Danasnja zacala

Уредник: gresnica

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 05 Нов 2009, 09:52

Уторак 22. по Духовдану- 03.11.2009.

Кол. 256 (2:20-3:3)

20. Ако, дакле, умријесте са Христом за стихије свијета, зашто се држите
прописа као да живите у свијету?
21. Не додирни, не окуси, не опипај!
22. По заповијестима и наукама људским; а то све пропада употребом.
23. Ово је само на изглед мудрост у самовољном служењу и понизности и
мучењу тијела, а није од неког значаја за задовољење тијела.
1. Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе гдје Христос
сједи с десне стране Бога.
2. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи.
3. Јер умријесте и ваш је живот сакривен са Христом у Богу.

Лк. 44 (9:23-27)

23. А свима говораше: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и
узме крст свој и за мном иде.
24. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој
мене ради, тај ће га сачувати.
25. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а себе упропасти или
себи науди?
26. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи њега ће се Син Човјечији
постидјети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
27. А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овдје који неће
окусити смрти док не виде Царства Божијега.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години


УТОРАК

Не стиди се да исповедаш Господа Исуса Христа оваплоћеним Сином Божијим, који нас је искупио својом крсном смрћу, а Васкрсењем и Вазнесењем својим нам открио улаз у Царство небеско. Уколико се постидиш и Он ће се постидети тебе када дође у слави својој и Очевој и светих анђела (Лк.9,26). Данас је у друштво ушла мода да се уопште не говори о Господу и о спасењу, док је раније само о томе било речи као о најважнијој ствари. Срце радо заволи реч о ономе чему је наклоњено. Значи ли то да је срце почело да буде мање наклоњено ка Господу? Судећи по речима, изгледа да је тако. Једни га уопште не знају, други су хладни према Њему, док они који имају топлину према Њему уопште не заводе реч. А и свештенство ћути. Дошло је до тога да је реч о Господу Спаситељу и о нашем главном делу - спасењу, искључена из круга тема које су прихваћене у друштву. "Шта,- рећи ћете,- зар треба само о томе говорити?" Зашто само о томе? О свему се може говорити са те тачке посматрања, тако да сваки разговор буде осењен духом Христовим. Тада ће и бити могуће погодити ко говори - Хришћани или незнабошци. Сада, пак, ви то не можете познати ни по речима, ни по списима. Погледајте све журнале: о чему све тамо не пишу? Међутим, нико није рад да поведе реч о хришћанском животу. Мудријашко време!
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 05 Нов 2009, 09:55

Среда 22. по Духовдану - 04.11.2009.

Кол. 259 (3:17-4:1)

17. И све што год чините ријечју или дјелом, све чините у име Господа Исуса
Христа, захваљујући Богу Оцу кроз Њега.
18. Жене, покоравајте се својим мужевима, као што доликује у Господу.
19. Мужеви, љубите жене ваше и не срдите се на њих.
20. Дјецо, слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу.
21. Оцеви, не раздражујте дјеце ваше, да не клону духом.
22. Робови, будите послушни у свему вашим господарима по тијелу, не
радећи само притворно као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи
се Бога.
23. И све што год чините, од срца чините, као Господу, а не као људима,
24. Знајући да ћете од Господа примити као награду насљедство, јер Господу
Христу служите.
25. А који чини неправду, примиће што је скривио, и не гледа се ко је ко.
1. Господари, правду и једнакост указујте робовима, знајући да и ви имате
Господа на небесима.

Лк. 47 (9:44-50)

44. Ставите ви у уши своје ове ријечи: Син Човјечији биће предан у руке
људи.
45. А они не разумијеваху ову ријеч; јер бјеше сакривена од њих да је не
схвате; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.
46. А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи.
47. А Исус знајући помисао срца њихова, узе дијете и постави га крај себе,
48. И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; а који мене
прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима
вама, тај је велики.
49. А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом
твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас,
с вама је.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години:

СРЕДА



Ко мене прима, прима Онога који је мене послао, рекао је Господ (Лк.9,48). Онај који га је послао јесте Бог. Према томе, ко исповеда Господа, исповеда Бога. Ко, пак, Њега не исповеда, ни Бога не исповеда. Рећи ћеш: "Ја исповедам Христа као великог, премудрог, свечовечанског учитеља". Не! Исповедај га онако како је Он сам о себи говорио. Он говори да су Он и Отац једно, да су Лица једне Божанске суштине, особена, али једночасна и сапрестолна. Онај ко га не исповеда на тај начин, ма како га иначе величао, једнак је ономе који га уопште не исповеда. А ко Њега не исповеда, не исповеда ни Оца, не исповеда ни Бога. Ма каквим се богопоштоваоцем показивао, ти не поштујеш Бога уколико не исповедаш Господа Исуса Христа за Сина Божијег јединородног, који се ради нас оваплотио и који нас је својом крсном смрћу спасао. Није свеједно каквог Бога исповедамо, нити је само исповедање довољно. Они који се поклањају сунцу и звездама или неким измишљеним предметима, не називају се богопоштоваоцима зато што поштују нешто што није Бог. Ни онај ко не исповеда Господа није богопоштовалац, будући да не исповеда Њега који је истинити Бог. Истинити Бог није без Сина, савечног и сабеспочетног. Стога, уколико не исповедаш Сина, не исповедаш ни Бога истинитог. Каква је вредност твог исповедања, једини Бог ће расудити. Нама је Бога открио истинити Бог, и изван овог Откривења није могуће имати истинитог Бога.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 05 Нов 2009, 09:57

Четвртак 22. по Духовдану - 05.11.2009.

Кол. 260 (4:2-9)

2. У молитви будите истрајни; бдите у њој са захваљивањем,
3. Молећи се уједно и за нас, да нам Бог отвори врата ријечи, да казујемо
тајну Христову, због које сам и свезан,
4. Да је објавим као што треба да говорим.
5. Мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме.
6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како
треба свакоме одговорити.
7. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и
сарадник у Господу,
8. Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца
ваша,
9. С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам
казати све како је овдје.

Лк. 48 (9:49-56)

49. А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом
твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас,
с вама је.
51. И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто
одлучи да иде у Јерусалим.
52. И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско
да припреме за њега.
53. И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим.
54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли
да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби, као и Илија што учини?
55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа.
56. Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И
отидоше у друго село.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години


ЧЕТВРТАК




Како се односити према онима који не верују, који не исповедају Господа? Исто онако како се Господ поставио према селу које га није примило. Показујући много жара, младалачка ревност је хтела да са неба на њих сиђе огањ. Међутим, Господ је задржавао: Не знате каквог сте ви духа... Господ Спаситељ није ништа урадио онима који га нису примили (иако прихватити Њега значи прихватити спасење). Обишавши их, Он је пошао у друго село (Лк.9,55-56). Њих је оставио себи самима. Тако и сада треба чинити. Пусти неверујуће да иду својим путем, а верујуће својим. Бог је Онај који ће све распоредити у своје време. За њих се треба молити и треба их жалити. Треба желети да и они познају истину и тражити прилику да им се помене о њој. Међутим, када гласно стану да нападају истину, треба им дати одговор са љубављу и поуком. И то је довољно.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 07 Нов 2009, 16:31

Петак 22. по Духовдану - 06.11.2009.

Кол. 261 (4:10-18)

10. Поздравља вас Аристарх, који је сужањ са мном, и Марко, нећак
Варнавин, за којега примисте заповјести, ако дође к вама, примите га,
11. И Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања: они су једини моји сарадници
за Царство Божије који ми бише утјеха.
12. Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако
труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом
Божијом.
13. Јер ја свједочим за њега да има велику ревност за вас и за оне који су у
Лаодикији и за оне у Јерапољу.
14. Поздравља вас Лука, љекар љубљени, и Димас.
15. Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову.
16. И када се ова посланица прочита код вас, настојте да се прочита и у
Лаодикијској Цркви, а ону из Лаодикије да и ви прочитате.
17. И кажите Архипу: гледај службу коју си примио у Господу, да је
испуњаваш.
18. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са
вама! Амин.

Лк. 50 (10:1-15)

1. А потом изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два
пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи.
2. И рече им: Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару
жетве да изведе посленике на жетву своју.
3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу.
5. У коју год кућу уђете најприје кажите: Мир дому овоме!
6. И ако буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде,
вратиће се вама.
7. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик
достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу.
8. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе,
9. И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им; Приближило вам се
Царство Божије.
10. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове,
реците:
11. И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам.
Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије!
12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе.
13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону
била чудеса што су била у вама, давно би се, сједећи у костријети и пепелу,
покајали.
14. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама.
15. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

ПЕТАК



Да ли ће се онима који не примају Господа и на оном свету снисходити, као што им се снисходило овде на земљи? Не, неће. Шаљући седамдесеторицу на проповед, Господ је заповедио да на раскрсницама [места] где их не приме говоре: И прах што нам је прионуо од града вашег за ноге наше, отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије (Лк.10,11). Другим речима: "Ништа нам ваше није потребно. Ми вам не проповедамо из користољубља, већ ради објављивања мира и Царства Божијег. Нећете да прихватите благо? Како хоћете! Ми идемо даље". Тако је заповеђено за садашње време. А шта за будуће? Содому ћe бити лакше у дан онај неголи граду томе (Лк.10,12)! Ради се, дакле, о томе да они који не верују, немају ради чега да се надају снисхођењу Господњем. Док су овде на земљи, остављено им је на вољу. Међутим, кад дође смрт, сва ће се грозота "гнева" Божијег обрушити на њих. Велика је несрећа наћи се међу неверницима! Ни на земљи им није пријатно, будући да без Бога и Господа Исуса Христа, Спаситеља и Искупитеља, све изгледа мрачно и неутешно. А тамо? Њихово стање се ни речју не може описати, нити се уобразиљом може замислити. Утешније би било уништење, али ни оно неће бити омогућено.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 07 Нов 2009, 16:34


Субота 22. по Духовдану - 07.11.2009.


2. Кор. 178 (5:1-10)

1. Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, тјелесни шатор, разруши, имамо
здање од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима.
2. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан,
3. Тако да се и обучени, не нађемо наги.
4. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се
свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно.
5. А онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, који нам је и дао залог
Духа.
6. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у тијелу, удаљени смо од
Господа;
7. Јер вјером ходимо а не гледањем;
8. И постајемо смјели и више волимо отићи из тијела и настанити се код
Господа.
9. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овдје, било да одлазимо, да
будемо Њему угодни.
10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што
у тијелу учини, било добро или зло.

1. Сол. 270 (4:13-17)


13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули,
да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су
уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о
доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом,
сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на
облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Лк. 29 (7:2-10)

2. У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.
3. А кад чу за Исуса, посла му старјешине јудејске молећи га да дође и спасе
му слугу.
4. А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: Достојан је да му то
учиниш,
5. Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.
6. А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаше недалеко од куће, посла капетан
њему пријатеље говорећи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да под
кров мој уђеш;
7. Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци ријеч, и
оздравиће слуга мој.
8. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем
једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође; и слуги својему: Учини то, и
учини.
9. А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим
рече: Кажем вам: ни у Израиљу толику вјеру не нађох.
10. И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години


СУБОТА


Каква је само светла личност капетан! Како је он дошао до вере којом је превазишао све Израиљце, који су васпитани на Откривењу, пророштвима и чудесима (Лк.7,2-10)? Јеванђеље не каже како, већ само описује његову веру и наводи Господњу похвалу. Пут вере је тајни, сакривени пут. Ко себи самоме може да објасни како се у срцу слажу убеђења вере? Боље од свих објашњава свети апостол, називајући веру даром Божијим. Вера заиста јесте Божији дар. Међутим, неверујући нису без одговорности за своје неверовање. Ако нису без одговорности, значи да су сами криви што им се тај дар не даје. Нема пријемника за њега, па се и не даје. Он нема чиме да се прими. У таквом случају давати било би исто што и трошити у празно. Није лако одредити како душа постаје способна да прими дар вере. Код капетана је видно крајње смирење, без обзира што је био човек на власти, са врлинама и разуман. Зар није, уопште узев, смирење врлина која привлачи велику милост пружања вере? Томе се не треба чудити. Уосталом, сви знамо да су они који не верују гордог духа, и да вера изнад свега захтева да се ум покори под њено иго.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 08 Нов 2009, 09:30

Недеља 22. по Духовдану - 08.11.2009.

Гал. 215 (6:11-18)

11. Видите како вам великим словима написах својом руком!
12. Који хоће да се допадну по тијелу, они вас приморавају да се обрезујете,
само да не буду гоњени за крст Христов.
13. Јер ни сами обрезани не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да би
се вашим тијелом хвалили.
14. А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега
Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету.
15. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него
нова твар.
16. И који год буду живјели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на
Израиљ Божији.
17. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на
тијелу својему носим.
18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.

Лк. 83 (16:19-31)

19. Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно
се весељаше сваки дан.
20. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима
његовим гнојав,
21. И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и
пси долажаху и лизаху гној његов.
22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије
и богаташ, и сахранише га.
23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека
Авраама и Лазара у наручју његову.
24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека
умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме
пламену.
25. А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу
своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш.
26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да
они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама
прелазе.
27. Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега;
28. Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на
ово мјесто мучења.
29. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.
30. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће
се.
31. А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих
васкрсне, неће се увјерити.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ДРУГА ПО ДУХОВИМА



Прича о богаташу и Лазару показује да ће се они који нису живели како треба, изненада отрезнити, премда им неће бити могуће да поправе свој положај. Њихове очи ће се отворити и они ће јасно видети у чему је истина. Сетивши се да је на земљи много слепих, сличних њима, они ће желети да неко од умрлих буде послан да их увери да треба живети и ствари разумевати по указању Откривења Господњег. Међутим, и у томе ће бити одбијени зато што је за оне који желе да знају истину довољно само Откривење. За оне, пак, који не желе и не воле истину, ни само васкрсење мртвога неће бити убедљиво (Лк.16,19-31). Осећање овог богаташа из приче насигурно деле сви који одлазе одавде. По тамошњем убеђењу (које ће бити убеђење свих нас), јединствено руководство на путу живота јесте Откривење Господње. Међутим, за многе ће тамо бити касно за такво убеђење. Оно би у овом животу било добро дошло, иако га многи немају. Поверујемо, у крајњем случају, сведочанству тамошњих, преносећи себе у њихово стање. Они који се налазе у мукама неће лагати. Жалећи нас, они би хтели да се отворе наше очи како и ми не бисмо дошли на место њиховог мучења. О том предмету не бисмо смели да говоримо, као што, често, говоримо о обичним стварима: "Може бити да ће то некако и да прође". Не, то већ неће проћи било како. Треба да имамо основано осведочење да нећемо допасти на место богаташа.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable