O molitvi za samoubice

Уредник: gresnica

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

O molitvi za samoubice

Порукаод gresnica » 24 Јул 2008, 22:19

О МОЛИТВИ ЗА САМОУБИЦЕ

ПРЕДГОВОР
Ако посматрамо данашњи свет у светлости Светога Писма и учења Светих отаца, пред нама се открива страшна слика. Ми увиђамо, да не знајући Бога или одступивши од Њега, цело наше бедно човечанство рађа самоубице. Ако душа не спозна Бога у овом животу, није способна да пређе у Живот Вечни. Први човек је постао и први самоубица, Адам. Саздан Свеблагим Творцем бесмртан, он је сам одлучио себе од Источника бесмртности, Бога. Својим сагрешењем он је убио себе за живот у Богу, за вечност. И мада је по сагрешењу Адам живео још пуно година, то је био живот телесни, лагано умирање и примицање ка смрти, ка тами ада.
Бог обнавља свакога ко приступа Тајни Крштења, враћајући му благодат Светога Духа, рађајући га за Живот Вечни, сједињујући га изнова са Собом. Свакоме даје време да изабере живот или смрт.
Живот је у Христу, у Његовој Светој Цркви, у Њеним Тајнама, у испуњењу заповести Божјих, у молитвеном општењу с Њим. Смрт је ван Христа и Његове Цркве, у сваком нарушавању заповести, у свакој врсти греха.
Ђаво сада жање обилну жетву. По учењу Цркве, некрштени и иноверци, они који се нису родили Светим Крштењем, иду после смрти у смрт вечну, а од крштених православних хришћана такав удео имају сви који су умрли без покајања. Живот у греху, у поробљености страстима, удаљује човека од Бога и он ступа у општење са сатаном. Умревши без покајања, не измиривши се с Богом, душа допада сатани, као припадајућа њему.
Од свих смртних грехова самоубиство је најстрашније, зато што за сваки грех човек има времена да се покаје, и нема тог греха који Господ неће опростити искрено кајућем се, док самоубиство лишава човека покајања; истовремено умирући, и тело и душа, постајући неспособни за блажену вечност и отпадајући од Бога.
А ако човек убија себе ради испуњења заповести Божијих, ради спасења душе? На таквоме ће се испунити речи Господа: “Ко изгуби душу своју мене ради, спашће је “ (Мт. 17, 39). Такав човек, који из љубави према Господу одлучи да је боље да умре, него да наруши заповести, заиста налази душу своју у вечности и прослављен је од Господа и Његове Цркве. Такво самоубиство не одлучује душу од Бога већ је заувек сједињује с Њим. Значи, главна је намера, расположење срца човечијег, због чега човек лишава себе живота. Грех самоубиства је у томе што човек диже побуну против стваралачког и промислитељског поретка Божијег и против сопственог назначења, самовољно прекраћујући живот, који не припада само њему, већ и Богу, и ближњима, и који му је дарован за усавршавање и тражење Бога - одриче се од свих поверених му дужности и постаје неспособан за загробни живот.
О обавезама нашим у земном животу, према Богу, говори свети апостол Павле: “Нико за себе не живи и нико за себе не умире ... Ако живимо, ако умиремо, Господњи смо.” (Рим. 14: 7,8)
Самоубица крши и природни закон: “Јер нико никада своје тело не омрзе, него га храни и негује” (Еф. 5: 29).
Говоре да се не може свако одлучити за тај смели поступак. Код незнабожаца, самоубиство се чак хвали као подвиг. У сатанистичким сектама, посвећеним у дела сатане, које сарађују са њим, чланови по правилу завршавају живот самоубиством, изражавајући тиме свој бунт против Бога. Самоубиство није хероизам, већ малодушност, зато што човек не жели да носи свој животни крст, очекује да ће га се тим чином ослободити. Но, о тешко души самоубице! Тек када пређе праг смрти, постане му јасно како га је лукави враг обмануо, његова смрт се показује не спасењем већ почетком ужасних и вечних мука.
Свако самоубиство је резултат деловања мрачних демонских сила и велико славље за њих.
“ Пали анђели непрекидно смућују цело човечанство и сваког човека посебно; нема злодела, нема преступа у коме они нису били изазивачи и учесници”. (Св. Игњатије: “Слово о смрти”).
Цео наш живот је непрестани рат са палим духовима злобе, битка се води за сваку душу, а бојно поље је срце човеково. Пуно људи гине због неприпремљености за ту невидљиву борбу, будући без оружја против моћног и беспоштедног сатане.
Но нећемо очајавати за своје спасење. Над целокупном творевином је недокучива промисао Творца, који сву васиону води ка своме назначењу. Она су несхватљива и неразумљива нама који имамо ограничен земаљски разум. Ми можемо само са страхопоштовањем и смирењем пред својим Промислитељем и Богом, предати себе у Његове руке. Он је, по великој својој љубави према нама, даровао нам оружје којим ми до краја овоземаљског живота можемо, о Господе, одолети свим нападима демонским. Какво је то оружје, покушаћемо да покажемо на следећим примерима.
Прича раба Божјег Н.: “ Био је Велики Пост и први пост у моме животу. Строго сам постио.
Само сам једном нарушио пост. После тога сам уобразио да сам нешто постигао и да ми сада сатана не може ништа. Све ово се догађало после Пасхе, у Светлој Седмици. Ушавши у собу рекао сам:
“ Сатана, ти ми сада не можеш ништа, издржао сам пост“. (Управо - ја, и то све без Бога). И одмах после тога сам почео пити, и то не просто пити већ само се опијати. Једном сам дошао кући изјутра пијан. Родитељи су ме почели корити зашто сам, кажу, пијан већ од јутра. И тада ме је обузело смућење. Ушао сам у кухињу. Руке су саме дограбиле нож. И када сам забио у себе нож, приметио сам да су руке биле као прекривене длаком (она је била као од сомота - баршуна али неосетна). Осећао сам да мојим рукама управља неко са стране. Изгубио сам свест. Отворио сам очи на операционом столу.”
Господ је попустио рабу своме Н. то искушење због његове гордости, јер је он заборавио да без помоћи Божје не можемо ништа добро чинити. Али, по милости Својој, Господ је сачувао њега од смрти дарујући му времена за покајање и исправљање и нама на поуку. Он је, говорећи о себи, смиривао се и одгонио гордост и тако посрамио ђавола, разобличивши га, а ми се престанимо гордити и увек и у свему призивајмо помоћ Божју и за свако добро и успех благодаримо Господу. Најважније оружје у нашој борби је смирење.
Следеће је - крсно знамење. Самоубица не носи крст око врата. Ђаво најпре наговара човека да скине крст и тада, добија власт над њим, пошто га је одвојио од Крста а тиме и од Спаситеља.
Свети праведни Јован Кронштатски пише: “Слава Ти Господе, никада не слаби сила Крста Твога! Када ме ђаво напада греховним помислима и осећањима а ја осећам тескобу у срцу, прекрстим се неколико пута са вером, тада одједном греховне помисли отпадају од мене, напади ђавола престају и поново осећам слободу у срцу. Крст за оне који верују јесте велика сила која избавља од свакога зла, нарочито од злодејства невидљивих демона.”
Наредно оружје јесте молитва. Ево како је молитва спасла рабу Божју Л. Њој се непрестано јављао глас који ју је наговарао да се обеси. То јој се толико увртело у главу да је она припремила конопац чврсто решена да поступи по ђавољем наговору. Једне ноћи она је зачула крик: “Хоћеш ли још дуго да оклеваш? Иди, обеси се!” Она је узела уже које је било припремљено и већ је пошла када се одједном сетила да је заборавила да се помоли. Молила је се од срца и није ни приметила да је дошло јутро и да људи већ крећу на посао. Тада је и она умирена и спокојна, такође почела да се спрема за одлазак на посао.
Следеће оружје јесте покајање. У житију оптинског старца Илариона записано је следеће: “У Тулској губернији Богородичиног среза, трговац стар 35 година, који није пио, више година је патио од душевне болести: причињавало му се да га неки непознати људи прогоне желећи да га убију.
Та привиђења му ни дању ни ноћу нису давала мира и у њему се већ почела јављати помисао на самоубиство тако да се страх од тога увукао у целу његову породицу. На молбу своје мајке, Н. В. је отишао у Оптински манастир и објаснио своје стање старцу Илариону. Старац је више пута с њим дуго разговарао и пронашао у њему неисповеђени грех који је он прећутао при исповести, сумњајући да ће му га Господ опростити. Старац га је убедио да нема греха који човекољубиви Бог неће опростити ако се за њега покајемо. Потом се трговац за тај грех на исповести искрено покајао, добио опроштај и причестио се Светим Тајнама. Приликом причешћа старац му је рекао: “Сада кад си сједињен са Богом нико те више неће прогањати и оптерећивати ...” И заиста, тако се и догодило: Н. В. се потпуно избавио од својих демонских прогонитеља.”
Уз Божју помоћ се избављамо од демонских мрежа. Али, шта бива са онима који су у ту мрежу већ упали? Да ли се може променити њихов ужасан положај ? Да ли смо ми, пријатељи и родбина, дужни да се молимо за наше несрећне самоубице?
Црква се за њих не моли, јер су они умрли не измиривши се с Њом и одлучени од Ње. Али, кога Црква назива самоубицом? Одговор налазимо у: “Књига правила светих апостола, светих, светих Сабора и светих отаца“ . У Канонским одговорима св. Тимотеја, епископа Александријског.
Питање 14: “Ако неко будући ван себе, подигне на себе руку, да ли се за таквога молити или не?“
Одговор св. Тимотеја: ''О таквом је свештенослужитељ дужан да расуди, посебно да ли је то учинио сишавши с ума. Јер често ближњи самоубици желећи по сваку цену да он добије опело и да се Црква за њега моли, говоре неистину, како је он био тежак душевни болесник, несвестан својих поступака. Међутим, може бити да је то учинио зато што га је неко веома увредио или зато што је из неког разлога пао у малодушност. И за таквога не може бити никаквих молитава Цркве, такав је заиста самоубица. Све ове околности је свештенослужитељ дужан да неизоставно и савесно испита, да и сам не би згрешио и био осуђен“

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 24 Јул 2008, 22:20

Значи, по учењу Цркве, самоубица је само онај ко је свесно извршио самоубиство, а оне који су били ван себе, умоболне, Она праведно и милостиво искључује из броја самоубица. Но у сваком појединачном случају свештенослужитељ је дужан испитати да ли је човек свесно или несвесно убио себе. И ако дође до сазнања да је несрећник био умоболан, може да за његову душу у Цркви приноси молитве и свршава Бескрвну Жртву. Јер је над таквим извршено насиље демонско, слично оном које је описано у Светом Еванђељу, над дечаком кога је отац довео ка Господу да га исцели. Ево како отац описује стање младића: “ Учитељу, доведох Теби сина својега у коме је дух нијеми . И кад га ухвати, ломи га и у пијену баца .... и много пута баца га у ватру и у воду да га погуби ...” (Марко, 9: 18, 22).
А нама, чији су сродници дигли руку на себе, не приличи да расуђујемо или испитујемо, већ пре свега треба да се смиримо и у том свом смирењу да се молимо за њих како нас уче свети оци.
Свети Теофан Затворник: “Црква не вели како ће се синови и кћери молити? Ту се појављује искушење као да смо ми милосрднији од Цркве и самога Бога. Довољно је да осећамо сажаљење према њима предајући их неизмерном милосрђу Божјем и молећи се за њих у својим појединачним молитвама, састављеним за њих по своме милосрђу и по вери својој ...”
Оптински старци су такође давали благослов за мољење за самоубице на келејној молитви.
Старац Леонид (у схими Лав) ученика свога П. Т. чији је отац окончао живот самоубиством, је тешио следећим речима: “Предавај, како своју тако и судбину родитеља вољи Господњој, премудрој, свемогућој. Савесно, смиреномудрошћу учвршћуј себе у пределима умерене туге. Моли се свеблагом Саздатељу, тиме испуњавај дуг љубави и дужности синовске - по духу добродетељних и мудрих, овако: “Погледај, Господе, изгубљену душу оца мојега, и ако је могуће, помилуј је. Несазнајне су промисли Твоје. Не урачунај у грех ове речи молитве моје, но нека буде света воља Твоја.” Неиспитљиви су путеви Твоји. Моли се једноставно, не истражуј, предајући своје срце у десницу Вишњега.
Наравно, није била воља Божја горка кончина твога родитеља, али је он сада потпуно у вољи Онога који може и душу и тело свргнути у пећ огњену, Који и смирује и уздиже, усмрћује и оживљава, низводи у ад и избавља. При том је Он тако милосрдан, свемогућ, љубвеобилан да су врлине свих земнородних пред Његовом царском Благошћу - ништа. Зато ти не треба превише да тугујеш. Ти кажеш: “Ја сам волео свога родитеља и моја је жалост неутешна.” Но Бог је неупоредиво више од тебе волео и воли њега. Значи, најбоље је да препустиш вечни удео родитеља свога благости и милосрђу Божјем, који ако благоизволи помиловати, ко Му се може успротивити?”
Такође је и преподобни Амвросије разрешио да се моли том молитвом и говорио је да су познати многи примери када је она многе утешила и успокојила и показала се делотворном пред Господом. Подвижница, схимонахиња Атанасија по савету Дивјејевске блажене Пелагије Ивановне, три пута је постила и молила се по 40 дана, прочитавши свакодневно по 150 “Богородице Дјево, радујсја ...” за свога брата који се обесио у пијаном стању, и било јој је откривено да је после њених молитава брат ослобођен од мучења.
Тако уопште сваки молитвени подвиг извршен у спомен живих или преминулих доноси несумњиву корист не само њима у чији је спомен и извршен, већ и онима који тај подвиг извршавају, пошто “онај који приноси за преминуле постаје саучесник користи, као што и старање о спасењу ближњега показује: који другога помазује миром најпре и сам добија благодат Божју.”
Али пре сваке жеље да уложимо труд ради оних које волимо, пре усрдне молитве, потребна је смиреност и послушност Светој Цркви. Тада је могуће и без нарушавања Црквених заповести и правила наћи начина и могућности преточити љубав према преминулима у молитву за њих. Помињање самоубица у смирењу и уз послушност Цркви, у нашим домаћим молитвама, биће драгоценије у очима Божјим и велика утеха за њих, него што би то било мољење у Храму уз нарушавање и пренебрегавање Црквених правила.
Нарочиту пажњу треба посветити давању милостиње у спомен на њих. Оптински старци су заповедили да се даје милостиња за самоубице. Милостиња може бити, не само материјална и новчана, већ и молитвена, утеха речима, посета болесницима и деци, утеха и помоћ невољнима и болнима, брига и старање о умоболнима - по речима многих Светих отаца, веома је корисно за душе преминулих, чак и када њих ради хранимо птице.
Раба Божја Т. је уснила оца који је напивши се извршио самоубиство. Као да је био иза неког стакла, ужасног изгледа, у длакама и крастама. Она је хтела да се помоли, с великим напором је подигла руку и прекрстила се. Отац је такође подигао руку, али се није могао прекрстити. Тада се она прекрстила по други пут, и отац је сада већ лакше подигао руку а са његовог лица су почели отпадати длаке и красте.
Када се она прекрстила и трећи пут, он је такође могао да се прекрсти заједно са њом и одједном се сасвим очистио и лице му је постало светло.
Свемилостиви Господ утешио је овим сновиђењем рабу Божју Т. и све нас, показујући како је велика сила молитве. Предајмо себе и наше сроднике свесавршеној и благој вољи Божјој и постарајмо се - из љубави према њима да се истрајно и предано молимо и чинимо свако добро ради њих.
Старац Нектарије а такође и митрополит Новгородски и Петроградски Григорије разрешивали су молитве за самоубице на домаћим молитвама, но с претходном молитвом за помиловање самих моливших, да не прогневе Господа. Старац Нектарије је благословио митрополита Венијамина да заједно са још два човека читају за самоубицу заупокојени канон у току 40 дана а потом да његову душу предају вољи Божјој. Тај канон који је саставио митрополит Венијамин од заупокојених канона Октоиха наводимо у наставку. Њега треба читати како је већ речено, са смирењем и страхом Божјим и по благослову духовног оца.

Приклањам главу, грешна, да се за маму помолим,
И мами помогнем у немоћи својој Канон молебни за самоубице,
Молитва старца Лава, као храна за голубиће.
Допала мама у вечну тамницу: Као вук овцу, уграби јој душу враг,
И плаче у болним мукама, Беспомоћна, у мучитељским рукама.
Дај, Господе, мене, грешној, снаге Да с љубављу и молитвом маму помињем
И благодаћу покриј нас и помилуј И оснажи ме да твоју свету вољу прихватим.


(превод са руског – СОЗ)

Корисников грб
Schnuffel
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 76
Придружен: 26 Јул 2008, 09:18
Место: 3. kamen od Sunca
Контакт:

Порукаод Schnuffel » 26 Јул 2008, 20:48

Samoubice ne čitaju ovo.
"Vanzemaljac" u telu čoveka.
Radnik svetlosti

Корисников грб
rujni
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 423
Придружен: 10 Мар 2006, 20:29
Место: ZG
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод rujni » 26 Јул 2008, 21:33


Dina
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 8
Придружен: 18 Мај 2008, 21:51
Место: France
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Dina » 31 Јул 2008, 21:29

Marko 9:18-201 Gdje god ga uhvati, tresne ga o zemlju, a on se pjeni, škripi zubima i gubi snagu. I rekao sam učenicima tvojim da ga istjeraju, ali nisu mogli.” 19 A on im je rekao: “O bezvjerni naraštaju! Dokle moram ostati s vama? Dokle vas moram podnositi? Dovedite ga k meni!” 20 I doveli su ga k njemu. Kad ga je duh ugledao, odmah je dijete bacio u grč. I dijete je palo na zemlju te se stalo valjati i pjeniti.
Opsjednuti dječak izliječen
DOK su Isus, Petar i Jakov odsutni, vjerojatno na obroncima planine Hermon, drugi učenici imaju problema. Isus na svom povratku odmah vidi da nešto nije u redu. Mnoštvo je okupljeno oko njegovih učenika, a književnici se prepiru s njima. Kad ugledaju Isusa, ljudi su jako iznenađeni i trče da ga pozdrave. ”O čemu raspravljate s njima?“ pita on.
Iz mnoštva dolazi jedan čovjek, klekne pred Isusa i objašnjava: ”Učitelju, doveo sam ti svoga sina, jer ima nijemog duha; i kad god ga uhvati baci ga na zemlju, a on se pjeni i škripi zubima i izgubi snagu. I rekao sam tvojim učenicima da ga istjeraju, ali nisu bili sposobni.“
Književnici očigledno prenaglašavaju neuspjeh učenika u liječenju dječaka i vjerojatno ismijavaju njihova nastojanja. Upravo u tom kritičnom trenutku dolazi Isus. ”O nevjerni naraštaju“, kaže on, ”koliko još moram biti s vama? Koliko vas još moram podnositi?“
Izgleda da Isus svoje primjedbe upućuje svima prisutnima, ali nema sumnje da su upućene posebno književnicima, koji su pravili nevolje njegovim učenicima. Nadalje, Isus kaže za dječaka: ”Dovedite ga k meni.“ Ali, kako dječak prilazi k Isusu, demon koji ga opsjeda baca ga na zemlju i izaziva mu snažne grčeve. Dječak se previja po tlu i pjena mu izlazi iz usta.
”Otkad mu se to događa?“ pita Isus.
”Od djetinjstva“, odgovara otac. ”Često ga [demon] baca i u vatru i u vodu da ga uništi.“ Zatim otac moli: ”Ako ti možeš što učiniti, smiluj nam se i pomozi nam.“
Otac vjerojatno već godinama traži pomoć. A sada, kad Isusovi učenici nisu uspjeli, njegov očaj je velik. Uhvativši se za očajnu molbu tog čovjeka, Isus ohrabrujuće kaže: ”Taj izraz: ’Ako možeš‘! Pa, sve može biti onome tko ima vjere.“
”Imam vjere!“ odmah poviče otac, ali preklinje: ”Pomozi mi gdje mi treba vjere!“
Opazivši ga, mnoštvo trči prema njima, Isus prekorava demona: ”Nijemi i gluhi duše, naređujem ti, iziđi iz njega i više u njega ne ulazi.“ Dok demon izlazi, opet tjera dječaka da viče i stvara mu mnoge grčeve. Nakon toga dječak ostaje nepomično ležati na tlu, tako da većina ljudi počinje govoriti: ”Mrtav je!“ Ali, Isus uzima dječaka za ruku, i on ustaje.
Ranije kad su učenici poslani da propovijedaju, oni su istjerivali demone. Zato sada, kad uđu u jednu kuću, oni nasamo pitaju Isusa: ”Zašto ga mi nismo mogli istjerati?“
Ukazujući da je to bilo zbog njihovog pomanjkanja vjere, Isus odgovara: ”Ova vrsta ne može izići ničim osim molitvom.“ Očito je bila potrebna priprema da bi se istjeralo ovog naročito snažnog demona. Bila je potrebna jaka vjera zajedno s molitvom i traženjem pomoći i snage od Boga.
A zatim Isus dodaje: ”Zaista vam kažem, ako imate vjere veličine zrna gorušice, reći ćete ovoj gori: ’Premjesti se otuda onamo‘, i premjestit će se, i ništa vam neće biti nemoguće.“ Kako vjera može biti snažna!
Prepreke i poteškoće koje sprečavaju napredak u Jehovinoj službi mogu naizgled biti nepremostive i nepomične poput neke doslovne velike gore. Ali, kako pokazuje Isus, ako njegujemo vjeru u srcu, zalijevamo je i potičemo je da raste, ona će dostići zrelost i omogućit će nam da prevladamo takve gori slične prepreke i poteškoće. Marko 9:14-29; Matej 17:19, 20; Luka 9:37-43.

Isto tako, Biblija nas upozorava da se klonimo spiritizma (5. Mojsijeva 18:10-12). Premda je točno da bi velika većina onih koji slave Noć vještica rekla da se gnuša nad sotonizmom, ipak bismo trebali biti svjesni da je, povijesno gledano, ova proslava itekako povezana s okultnim postupcima. Zbog toga bi mogla poslužiti kao svojevrsna vrata koja vode do spiritizma, naročito kada su u pitanju povodljivi mladi. Poganskim ritualima i običajima koji su pomiješani sa spiritizmom jednostavno nije mjesto u kršćanskom obožavanju; oni ni u kom slučaju nisu bezopasni.
[color=red]Na kraju recimo i to da se Noć vještica, blagdan Svi sveti i Dušni dan temelje na vjerovanju da se mrtvi muče ili da na neki način mogu nauditi živima. Međutim, Biblija jasno pokazuje da takva vjerovanja nisu točna kada kaže: ”Živi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa“ (Propovjednik 9:5).
Stoga nas Biblija savjetuje: ”Sve što ti dođe na ruku da činiš, čini po mogućnosti svojoj, jer nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u šeolu [općem grobu čovječanstva] u koji ideš“ (Propovjednik 9:10). Budući da su mrtvi bez svijesti, te stoga ne mogu nauditi drugima ili proživljavati muke, nemamo razloga bojati ih se. Osim toga, molitve koje ljudi upućuju kako bi im pomogli potpuno su beskorisne. Znači li to da ne postoji nikakva nada za naše drage umrle? Nipošto. Biblija nam jamči da će biti ”uskrsnuće i pravednih i nepravednih“ (Djela apostolska 24:15).[/color]

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 01 Авг 2008, 00:48

Дина,
ако није проблем, може ли се знати коме припада цитирани чланак?

Која вероисповест је у питању?

Хвала унапред.

Dina
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 8
Придружен: 18 Мај 2008, 21:51
Место: France
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Dina » 01 Авг 2008, 14:52

:mah Cao,
Moje Misljenje ne primada nikom licno. Ako nije problem da se iskazem svoje misljenje u vezi zadnjeg posta.
Pozdrav :D

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 01 Авг 2008, 17:43

Хвала, Дина, за одговор, мада су моје мисли биле више окренуте другим стварима. У вези са њима, молила бих те да ми напишеш како у Светом Писму, кога ишчитаваш, стоји у потпуности следећи стих:
Матеј глава 17, стих 21.

Исто тако и следећи стихови:
Марко глава 12, стихови 26-27
Лука глава 16, стих 22-31
Матеј глава 17, стих 3

А ако уснули у Христу Господу нису свесни, коме је то Господ онда у Аду проповедао? И ако мртви не знају ништа, а Господ нам је својим примером показао Пут, Истину и Живот, како је Он то нама дао пример, ако тај пример за нас не важи?

Велики поздрав шаљем и ја теби. :mah :D
И још једном ти се најсрдачније захваљујем.

Dina
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 8
Придружен: 18 Мај 2008, 21:51
Место: France
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Dina » 01 Авг 2008, 21:18


Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 04 Авг 2008, 00:47

Поштована Дина,
надам се да ће, једнако твојој слободи, и мени бити допуштено да се позовем на речи Светог Апостола Павла, који каже: «Господ је дошао у свет да спаси грешнике од којих сам први ја» (1.Тим.1,15) Самим тим да се Господ упоређује са Јагњетом, а што је симболично јагњету из Старог Завета, где се оно приносило за очишћење грехова, ја не могу другачије себе да видим већ као грешницу. У Старом Завету је акценат био на телу, док је у Новом на духу. У С. Завету се чистило тело од скрнављења, док у Н.Завету се чисти душа до самог корена, а то су мисли и помисли. Наша једина хвала је Господ, а наше је да се једни другима исповедамо, управо имајући за пример Светог апостола Павла и све друге Јеванђелисте.
Овај превод којег наводиш око спорности траженог стиха је превод којим се, мислим, користи одређена група верника, коју ми Православни познајемо као Јеховини сведоци. Међутим, како си себе назвала `истраживачем`, онда бих се усудила додати и неке нове информације у вези са тим.
Првобитно је само Јеванђеље по Матеју написано на арамејском али је оно прво преведено на јеврејски.
Први превод и најбољи је Александријски превод односно Септуагинта. Птоломеј други Филаделф, подстакнут од свог библиотекара Димитрија Фалера, зажелео је да обогати царску библиотеку преводом јеврејских светих књига. Послао је у Јерусалим представнике јудејском првосвештенику Елеазару молећи га да му пошаље учене људе од сваког јеврејског племена по 6. Да би молба успела, Птоломеј ослобађа 120000 јеврејских робова, шаље силне поклоне свештенику итд. Елеазар шаље Закон и 72 учена старца. Птоломеј им поставља 72 питања на које добија задовољавајуће одговоре. Одводи их на острво Фарос близу Александрије. У току 72 дана извршили су превод Петокњижја. Сваког дана су упоређивали превод под руководством библиотекара Димитрија Фалера. Кад је превод био готов, позвани су Јевреји из Александрије у салу превођења и прочитан им је превод Закона. Чувши превод Јевреји су повикали: «Проклет био ко промени текст.» Затим су замолили да се преведе и остало. Одушевљен је био и цар.
И још:
Историја канона светих књига Новога Завета
Све новозаветне књиге су канонске. Канонску вредност ове књиге су добиле одмах после своје појаве, јер су свима била позната високоауторитативна имена њихових аутора. Дивно је поводом тога сведочанство св. ап. Петра у
његовој другој посланици (3,16), где он говори, као њему познатим, о свим посланицама св. ап. Павла. Написавши посланицу Колошанима, св. ап. Павле даје наредбу да се она прочита и у Лаодикијској цркви (Кол. 4,16). Поседујемо мноштво доказа за то, да је Црква увек и од самог почетка признавала канонску вредност познатих нам новозаветних књига. Ако је и било сумње у вези неких књига, на шта воли да се позива такозвана одрична критика, те сумње се приписују одређеним особама и не дели их читава Црква.
Већ у писању апостолских мужева налазимо посебне изводе из готово свих познатих нам новозаветних књига, а о неким посебним књигама апостолски мужеви дају директно и јасно сведочанство, као о несумњиво апостолским књигама. Тако нпр., поједина места из новозаветних књига срећу се код св. Варнаве, сапутника и сатрудника св. ап. Павла, у његовој посланици; код св. Климента Римског у његовим посланицама Коринћанима, код свештеномученика Игњатија Богоносца, епископа антиохијског, бившег ученика св. ап. Јована Богослова, у његових седам посланица, из којих се јасно види да су му добро позната сва четири Јеванђеља; код свештеномученика Поликарпа, епископа Смирнског, такође ученика св. Јована Богослова, у његовој посланици Филипљанима, код Папије, епископа Јерапољског, такође ученика св. Јована Богослова, у његовим књигама, чије је делове превео Јевсевије у својој Црквеној Историји.
Мноштво цитата новозаветних светих књига и извода из њих налазимо и код неких познатих црквених писаца - апологета из другог века. Тако, нпр. св. мученик Јустин Философ у својој апологији, Разговор са Трифоном - Јеврејем и другим делима наводи 127 јеванђељских текстова; свештеномученик Иринеј, епископ Лионски, у делу Пет књига против јереси сведочи о верности сва четири Јеванђеља и наводи мноштво цитата: Тациан у делу Реч против Јелина, разобличавајући безумље безбожника, доказује божанско порекло Светога Писма, наводећи текстове из Јеванђеља; он је први покушао да направи зборник сва четири Јеванђеља, познатог под називом диатессарона.

Познати учитељ и представник александријске школе Климент Александријски у свим делима, као нпр. Педагогу или Стромату и др., наводи бројна места из новозаветних светих књига, са тачношћу која не подлеже никаквој сумњи. Незнабожачки философ Атинагора приступа читању Светог Писма са намером да пише против хришћана, али уместо тога постаје сјајан апологета вере Христове, а у својој апологији наводи читав низ цитата из Јеванђеља, наглашавајући да тако говори Писмо. Три књиге Аутолику св. Теофила, епископа Антихијског, пружају много навода из Јеванђеља, а по сведочанству бл. Јеронима, он је саставио зборник сва четири Јеванђеља и написао Коментар Јеванђеља. Од ученог црквеног писца Оригена, који је живео крајем другог и почетком трећег века, до нас је дошао читав низ дела у којима он наводи огромну количину текстова и новозаветних светих књига и пружа нам сведочанство да се несумњиво признају за апостолска и божанска писма у читавој поднебесној Цркви, како четири Јеванђеља, тако Дела Апостолска, Апокалипсис и 14 посланица св. апостола Павла.
Изванредно драгоцена су сведочанства и "спољашњих" - јеретика и незнабожаца. У делима јеретика Василида, Карпократа, Валентина, Птоломеја, Хераклиона и Маркиона налазимо многа места из којих се јасно види да су им добро познате биле новозаветне књиге. Сви су они живели у другом веку. Посебно важно у другом веку јесте појава дела пуног мржње према Христу: Истинито Слово, у којем је сав материјал за напад на хришћанство позајмио из наша четири Јеванђеља, при чему се не ретко срећу и дословни наводи из њих.
Истина, није у свим старим наводима светих књига Новог Завета, који су дошли до нас, побројано свих 27 књига које су прихваћене у Цркви. У тзв. Мураторијевом канону, смештеном како се мисли у другу половину другог века и који је у прошлом столећу нашао проф. Мураторије, набројана су на латинском језику четири Јеванђеља, књига Дела апостолска, 13 посланица св. апостола Павла (без посланице Јеврејима, посланица св. апостола Јуде, посланице
и Апокалипсис св. Јована Богослова. Нема никаквих основа да се тај канон сматра официјалним црквеним документом. У другом веку појавио се на сиријском језику превод светих књига Новога Завета, под називом Пешито. У њему није не уврштена у списак Мураторија посланица Јеврејима и посланица св. апостола Јакова, али нема посланице св. апостола Јуде, друге посланице св. апостола Петра, друге и треће посланице св. апостола Јована Богослова и Апокалипсис.
За све ове пропусте могу постојати разлози посебног карактера, као и сумња појединаца у оригиналност ове или оне књиге, али они немају озбиљног значаја, пошто су очито тенденциозни. Познато је, нпр. да је оснивач протенстатизма Мартин Лутер био подозрив према посланици св. апостола Јакова, пошто се у њој одлучно наглашава немогућност спасења без добрих дела (2,26 - вера без дела је мртва; уп. 2,14, 17,20 и др.), а не онако како прокламује протестантизам као обрнуто, да се човек оправдава само вером без добрих дела. Толико су тенденциозни и сви остали слични покушаји да се оповргне наш новозаветни канон.
Што се тиче читаве Цркве у потпуности, она је од самог почетка примила све признате новозаветне књиге, што је и посведочено 360. г. на помесном Лаодикијском сабору, на коме је појединачно побројано свих 27 наших светих књига Новога Завета (60 прав.). Та одлука била је свечано потврђена и добила васељенски карактер на ви Васељенском сабору.(Св.Аверкије Таушев).
Са свим овим у вези, дакле историјском грађом, а исто тако и тиме што си га ти већ поставила у свом претходном посту, само скраћено, а не желећи да се удубљујем у размишљања због чега, ја бих га овде навела онако како он у целости пише: «А овај се род изгони само молитвом и постом.» (Мт.17;21)
Да је пост заиста неопходан, данас потврђује и сама наука.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 04 Авг 2008, 01:51


Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 04 Авг 2008, 02:05


Anny
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4010
Придружен: 01 Авг 2008, 15:20
Место: ...
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Anny » 30 Авг 2008, 21:46

...

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 31 Авг 2008, 16:47

Ја и не питах које је Дина вероисповести, него којој вероисповести припада наведени чланак. Међутим, да је Дина рекла да је она те и те исповести, ја се вероватно не бих упуштала у расправу, јер би њено сведочење говорило за њу. Но како рече да је слободна да бира и истражује, ја се само надовезах и понудих јој још неке чињенице на увид, управо се водећи њеним чланком, који обилује полуистинама.
Тачно је да из свега човек може и треба да узме оно што је добро, али је више од тога неопходно да има са чиме да га упореди. Јер како би иначе знао шта је добро? Истина може само у истину да води... верујем.
Или, што би рекао Горштак: There can be only one! :wink:

Dina
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 8
Придружен: 18 Мај 2008, 21:51
Место: France
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Dina » 02 Сеп 2008, 15:34



[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable