Prirucnik za samoodbranu

Уредник: gresnica

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 06 Авг 2008, 01:42

Цена основног почетног курса је 2.000 $, а цена комплетног курса је 350.000 $ (!!!) Познато је да верске организације имају своје донаторе (спонзоре), али да су прилози на службама и приликом исповеди на добровољној основи. Према томе, сајентологија свој рад заснива не само на својој доктрини него и на закону понуде и потражње, те наплаћује своје услужне делатности. Самим тим, у питању је профитабилна организација, а свака таква организација подлеже закону о порезима. Управо ту настају проблеми сајентолога са властима, најпре у САД и Енглеској, а потом у Европи, посебно у Француској, Немачкој и Швајцарској. Критичари још тврде да је и сама сајентологија смишљена и основана да би „дијанетички центри" били ослобођени пореза. Такође је откривено да осим мисионарског рада сајентологија од почетка улаже акције у непокретности и бродоградњу, доноси са собом социјалне и научно-просветне програме, региструју се у многим државама као фирме најразличитијих профила, пажљиво одабира људе и инфилтрира их у структуре одлучивања у појединим државама.
Тако уз историју сајентологије бележимо и историју судских процеса и сукоба сајентологије са владама многих држава. У САД је свакако најупечатљивији процес из средине седамдесетих, када је осуђено 11 чланова сајентологије. Они су се, наиме, инфилтрирали у Службу прихода, пратили су рачун сајентологије код пореске управе и смањивали пореске обавезе. Такође је дошло и до крађе неколико хиљада страна поверљивих докумената.
После тога суђено им је и зато што су покушали да дођу до релевантних података о царинском пословању, армији и флоти САД. Ситуација са сајентолозима смирила се тек у последње време, јер уживају подршку Беле куће од када је на њеном челу Бил Клинтон, а разлог је што су сајентолози финансијски и медијски партиципирали у његовој предизборној кампањи.
• У Енглеској од 1950. до данас је непромењено становиште владе да је у питању једна класична корпорација која, да би деловала у Енглеској, мора испунити иначе строге прописе. Тако се Енглези, осим у почетку педесетих, нису жалили на сајентологе.
• У Француској је став владе такође јасан. Одбија да их региструје под образложењем да се не ради о непрофитабилној организацији.
• У Италији се 75 сајентолога нашло иза браве под оптужницом да су починили кривично дело угрожавања имовине. Оптужницу је поднела група родитеља заврбоване деце која су им немилице одвлачила новац за разне потребе, а у ствари су тај новац давала сајентолозима.
• У Грчкој се није на време реаговало. Међутим, један човек био је врло упућен у ток ствари и стално упозоравао на опасност. Био је то свештеник, отац Антоноис Алевизопулос, који је у јеку своје кампање против сајентолога изгубио живот на неразјашњен начин. Тек тада се ангажовала и грчка полиција. После истражних радњи полиција је провалила у сајентолошки центар у Атини и пронашла картотеку од око 10.000 грађана Атине, са свим релевантним подацима, како биографским, пословним, финансијским, тако и статусним, па и компромитујућим.
• Поготово оштар курс према сајентолозима заузели су Немци. Чак је и канцелар Кол отворено упозорио нацију на опасност. Наиме, примећено је да сајентологија дискретно настоји да освоји одређене позиције у структури власти. Такође је констатовано да су организовани по принципу тајне организације.
Сајентолози у Немачкој немају право да отварају рачуне у банкама, јер их пре свега сматрају финансијском организацијом, а имају лоша искуства по питању плаћања пореза. Неподељено негативан став према сајентолозима у Немачкој имају и Протестантска и Римокатоличка црква. Врло је илустративна изјава за штампу Сталне конференције покрајинских министара унутрашњих послова, број 19/94 од 06. 05. 1994.
„Министарство унутрашњих послова покрајине Берлин-Бранденбург, Потсдам
Преглед делатности организације сајентолога
У садашње време органима унутрашње безбедности који су опуномоћени да воде истраге криминалних радњи, као и да штите друштво, Сајентологија изгледа као организација која под маском религиозног удружења у себи сједињује елементе привредног криминала и психотерора, према њеним члановима који су у државној служби и имају секташке склоности. Основа њене делатности је привредни криминал.
С тим у вези државне мере треба применити управо у тој области."


• У Русији сајентолози доживљавају праву експанзију. Тек појединци реагују. Тако међународно познати и признати теолог и сектолог Александар Дворкин на основу свог истраживања упозорава: „Ко напусти Харе Кришну опоравља се 11 месеци, Унификациону цркву 15 месеци, а Сајентологију 22 месеца." Реч је о опоравку од психичких траума. Томе доприносе и психоокултни ритуали у сајентолошким центрима, тако и страх од смрти, јер је сваком полазнику строго наглашено да he онај ко напусти сајентологију оболети од неизлечиве болести, као што је рак, а да ће (пошто сајентологија проповеда реинкарнацију) будући живот живети у телу инсекта или неке друге животиње. Такође, син Рона Хабарда, Роналд Хабард млађи, каже: „Мој отац је боловао од схизофреније и параноје. Многе беседе, поруке и текстове сачињавао је под наркотицима."
• Албанија, тачније Тирана, сматра се језгром сајентолога на Балкану. Ту су пустили најдубље корене и проширили се и на Грчку. Податке о деловању сајентологије у Албанији даје превод написа из немачког часописа „Берлински дијалог" (бр. 1/95) који се специјализовано бави питањима секти.
У једном документу који су Сајентолози објавили у Енглеској, тврди се: „Сада имамо министре у Албанској влади који хоће да се упознају са административном технологијом Л. Рона Хабарда." Документ затим цитира један извештај албанске владе, следећим речима: „Мислимо да ће поменуте теме бити први конкретни кораци ка увођењу технологија Л. Р. X. у управи, привреди и побољшању нашег друштва. Министарста на чијем смо ми челу заинтересована су за повећање употребе административне технологије Л. Р. X. у нашем друштву, као и за профитирање од предности његове теорије и његове праксе." Документ даље износи захтев да Сајентолошка црква подели 30.000 примерака сајентолошког теста личности. Да ли ће Албанци и њихове источноевропске колеге моћи да се одупру јакој кампањи сајентолога, остаје да се види. Међутим, по свему судећи сајентологија је после две године инфилтрирања постала јача у источној него у западној Европи. Сајентолошка црква оптужена је у једном процесу у Канади за инфилтрацију у установе власти и полиције, као и за крађу десетина хиљада докумената. Осуђивани су и у САД, Данској и Италији. Упркос томе, застрашујући је закључак да и поред одлуке Европског савета из фебруара месеца 1992. године, да све државе чланице треба да помажу у борби против култне информационе групе, ни једна од држава чланица није урадила ништа да то спроведе у дело нити је посаветовала источноевропске земље с тим у вези." Према званичним подацима, сајентолози не делују у СР Југославији, али су присутни кроз регистрацију својих робно-услужних жигова, као што се види у Гласнику интелектуалне својине Савезне републике Југославије. Дакле, иако кажемо да Сајентологија званично није регистрована у Југославији, она можда
за то припрема терен. Међу овим знаковима јесу и два крста која потичу са старих списа и реликвија СПЦ. Зато је Свети архијерејски синод СПЦ пред Привредним судом у Београду поднео тужбу против Сајентологије, тачније, против њеног „Центра за религијску технологију" из Лос Анћелеса, који је подносилац захтева за заштиту и власник заштићених права по основу робно-услужних жигова). Такође је уочљива и карактеристична петокрака са ловоровим гранчицама, што је истоветно ознаци чина генерал-мајора у бившој ЈНА, а врло слично и садашњој ознаци истог чина у ВЈ. То не значи да ВЈ има сајентолошке ознаке, већ управо обратно: да ће Сајентологија, као носилац права на робно-услужни жиг моћи да оспори ВЈ право коришћења ове ознаке! Сајентолози такође у
штампи повремено оглашавају дела Рона Хабарда.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 09 Авг 2008, 20:21

Слика
Факсимил превода из часописа „Берлински дијалог"

Слика
Факсимили из „Гласника интелектуалне својине" (5/1995) Савезног завода за интелектуалну својину СРЈ у
којем су објављени робно-услужни жигови које је Сајентологија заштитила у СРЈ

Слика
Факсимили из „Гласника интелектуалне својине" (5/1995) Савезног завода за интелектуалну својину СРЈ у којем су
објављени робно-услужни жигови које је Сајентологија заштитила у СРЈ

Слика
Факсимили из „Гласника интелектуалне својине" (5/1995) Савезног завода за интелектуалну својину СРЈ у којем су
објављени робно-услужни жигови које је Сајентологија заштитила у СРЈ


Као што се види, сајентолози спремају за наше тржиште електронске инструменте за мерење менталног стања људи, саветодавне услуге за повећање спиритуалне свести, менаџмент за религиозне филозофске и образовне организације, саветодавне услуге за повећање личних способности, накит, штампане ствари, „Е-метар", компјутерску опрему дакле, они нуде понешто за скоро све области живота и рада!

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 09 Авг 2008, 20:34

На крају, баш да не бих овај текст завршио ноторном критиком Сајентологије, навешћу интервју са шефом московског „дијанетичког центра", Фаином Каганович, опет да припадници дотичне групе нешто кажу сами о себи.
Разговор са Фаином Александровном Каганович, шефом одељења за контакте с јавношћу „Московског дијанетичког центра":
• Фаина Александровна, шта су дијанетика и Сајентологија?
• Дијанетика је технологија у Сајентологији. Сајентологија је званично регистрована као одговарајућа религиозна филозофија. Сајентологија ради с човековом душом, а Хабард је доказао да је човек духовно биће, без поклоњења боговима. Човек у свом савршенству може достићи тај ниво који представља богове. Он сам то може да буде. Пошто се религијом назива свака област која је повезана са душом човековом, и Сајентологја је названа религијом.
• Верујете ли у постојање душе? Да ли је то спорно питање има ли душе или је нема?
• Човек је духовно биће, што је Хабард већ доказао.
• А живот после смрти? Верујете ли Ви у бесмртност?
• На крају крајева, да. Човек, као духовно биће, дуго, дуго живи, не умире. Ми имамо предавања на тему „Да ли сте живели пре овог живота"?
• А шта је дијанетика?
• Дијанетика значи „посредством разума". Она ради с човековим разумом. Разум је механизам помоћу кога човек као духовно биће решава проблеме, управља својим телом.
• А може ли научити да лети?
• Кад почнете тиме да се бавите, сами ћете на то питање одговорити. Да, тетан може да напушта своје тело, гледа на себе и на своје тело одозго. То је врло лако и Ви то можете учинити. Постоји процедура, технологија у дијанетици. Све је то, пријатељи, просто. И уопште није страшно.
• А како се односите према идеји реинкарнације?
• Знате, треба мало да порадите по тој процедури, и сами можете да дођете, можете да завирите у своје претходне животе и сазнаћете одакле, шта и како.
• И до кога се то, да тако кажемо колена, може пратити?
• Могу рећи да „временска стаза" живота траје преко шездесет трилиона година.
• А могу ли се видети диносауруси?
• Наравно. Можда сте Ви били прва ћелија на Земљи. Све можете да пратите.
• Јесте ли их Ви сами видели?
• Ја имам само 182 сата аудитинга [„аудитинг" = сајентолошки поступак брисања енграма, који се састоји од психоокултних вежби, прим. З. Л.], нисам још стигла до тог стања. Али, видела сам себе
у другом свету, била сам у другој галаксији. Видела сам тамо себе и много тога понела одатле.
• А каквом сте себе тамо видели?
• Пријатељи, о томе не треба да се прича. Била сам, да тако кажемо, владарка једне мале планете у тој галаксији. И у тој галаксији узајамни односи били су грађани према оном административном систему који је поставио Хабард. Он је врло делатан и универзалан. И ми своју организацију градимо управо на тој технологији.
• А Бог? Има ли тамо некаквих богова?
• То је Васиона и у њој траје борба, и ми на Земљи на известан начин учествујемо у тој борби, и више од тога њене смо жртве. Изгубили смо у том боју сила добра и сила зла и зато смо се нашли овде на Земљи, то јест у затвору.
• Људи су изгубили?
• Да, тетани.
• А од кога, ако није тајна?
• Од других сила.
• Какве су то силе? Ђаво?
• Знате, код нас такав назив није прихваћен, то није ђаво, то су бића која имају врло савршену електронику, то јест електронику таквог нивоа каквог на Земљи још нема и дуго га неће ни бити.
• То су ванземаљци?
• Земљу насељавају тетани и има их много. Они могу да имају тело, а могу и да га немају. Њих има и међу нама. Али, пријатељи, нећемо још о томе. То је за вас непојмљиво. Треба почети од дијанетике.
• А како је то повезано са дијанетиком?
• Директно је повезано. Дијанетика је технологија у Сајентологији.
• Шта мислите о Христу?
• Не, то није Бог. То је човек који је живео на Земљи, али је имао способности које човек стиче када прође кроз технологију дијанетике.
• У чему видите смисао живота?
• Смисао живота је преживети.
• Какав је то смисао живота ако ћемо свеједно умрети?
• Да би се умрло, треба проживети живот а како проживети?
• Али ако је смисао само у преживљавању, чиме се човек разликује од животиње?
• Присуством свог рационалног мишљења. У томе је смисао живота: то није борба него преживљавање. То јест, тачније речено: то је борба за опстанак; али борба чији је циљ да се донесе максимална корист себи и ближњима.
• Реците нам да ли је Бог један или их је много?
• А шта ће вам такво биће?
• Чиме се разликује „Сајентолошка црква" од Православне?
• Ако је то религија, значи то је и црква, као и код сваке религије. И ми имамо обреде приликом рођења, склапање брака и јако су лепи.
• А имате ли свештенике?
• Да, имамо свештенике. Они такође помажу људима у решавању њихових проблема.
• Хришћански свештеници се рукополажу, а ваши?
• Ми се обучавамо. Свештеник може бити свако. Пријатељи, ја сам такође радник те цркве, али још нисам добила „свештеничку капу", како ми кажемо.
• То је у правом смислу речи капа?
• Не, Хабард је био велики шаљивџија, он је све говорио кроз шалу. Делокруг обавеза сваког положаја он назива капом. На пример „капа регистратора", „капа консултанта", „капа продавца књига", „капа свештеника", и тако даље.
• Последње питање: како се према Сајентологији односе у иностранству?
• Добро. Тамо постоје огромни центри.
• А православци се такође добро односе према вама?
• И православни такође. Код нас је учио послушник Псковскога манастира, и даље, као и пре, носи браду.
• То јест, имате ли нормалне односе са традиционалним црквама?
• Врло добре. Ми све то признајемо. И више од тога, људи који су прошли кроз аудитинг, наше курсеве, стекли животна знања, лакше се сналазе у својој религији. Они постају истински верници, то је здраво. Они већ виде смисао, а не само - „Веруј!"
• А ко вам углавном долази?
• Сви који желе, ко хоће: и професори универзитета и медицинари и
инжењери и бизнисмени и домаћице, било који човек. Сајентологија је наука 21. века. Човеку су први пут открили механизам рада његовог разума, помогли му да схвати прве узроке његових проблема и неуспеха у животу.

(Информативни центар Сектор при универзитетској цркви Свете мученице Татјане, Москва)

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 10 Авг 2008, 21:38

Унификациона црква

О Унификационој цркви највише се сазнало после срећног окончања драме породице Андрејевић из Београда, настале поводом избављења њиховог члана, старијег сина Вука, из канџи ове цркве. Значајан део материјала којим се располаже о Унификационој цркви настао је из разговора са овом породицом. Овде ће углавном бити навођене оне чињенице које нису превише експлоатисане или већ објављиване путем средстава јавног информисања.

Слика
Један од грбова унификационе цркве

Пуно, изворно име Унификационе цркве или Цркве уједињења јесте „Заједница светог духа за уједињење светског хришћанства". Основана је 1954. у Северној Кореји, у Пјонгјангу, где је било и прво седиште. Потом се сели у Јужну Кореју, а данас је седиште ове организације у Њујорку.
Унификациона црква од свог оснивања, сходно свим својим проповедима и јавним наступима, недвосмислено жели себи приписати хришћански идентитет са универзалистичком стратегијом. Према учењу цркве, сваких 2.000 година бог шаље на Земљу месију. Били су то Адам, Аврам, Мојсије, Христ, а сада је то Сун Мјунг Мун. Сви претходници су остали недоречени, нису завршили у потпуности своју земаљску мисију. Исусов промашај је што није продужио потомство. У директном контакту на Ускрс 1936. Исус се пожалио управо Муну, рекавши му да није извршио све своје земаљске задатке, да није оставио потомство, а такође је пропустио да постане врховни војни поглавар. Затим је Исус Муну, ставивши му руку на раме, сугерисао да оснује цркву, наложивши му при томе да на себе преузме одговорност за успостављање царства Божјег на Земљи. Тако је Сун Мјунг Мун одлучио да оствари оно што Исус Христос није успео. Зато и припадници Унификационе цркве Муна сматрају највећим месијом у историји.
Контакте, по сопственој изјави, Мун нема само са Исусом Христом. Захваљујући знању и вештини корејског шаманизма, он контактира и са Будом, Мојсијем, Мухамедом и другим оснивачима религија. Мун је, да разјасним, од младих дана опседнут езотеријом, окултним дисциплинама а највише методима контроле мозга. Још нешто: у преводу са корејског језика његово име значи „сијајући месечев змај". То име је сам изабрао променивши претходно Јонг Мјонг Мун „млади месец". Рецимо и то да је као дечак припадао будизму до 10. године, а онда је прешао у хришћанство. Написао је књигу „Божански принципи" која представља „библију" Унификационе цркве.
Како Мун своје циљеве остварује у пракси? Своју спаситељску мисију он је управо усмерио ка оним „земаљским задацима" које Исус Христ није остварио.

Слика
Сун Мјунг Мун и његова супруга Хан Хак Ја Мун

Као божја инкарнација, Мун и његова супруга, госпођа Хан-Хак Ја Мун, све своје следбенике сматрају својом, а самим тим и божанском, небеском децом. Бити Мунов следбеник значи одвојити се од „палог света, огреховљеног и обездуховљеног, постати божје дете и обезбедити спасење и себи и својој деци, али не и родитељима. Молити се треба не више у име Оца и Сина и Светога Духа, већ у име истинских родитеља.
Бити Мунов следбеник не значи само сматрати га божјом инкарнацијом, већ живети и радити по његовим упутствима. Сам Мун каже: „Краљевство небеско, није нешто што само по себи следује. То је нешто што морамо сопственим рукама изграђивати. Да бисмо постигли царство небеско на Земљи, морамо повећати материјалну базу." Претпоставка за то јесте вредан рад следбеника, којег они обављају доследно и ревносно до граница издржљивости. Ради се, наиме, између 12 и 16 сати дневно. Устаје се ујутру у 04 часа и уз оскудну исхрану ради се до изнемоглости, најчешће продајући разне предмете на улици, а зарађени новац даје се „цркви". Себи се оставља нужни део. То важи и за појединце и за породице у целини. Једина сатисфакција јесте обећано спасење кроз чињеницу да су деца највећег месије. Само ретки стижу до центра одлучивања, до врхушке која живи у благостању. Једна од делатности која се највише цени јесте успешност у придобијању новог чланства. Врбовања нових чланова врши се сходно поднебљу, држави, нацији, политичкој или економској ситуацији, као и у складу са личним аспирацијама кандидата.
Мун је такође схватио да врховни војни владар не може постати док не постане политички владар. Да би успео у политици треба да има новац, који ће да зарађује верујући народ. Што више верника то више експлоатисаних радника, а самим тим и више екстра-профита. Да би имао довољно радника верника потребно их је придобити. На одређени придобијени проценат може се рачунати уличном пропагандом, врбовањем путника, студената из разних крајева, без обзира на то одакле су. Међутим, Мун процењује да најважнију улогу на локалном нивоу могу одиграти интелигенција и медијски експониране личности. Како их придобити? Најлакше потхрањивањем таштине, обећањем научних пројеката, семинара, специјализација у иностранству или шта већ коме треба. Тиме се и сама Унификациона црква интелектуално ојачава. Зато се интелектуалци пажљиво одабирају и појединачно врбују, а у ту сврху служе разни упитници, и приступнице за разне хуманитарне организације којима руководи Мун. Један такав упитник управо је представљен овде као илустрација.

Слика

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 10 Авг 2008, 21:49

Тако, Унификациона црква стоји иза Федерације жена за мир у свету, Професорске академије за мир у свету, и других маскирних организација. Ове три наведене имају своје огранке и у Југославији, а њихови чланови су угледни професори и академици. У оквиру ових организација организују се конгреси, предавања, концерти, као и „богослужења". За угледним грађанима, интелектуалцима, поведу се лако и обични грађани, па се тако обезбеђују скоро сви профили потребни структури и циљевима заједнице.
Све речено, дакако, дешава се и у Југославији, па још и више од тога.
Рецимо, Унификациона црква оглашава у нашој штампи течајеве страног језика под повољним условима. У питању су летњи течајеви. Сваки заинтересовани грађанин без размишљања би прихватио јер су цене изузетно ниске, пошто се нуди рад уз боравак. Само оштро око и упућеност Славенке Андрејевић, мајке Вука Андрејевића, бившег муновца, могло је да проникне у то о чему је реч. Наиме, хотел у којем је требало да се сместе курсисти енглеског језика у власништву је Сун Мјунга Муна. Наравно, води се рачуна и о младој интелигенцији.
Као и у ранијим поглављима, а у тежњи да објективизујем излагање, опет ћу прибећи једном аутентичном цитату С. М. Муна, пошто тај цитат сматрам врло илустративним.
„Учење не сме да одвоји политику од религије, јер то је циљ Сатане. Ако се успе у манипулацији са седам држава, може се загосподарити светом. Кључних седам држава јесу: САД, Италија, Енглеска, Француска, Немачка, Јапан и Кореја. У том смислу треба унифицирати Уједињене нације." У позадини ове нове политике треба да стоје професори. За освајање света потребни су људи од науке и то како на овом истраживачком пољу, тако и стручњаци на политичком, економском и културном пољу. Из тих мотива и настаје, рецимо, „Професорска академија за мир у свету", преко које Унификациона црква добија на располагање стручњаке из свих научних структура. После тога треба отворити универзитете наведених седам земаља, а онда се може утицати и на њихову политику. Паралелно са овом стратегијом освајања власти Мун инструира своје следбенике међу професорима да на јавним местима не користе политичку терминологију, те да све пројекте које раде предузимају за прогрес, добробит и хуманост човечанства.
Осим као месија, Сун Мјунг Мун сналази се изванредно и у бизнису. Огроман број чланова и симпатизера (4-5 милиона) сваке године доноси „цркви" огромне износе. По изјави Вука Андрејевића, он је сам за две године зарадио и оставио цркви 110.000 $. Тај огромни новац Мун (дискретно) улаже у акције, али не купује велике пакете акција, јер тако може да привуче пажњу, а и порези су мањи. Као и сајентолози, и муновци имају проблема са пореским обавезама, али их последњих петнаестак година уредно плаћају. Како и не би, кад је сам Мун први пут 1982. кажњен са шест месеци затвора, а 1984. је одлежао 11 месеци затвора због „неких 25.000 $ неплаћеног пореза". Потом, да би се избегла даља компромитација и проблеми са пореским властима, Унификациона црква оснива преко 50 каритативних организација у Америци и Енглеској. То су, на пример, CAUSA („Асоцијација колеџа САД"), CARP („Асоцијација колеџа за истраживање принципа"), као и поменуте академије и федерације које постоје и у Југославији. И заиста, тај потез уз
подршку предизборним кампањама Регана 1984, Буша 1988. и Клинтона 1992. доносе резултате и Муну, како сам каже, „скидају те крпеље са врата". С обзиром на то да са вишим или нижим процентом деоница стоји иза више фабрика у машиноградњи, те војној, фармацеутској и козметичкој индустрији, сматра се да је Унификациона црква финансијски најмоћнија верска организација новијег датума. Мада у принципу дискретан, Мун с времена на време демонстрира моћ, било верскохаризматску, било финансијску. У изборним кампањама Роналда Регана, Џорџа Буша и Била Клинтона, које су се успешно окончале, значајно је са својим капиталом учествовао управо Сун Мјунг Мун.
Као месија и верско-харизматски вођа сваке године организује масовна венчања својих присталица широм света и то на стадионима. По догми Унификационе цркве, брачни другови срећу се први пут на дан венчања.

Слика

Наиме, кандидат за венчање дужан је најпре да живи седам година у целибату. Од тога три и по године мора да ради као „фаундрајвер" „сакупљач фондова (то јест, новца)", да, рецимо, продаје разне предмете на улици. Потом му се компјутерски одређује брачни друг, а ексклузивно право избора има месија Мун. Често се дешава да се партнери уопште нису ни видели, да не говоре исте језике и слично. Браком они постају деца небеских родитеља Сун Мјунга Муна и Хан-Хак Ја Мун. Иначе, рекорд је забележен 1994: истог дана је на стадиону у Сеулу венчано 36.000 парова, у Русији 29.000, у Јапану 21.000, на Блиском истоку 20.000, у Јужној Америци 11.000, а у Северној 8.000, док је у Африци венчано 198.000 људи. Тако је Мун ушао у Гинисову књигу рекорда. Укупно је, дакле венчано 320.000 људи! Тиме је вероватно постао „матичар број 1" у свету.
Иначе, Унификациона црква дејствује на свим континентима. Рачуна се да има између четири и пет милиона следбеника. У Југославији је такође присутна, кроз Федерацију жена за мир у свету, Професорску академију за мир у свету и Породичну федерацију за мир у свету. По новинским извештајима, уочи закључења ове књиге, Породична федерација почела је да у поштанске сандучиће убацује бомбонице са својим леткићем. Сматра се да број припадника Унификационе цркве у СРЈ не прелази 1.000, али би тај број могао да буде троструко већи уколико би се у обзир узели запослени у Муновим фирмама (односно фирмама у којима он према страним изворима, има акције) као што су „Ам Веј", „Херба-лајф", и сличне. Што се тиче ових фирми, запосленима се плаћа по учинку, а место у хијерархији организације одређује се такође по учинку.

Слика
Ови материјали говоре да Мунове „федерације" делују и у нашој земљи

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 13 Авг 2008, 21:50

ОМ Шинрикјо

Овај текст је добрим делом проистекао из реферата руског теолога и сектолога Александра Дворкина, изнетог октобра 1996. у Дому Војске Југославије у Београду.
У Јапанској провинцији Кумамото, у граду Јацухиро, рођен је 1955. Чизуо Мацумото. Рођен је слеп на једно око и оштећеног вида на другом. Први посао који је радио јесте акупунктура. Као специјалиста за акупунктуру радио је до женидбе, кад прелази да ради у једну кинеску апотеку у граду Фунабаши. Фалсификовао је рачуне у износу од 6,7 милиона јена, те му је тада први пут било суђено. Године 1981. оснива сопствену апотеку и навелико организује трговину надрилековима за старије од 60 година. Због тога опет бива хапшен и принуђен да плати казну од 200.000 јена. Пре тога, 1977. Чизуо Мацумото почиње да упражњава јогу и да ствара сопствено учење. Већ 1985. Мацумото објављује да има моћ левитације и предвиђа да ће за једну годину летети као птица. Тада у Токију оснива компанију за трговину религијским предметима. Наредне године он својој компанији придодаје религиозни карактер, а 1987. на Хималајима стиче „коначно просветљење" и то је и уједно година оснивања секте ОМ Шинрикјо, или „врховна истина". Ново име Шоко Асахара, значи у преводу „дух истине". Почиње експанзија, секта се шири, оснивају се огранци широм Јапана, а оснивају се и центри по свету у Москви, Бону, Њујорку, Бомбају, Шри Ланки. Није прошло много, па је Шоко Асахара опет пред судом, због злоупотребе новца добијеног од донатора, као и због неплаћања пореза овога пута плаћа казну од двадесет милиона јена.
Секта је организована по строго одређеним принципима. Сваки нови члан заводи се компјутерски у каталог, добија лични број, а после посвећења и ново име. Обавезан је да испуни обиман упитник: тачан минут рођења, крвна група, начин на који може бити користан организацији, дотадашња запослења, уме ли да вози, професионалне способности, познавање страних језика, начин на који се са њим може хитно ступити у контакт, може ли, и како, да уплати допринос. Такође се све ново што се дешава са чланом помно бележи: промена ставова, финансијски доприноси, контакти, посета семинарима и сеансама, медитације. Онај ко постане Асахарин следбеник и добије чланску карту, може да крене ка духовном усавршавању.
Секта има тајновит езотеричан карактер. Најважније истине држе се у тајности од непосвећених чланова. Одређено је 20 стадијума посвећења. За ревност члан може добити похвалу, тј. поен. Ко скупи на пример 20 поена у првом стадијуму може се кандидовати за други стадијум. За сваки виши стадијум потребно је више поена. Поени се заслужују кроз дуге вежбе јоге, учешћем у семинарима и медитацијама које трају сатима, као и дистрибуцијом Сахариних плаката и књига. За сваког новопридобијеног члана добија се 5 поена. Ко доведе два човека добија учитељеву фотографију средње величине, а за десет нових чланова следује фотографија великог формата. За 20 и више следбеника добија се енергија „часног Учитеља" уз помоћ „духовно пуњених слаткиша". Следбеници могу наставити свој живот у свом окружењу, а могу и водити (после посвећења) одвојен монашки (шамански) живот и предати душу и тело Асахари. Шамани, по Асахарином учењу, религијски брже напредују. Церемонија посвећења зове се шактипат.
Ту је приступ дозвољен само посвећенима. Суштина је у томе што Асахара преноси сопствену енергију својим ученицима и то тако што додирује њихово чело кажипрстом. Ово омогућава буђење латентне духовне енергије заробљене у човековој кичми. Истовремено Асахара преузима на себе грешну карму својих ученика како из овог живота, тако и у претходним инкарнацијама.
Уколико се неко посветио као шаман очекује га брз религијски напредак, али и заиста тежак аскетски живот. Уз све оно што је морао чинити у претпосвећеничком периоду, сада су храна и спавање сведени на минимум (2-4 сата дневно), уз понеки тањир пиринча. За сву ту ревност, "часни Учитељ" ће му брже открити тајне. По процени самог Асахаре, за достизање највиших нивоа посвећености довољне су две године.
Људи који се нису определили за шамане треба или дуго да чекају и добро да плате. Ко је платио 100.000 $ могао је добити касету са тајним мантрама, па чак и титулу имаоца великих донаторских заслуга. Посебно искушење за оне који не воде одвојен живот, а које, по Асахариној препоруци, треба превазићи, јесте напуштање куће. „Морате напустити домове, одбацити породицу и родитеље, морате постати бескућници. Приврженост породици је препрека на путу ка ослобођењу. Свако ко жели да напредује, мора да буде безрезервно одан гуруу. Зато ћу и ја бити одан." Од људи који су тако напустили породицу, као и од оних који су се спремали за шамане, Асахара је захтевао да му предају сву имовину. Када је то чинио, Асахара се позивао на Библију и на Христа који саветује богатог младића да богатство додели сиротињи и следи њега како би доживео савршенство; Асахара тврди како он проповеда исту ствар: „Дај све што имаш мени и следи ме!"
Учење култа наводно „садржи суштину свих религија". Сам Асахара у својим радовима каже: „Ја сам дух Истине. Ја сам једини који је у стању да открије право значење Исуса. ОМ садржи суштину свих религијских система који су икада постојали на Земљи. Он је једина религијска организација која нуди исцрпно објашњење истине". Циљ организације био би да омогући спознају сопствене нематеријалности, сопствене припадности вишим световима, кругу изабраних, да гарантује здравље, надљудске особине и могућности, да омогући искуство смрти и спознају искуства других живота.
У стварности, међутим, учење ОМ Шинрикјоа има еклектички карактер и скрпљено је од фрагмената разних религијских учења: елемената северног будизма (махајане), тибетанског езотеричног будизма, индијске јоге, таоизма, тантризма, итд. Треба рећи да су руски будисти заузели доста критичан став у односу на Асахару, верујући да је он „скренуо са истинског Будиног учења". „Учитељ" се исто тако радо окреће и хришћанским изворима. На пример, у његовој интерпретацији Откровења Св. Јована Богослова, Асахара каже да ће се катастрофа Армагедона (Трећи светски рат) одиграти 01. 08. 1997. Тако смо дошли до есхатологије ОМ Шинрикјоа. Асахара дефинише ОМ као креацију, постојање и уништење универзума због чега је неопходно припремити се за долазак „спаситеља на крају овог века".
„Сатана, ђаво, господар је Земље", каже Асахара. Зато Земља мора бити уништена. Написао је такође: „Пошто се учење ОМ Шинрикјоа широко распространи светом, избиће велики рат /../ само они скривени у планинама биће спасени /.../ Ова Земља је свет змија пуних смртоносног отрова /.../ ми ћемо покушати да напустимо овај свет, а то је почетак наше духовне вежбе."
У другој публикацији Асахара каже: „Желим да претворим Јапан и целу Земљу у место припрема за долазеће царство божје."
Као што смо видели, те речи нису биле само празна обећања. Марта 1995. од тровања сарином у токијском метроу умрло је 12, а повређено 5.500 људи. Виновници, Асахара и његови следбеници, касније су ухапшени.
Ова секта није деловала у Југославији, али је привукла огромну пажњу, па је зато и дат један краћи приказ учења и деловања. Опис деловања ове секте може се сматрати и једном врстом увода за следеће поглавље приказ сатанистичких секти. Неки посебан закључак овде је сувишан, осим да је ову секту, по резултату њене мисије, требало можда сврстати у сатанистичке. Међутим, на почетку је речено да ће главни критеријум за сврставање секти бити то како оне саме себе виде. Зато су и ови носиоци „врховне истине" сврстани у синкретистичке секте. Њихов убилачки чин они сматрају противсатанским, јер је циљ био уништење Сатане који је „обузео Земљу".

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 13 Авг 2008, 22:14

9.
САТАНИСТИЧКЕ СЕКТЕ


„Он једини у простору свјетлом, у црну је обучен порфиру зла свакога најљуће крајности под једном су у њу круном сабране, он катедру мрачну сочињава позоришта сваког ужаснога ад се зове, цар му је сатана, мрачна душа, неба независник; зло је њему једина утеха, он се са злом вјечно обручио, злу је жертву принио велику."(П П Његош)

Појам Сатана сусреће се у учењима свих религија, с тим што се, сходно разликама у религијама, разликују и доктрине о Сатани. О Сатани се такође писало у филозофским списима. За њега се најчешће везује грех и зло у свету. Иначе, у литератури, а и у обичном говору, сусрећемо више синонимних имена Сатане: демон, Мамон, ђаво, враг. Велзевул/Белзебуб. Јевреји ће рећи Хасатин или Велијар, а муслимани Шејтан.
Држећи се учења хришћанства, треба најпре рећи да поред видљивог света постоји и свет присутних, али невидљивих, богоугодних духовних бића, и то су: серафими, херувими, престоли, господства, силе, власти, начела, арханђели, анђели. Сатана је један од ангела који је умислио да је он прави Бог, те да поседује права божанска својства и моћи. Та умишљеност и гордост узрокују вековну богоборност Сатане. Због своје гордости он бива срушен са неба од стране Бога, али се међусобна борба наставља. Знамо да у Еденском врту (рају) Бог саветује Адама и Еву да не окусе плодове са дрвета познања, коју забрану они крше, а после тога бивају избачени из раја.

Слика
Једна од уобичајених представа ђавола

Континуитет присуства Сатане наставља се преко Каина и његовог братоубиства, градитеља Вавилонске куле, фарисеја иначе савременика Исуса Христа, неких псеудохришћанских јереси, као и данашњих синкретистичких верских група које у својим учењима имају елементе сатанизма, а наравно и верских група о којима је овде реч и које себе нескривено сматрају следбеницима Сатане.
Корене учења сатаниста савременог доба налазимо у учењима неких ранохришћанских секти, пре свега гностичких. Поновимо то опет: гностици из ранохришћанског периода схватали су хришћанство као филозофско-спиритуалну вештину чијим се овладавањем сам човек приближава Богу, стичући Божја својства. Дакле, пут богопознања није превасходно пут врлине, како учи Црква, него усвајање знања и техника по правилу „пробај оно што бог ради и бићеш као бог". Не може се тврдити да су гностици, манихејци или албижани били сатанисти, али су несвесно ударили темеље нововековног сатанизма. У 17. веку бележимо експанзију сатанизма у Западној Европи. Аналитичари бележе да је постојала права потрага за бебама за потребе црне мисе. Разна гностичка, а затим теозофска и антропозофска друштва такође реафирмишу идеје сатанизма, те се оне шире по целој Европи, али и по Америци. Оцем савременог сатанизма, сматра се Алистер Кроули.
Карактеристике сатанизма као савременог покрета обожавања Сатане биће објашњене у неколико тачака:
1. Сатанистичке доктрине представљају се данас отворено и то као доктрине за ослобађање човека од религијских норми, стега и ограничења. Нико сатанизму није приступио без жеље да тиме себи помогне. Сатана је, како кажу, заправо „истинско божанство", синоним животне енергије нагона и жеље, те према томе, људи треба да се без осећаја кривице прихвате телесних и материјалних добара.
2. Подразумева се такође да следбеници, ради лепшег живота после смрти, треба да верују у Сатану као палог анђела, господара таме, владара подземља.
3. Гордо и надмоћно, сатанизам себе представља као наднаучно и надрелигијско учење које је Црква (такође било која званична религија) вековима љубоморно крила од људи.
4. На терену хришћанских народа сатанисти одбацују Исуса Христа као месију, те служе Сатани, очекујући од њега награду и, како рекосмо, угоднији живот после смрти. Услов за награду јесу богоборност и смрт. Дакле, ако је богоугодно живети у врлини и задобити царство небеско и спасење, онда је „сатаноугодно" бити богоборан, не живети у врлини, већ у греху и разврату, бити против свих Божјих заповести, против светих тајни, Цркве, свештенства и верујућих људи. Као „ослободиоци народа од Цркве" сатанисти себе сматрају својеврсним револуционарима.
5. Окултизам и магија неизбежни су елементи сатанских ритуала, који се могу назвати и „сатанослужењима".
Симболи су такође карактеристични пратиоци сатанослужења. Постоје симболи који пародирају црквена знамења, реликвије и свештенике крст окренут наопако, свеће запаљене фитиљем окренутим надоле, свештеничке одежде у виду маскираног ђавола. Постоје и типично сатанистички симболи, као што су:
• мртвачка глава која симболизује прихватање смрти као уласка у царство подземља и мрака, у царство Сатане;
• хексаграм који представља симбол борбе и победе Сатане над Богом, при чему круг представља вечност. Наиме, хексаграм у ствари представља два укрштена троугла, при чему је троугао са врхом нагоре графички приказ трипостасног Бога (Бог Отац, Син и Свети Дух). Сатана, пали анђео, је замислио да је он једини истинити бог и спаситељ тако да се и он представља троуглом, али са врхом надоле, што симболизује његову вечиту борбу са Богом, а такође и чињеницу да је пао са неба. Божји троугао некад се боји у црно, јер је то, по сатанистима, „бог зла". Сатанин троугао боји се у бело, јер је то, опет према сатанистичком учењу, „бог добра". „Ја сам алфа и омега, почетак и крај, први и последњи, каже се у Откровењу Светог Јована Богослова. Тако на врху црног троугла стоји симбол грчко слово „алфа", а на врху белог слова „омега". То треба да симболизује крајњу победу Сатане. Симбол „три шестице 666" јесте број Велике звери Антихриста, што је забележено и у Откровењу Светог Јована Богослова.

Слика
Илустрације хексаграма

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 19 Авг 2008, 11:26

Слика
Терајући пентаграм, ако се практикант окрене ка истоку

Слика
Призивајући пентаграм, ако се практикант окрене ка истоку. Ако се окрене на неку другу страну света, практикант наноси
пентаграм у другом смеру

Као графичка представа звезде, пентаграм симболише поседовање космичке интелигенције која резултира поседовањем свемоћи и апсолутне власти. То је такође и звезда мага и симбол оваплоћења, али не Бога, већ Сатане и сатанског. Приликом ритуала имамо два различита пентаграма „терајући", којим се тера Свети Дух, и „призивајући", којим се призива космичка интелигенција. Ради се о покретима руке попут оних које чинимо кад се крстимо, с том разликом што овде не чинимо покрете у виду крста него у виду пентаграма, додирујући главу, оба рамена и оба кука.
Основа сатанистичке симболике јесте и у скврнављењу симбола хришћанства. Отуда се најчешће користи обрнути крст, крст у облику мача као средства за наношење повреда, крст у крви или крст на чијим су горњим краковима на крајевима три шестице. Крст истетовиран на табану значи да је носилац те тетоваже од тренутка осликавања па надаље све време газио по крсту и тиме га директно негирао. Исто је скврнављење крста који је истетовиран на леђима или на задњици.
Сатанослужења могу бити различита, од групе до групе. Најчешће по подрумима, таванима, а некад и на отвореном (претходно договореном и припремљеном) простору. Најчешће се Сатани служи пародирајући (и тако скврнавећи) хришћанска богослужења, дакле, највише су заступљене тзв. „црне мисе". Уз пародирајуће инсерте из службе додају се молитве, обично ауторизоване од стране вође групе (секте), у којима се велича Сатана. Такође се приносе и жртве ради умилостивљења Сатане, а оне су по правилу у крви. Тако су од сатаниста некад страдала деца, а данас најчешће мачке, пси, зечеви, петлови, те се приносе на олтар, а присутни верници причешћују се тако што једноставно пију ту крв и уз молитву примају Сатанин дар. Неки пут се сами верници раскрваре самоповређивањем, па тако своју крв ревносно приносе на олтар, те се њом причешћују.

Слика

Слика
Карактеристични тетоваж сатаниста

• Потом, уколико постоје услови, следе оргије. Посебно је значајно да се полно општи са практиканткињом која је невина. Разлог за то налази се у речима А. Ш. Лавеја: „Енергија ослобођена сексуалном активношћу есенцијална је за све аспекте магијских активности."
• Драматуршке склоности вођа сатанистичких секти показују се приликом иницијација. Иницијације се одвијају у посебним просторијама, са мноштвом сатанистичких знакова, у специјалним одеждама, са пуно магијских радњи и речи, драматичних заповести; просторије су у полумраку, кандидат је везан, и тако даље. У сваком случају, не постоје обредна правила сатаниста. Једино неписано правило је да се чини све што је антихришћански. Резултат тог начела јесте и скврнављење хришћанских реликвија, храмова, гробаља, споменика, а што нам је све, нажалост, познато из свакодневне праксе и новинских извештаја.
Почев од прихватања сатанистичког учења, преко иницијације и напредовања у хијерархији, те сталног учешћа у овим опскурним ритуалима, неретко се дешава да се пољуља психа неког члана сатанистичке групе. Тако међу њима има приличан број оних који су се обратили стручњацима из психијатрије за помоћ. Такође има поприличан број самоубистава међу сатанистима. Самоубиство је својеврстан вид заштите програма учења сатаниста.

Слика
Тетоваж симболизује „сахрану крста"

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 19 Авг 2008, 11:42

Намењено је за „отпаднике", за оне који се предомисле, а такође и за оне који више не могу психички да издрже на том тешком „мисионарском путу". Да не би „пали у врлину", самоубиством се тако „јуначки" и на границама психичке издржљивости остаје богоборан и сатаноугодан, јер се тако баш сатанским чином и окончава живот, те остаје под окриљем Сатане. Такође, сатаноугодно је убити или наводити на самоубиство било кога из групе ко „застрањује". Због тога је могући отпадник у сталном страху од освете, а са друге стране у тензији од ритуала понашања људи из групе. Зато, и ако се све оконча срећно, рецимо, група се расформира, боравак међу сатанистима увек оставља последице на бивше чланове.

Слика

Слика
Ритуал иницијације

Велики је број сатанистичких секти у свету, али им је, по правилу, век кратак и чланство мањег обима. То су најчешће аутохтоне секте приклоњене Сатани, али без неке руководеће или
координирајуће централе. Тако (у организационом смислу) када говоримо о сатанизму превасходно мислимо на поглед на свет и покрет који иницира стварање многих, али децентрализованих секти. Свакако да је Ла Вејева „Сатанина црква" догматско-доктринарни и идејни модел. Понашање, устројство, дисциплина, учење, доктрина, облачење, уопште начин живота, по правилу су везани за личност лидера. Исто важи и за службе, проповеди, иницијације унапређења и све друге радње.
Често се трајање сатанистичких секти заврши неком несрећом, убиством, или самоубиством, појединачним или масовним. Неки пут су то организације са по хиљаду и више људи, а неки пут групице од по 10, 20 чланова. Негде постоје сатанистичке секте, са међународним аспирацијама, а негде су уско локалног карактера. Дакле, овде је битно упознати доктрину, устројство и иконографију сатанистичких секти (које веомо личе једна на другу), да би правовремено биле идентификоване и да би се тако предупредиле евентуалне несреће. Овде ће бити дат краћи приказ најпознатијих сатанистичких секти.

Сатанина црква

Посебно место међу сатанистима свакако заузима званично прва сатанистичка црква у свету „Сатанина црква (Калифорније)" основана 1966, а чији је оснивач Антон Шандор Ла Веј, Американац мађарског порекла.

Слика
Сатанистичко венчање. Са мачем и роговима у средини управо је Антон Шандор Ла Веј

Ла Веј каже: „Ако су све несреће у свету Божја воља, онда је то доказ да је Бог зао. Прави и истински бог је Сатана." Ла Веј је аутор „Сатанске библије". Број присталица „Сатанине цркве" процењује се на око 10.000 у САД, а око 30.000 у свету. С обзиром на то да је ово једна од ретких сатанистичких организација која се декларисала као таква, питање је колико су људи који сатанизму нису баш радикалније окренути (али јесу симпатизери) одважни да отворено приступе Ла Веју. Питање произлази из чињенице да постоје многе сатанистичке групе, огранци и секте који се позивају на Ла Веја. На нашим просторима познате су секте „Црна ружа", „Лоша вера", „Сатанини следбеници", и слично.
Осим због тридесетак хиљада регистрованих присталица много већи значај Ла Веј има као духовни вођа и инспиратор многих сатанистичких група широм света, тако да је и број присталица сатанизма већи.
Као и свака црква, тако и „Сатанина црква" има своју молитву и она гласи:
„На небеси иже јеси, оче наш, клањају ти се твоја деца
поведи нас својим путем
путем зла;
учини да сви наши ближњи буду твоја деца;
да у нашим срцима влада хаос, а ти будеш господар над нама и нашим душама. У нама постојиш само ти наше тело и твоја ватра. Жртвујемо се теби Сотоно покажи нам пут,
дај нам оно што ти имаш дај нам надљудску моћ."

По вокацији циркуски артист, а потом полицијски фотограф, Антон Шандор Ла Веј најпре је од своје куће направио сатански храм. Била је окречена у црно, са олтаром монтираним на средини куће, пентаграми су били нацртани како на поду, тако и на зидовима, свуда црне свеће, тамјан, мач, магова звезда и други прибор. Затим се прогласио високим сатанским свештеником, почео да се облачи у црно, обријао главу. Затим се регистровао (!?), написао „Сатанску библију", а онда седамдесетих и осамдесетих година почео са проповедима, и прокрстарио Северну Америку и Европу, анимирајући приличан број ученика и студената. „Сатанска библија" прихваћена је као стандардни извор практичних и теолошких референци свим сатанистима света. Постоје само варијанте које вође појединих група проповедају и практикују, али које догматски не одступају од навода „Сатанске библије".
Осим прибора, простора и правила ритуала и молитава Сатани, у тој се књизи слави човекова базична природа и анархизам, те супротстављеност политичком и сваком другом естаблишменту. Такође, заговара се насиље, коришћење опијата, светогрђе, сексуална развратност и перверзије. Оргије су, већ смо рекли, и део ритуала, а ослобођена сексуална енергија јесте есенција магијских ритуала.
Шандор Ла Веј умире 1997. године.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 20 Авг 2008, 00:29

Слободни спиритисти

Секта је основана у Италији, у Риму 1983. Оснивач и духовни вођа је Магдалена Страдивари. Декларисана је сатанисткиња и то под пуним Ла Вејевим утицајем. Службе са својим следбеницима одржава по становима, као и у пећинама у околини Рима. Сексуални аспект Ла Вејовог учења овде је најприсутнији, поред осталих елемената. С обзиром на то да су више пута практиканти били малолетници, те да се и овде користе разни наркотици, група је под сталном присмотром полиције. Рачуна се да у Италији има преко 20.000 сатаниста.

Сатанина црква Енглеске

Џон Кајлминстер, локални столар, мајстор за намештај из предграђа Лондона, следећи Ла Веја, имао је план да оснује „Сатанину цркву Енглеске". Следбенике је регрутовао путем новина, а први храм направио је по Ла Вејевим упутствима, адаптирајући своју радионицу. Као и у претходном случају, од свих ритуала највише се упражњавао секс, уз коришћење дрога. Такође, Кајлминстер је у свету сатаниста познат по ритуалу „смрт, стапање са Сатаном и буђење". Ритуал се изводи плесом до бесвести, уз стално призивање Сатане, а све то под дејством дроге. Падање у делиријум јесте ритуална смрт и стапање са Сатаном, а само природно буђење је трећи чин. Ухапшен је 1995. због поседовања дроге и проституције која се упражњавала у његовој радионици (храму). Рачуна се да је широм Енглеске имао око пет хиљада присталица, можда најпре због тога што су му приступили „Даркери".

Међународно удружење вештица (WICCA)

Слика
Међународно удружење вештаца и вештица

Вештице и вешци постоје у традицијама многих народа света. Потичу од племенских врачева и врачара. Међутим и данас су прорицање судбине, исцељења, бацање чини итекако успешан бизнис. Једно од удружења јесте Удружење белих вештица. Организовано је на међународном нивоу, окупљају се једном годишње, усавршавајући технике, праксу. Рачуна се да их је око 100.000 у свету. Да не буде забуне пошто се већ писало о исцелитељским и пророчким вештинама на овом месту налазе се из два разлога. Најпре јер је у питању удружење које се у начелу бави демонским радњама. Осим тога, на једном од последњих конгреса уведена је и могућност бављења црном магијом, те призивања демона. Ауторитативно и по субординацији претпостављено претходном удружењу јесте Међународно удружење вештица WICCA са својом хијерархијском организацијом. На челу удружења је „Велика божица", затим постоје државно разгранате WICCA организације, а унутар државе подељене су на групе и подгрупе. Основна заједница је Ковен, састављен од 13 вештица и вештаца, а на челу се налази краљица вештица.
Имају своју „свету књигу", „Књигу сенки", а скупове одржавају приликом обе равнодневице, дугодневице и краткодневице, затим у Валпургијској ноћи (30. априла), поводом Хеловина Ноћи вештица (31. октобра), Свећњака (9. фебруара), и Ламаса (2. августа). Скупови који се називају „сабат" такође се одржавају и на гробљима, средом, петком и суботом од поноћи до шест сати ујутру. Ритуали се састоје од читања делова „Књиге сенки", беседе краљице вештица, призивања и умилостивљења сила подземља а затим ритуалног причешћа хлебом и вином. И овде обред завршава оргијањем. Иницијација се обавља тако што се користе садистичка мучења, јер мучење „чисти дух и тело" кандидата.
WICCA делује и код нас. Сматра се да има између 500 и 1.000 иницираних чланова и много више симпатизера.

Корисников грб
Schnuffel
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 76
Придружен: 26 Јул 2008, 09:18
Место: 3. kamen od Sunca
Контакт:

Порукаод Schnuffel » 22 Авг 2008, 11:21

Bravo za ovako iscrpne textove. Kako samo uspevaš - "skidam ti kapu".
"Vanzemaljac" u telu čoveka.
Radnik svetlosti
Слика

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 22 Авг 2008, 12:23

Ma to je običan mambo-džambo. Tipičan snobizam tzv građanskog društva. Mislim, čemu iščuđavanje nad tim smešnim likovima u još smešnijim 'aljinama?
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:
dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 22 Авг 2008, 16:36

У Београду је на увиђај "о одсеченој глави" изашао управо Зоран Д. Луковић, аутор ове књиге...

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 23 Авг 2008, 19:51

gresnica пише:У Београду је на увиђај "о одсеченој глави" изашао управо Зоран Д. Луковић, аутор ове књиге...


Ova zemlja je puna ludaka. Ako Luković u tom nađe neku sektu, svaka mu čast...
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:

dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3814
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 24 Авг 2008, 01:36

Па сад: да ли је `лудак` онај који сече главе, или онај који излази на увиђај по позиву?!?
Ово кажем само ако сам те добро испратила, а ако нисам на мене запиши.