Prirucnik za samoodbranu

[gresnica]

Теозофска и антропозофска друштва

Хелена Петровна Блавацка, роћена 1831, удаје се већ са 16 година за генерала Блавацког. Убрзо га напушта и одлази у Лондон, где 1851. упознаје једног хималајског учитеља, после чега се одаје својим спиритуалистичким склоностима. Радећи после као циркуска јахачица (...) путује по свету, посећује Египат, Северну Америку, па опет Египат, Тибет и Индију и тако упознаје јогине, гуруе, окултисте, факире и адепте. У САД долази 1874. препуна како својих, аутентичних искустава, тако и знања и техника спознаних од многих духовника са путовања по разним крајевима света, Одмах по доласку, представља се као велики спиритуални медиј. Ексцентрична и сугестивна, стиче велики број поштовалаца за релативно кратко време, међу којима је био и Хенри Стил Олкот, са којим заједно наставља живот и мисију. Одржава велики број сеанси, предавања и демонстрација источњачких техника и вештина. Проповеда и упознаје свет са цивилизацијом истока уопште. Коначно, на Олкотов предлог 17.11.1875. оснива прво друштво божанске мудрости, дакле, у оригиналу Теозофско друштво.


Хелена Блавацка

Представља га као спој источњачког и западњачког спиритизма и мистицизма.
Друштво привлачи велики број следбеника. Одржавају се предавања, трибине, сеансе, а осим тога Блавацка почиње да пише и књиге. Заједно са Олкотом, путује по целој Америци, а после вишегодишњег дописивања 1878. одлази у Индију, да упозна тада највећег индијског гуруа, Свамија Дајананду. После боравка у Индији, Блавацка и Олкот добијају од највиших индијских адепата поруке у виду писама, али која, наводно, не путују поштом него се материјализују у фиокама радног стола Блавацке. Тако су се, тобоже, преко Блавацке и Олкота источњачки адепти оглашавали западном човеку. У Европу, пак, долазе 1884, те преносе тако мисију и на стари континент. Године 1891. умире Блавацка, а вођење Теозофског центра у САД преузима Олкот, а у Европи то чини Ана Безант.
Теозофска друштва постоје и данас. Без неке хијерархијске организације срећемо их под разним именима, а свакако је најпознатији покрет „Ново доба" („New Age"), који је 1945. основала Алиса Бејли, а о којем ће касније бити речи.
Но, вратимо се Хелени Блавацкој и њеним делима. Најпознатије дело Блавацке, „теозофско јеванђеље", јесте „Разоткривена Изида". Написана је тако што је Блавацка својим „натприродним моћима проникла у акашу (праматерију) и њену суштину, те спознала тако хронику свих цивилизација на Земљи и то објавила". Године 1888. објављује „Тајну доктрину", у којој повезује планетарну еволуцију са психичком еволуцијом човека. Наиме, после објављивања Дарвинове теорије Блавацка покушава да је укрсти са хришћанском доктрином, па каже, на пример, ово: „Ако човек и није створен по Божјој слици, његов циљ је развој свести од нижих нивоа до виших, божанских."
Већ кроз претходне наводе из биографије оснивача теозофије изнео сам неке сегменте учења, а у даљем тексту покушаћу да таксативно дам један скраћени приказ суштине теозофског учења.
• Теозофско друштво оснива се са намером интеграције источњачког и западног мистицизма у један светски универзални, спиритуални правац, који ће водити универзално братство човечанства, а чије језгро би требало да буде теозофско друштво.
• Теозофи први говоре о крају хришћанске ере са почетком века Водолије, па је и њихов главни циљ да припреме човечанство за тај догађај када ће се појавити Христ Маитреја, свети учитељ и последњи пророк. Теозофи чак наведеног пророка препознају почетком овог века у једном индијском дечаку који се звао Џиду Кришнамурти. Они га школују и припремају да би он спремно одиграо ту своју улогу.
Међутим, он се на крају дистанцирао од теозофа и стекао славу као самостални учитељ.
• Хелена Блавацка је проповедала да цео космос еволуира, па тако и човек еволуира кроз реинкарнацију, отплаћујући кармичке дугове. Зато, пошто људи реинкарнирају, нема сврхе контактирати са сваким, него само са високоеволуираним духовима, који су већ постигли космичку свест. Вежбом и натприродним техникама, уз контакте са еволуираним духовима, човек брже може да сиђе са кармичког точка.
• Теозофско друштво иницирало је сазивање Светског парламента религија у Чикагу 1891. године и све своје снаге усмерило ка пројекту стварања једне светске религије. Једна универзална светска религија била би саздана на пет начела:
1. била би урећена по духовним законима;
2. основа вере је теорија еволуције;
3. не би се везивала за личност оснивача, већ за вечна начела;
4. главни задатак јој је задовољење духовних потреба човека;
5. оснива се да бисмо се сви заједно припремили за крај овог света и крај овог доба.
• Хелена Блавацка тако се на неки начин може сматрати мајком покрета „Ново доба", а и екуменизма, али не на догматско-доктринарним елементима светских религија, већ на спиритуалним.



Оснивач „Антропозофије" је Рудолф Штајнер (1861-1925), претходно теозоф и следбеник Хелене Блавацке. Антропозофско друштво је основано 1909. године. Штајнер се, наиме, забринут због растућег материјализма, труди, чини се и претерано, користећи сва оружја (и езотерију, и окултизам, и хиндуистичке и будистичке технике) да преокрене интелектуални естаблишмент свог времена.
„Самосвесни људски его је бесмртан, његов дом је духовни свет. Его развија или спутава своју природу (карму) кроз више реинкарнација", тврди Штајнер, иначе како бивши теозоф, тако и припаданик розенкројцера и Златне зоре.
Морам на крају рећи да постоје документа и изјаве савременика Хелене Блавацке и Рудолфа Штајнера, који оспоравају или, боље рећи негирају, њихове спиритуалне моћи. Рецимо, писма источњачких адепата, која су се материјализовала у фиокама Блавацке и Оклота, писао је, кажу њихови савременици, тачно одређен човек, ког су ово двоје држали у тајности.
Све у свему, теозофска и антропозофска друштва остављају дубок траг, с обзиром на то да се њима у духовни живот Запада уопште, уводе хиндуистичке технике и знања. Гуруи са истока све више су тражени, те се у 20. веку сусрећемо са многим гуру-покретима управо на Западу.
Такође теозофија и антропозофија афирмише екуменистичка и универзалистичка питања и пропагирају идеју стварања једне религије, мада то раде више на бази окултистичких техника, него по основу реалног догматско-доктринарног приближавања светских религија. Резултат тога је да смо данас сведоци оснивања разноимених верских група и праваца које искрено, али многе и из комерцијалних разлога, претендују да уједине човечанство око своје „универзалне" доктрине и под вођством свог вође.

[gresnica]

Ново доба (New Age)

Још у уводу поглавља наведене су основне карактеристике, сматра се владајућег, светског политичког курса који се зове „нови светски поредак" и који, да подсетим, подразумева следеће:
• брисање националних специфичности,
• брисање верске посебности,
• формирање једне светске религије,
• формирање једне светске владе,
• формирање једне светске војске и полиције.
Већ површном анализом претходног закључујемо да се главно и одлучујуће питање успеха „новог светског поректа" своди на омекшавање, релативизацију и дедогматизацију главних светских религија: хришћанства, ислама, јудаизма, хиндуизма и будизма, те њихово зближавање. Међутим, бројност, национална самосвест и дубоки корени ипак истурају хришћанство и ислам као главне препреке. С обзиром на то да је Јевреја укупно у свету око 15.000.000, а да су хиндуизам и будизам довољно децентрализоване и догматски релативизоване религије са мноштвом подгрупа и праваца, циљ је дакле, јасан: утапати хришћанство у источњачке религије, догматизовати екуменизам и религијски универзализам, а на национално-државном плану афирмисати космополитизам и регионализам. На социјалном плану развијати и унапређивати грађанску једнакост, културне вредности, а посебно осетљиво и пажљиво пропагирати хуманизам, и то хуманизам без Бога, хуманизам као цивилизацијско достигнуће у замену за традиционално-верске врлине. За нову религију, као и за све ново, треба наћи право име и учинити је аутентичном кроз изналажење дубоких историјских корена. Тако, овај горе описани политички курс рађа 1945. покрет или религију под именом „Ново доба", или, у оригиналу, „New Age" („њу ејџ"), а оснивач је била Алиса Бејли. Доктринарна, званична, утемељеност „Новог доба" води нас, наравно, ауторитативно у предхришћанско доба, до Платона, који је тврдио да поред земаљске постоји и сунчева година, која траје 24.000 година док Сунце обиђе пун зодијачки круг, задржавши се по 2.000 година у сваком сазвежђу. Тако су ове, две хиљаде година од рођења Исуса Христа биле период Риба, а сада смо на прагу нове ере, ере Водолије, која би по свом зодијачком знамењу требало да представља еру духовности. „Ново доба" овако схваћено у ширем смислу, подразумева у ствари религијски покрет који укључује као прво још неке новоосноване религије као што су: еколошка религија, планетарна религија, америчка цивилна религија, религија мира, ново хришћанство, религија ума... У овом ширем смислу „Ново доба" је иницијант и покровитељ низа верских покрета и група, увезених
са Истока, као и низа миротворачких, еколошких, хуманитарних покрета, као и универзалистичких културних глобалних процеса. Циљ је, међутим, како тумаче званичне религије, не само културна, научна, уметничка, међународна размена, већ промена устаљеног, традиционалног начина живота и маргинализације Цркве, као и потребе за национално укорењеним верским образовањем, да би се у замену за то прагматички понудила једна универзална, свеприсутна и једнохијерархијска религија. Као увод за остварење тог циља убацују се верски покрети и секте сличног програма, као што су, већ је речено, теозофи, антропозофи, Јеховини сведоци, илуминати, источњачки верски покрети Саи Бабе, Шри Чинмоја, Харе Кришна, а последњих година сајентолози и Унификациона црква.
„Ново доба" у ужем смислу јесте синкретистичко учење, настало у окриљу теозофије 1945. Основала га је Алиса Бејли. Садржински представља мешавину хришћанства, магије, паганства и источњачких религија, или, прецизније, источњачког мистицизма. Верује се у Христа Маитреју, човека који живи у Лондону и кога обожавају као последњег светског месију. Епоха Риба, за коју се везује хришћанство, полако пролази и наступа ера Водолије, у којој ће се остварити светски мир и „рај на земљи", а све под вођством Христа Маитреје.
Присталица „Новог доба" у свету има, рачуна се, преко тридесет милиона, али расутих по разним верским покретима и партијама. Покрет своје следбенике има и у Југославији. Међутим, не делују под својим именом, већ у оквиру постојећих секти и партија „њу ејџовске" оријентације. Сходно томе њихов број можемо само оквирно одредити, то јест да их је око 10.000. О глобалностратешком месту и значају „њу ејџа" биће више речи у тексту о неокортичком рату.

ОТО Ordo Templi Orientis
(Ред источног храма)

Овде ће бити речи о једној од најзначајнијих и најпознатијих гностичких секти. Многи је, додуше, сврставају у сатанистичке, а неки, пак, сматрају ОТО окултно-црномагијским култом. У сваком случају, ОТО је заснован на учењу Алистера Кроулија, енглеског окултисте (многи ће рећи сатанисте). Такође, несумњиво је да припадници ОТО-а сматрају себе настављачима традиције, учења и деловања историјских витезова-темплара.
Кренимо од историје. Витешки ред темплара основан је 1119. године за време крсташких ратова. Прочуо се по јунаштву у одбрани Христовог гроба, као и многобројних ходочасника. Темплари су се борили против варварских и нехришћанских племена и дубоко веровали у Христа. То је неспорни део историје темплара, као и чињеница да их је Папа Климент V 1312. забранио. На питање зашто су били забрањени историја даје два одговора:
• Званична, као и црквена историја, наводи да су темплари у великом броју били високо награђивани за своју мисију. Када је потреба за ратовањем престала, купили су од енглеског краља Ричарда Лављег Срца острво Кипар, али се већина опет крајем 13. века повлачи у унутрашњост Европе. Углавном војници, осредњег образовања, ту падају под утицај разних јеретика који им разбијају веру у Христа и преокрећу их ка езотерији. Зато их Папа Климент V забрањује. Пет векова касније, теозофи, антропозофи и масони иницирају стварање нововековног реда источних темплара (храмовника), дакле ОТО, а Алистер Кроули га уводи у сатанизам.
Према другој верзији коју, наравно, заговарају припадници ОТО-а, још су римске архиве забележиле да Исус Христос није био Богочовек, већ вођа покрета отпора против римске империје. Такође није био син дрводеље Јосифа из Назарета, него Јуде Галилејског. Списи који су сведочили о томе били су уништени за време цара Константина. Ову су истину знали и Јевреји, али су и ти списи уништени током вишегодишњег прогона Јевреја. То су знали и катари и пренели темпларима, који су после тога разочарано одбацили крст и почели да верују у једног Бога и хришћанског и јеврејског и исламског. Тако неминовно долази до забране деловања темплара 1312. од стране горе именованог папе.
Тумачећи овакав развој догађаја пред крај 19. века, масонски кругови, а самим тим и розенкројцерски и теозофски сматрали су да је тако још пре шест векова пропуштена прилика да се бар Европа, ако


Амблем организације Ordo Templi Orientis. Сам амблем садржи голуба који симболише свезнање које долази од Бога, космоса и звезда (космичке интелигенције), па отуда троугао. Путир у дну означава свети грал над којим је крст


не цело човечанство удружи око једне религије. То после свега, по њима, може да уради само једна богата и храбра елита. Ти кругови иницирају поновно оснивање ОТО-а и укључују га у своје пирамидално устројство, а на политичком плану чине све да разбију традиционалне религије, те унифицирају нације, космополитизујући их. Такође се нуде да унизе и помесне Цркве као најбоље чуваре народног сећања.
Као што је напомињано у претходним поглављима, у масонској пирамиди датој на наредним страницама инкорпорирани су како чланови ОТО-а, тако и розенкројцери, илуминати и теозофи.
Дешавало се тако да појединци буду чланови теозофског друштва, розенкројцера и Златне зоре, па на крају и ОТО-а. Један од таквих биће и Алистер Кроули, за једне највеће име херметизма и уопште окултизма, а за друге чисти сатаниста, односно „отац савременог сатанизма,", човек који, ОТО уводи у сатанизам. О Кроулију као од једној кључних личности ОТО биће више речи мало касније. Пођимо историјским редом.
Пре свега, оснивач модерног ОТО-а је Карл Келнер (1850-1905), богати аустријски индустријалац, као и масон високог степена. Оснивање се догодило 1895. Занимљиво је да је прво јавно иступање, прва прокламација реда била 1902. у једној масонској публикацији Теодора Ројса, који ће 1905. наследити Келнера. Теодор Ројс рођен је 1855, а 1876, ступио је у масоне. Био је певач, новинар, а сматра се и пруски шпијун. Врло активан, успео је да успостави какву-такву унификацију најпре масонских ритуала, а потом да у њих интегрише и ритуале Златне зоре и ОТО-а. Промовише и поставља истакнуте чланове за поглаваре реда у Француској (Папија), у Немачкој (Штајнера) и САД (Спенсера Луиса). Године 1912. догодио се историјски сусрет Теодора Ројса и Алистера Кроулија, којом приликом Кроули бива инициран у висок степен ОТО-а, па са тим у вези у оквиру ОТО-а бива проглашен „краљем Британије и Ирске". Укратко, Ројс је био импресиониран Кроулијем, одриче се титуле и поставља га 1922. за поглавара реда. Кроули у ОТО уноси своју доктрину, проистеклу из његових личних радова, праксе и искуства. Ревидирао је ритуале реда, а такође и преформулисао циљеве и мисију реда, прогласивши ОТО „Мисионарском организацијом Новог Еона" (новог доба, новог времена) чији је задатак да сачува суштину цивилизације, њене највише домете, а то су управо домети гностике и окултизма, који правилно воде „стазом више истине". Кроули публикује више књига, али је најважнија „Књига закона" из 1904. коју му је директно издиктирао Ајваз, дух космичке интелигенције. Он оснива на десетине ложа у САД и Канади. Умире 1947. године.
На његово место долази опет Немац, масон Карл Гермер, и све до 1962. остаје на челу реда. Њега, пак, наслеђује Американац Луис Мек Мартри, својевремено човек од високог поверења Алистера Кроулија. Тако рецимо, са овлашћењем од самог Кроулија, он 1970. објављује „Кроули/Херис тароткарте", шпил који је требало да буде од помоћи магичарима у призивању енергије „Новог Еона". Такође, он 1983. пушта у јавност „Свете књиге Телеме". Мисија ОТО-а тако седамдесетих и осамдесетих буја. Оснивају се кампови и оазе (што су, поред ложа, врсте формацијског организовања у ОТО-у) широм света, штампају публикације, часописе, а „Књига закона" је у рангу бестселера, преплавила светско тржиште. Иначе, седиште ОТО-а је у Њујорку.




Приказ степена масонске пирамиде

[gresnica]

Аутентични коментар претходних табела, приказаних у часопису ОТО „Атена"




Алистер Кроули, духовни отац ОТО-а

[gresnica]

У Југославији, осамдесетих година, оснивају се кампови и оазе у
Марибору, Љубљани, Загребу, Ријеци, Сплиту, Осијеку, Сарајеву, Београду, Новом Саду, Суботици, Вршцу, Трстенику и Скопљу. Први преводи публикација ОТО-а објављени су на словеначком језику, а почетком деведесетих година београдска издавачка кућа „Езотерија", објавила је преводе Кроулијевих дела и на српски језик. Данас кампове ОТО-а имамо у Београду, Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Нишу, Вршцу, Трстенику и на Убу. Поред тога, у Вршцу имамо и вишу организационоформацијску целину, оазу. Осим издања „Езотерије" телемитска религија пропагира се и кроз интерне часописе „Атена" и „Витриол".
Наравно, неопходно је рећи коју реч више о духовном вођи реда, Алистеру Кроулију. Рођен је 1875. у Јоркширу, у Енглеској. Породица му је припадала секти „Плимутска браћа". Како савременици говоре, васпитање малог Алистера личило је на дресуру. Мајка га је још као дечака звала „велика звер". Пошто је то била имућна породица, Кроулију је било омогућено да студира, пише песме, путује, машта... Од студентских дана показује висок смисао за уобразиљу. Постаје члан Златне зоре 1898, а убрзо оснива свој ред „Ordo Astrum Argentum" („Ред сребрне звезде"). Путује по Европи, Блиском истоку, Индији, Кини... На једном од путовања по Египту указао му се дух космичке интелигенције, Ајваз, и рекао му да ће бити на челу вере чији ће космички шеф бити Ајваз. Ајваз ће му нешто касније,
1904, издиктирати „Књигу закона" „Телему". После тога Кроули развија своју херметичку доктрину. Путује и даље по Истоку и усавршава се. Као што је речено, тадашњи поглавар ОТО, Теодор Ројс, импресиониран Кроулијем, иницира овог у ОТО и у оквиру реда га проглашава „краљем Енглеске и Ирске". Кроули узима магијско име Бафомет и усавршава ОТО-иницијације. Од 1920. до 1923. делује у Ћефалу. сексуално-магијском самостану слободне воље, на Сицилији. У том интервалу, тачније 1922. године, бива постављен за поглавара ОТО-а, а 1924. уздиже се до највишег, једанаестог, степена иницијације у ОТО. Потом наставља да проповеда и пише, али урођени смисао за уобразиљу, те све чешћа употреба дрога уводе га све више у душевно обољење. У том стању умире 1947. године.

Учење ОТО-а

Следбеници ОТО-а сматрају да новом човеку (човеку новог времена „Новог еона", илити ере Водолије) нуде највишу истину. Наиме, по њима, све досадашње религије, религије Старог еона ере Риба базирале су своја учења на циклусу изласка и заласка Сунца, проповедајући тако смрт и васкрсење или реинкарнацију. Међутим, напретком науке, сазнало се да Сунце у ствари стоји, а да се Земља окреће, те се тако сама излаже светлости, тј. својом сенком ствара мрак. Виша истина, кроз проповеди и ритуале ОТО-а, ставља човека у положај Сунца. У примању соларне свести је тајна примања више истине. Дух космичке интелигенције, Ајваз, призива се магијским ритуалима, чиме спознајемо и своју суштинску звездану природу. Тако и долазимо до пентаграма као једног од симбола ОТО-а, а такође у складу са тим објашњавамо и ритуале пентаграма (терајућег и призивајућег, о којима ће касније бити речи) којима се призива Ајваз.
Припадници ОТО-а себе сматрају дружином снажних и обавештених изабраника - спасилаца човечанства у „Новом Еону". Они себе нескривено сматрају гностицима и то окултним гностицима. Они верују да је нови планетарни закон онај што га је Ајваз издиктирао Кроулију. Тако следбеници овладавањем космичком интелигенцијом спознају и Божју промисао. Да би смо, пак, стекли такву соларну свест односно стопили се са Ајвазом потребни су нам окултно-магијски ритуали. Иначе, припадници ОТО-а магију сматрају историјским извориштем из кога се временом развија наука (тумаче је као способност анализе појава) и уметност (синтеза и способност прилагођавања спољних фактора човеку). Магија, по ОТО-у, и данас обједињује уметност и науку, јер обједињује објективни научни и субјективни уметнички начин стицања знања, уз помоћ својих мистичних виших стања свести. Још да кажем да је ера „Новог Еона", ера Водолије, почела 8, 9. и 10. априла кад је Ајваз Кроулију издиктирао „Књигу закона".

Ритуали ОТО -а

Основни циљ ритуала ОТО јесте постизање нивоа свести који омогућује кореспонденцију и стапање са космичком интелигенцијом, како сами следбеници кажу стапање микрокосмоса са макрокосмосом. Служећи се упутствима датим свом чланству у интерним часописима ОТО реда, „Атена" и „Витриол", као и графичким приказима, добијеним од бивших чланова, покушаћемо да што је могуће разумљивије представимо често магијским речником маскиране и обичном човеку неразумљиве ритуале ОТО-а који су по циљу подударни, а по појавном облику неуједначени, прилагођени приликама, циљу ритуала и вођи конкретне групе. Најпре ћу рећи да сваки ОТО ритуал има своју припремну фазу, затим фазу чишћења или терања, ритуал завета, ритуал призива, мису и причешће, могуће иницијације, ритуал стапања са Ајвазом као кулминацију и на крају, као завршна фаза, практикује се „дозвола за одлазак". Скоро обавезно у историји, а не ретко и данас, ритуали се завршавају оргијањем.
Овако опширан приказ ОТО ритуала дајем због тога што по својим карактеристикама и комплексности представља готово савршену синтезу гностичког окултизма 20. века који се и практикује у гностичким сектама и данас; инсерте ритуала ОТО прихватиће и практиковаће и отворено сатанистички декларисани покрети и групе последњих деценија.

Припрема ритуала

„Пре него што је била уравнотеженост, лице није опажало лице." Тако се говори у Кабали. Једно лице о којем је реч је микрокосмос, а друго је макрокосмос. Дакле, пре уравнотежења, микрокосмос (човек) није у стању да види макрокосмос (Бога). Циљ сваког магијског ритуала је сједињење микрокосмоса са макрокосмосом, а предуслов за то је уравнотежење. То уравнотежење магичног постиже се најпре уређењем храма. Ништа не сме бити једнострано. Ако се има нешто на северу, (неки прибор за обред), потребно је нешто адекватно ставити и на југ. Сам тај прибор или (како то следбеници ОТО кажу, оружје, прим. З. Л.) мач, олтар, круг и маг треба да буду пропорционални. Уз то маг (магичар) треба да има једнако у десној и левој руци, па тако, ако има штап у десној, нек носи прстен на левој руци. Треба да носи и звоно, којим би се контролисала одмереност и контролисаност покрета.
Маг у мислима мора да коригује и сваку идеју укључујући и противречност садржану у њој. Ако обредом призива, рецимо, строгост, нека објави да је строгост инструмент милости; ако објави стабилност, нека покаже да је основа те стабилности контролисана промена... На тај начин свака идеја напредује као троугао на бази двеју супротности, образујући врх који трансцендира њихову контрадикторност вишом хармонијом. Дакле, тако отприлике
функционишу мисаоне активности практиканата.
Такође, све што магичар користи мора бити „девичанско", дакле, некоришћено од друге особе или за неку другу сврху. Најбоље је да магичар сам себи направи мач или нож; чак је препоручљиво да сам претопи руду и направи метал од којег ће створити мач.
Најзад, једно од генералних правила јесте да магика не трпи компромисе. Све што се обезбеђује и чини, чини се „из све снаге", одмах. Штап се, рецимо, одсеца једним ударцем ножа, а све што је неопходно купује се без ценкања.
Светилиште или Високи олтар налази се на истоку. Његове димензије треба да буду 7 стопа у дужину, 3 стопе у ширину, 44 инча у висину. Са сваке његове стране треба да буде један црни и један бели ступ или обелиск.
Са пода воде три степенице. Под је у црним и белим квадратима. Ту се налази главни олтар на чијем је врху репродукција „Звезде Откровења". са четири свеће на свакој њеној страни. Испод је место за „Књигу закона", са шест свећа на свакој њеној страни. Под тим је, надаље, „Свети грал" са ружама на свакој страни. Испред пехара је простор за путир. На свакој страни, покрај ружа су све велике свеће. Све то је загрнуто богатим велом. Врх једнакостраничног троугла, чија је основица линија повучена од стуба до стуба, јесте мали црни квадратни олтар од две коцке, једна на другој. Узимајући тај олтар као средину основице сличног једнакостраничног троугла, на врху сличног другог троугла је мала кружна фонтана. Слично, на врху трећег троугла је усправна гробница.
СВЕШТЕНИК: носи „Свето Копље", и одевен је прво у једноставну белу одору.
СВЕШТЕНИЦА: треба да буде virgo intacta или посебно посвећена служби Великом Реду. Она је одевена у бело, плаво и златно. Она носи мач о црвеном опасачу, путир и колачиће за причест. САСЛУЖИТЕЉ: Он је обучен у бело и жуто и носи „Књигу закона".
ДВОЈЕ ДЕЦЕ: Она су одевена у бело и црно. Једно носи бокал воде и посудицу са сољу, а друго кадионицу и кутијицу са мирисима.
За уздизање себе до божанства потребно је проћи кроз фазу чишћења, посвећења и иницијације. После иницијације (крштења), следбеници касније ритуално врше само чишћење и посвећење, то јест медитативно утапање у макрокосмос. Но, као што магичар чисти себе (што ћу описати касније) и прибор, тако ревносно припрема и храм. Храм мора сав бити у црвеном са црним завесама на сваком прозору, а да се на свакој завеси налази Једанаестокрака звезда, садржана од хексаграма звери и руже са пет листова, и са тачком у средини.

[gresnica]

Графички приказ и упутство за извоћење ритуала терајућег пентаграма


Графички приказ и упутство за извоћење ритуала призивајућег пентаграма


„Повеља о крштењу" у ОТО

Звезда је сребрне боје. Знамо зашто: због "Ordo Astrum Argentum" из претходног излагања. Олтар стоји на северу, прекривен је црним чаршавом и са извезеним златним Сунцем, које на себи има дванаест извезених кракова. На олтару стоје пехар, нож, штап, жезло и круна. Велики свештеник је на југу, а свештеница на истоку. На западу је мали олтар са причесном хостијом. Данас су ту обично колачићи чији је фил приликом прављења помешан са свежом крвљу мачке, пса, зеца, петла и слично. Свештеник је у црвеној, а свештеница у белој мантији. Обоје носе штап са златном звездом петокраком на врху. Свештеник такође има звезду на грудима, а у другој руци носи мач. Саслужитељ, мушкарац, у белој је мантији, са венцем од цвећа на глави, а жена саслужитељица је у црној туници. Остали присутни, како иницирани чланови, тако и аспиранти, заузимају места около. Храм иначе може бити свака затворена просторија, сваки стан, соба, подрум, таван, адаптирани и уз обавезно пригушено светло.

[gresnica]

Пре него што се призове Ајваз, космичка интелигенција, врши се ритуал терања, прочишћења сваког од присутних, почев од магова, а потом се прочишћава храм. Циљ је постизање менталне чистоће ради примања Ајваза. У то име најпре се врши чин ритуалног купања, затим облачења чисте одежде, а потом чин менталног чишћења ритуалом терања, којим се одстрањује све страно из својих мисли у циљу примања Ајваза. Ритуал терања подразумева ритуално извођење кабалистичког крста и ритуала терајућег пентаграма.
Текстови који су приказани на неки начин су илустрација претходно реченог, а потичу из интерног материјала чланова ОТО-а; то су упутства аспирантима и нижим иницијантима реда, како за групно извођење у храму, тако и за самостално и самоиницијативно, без обзира на место.
Тако прочишћен магичар узима своје прочишћене и посвећене инструменте, те прочишћава и обележава круг око себе, а затим церемонијално прочишћава и цео храм. Други свештеници, саслужитељи и остали присутни такође су се прочистили терајућим пентаграмом и сад приступају ритуалу призива.
Потом креће заједничка храмовна медитација, а онда „миса" са полагањем причесних дарова (жртви) на олтар храма.
Трећи чин сваке магичне церемоније јесте завет или објава, а састоји се од речи ОТО „симбола вере". Како изгледа сценарио биће приказано на драматуршки начин.
Почиње церемонијом улажења, како следи:
САСЛУЖИТЕЉ се примиче и наклони се пред отвореним светилиштем, где се налази Грал. Онда три пута љуби „Књигу закона", отвара је и ставља на главни олтар. Окреће се према западу.
САСЛУЖИТЕЉ: Чини што ти воља и то нека буде сав твој закон. Проглашавам закон Светла, Живота, Љубави и Слободе:
СКУП: Љубав је закон, Љубав под вољом.
САСЛУЖИТЕЉ одлази на своје место између олтара са мирисима и фонтане, окреће се према истоку, чини корак и даје знак човека и брата. Сви га опонашају.
САСЛУЖИТЕЉ И СКУП: Верујем у једног тајног и неизрецивог господа и у једну Звезду у Заједници звезда, из чијег огња смо створени, и коме ћемо се вратити, и у једног Оца Живота, Тајну над Тајнама, у Његово име Хаос, јединог намесника Сунца на Земљи и у један Ваздух хранитеља свега што дише.
• И верујем у једну Земљу, Мајку свих нас, и у једну утробу у којој су сви људи зачети и у којој ће почивати, Тајну над Тајнама, у Њено име БАБАЛОН.
• И Верујем у Земљу и Лава, Тајна над Тајнама, у Његово име БАФОМЕТ:
• И верујем у једну Гностичку Католичку Цркву Светла, Живота, Љубави и Слободе, чија реч закона је Телема.
• И верујем у заједницу Светаца. И као што се храна и пиће свакодневно у нама претварају у духовну суштину, верујем у чудо Мисе,
• И признајем једно Крштење Мудрошћу којом постижемо чудо инкарнације,
• И признајем свој живот једним, индивидуалним и вечним који је био јесте и биће.
АМЕН, АМЕН, АМЕН.
Сада свира музика. Улази дете са врчем и сољу. Улази Девица са мачем и путиром. Улази дете са кадионицом и мирисом. Они су окренути према закону, поређавши се у линији на простору између два олтара.
ДЕВИЦА: Поздрав Земље и Неба!
Магичар, спреман, чист, стојећи у средишту круга, церемонијално удара једном у звоно да привуче пажњу целог Универзума. Он тада драматичним тоном у полумраку храма изјављује ко је он дакле велики маг. Потом објављује сврху церемоније и неопходност њеног извођења. Онда се читају цитати из „Књиге закона".
Следе неке илустрације карактеристичне за ОТО које одсликавају различите фазе ритуала.
Следи илустрација комплетног молитвеног ритуала призива космичке енергије. Као што ће бити описано, ради се молитвени део призива космичке енергије уз ритуал призивног пентаграма. Овај ритуал је често користио Кроули пре неког свог проповедања.




Храм припремљен за почетак ритуала

[rujni]

[gresnica]

„Израиљева књига" из ОТО-а (други део)

Сам текст, такође, потиче из аутентичног материјала ОТО-а, штампаног додуше у бившој Југославији, али се ритуал непромењен користи и данас.
Осим ритуала пентаграма постоји и призивни и терајући ритуал хексаграма.
Затим почиње заједничка храмовна медитација уздизања ума до нивоа кореспонденције и стапања са Ајвазом. Ум се мора уздићи до губитка свесности о себи (као у хиндуизму), а маг и следбеници морају бити понесени силом која је далеко изнад нормалног свакодневног елана. И за ову фазу ритуала постоје интерне публикације и цртежи за које сматрамо да треба да буду приказани. Назначимо овде да се космичка интелигенција зове ЛАМ и да је приказана на доњем цртежу, који је овде доста умањен. У току ритуала медитира се управо на ову слику.


Графички приказ за ритуал хексаграма


Материјал за упознавање са ЛАМ-ом и слика ЛАМ-а

Такође се при храмовној медитацији обредно изводи химна под вођством свештеника:
СВЕШТЕНИК: Ти који си Ја онај свега што Ја јесам
који ни природе ни имена нема
који јеси када све осим тебе нестане Ти, средиште и тајно Сунца
Ти, скривено врело свега знаног
и незнаног, Ти усамљени, једини
Ти, истински огњу унутар семена који се множиш и рађаш, извору и семену,
живота, љубави слободе и светла, Ти који си изван Говора и изван вида, тебе ја призивам, мој тињајући свежи огњу,
Који се потпаљујеш како моје тежње страственијим постају
Тебе призивам који си вечан
Тебе средиште и тајно Сунца
И ту најсветију тајну
чији сам носилац ја,
Појави се, најстрахотнији и најмилији као што је законито, у твоме детету!
ХОР: Јер Оцу и Сину
правило је Свети дух;
Мушко-женско, суштинско, једно Мушко биће одевено женским обликом Слава и обожавање у висинама
Теби голубе, који човека до божанства диже!
Да би он краљем био
У пролећном сунцу после зимске олује Слава и обожавања Теби,
Животни соку пепела света, чудесно дрво!
ПРВИ ПОЛУХОР (МУШКАРЦИ): Слава теби из Позлаћене гробнице.
ДРУГИ ПОЛУХОР (ЖЕНЕ): Слава теби из ишчекујуће материце.
МУШКАРЦИ: Слава теби са земље неоране.
ЖЕНЕ: Слава теби из девице заветоване.
МУШКАРЦИ: Слава теби, истинско јединство Вечног Тројства.
ЖЕНЕ: Слава теби ти оче и мајко, сопство од Ја који јесам!
МУШКАРЦИ: Слава теби који си изван сваког појма, бризгу сперме, семену и заметку.
ЖЕНЕ: Слава теби вечно сунце, Ти једино у Тројству, Ти Тројство у Јединству!
ХОР: Слава и обожавање теби, животни соку пепела света, чудесно дрво!

[gresnica]

(Те речи обликују бит химне, но за све или за један део треба компоновати узвишену уметничку музику. Чак и ако друге химне буду одобрене од црквених отаца, ово треба задржати као главну и извор свих осталих.)

После стапања са космичком интелигенцијом као врхунац ритуала припадници ОТО-а, чешће они виших иницијација, предузимају неретко астрална путовања, уздижући своје астрално тело на ниво божанства које одаберу или, пак, преузимају својим астралним телом облик Бога, трансмутацијом свог астралног тела у његов облик. Ово је свакако тачка врхунца ритуала. После тога врховни маг „спушта" следбенике у свакидашњи свет и отпушта их речима: „И сада, ја ти кажем, иди с миром у своја пребивалишта и станишта и нека је благослов Највишег с тобом у име." Тада, бар како прича бивши члан ОТО-а, настаје причешhe, те опуштање уз коришћење дрога или других опијата, како је то чинио и сам Алистер Кроули, и неретко уз оргије у складу са првим чланом закона: „Чини што ти је воља, и нека је то сав твој закон."
Наравно, овај ритуал може садржати и чин иницијације (или, како они кажу, крштења) аспираната реда.
Наиме, после аспирантске фазе, кандидат се подвргава иницијацији, односно крштењу. У једнако опремљеном храму, завезаних очију и ногу, у лежећем положају, у току горе описаног ритуала, као један његов део он прима „симболе вере" Гностичке католичке цркве, односно ОТО, од стране врховног мага, и бива инициран. Морао бих објаснити зашто се спомиње Гностичка католичка црква. Припадници ОТО, наиме, сматрају једином, аутентичном црквом Гностичку католичку цркву, а за једино аутентично учење о универзуму сматрају гностику. Хришћанство је, по њима, јерес гностике, а не обратно како званичне цркве тврде, док Римокатоличку хришћанску цркву називају њеном невештом копијом. ОТО изводи мису, познату у свету као „црна миса", као изопачење и исмејавање римокатоличке хришћанске мисе. Тако раде и неке сатанистичке групе. Међутим, припадници ОТО-а „мису" Гностичке католичке цркве изводе са пуном вером да чине прави ритуал, да чине изворни обред, без икакве пародије.
Пошто су описани храм, одежде, реликвије, затим делови службе у којима се изговара завет мага и чита „Књига закона", пошто смо уз помоћ „Повеље о крштењу" упознали „симболе вере", а на самом почетку и део „Књиге закона" и статут реда, управо је преостало да се опише сама миса, сам чин причешћа код ОТО-а. То је, уосталом, само једна фаза ритуала, али је, као и у хришћанству, финална и суштинска. Зато је и остављена за крај. Овде ћу навести један због своје опскурности врло често експлоатисан део из „Књиге закона" који је карактеристичан више за причешће следбеника ОТО-а са почетка века, мада није искључено да важи и данас.
1. Oвo је тајна Светог Грала, који је света посуда наше Даме, Бабилон Мајке Гнусоба, Невесте Хаоса, која јаше на нашем Господу Звери.
2. Исцедиће своју крв која је твој живот у златни пехар њеног блуда.
3. Помешаће ceoj живот са свеопштим животом. Нећеш задржати ни кап.
4. Тада ће ти мозак онемети, и срце престати да куца и caв ће те живот напустити; и бићеш одбачен на ђубриште, и птице небеске ће се гостити твојим месом и кости ће ти избледети на сунцу.
5. Тада he се ветрови састати и подићи те као малу хрпу праха на планети са четири краја и предаће је чувару Бездана.
6. И пошто ту нема живота, чувари Бездана ће позвати анђеле ветрова да прођу. И анђели ће положити твој прах у Граду Пирамида, и више ни име неће остати.
7. Сада, дакле да би могао извести овај ритуал Светог Граала, требаш се одрећи свих својих добара.
8. Поседујеш богатство; дај Га онима који Га требају, али не жуди за тим.
9. Поседујеш здравље; убиј себе у жару самопредаје Нашој Дами. Нека ти месо виси лабаво на костима, а твоје очи Горе несавладивом жудњом према Бесконачном страшћу према Непознатој, према њој која је изнад знања проклетог.
10. Поседујеш љубав; ишчупај мајку из свог срца и пљуни у лице свога оца. Нека твоја нога згази стомак твоје жене, и нека беба на њеним Грудима постане плен паса и лешинара.
11. Јер ако то не урадиш ти својом вољом тада ћемо то учинити Ми, упркос твојој вољи. Тако ћеш стећи Сакрамент Граала у Капели Гнусоба.
12. И пази! Ако кришом сачуваш и једну своју мисао, тада ћеш бити заувек одбачен у бездан; и бићеш усамљен, једући животињски измет, ожалошћен у Дану Буди-С-Нама.
13. Да! Заиста је ово Истина, ово је Истина, ово је Истина. Биће ти подарени радост и здравље и богатство и мудрост када ти више не будеш ти...

Да разјасним:
У својој раној фази, крајем прошлог и почетком овог века, у јеку свог елитистичког посвећеничког заноса, припадници ОТО-а су заиста жртвовали живу крштену децу на олтару Гностичке католичке цркве, слепо верујући да је она аутентична спасоносна црква, нису жалили жртве за умилостивљење Ајваза, те сопствено стапање са њим. Касније су се жртвовале лутке у људском облику, али претходно крштене (заиста крштене) у Римокатоличкој хришћанској цркви. Последњих година, пак, страдају мачке, зечеви, петлови, такође претходно „крштени" у римокатоличкој хришћанској цркви, па потом погубљени на олтару Католичке гностичке цркве или ОТО. Наиме, једна од кључних догми ОТО-а јесте да је лакше природне супстанце, месо и крв, претворити у тело и крв божју, којом се после причешћује, него то учинити од мртвих ствари као што су жито и вино. Тако се у последње време, избегавајући опскурне ритуале прибегава прављењу колачића у чији је фил претходно умешана свежа мачја, псећа, зечја крв или крв неког од храмовника. На крају ритуала, тј. медитације, или чак астралних путовања, следбеници се причешћују управо тим колачићима који се иначе у круговима ОТО-а зову „колачићи лучи".
Као један од видова причести користе се и дроге и друге психоактивне супстанце (медикаменти, на пример. После причести, а под начелом да 'љубав је једини закон и чини све што ти је воља', настају оргије са старешинским правом првенства. Да би се све претходно аргументовало, прилажем упутство за причест дато у часопису „Витриол".
Циљ мисе ОТО-а јесте умилостивљење Ајваза, али у свакој конкретној групи овог реда обреди могу бити различити у неким детаљима.Овде ће бити представљена Фениксова миса, такође пронађена у интерним публикацијама ОТО-а.
Уместо закључка прво констатујмо да се чланови ОТО позивају на славну прошлост историјских темплара. Последњих сто година додељују себи светску мисионарску и политичку улогу. При томе изводе психоделичне ритуале према упутствима свог духовног вође, Алистера Кроулија, и то уз коришћење опојних дрога и уз оргијање. Примењују дубоке медитације покушавајући да се стопе са Ајвазом, а практикују и астрална путовања. Уз то се причешћују свежом крвљу мачака, или паса. Чланови ОТО-а заиста морају имати надљудски распон психе, подобан да поднесе све ове психосензације. Зато је врло илустративно упозорење које они међусобно упућују, опет пронађено у оригиналним интерним материјалима једног члана ОТО-а, приказаним поред „Фениксове мисе".

[gresnica]

О причести у ОТО-у, из часописа "Витриол"


О причести у ОТО-у, из часописа „Витриол"

[gresnica]

Слика горе: Упозорење нервно оболелим особама


Бела гностичка црква Ecclesia Gnostica Alba (EGA)

Kao и у досадашњем излагању и на овом месту највише простора биће дато практикантима/члановима Беле гностичке цркве, који he својим речима највише рећи о тој организацији. Биће коришћена једна објава ове организације скинута са Интернета, а и манифест ове организације који је дао њен вођа, Живорад Михајловић Славински, иначе устоличени „патријарх Беле гностичке цркве за простор Југославије и словенских земаља".
Ипак, биће дат и један уводни текст везан за генезу и историјат ове верске заједнице. Знамо да гностика потиче из ранохришћанских времена, да је у већој или мањој мери присутна у појединим историјским раздобљима, а да је у 18. и 19. веку оживела, организовано делујући кроз више псеудорелигијских или окултистичких друштава. Тако је, између осталог, 1888. основана Гностичка католичка црква под вођством Валентина II. То наилази на оштар отпор Ватикана. Недопустиво је било, са гледишта римокатолика, дозволити деловање ове верске групе која је најпре интегрисала бројне гностичке правце, а затим их вештачки уклопила у наводе из Библије. У немогућности омасовљења, Гностичка католичка црква инкорпорира се у ОТО али зато иницира оснивање многих неогностичких група и друштава, па чак и једне „цркве гностичке". Погађате: реч је о Белој гностичкој цркви, која много амбициозније и систематичније креће у своју мисију. Нема ту само гностичких доктрина, преузетих како од стране старих гностика, тако и од теозофа и антропозофа, већ су ту и учења и ритуали Златне зоре, ОТО, учења Алистера Кроулија, Чарлса Бернара и других. Такође се нескривено користе хинду-технике, медитација, зен, што све претендује да учење цркве учини комплекснијим и ауторитативнијим. Баш са свим тим циљевима и претензијама 1960. оснива се Бела гностичка црква под вођством Чарлса Бернара. Симбол јој је змија над којом лети голуб, а што је преузето из хришћанске традиције где је змија симбол мудрости, а голуб симбол Светог духа. Чланови ове цркве, наиме, посећују традиционалне цркве, али не учествују у службама. Молитвено се обраћају Богу, али не под вођством свештеника, него самостално изговарајући своје магијске речи, те се ван свих присутних спајају са Ајвазом, космичком интелигенцијом.
Дакле, они прихватају цркве као светилишта, користе их за своје ритуале, а свештене радње сматрају превазиђеним. Управо у свом синкретизму виде себе као најпримеренију верску заједницу на Земљи, универзалну, савремену, савршену, јер је само кроз њене ритуале и ниједне више, могуће досегнути пуну истину и суштину.
Ови молитвено-медитативни ритуали пре свега су савременији, прилагођени савременом човеку, човеку на прагу 21. века, човеку постиндустријског доба, човеку брзих телекомуникација и компјутера. Зар такав човек да проведе цео живот на мукотрпном путу врлине ка богопознању и то са неизвесним резултатом? Уместо „мученичког" живота у врлини, „боготрагачима" се даје рецепт да за неколико дана, највише две недеље, спознају врховну космичку интелигенцију, Ајваза, и тако ступе на стазу истине. Који су то ритуали?
Интензив ритуал просветљења медитативно-иницијацијска техника која се обавља у паровима. Одржава се више пута дневно, обично у неком празном стану. Присутно је 20-30 аспираната. После усвајања технике медитације врши се иницијација, а потом уз, упутства учитеља, парови медитирају на различите теме или објекте, што после тога препричавају. У позној пракси, као телепатско достигнуће, покушавају да препознају и погоде како је овај други медитирао, то јест шта му је падало на памет.
Интензив ритуал препорођења то је врло битан, тобоже исцелитељски, али и уопште темељни ритуал који резултира духовним напретком практиканта, све до дефинитивног препорођења када се практикант оглашава духовно здравим или способним и спремним и за више духовне садржаје. Интензив ритуал освећења светим духом на путу истине и божанских тајни следбеник Беле гностичке цркве удостајава се и примањем и овладавањем светим духом из којих се разлога често и посећују цркве.
Екскалибур 1 и 2 то је духовна надградња претходног. Овде се поред посете црквама и медитације увежбавају: тренинзи креативне визуализације, вежбе измене реалности, вежбе измене сопственог и
идентитета 3. лица, потом вежбе спиритуалне трансформације, а прибегава се и астралним путовањима. Тада се, дакле, према упутствима и искуствима припадника Беле гностичке цркве астрално тело издваја од физичко-материјалног и дислоцира на друго место, тако да практикант може самог себе да посматра, али може бити и далеко удаљено од физичког. То је онда доказ да се овладало техником екскалибур или мач истине. Учитељи ове цркве су, према сопственим изјавама, у могућности да астралним телом обиђу планету.
Сада ће бити представљен текст Беле гностичке цркве преузет са Интернета. Тако се може сазнати шта они сами кажу о себи, својој мисији и мисионарима.

„Ecclesia Gnostica Alba"

Бела гностичка црква или бела црква Ајваза или Ecclesia Gnostica Alba јесте црква истине.
Бела гностичка црква (Е. G. А.) није базирана на вери, него на директном приступу истини (Директном дослуху са истином, увиду у истину). Ми видимо наш пут спасења кроз Директно знање (гносис). Само гносис може ослободити човека и вратити га њему самом.
Управо овде лежи право истинско значење речи „религија". Она потиче од латинске речи religere или religare што у ствари значи поново повезати. Значење је јасно: поново повезати човека са његовом истинском природом која је Бог или Истина.
Уколико желимо да јасно разумемо постојање и рад Е. G. А. морамо познавати неке чињенице. Е. G. А. је, као и многе друге гностичке заједнице, постојала безброј пута током историје човечанства, а такође је много пута ишчезавала. Првенствено је то била последица физичког уништавања њених чланова. Након извесног времена, Е. G. А. би се појавила поново, као река понорница која избије на површину. То је зато што је могуће убити људско физичко тело, али не и истинско биће или душу; човекова душа није ништа друго до Бог у човеку.
Душа или Атман је божанска искра (варница) која се одвојила од Бога пре безброј еона. Након путовања кроз бескрајну васиону и живота проведеног на многим планетама, она је коначно пала на Земљу, где је наставила да живи у људским телима. Према нашој вери, једина права и ваљана амбиција људског бића је да пропутује истим путем ка свом дому истини или Богу. Сва наша
учења, технике и ритуали (обреди) имају за свој коначни циљ.
Поновно израњање на површину Беле гностичке цркве у овом специфичном историјском времену, догодило се на следећи начин: средином седамдесетих година вођа Еклезије Гностике Католике, Мишел Берто, кога су многи савременици сматрали главним медијем космичке магије на Земљи, успоставио је контакт у стању транса са вишим духовним интелигенцијама. Главна интелигенција је био Ајваз. Мишел Берто је примио низ комуникација преко овог божјег преносиоца порука. Налазили су задовољство у окултним методама најдубље гностичке иницијације (пријема, увођења, крштења) кроз коју је Берто требало да обучи (припреми) неколико стручњака за ширење нове гностичке свести.
Један од њих био је Живорад Михајловић-Славински; психолог и окултни писац из Југославије. Берто је дознао за њега кроз „читање Акаше" и звао га да дође у Чикаго. Живорад је отишао у САД почетком 1978. и месец дана је био подвргнут иницијацијама у циљу постајања носиоца гностичке поруке за подручје словенских народа. По завршетку иницијација, Живораду је додељен орден патријарха Беле гностичке цркве (патријарх Мајкл /Михајло, прим. З. Л./).
Након две године, Живорад је доживео своје прво просветљење (гносис) у Калифорнији. Одмах затим, он је донео метод групне иницијације (снага иницијације) у Југославију. Он је увео велики број људи, а онда је обучио известан број мајстора, који су наставили да шире гносис по Југославији и Италији. Гностици окупљени око Живорада су доживљавали све дубље и дубље нивое Гносиса и пред њима је почео да се отвара нови свет. Појавила су им се давно заборављена сећања, на њихов заједнички живот на другим планетама, сећали су се својих космичких имена и прастарих искустава (доживљаја). Све дубљи нивои мистичне свести довели су их до тога да пожеле да живе у гностичкој заједници и тада је основана Бела гностичка црква и отпочела постојање на физичком плану.

Ево наше поруке:
Нас води истина која говори из дубина нашег бића као аума или унутрашњи глас. Аума нам говори да наш пут није једини, већ да има много начина (путева) који воде до једне истине, јер истина је почетак и крај. Из тог разлога, сваки човек треба да изабере пут који је најдражи његовом срцу. Ми који живимо у телу Беле гностичке цркве, која исијава своју невидљиву светлост као сребрна звезда Ајваза, ми вас зовемо, брате, сестро, да нам се придружите. Ако вам ваш унутрашњи глас, аума, каже да је дошао тренутак да се то учини, дођите код нас. Биће тешких момената борбе са злом у вама, мучних доживљаја и много патње. Међутим, награда је непроцењива то је Истина која ослобађа заувек.
Арлеана вечна љубав. Бела гностичка црква.

Манифест Беле гностичке цркве, објављен у једној од књига Живорада Михајловића Славинског

Будући да сам последњих година добио од својих читалаца многа писма прожета радозналошћу о природи наше Цркве, о томе ко може да постане Следбеник и томе слично, одлучио сам да у целини наведем наш Манифест.

[gresnica]

Манифест Беле гностичке цркве

Бела Гностичка Црква или Ајвазова Бела Црква или Ecclesia Gnostica Alba је ЦРКВА ИСТИНЕ.
Наш Спиритуални завичај из којег смо давно потекли, јесте Истина. Наша Стаза која нас током безбројних еона води кроз свет обмана и привида јесте Истина.
Наш циљ јесте Истина.
Ми не верујемо ни у шта што нисмо директно спознали.
Ми верујемо у све што јесмо директно спознали.
Наше учење није засновано на вери, већ на Директном Искуству Истине.
На Гностичку Стазу Истине довео нас је унутрашњи глас Аума или интуиција. Дуж Стазе нас воде искуства до којих долазимо Директном Спознајом.
Припадник наше Цркве може бити свака пунолетна особа без обзира на верску, расну или националну припадност, ако признаје другим бићима иста права као себи самој и поштује законе земље у којој живи.
Припадност нашој Цркви, кроз братску подршку и истинску љубав, олакшава спиритуално самостварање сваком појединцу. БЕЛА ГНОСТИЧКА ЦРКВА је на физичком плану инструмент Провиђења и виших Интелигенција. Она служи својим Следбеницима и другима који то желе да кроз Директну Самоспознају стекну истинско знање о себи, свету, другим људским бићима и Богу, да кроз Директно Искуство Истине докуче своје место у космосу и смисао свог постојања.
У овом времену, наши врхунски методи и ритуали су Интензив Гносе или Директног Искуства Истине, и Екскалибур. Тим ритуалима ми кроз подршку и љубав другог људског бића долазимо до спознаје Истине, а друго људско биће до истоветне Директне Спознаје кроз нашу љубав и уз нашу помоћ. Ако те привлачи одговор на вечита људска питања кроз Директну Спознају Истине, место ти је у нашој Цркви.
Уколико желиш нешто друго, потражи другу Стазу.
Ми смо отворени за неограничене могућности и небројене путеве Спиритуалне еволуције. Ми усвајамо све што води Истини, сваки поступак, метод и ритуал. Све што не води истини ми одбацујемо. Ми поштујемо матична гностичка учења која су издржала пробу столећа, али из њих прихватамо само оно што сами проживимо. Унутрашњи глас, Аума, каже нам да су она Истинита, али ће нам само Директно искуство Истине рећи да ли одиста јесу.
Унутрашњи глас нам каже да смо живели много пута, да смо имали многа тела, имена и идентитета; да смо се служили многим језицима и средствима општења; каже нам да смо били на многим планетама и многим универзумима изгубљеним у безмерју времена. И да нисмо случајно овде и сада.
Унутрашњи глас нам је давно казивао да постоји пут из овог кавеза од меса који називамо телом, из овог привида који називамо материјалним светом и да постоје виши облици свести који су степенице на том путу. Наши ритуали Директног искуства Истине то су нам потврдили. Такође, тај глас нам говори да постоје све дубљи нивои спознаје Апсолутне Истине и да су сви они отворени сваком људском бићу спремном да крене Стазом Истине.
Древна учења нас уче, а унутрашњи глас потврђује, да постоје Интелигенције које су у спиритуалном погледу изнад човека какав је у овом тренутку на овој планети; да те Интелигенције ступају у контакт са људским бићима указујући им на Стазу која води до највише Апсолутне Свести коју називамо Провиђењем, Богом или Истином. И да та Стаза јесте најдубља Срж нашег бића.
Провиђење нам шаље своје изасланике, који су облици више свести, да нас пробуде из спиритуалне обамрлости. У овом раздобљу, гласник Провиђења који је водич на нашој Стази, коју називамо Гностичком Стазом Директне Спознаје, јесте АЈВАЗ. Стога ми обзнањујемо свету:
Нас води Ајваз
Наша рече је АРЛЕНА Љубав заувек
Наше СВЕ је ИСТИНА.
Кроз љубав вечиту, кроз Арлену, ми који живимо у телу Свете Гностичке Цркве, Беле Цркве Ајвазове, која зрачи своју светлост као Сребрна Ајвазова Звезда, ми зовемо и тебе, Брате и Сестро, да нам се свесно придружиш. Ако ти унутрашњи глас каже да је куцнуо час, приступи нам. Ако Истина не проговори у теби у овом трену, срешћемо се у неком другом времену, на некој другој планети, у неком другом свету. Јер и до сада смо се много пута сретали, али се нисмо увек препознали.


Иначе, убеђени и усхићени да су после ритуала интензива и екскалибура у могућности да кореспондирају са Богом, те да су начелно спознали Ајваза, космичку интелигенцију, следбеници Беле гностичке цркве заиста сматрају да су мисионари будућности, и у то искрено верују.
Бела гностичка црква је у Југославији настала тако што је најпре настало „Удружење психотроничара", удружење грађана које се бавило граничним областима науке, алтернативним дисциплинама, окултним техникама, езотеријом, херметизмом.
Поставља се питање слично као код екстрасенса и окултизма уопште ко следбенике Беле гностичке цркве доводи у стање измењене свести? Ж. М. Славински јесте психолог, али ко су остали. Због чега упозорење да приступ не могу имати душевно оболели? Српска православна црква, као и свака традиционална верска заједница, не прави селекцију према здравственом билтену верника и нуди спасење свима. Баш зато постављамо питање откуд толики број душевно оболелих после боравка у Белој гностичкој цркви (које лично познајемо), ако примају само здраве. Упитајмо се, дакле, није ли реч о још једној масовној психолабораторији, а не верској заједници. Тим пре што је седиште исте од 1991. у Београду и што се не оглашавају под правим именом, него позивају клијенте на релаксациони тренинг, вежбе опуштања, вежбе против стреса и слично.


Сајентологија

„Ако човек заиста жели да заради милион долара најбољи начин за то је да оснује своју религију."
(Л. Р. Хабард, оснивач Сајентологије)

Једна од тренутно најприсутнијих и медијски најзаступљенијих верских организација у свету јесте „Сајентолошка црква" (у даљем тексту: Сајентологија). Основана је 1950. године у Лос Анћелесу где јој је и данас седиште. Њен оснивач, идеолог, догмата и апологета је Лафајет Роналд Хабард (1911-1985). Писац научнофантастичне прозе, он још од младих дана показује склоности ка оностраном и трансценденталном. Често са оцем, поморским официром америчке војске, обилази Индију и Далеки исток, где му до руку долази обиље материјала из области хиндуизма, будизма, као и езотерије и окултизма. Студира на више универзитета, али иако му студије иду од руке, ни један не завршава. Учествује у Другом светском рату, где није тешко рањен (како је сам изјављивао), него му пуца чир на дванаестопалачном цреву. Потом долази до компликација којом приликом је провео 8 минута у клиничкој смрти. Верујући ипак у његове ратне заслуге, запослени у „дијанетичким центрима" обучени су у морнаричке униформе. Суочење са смрћу је, како је сам Хабард изјавио, доста утицало на његов мисионарски рад. Пред крај рата 1945. упознаће Џека Парсонса, великог мага и ученика Алистера Кроулија, те члана ОТО-а. И сам Хабард постаће члан тог реда, а Парсонс ће извршити јак утицај на Хабарда, те ће се многе идеје самог Кроулија препознати и у Сајентологији. Хабард бива убећен да је провиђење на његова плећа спустило терет одговорности за даљу духовну еволуцију човека. Тако и оснива Сајентолошку цркву 1954.
Хабард је преминуо 1986, али сајентологија делује и даље ширећи се по целом свету. Према проценама које даје сама организација, имају око 3.200 објеката у целом свету, тачније у 120 земаља и преко десет милиона верника.

[faraon]

[gresnica]

[gresnica]

Такође, иза Хабарда је остало 556 писаних дела, скоро 3.000 сати снимљених предавања и више од 100 филмова. На челу сајентологије данас је Дејвид Мисијевич. Што се тиче одјека у јавности, са једне стране имамо растући број усхићених верника, дакле преко десет милиона, а на другој љуте критичаре и прогонитеље сајентолога.
Приликом анализирања, сајентологија се мора посматрати са два аспекта:
• догматско-доктринарног и
• комерцијално-експанзионистичог.
Биће речи о оба ова аспекта.
Сајентологија, у преводу „наука о знању", у суштини је неогностички,
психоокултистички систем чију основу чини идеја стицања истинског, исконског знања, уз пролажење кроз низ степена духовног самоуздизања којег сајентолози зову „мост ка безграничној слободи". Данас се тај мост састоји из 27 степена. Како изгледа пут духовног самоуздизања?
Верује се да у сваком човеку постоји заробљено духовно биће „тетан". Човек је у свом предцивилизацијском периоду био тетан, односно духовно ослобођено биће. Технологијом духовног
ослобођења, што нуди Сајентологија, човек може да ослободи тог тетана и доведе га у стање „оперативног тетана" или како Сајентолози шифровано кажу стање ОТ. Тиме практично сваки
појединац постаје оперативно способнији, успешнији у животу, фрустрације се губе, незадовољство ишчезава, а на макро плану долази до пада криминала, економског благостања и општег прогреса
човечанства. Основни предуслов да се код појединца постигне стање ОТ јесте брисање енграма.
Енграми су догађаји, искуства, сећања, утисци из прошлости који непотребно оптерећују свест, који се, наиме, могу реактивирати после сваке сличне ситуације у садашњости и евентуално пореметити
тренутну душевну хармонију код човека, и повратити старе фрустрације и комплексе. Сајентологија је управо развила доктрину којом се постаје „clear" (на енглеском = „чист"), дакле, чист од енграма прошлости и постаје ОТ.
У својој књизи „Дијанетика" из 1950. Хабард је управо промовисао учење о избављењу од комплекса и претходних лоших навика, те створио доктрину своје религије, нову науку о духовном здрављу. На посебним курсевима уз дуге разговоре са „духовницима" енграми се поступно разобличавају до нивоа исмејавања, чиме се и сматрају избрисаним, а човек постаје чист.
Стога су и честе масовне демонстрације сајентолога против психијатара, „које треба укинути". Тако, након серије масовних злочина у САД од стране малолетника, током 1999, криви су опет означени психијатри. На стотине хиљада сајентолога бурно је протестовало улицама САД тражећи осуду психијатара. Можда они у будућности, себе виде у њиховим ординацијама. А у „сајентолошким ординацијама" дешава се следеће.
Посебним хипнотичким методом званим „дијанетичко сањарење", кандидат за ОТО присећа се чак догађаја из преднаталног периода. Сви догађаји бришу се и човек постаје чист. Према учењу сајентолога, душа, међутим, није спутана само сопственим енграмима него и материјом, енергијом, простором и временом, те се даљим учењем душа мора ослободити да би постала ОТ. Поставши ОТ, човек бива у стању да буде узрок сва четири космичка елемента материје, простора, енергије и времена а не њихова последица. Тако „Дијанетика" или „пут разума", како је сајентолози зову, постаје
„света књига" сајентологије, барем у почетку. Касније долази доградња. Док у почетку Хабард предвиђа осмостепеност стања ОТ, где је степен који досеже до божанских промисли највиши степен, касније се „пут самоуздизања" продужава до 27. степена. Такође, уводи „емоционални мерач" („Е-метар") који служи за то да „духовник" мери саговорникове емоције и зоне конфликта, те да убрза психоанализу. „Е-метар" је у ствари галванометар који се иначе користи код детектора лажи, а мери електричну проводљивост коже. Самим тим и курсеви прочишћења постају бржи. Човек се чисти од оптерећујућих наслага сећања, али у исто време успева да из заборава истргне суштину. Хабард каже: „Људи су богови који су измислили свет као игру, спустили се на Земљу, заиграли се и у тој игри постали жртве тог заборава."
У склопу учења сајентолози посебно апострофирају психологе и психијатре називајући их „црном силом света" и оптужујући их да су проузроковали непосредно Први светски рат, а посредно Други светски рат, подржавајући Хитлера. Чак у последње време као доказ своје тезе наводе и српске психијатре као узрочнике рата на просторима бивше Југославије. Успут ,да кажем, да је све што је штампано и објављивано из окриља сајентологије у вези са овим ратом било антисрпски оријентисано. „Белу светску силу" чине наравно сајентолози који се боре за ослобођење човека.
Да кажем и то да „свештенство" сајентологије управо чине инструктори курсева. У оквиру ове организације постоје обреди, службе, свете тајне, молитве и реликвије. Есхатолошки гледано, сајентолози су заговорници реинкарнације. У сваком случају, довођење појединца у стање ОТ гаранција је вечности.
Када се говори о учењу Рона Хабарда, период од 1966-1986. свакако је посебан. Хабард је, наиме, почео да ствара материјал за који је желео да остане под велом тајне, а што се односило и на његове највише сараднике. Реч је, како Хабард наводи, о инциденту који се догодио пре 75 милиона година. Тада је Ксену, владалац 76 планета, окупио већину становника своје империје, у просеку 178 милијарди са сваке планете, и преселио их на Земљу. Тамо их је дигао у ваздух у вулканима, а тетани су потпуно дезорјентисани после крваве битке, лишени својих тела, били подвргнути 36-дневној „хипнотичкој имплантацији" и везани. У тим имплантатима, 75 милиона година пре Христа, били су садржани планови развоја будућих цивилизација, међу којима и хришћанског учења. Ова сазнања се опет имплантирају полазницима специјалног курса „ОТ 3", а ови би морали бити посебно припремљени за ово тајно учење. Ако би неприпремљени човек сазнао за овај садржај, умро би за два дана. Контрадикторни Хабард, поносан на своје учење, међутим, сам пише сценарио за филм „Побуна на звездама", који у главним цртама представља садржај курса „ОТ 3". Нико од оних који су гледали филм није умро нити се разболео. Садржину курса „ОТ 3" Хабард је сматрао својом дефинитивном објавом.
Ако је веровати податку да делују у 120 држава света, те да имају преко десет милиона верника, и све то за само педесетак година од оснивања, онда се мора закључити да је сајентологија, свакако, слортским речником речено, „рекордер у брзини" ширења своје мисије. Највећи број следбеника усхићен је чињеницом да је пронашао себе, постао духовно јачи, смелији, способнији. Они сматрају да је највећи догађај у историји људске цивилизације појава „Дијанетике". Многи године рачунају од 1950, тако да сада нису у 2001. него у 51. години. Светској експанзији сајентологије допринеле су многе чињенице: да је декларативно анационална доктрина, која је упућена свим народима. У последње време поједине звезде Холивуда такође доприносе пропаганди сајентологије, а несумњив значај има и подршка коју сајентологија у свим конфликтним ситуацијама у последње време добија из Беле куће.
Да видимо сада шта каже друга страна. Који су то разлози за критику (наводни „прогон и дискредитацију") Сајентологије?
• Све хришћанске цркве протестовале су и супротставиле се учењу сајентолога.
Сам назив Црква, као што је већ објашњено, подразумева једну васељенску, апостолску Цркву, насталу од стране Господа Исуса Христа. Дакле, Рон Хабард је своју верску организацију неадекватно назвао црквом. Такође, ни његови „духовници/свештеници" не могу се тако звати, јер немају везе са хиротонијом („рукоположењем") нити апостолским прејемством.
• Хришћански теолози, затим, упозоравају на елементе сатанизма код сајентолога, а који се очитују како у непоштовању Бога, тако и Исуса Христа, а посебно у сатанској доктрини, којом се посебним хипнотичким и психокултним техникама (курсевима) „постаје као бог, то јест долази до сазнања о божјој промисли", стиче способност овладавања свешћу других људи, на начин на који они то не желе или којег нису свесни, а све то под паролом духовног ослобађања човека. Уз то, и сам Хабард каже да не постоје грех и врлина, добро и зло, те да су то само два гледишта.
• Потом, на такозваном путу самоуздизања ка освајању и разобличавању божје промисли, човек пролази 27 степена. Христу је, тобоже, успело да стигне до 21, а Хабарду до 24. Следи да је Хабард у освајању божје, универзалне мудрости стигао даље од Христа. Ту тезу хришћански теолози нису ни разматрали озбиљно, као ни следећу:
• „Христос је фалсификат, имплантирана хипнотичка сугестија. Хришћанство је успело, јер је претворило људе у жртве. Ми можемо успети ако претворимо жртве у људе."
• Бум који је у свету изазвала сајентологија испровоцирао је многе научнике да се изјасне. Синтетишући мишљења више њих долазимо до закључка да је са научне тачке гледишта сајентологија „хибрид окултних ритуала и психотерапије". Велики број научника није ни желео да се изјасни.
• Најјачи противаргументи упућени сајентолозима везани су за њену суштину. Сајентологија, по многима, није верска,него комерцијално-профитабилна организација. Сам Хабард каже: „Ако човек стварно жели да заради милион долара, најбољи начин за то је да оснује своју религију. Такође, наш циљ није да будемо добра дечица. Наш циљ је повећавати моћ и слободу наше фирме. (...) Сајентологија даје пуну слободу, али мора бити и носилац тоталне власти и ауторитета, ради постизања тоталне дисциплине, иначе неће опстати."