaka je dobrodošla
ako je od dobrodošlih...
...tako misli Sensej danas...