Dela i pouke srpskom narodu sv.Vladike Nikolaja Velimirovića

Уредник: gresnica

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

Порукаод Rale » 28 Мај 2008, 16:13

-ЖАЛОСТАН ЈЕ ТО СРБИН КОЈИ СЕ ОДРИЧЕ СВОГ СРПСТВА,И КОЈИ СЕ СТИДИ И НЕМА ЉУБАВИ ПРЕМА ЊЕМУ.

-АКО БУДЕ И СВЕШТЕНСТВО ПОДВЕДЕНО ПОД ЗАКОН ЋУТАЊА,ДА ЋУТИ КАД ТРЕБА ИСТИНУ ГОВОРИТИ,ОНДА ЦРКВЕ НЕЋЕ БИТИ.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Naše je samo ono što poklonimo drugima
Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

Порукаод Rale » 30 Нов 2008, 01:08

-Где су Јевреји замишљали Христов крај,ту је био Његов нови почетак.

-Ако верујеш само главом а не срцем,вера је твоја ништа.

-Негативне мисли производе негативна стања у човеку.,хаос у човеку,па немоћи,збуњеност,најзад болест духа и тела.Позитивне мисли-позитивна стања,здравље,храброст,енергију.Обнављају душу и регенеришу тело:чисте крв,оправљају и поправљају органе и цело тело.
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

Порукаод Rale » 30 Нов 2008, 18:55

-Код Србског народа угасила се вера,остали су празни обичаји.Ни од сто хиљада један не пости,и не моли се,причешћује се из обичаја,без молитве и исповести,а то значи да не верује у духовни свет,нити хоће за њега да се спремају.

СВ.Владика Николај Велимировић
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
Lice_bez_senke
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 52
Придружен: 30 Нов 2008, 14:20

Порукаод Lice_bez_senke » 04 Дец 2008, 22:44

Iznad greha i smrti - Propoved o bojazni od smrti

Hodeći među ljudima, mali mravi, priključih ovo.
Fanailov otac upita jednoga dana:
- Fanailo, sine moj, koliko je časova?
- Sad će dvanaest, oče.
- Fanailo, sine moj, to je moj čas. Pitaj me brže što imaš.
- Što se ljudi, oče, boje smrti?
- Koji ljudi?
- Što se bezumni, oče, boje smrti?
- Oni to sami ne znaju. Oni se i ne boje, no životni instikt koji je u njima.
- Ko zna za njihov strah?
- Onaj, ko raspolaže njihovim životnim instiktom.
- Što se umni, oče, boje smrti?
- Fanailo, sine moj, koliko je časova?
- Sad izbija dvanaest. Što se umni, oče, boje smrti?
- ...



Fanailova majka upita jednoga dana:
- Fanailo, sine moj, koliko je časova?
- Sad će dvanaest, majko.
- Fanailo, sine moj, to je moj čas. Pitaj me brže što imaš.
- Što se ljudi, majko, boje smrti?
- Koji ljudi?
- Što se umni, majko, boje smrti?
- Zato što žele biti umniji a sumnjaju, da će im smrt moći više kazati o životu, no što im je život mogao kazati o smrti. I u koliko je veća njihova sumnja od njihove nade, da će im saznanje u smrti rešiti zagonetku života, u toliko je veći i njihov strah od smrti.
- Što se pravedni, majko, boje smrti?
- Fanailo, sine, koliko je časova?
- Sad izbija dvanaest. Što se pravedni, majko, boje smrti?
- ...



Fanailova sestra upita jedne noći:
- Fanailo, brate moj, koliko je časova?
- Sad će dvanaest, sestro.
- Fanailo, brate moj, to je moj čas. Pitaj me brže što imaš.
- Što se ljudi, sestro, boje smrti?
- Koji ljudi?
- Što se pravedni, sestro, boje smrti?
- Koga ti, brate moj, nazivaš pravednim?
- One, koji su za pravdu živeli i za pravdu stradali u životu. Što se oni, sestro, boje smrti?
- Zato što ne mogu da savladaju jednu misao, koja im neprestano šapće, da su samo za jednu reč živeli i za jednu reč stradali, koja se u smrti više ne izgovara.
- Što se nepravedni, sestro, boje smrti?
- Fanailo, brate moj, koliko je časova?
- Sad izbija dvanaest. Što se nepravedni, sestro, boje smrti?
- ...



Fanailov brat upita jedne noći:
- Fanailo, brate moj, koliko je časova?
- Sad će dvanaest.
- Fanailo, brate moj, to je moj čas. Pitaj me brže što imaš.
- Što se ljudi, brate, boje smrti?
- Koji ljudi?
- Što se nepravedni, brate, boje smrti?
- Koga ti, brate moj, nazivaš nepravednim?
- One, koje nije diralo to što drugi za njih žive i drugi za njih stradaju.
- Zato što ne mogu da savladaju jednu misao, koja im neprestano šapće, da je sav njihov život bio vetar, koji je obarao sve na šta je nailazio, no vetar koji se najzad u smrti zgušnjava u jednu stvarnost, u kojoj će oni morati svu oštetu, i još s velikim interesom, naknaditi.
- Što se sva živa bića, brate, u prirodi boje smrti?
- Fanailo, brate moj, koliko je časova?
- Sad izbija dvanaest. Što se sva živa bića, brate, u prirodi boje smrti?
- ...



Fanailo upita sam sebe jednoga dana:
- Fanailo, Fanailo, bojiš li se smrti?
- Ne bojim se, ne bojim.
- A što se sva živa bića, Fanailo, u prirodi boje smrti?
- Zato što ne dolaze blagovremeno do saznanja da je njihova smrt kao i njihov život samo deo jednog celog života, koji nikada ne ponire u bezdan, no u kome pojedinci potoci poniru u njegovu sen, da ponovo ubrzo opet izbiju na svetlost.
- Fanailo, Fanailo, gle, izbija dvanaest, to je tvoj čas.



O, dragi mravi, kako se meni dopao ovaj Fanailo! Setite ga se nekad pred smrt, i to sećanje učiniće, da s osmejkom predusretnete smrt, kad vam se približi. I ja ću ga se izvesno setiti pred moju smrt. No još bolje, setimo ga se i ranije - još u podne života našeg setimo ga se.
Svaka reč. Svaka misao. I svako delo. Sve će se doznati...

Корисников грб
Lice_bez_senke
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 52
Придружен: 30 Нов 2008, 14:20

Порукаод Lice_bez_senke » 04 Дец 2008, 22:45

Iznad greha i smrti - Propoved o razočarenju

Znate li kakvih ljudi ima najviše, mali mravi? Razočaranih; a posle ovih - očaranih.
Razočarani su oni, koji su pre toga bili očarani. Očarani su oni, koji će tek biti razočarani.
Je li tako i među vama, dragi mravi? Izgleda, da nije. Tako meni izgleda, jer nijedne noći jos ne videh, da se neko od vas iskrada na mesečinu i ispoveda noći svoje očaranje ili razočaranje. Kod nas ljudi pak svaka noć ispunjena je takvim ispovestima. Presićena je svaka noć takvih ispovesti.
Razočarani su gledali, koji su bili očarani prvim pogledom na bogatstva ovog sveta.
Razočarani su milostivi, jer nisu bili pomilovani.
Razočarani su pravednici, jer su na krst bivali raspinjani.
Razočarani su grešnici, jer su uvideli, da je i očaranje od greha samo jedna varka.
Razočarani su oni, koji slasti traže, jer kad su svom snagom obuhvatili i stegli slasti, oči su im se otvorile i oni su videli da su stegli samo prazne ruke.
Razočarani su oni, koji čistog stradanja traže, jer su saznali da i u stradanju ima slasti.
Razočaranjem Bog vaspitava ljude, mali mravi. Razočaranje je dobra stvar, kao što je dobro šibanje mišića, da bi očvrsli.
Mnoga sitna razočaranja pripremaju samo čoveka za jedno veliko. Pretrpljeno jedno veliko razočaranje čini čoveka daljnovidim za masu malih razočarenja.
Razočaranja su šibanja. Ja volim one, koji su pod tim šibanjem očvrsli, a ne volim one koji su pod tim šibanjem omlitavili.
Čvrstine treba za ovaj život, to obično zaboravljaju ljudi, koji se najviše žale na razočaranja u ovom životu.
U ovom životu nema reka meda i mleka, rekoh ja jednoga dana gomili razočaranih, koji proklinjahu život zbog njegovih obmana. Život vam nije nikad ni obećavao reke meda i mleka; on vas dakle, u tome nije mogao ni obmanuti. Vi ste obmanjivali sami sebe, jer vi ste obećavali sebi nešto na račun života, ne znajući da život ne priznaje nikakav račun, sklopljen bez vidjenja i poznanstva sa njim.
Jedno je vaš smrtni greh, prijatelji moji; vi ostajete uporno očarani u sebe, i nikad ne dopuštate misli svojoj, da se u tom samoočarenju razočara. Vaš je smrtni greh, što se ne može u sebe da razočarate, što se ne smete u sebe da razočarate.
Razočaranje u sebe, to je šibanje sebe. dokle ćete šibati druge, i pretvarati se da vas boli? Dokle ćete zatiskivati uši, da ne čujete one, koji drugom stranom ulice idu, uporedo s vama, i objavljuju razočaranje u vama? Oslušnite, oslušnite, koliko glasova u govori o razočaranju u vama! No ja sam jos vise: ja sam razočaran i u samog sebe. Ja am preživeo samorazočaranje.
razočarajte se sami u sebe, vi nežni i lažni, i ako izdržite tu šibu i ostanete živi, onda ću vas zvati prijateljima svojim. Razočarajte se sami u sebe, i ako tada ne izvršite samoubistvo, život će vas uvrstiti u svoje prave vojnike. Samorazočaranje je rekrutacija za život. Pri toj rekrutaciji jedan deo kandidata predaje se samoubistvu, a drugi deo životu. Veliki deo pak i ne dočeka tu rekrutaciju, jer veliki je deo nepunoletan i u starosti, ili upravo veliki deo često mnogoletan, no nikad punoletan.
razočarajte se u svemu, i tad ćete biti očarani svim, čak i svojim razočaranjima. Kad bi sav život bio razočaranje, on bi izvršio samoubistvo još pre nego što smo se ja i vi u nj javili.
Blago onima, koji su se mnogo razočaravali, no koji pri tom nisu izgubili sposobnost očaravati se.
Blago onima, koji preživljavaju i ne dadu se preživeti.
Kad ne bi bilo razočaranja u očaranjima, čovek ne bi imao kosti i mišiće, no bio bi sunđer, koji ne može ništa razbiti, i koji se podjednako gorfo nadima i pući, ma čime ga zgnječili, čelom ili tabanom. No našto sunđer - ljudi, kad je priroda stvorila zasebno sunđere i ljude?
Razočaranja su nakovanj, na kojima sudba koje ljude. Suviše slabi padaju u opiljke, koje sudbina ponovo raspeta u peći. Jaki se najzad očaravaju celom procedurom, pod koju ih sudba stavlja. Mnogo odleće s njih pod udarcima sudbe, no dovoljno i ostane u njima, da mogu nadvladati samoubistvo. Nadvladaju li samoubistvo, tada su punoletni, tada su sazreli za život.
Znate li kakvih ljudi ima najviše, mali mravi? Onih koji jecaju u razočaranju; a posle ovih dolaze oni, koji pevaju u očaranju. A znate li, u čemu je život veliki? U tome, dragi mravi, što on te dve pesme slaže u jednu harmoniju - u tome, što je on širi i od tragedije i od komedije.
Svaka reč. Svaka misao. I svako delo. Sve će se doznati...

Корисников грб
Lice_bez_senke
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 52
Придружен: 30 Нов 2008, 14:20

Порукаод Lice_bez_senke » 04 Дец 2008, 22:46

Iznad greha i smrti - Propoved o slusaocima i predmetu

Evo i Sunce zadje, umorni mali mravi, i vi ste se vec zbili u vasem obitalistu, spremni za san i odmor. Duge i duge casove sedim ja vise vaseg doma i posmatram uzurbanost vasu, a vi me i ne opazate.

Ne plasite se! Nisam dosao ni da vas u radu uzbunjujem niti u snu uznemirujem. Naprotiv, rad sam da svoju ljubav prema vama zasvedocim jednim korisnim po vas delom. Da bi vam san brze dosao i povratio vam snagu, tako potrebnu vam za sutra snagu, ja hocu da vas ljuljuskam pricama o onom rodu kome ja pripadam.

Neka vas ne zacudjava velicina moja, kao sto mene vise ne iznenadjuje malenkost vasa. I vi ste veliki kao ja prema neizbrojnim drugim svetovima, koji su ispod vas; i ja sam malen prema onima, koji su iznad mene. No jednaki smo u tome, sto smo i ja i vi ucesnici ovog cudnog zivota u istom vremenu i na istom mestu. Ko je od nas pre izbio na svetlost i ko ce pre utonuti u mrak, svejedno je; glavno je, da smo mi videli i poznali, da, glavno je, da smo se bicu, obliku, nacinu zivota i cudnim delovanjima jedan drugom nacudili. Da se nacudimo jedan drugom i samom sebi i da se poznamo uzajamno - tome nas goni priroda nasa.

Ko je i sta je ta priroda, o tome necemo sad razgovarati. Samo jedno: ona je duboka, mali mravi, kao sto je dubok mrak vaseg lavirintskog obitalista, neiscrpna je ona kao i zivot koji iz nje izvire. Strah bi vas podisao i san bi pobegao od vas, kad bih vam pricao o dubini i tajanstvenosti prirode. No ja to necu, prijatelji moji, ne. Nisam dosao da ulevam u vasu plemenitu dusu strah, no dublji svetski smisao i hrabrost.

O coveku cu da vam govorim, o caru zemaljskom, coveku. Nista na ovoj planeti nema cudnije o cemu bih vam mogao govoriti, nista slozenije i fantasticnije.

O pocetku coveka? Da ne pitate o tome, mali mravi? Ja se bojim da me o tome pitate. Mi ljudi uvek moramo da pitamo o pocetku svega onoga, o cemu se govori. Mi smo nesrecni zato sto to pitanje ne mozemo nikad da precutimo, da sakrijemo, ni od sebe ni od drugih. Da li ste i vi, mravi, te iste srece, te iste nesrece?

Povesnica nase proslosti pocinje s narodom, ne s covekom. Stotine drzava, mravinjaka, dizani su i ruseni pre nas, i to je ono sto nam povesnica zna reci o proslosti. No o prvom pocetku zivota na zemlji, i o prvom impulsu, koji je prethodio tome pocetku, mi ljudi smo u velikoj neizvesnosti. Kakvo je bilo lice zemljino onda, kad je se nas herojski praroditelj na njoj probudio, kakvo li je bilo Sunce, kakav li vazduh i voda, kakvi li biljni i zivotinjski drugovi nasih praroditelja, kakav li pak sam njegov izgled, lik... To bi smo mi ljudi rado hteli znati. Mi bismo hteli da predstavimo sebi onaj svecani dan, kad se na bujnom, mladalackom krilu nase majke zemlje rodio praotac naseg roda. Hteli bismo da ga vidimo kao cara svega zivog oko njega, kako se ushicava neopisanom bajnoscu lepe devojke Zemlje, iz cijih se svezih grudi on hranio slatkim sokom. Hteli bismo da prisustvujemo prvom jutru, kad ga zarki zraci jutra bude iz zdravog sna. hteli bismo da otkrijemo tajne njegovog primitivnog duha i srca. Hteli bismo - i na tome ostajemo. Ne ostajemo mi pri prvoj zemlji zato sto mi tako hocemo, no sto moramo. Neizmerni su trudovi nasi iz stoleca u stolece, iz godine u godinu, da otkrijemo nasu kolevku, da fiksiramo naseg praoca, da osvetlimo daleke tamne predmete praproslosti, po kojima se ne hodi dva puta. Mi pokusavamo mozda nemoguce, no mi ipak pokusavamo. Mi pokusavamo da sto vise priblizimo sebi ono sto se sve vise udaljuje od nas. gde je klupce pocelo da se odmotava, mi ne znamo: mi vucimo konac za sobom i jurimo sve dalje od njega.

Blaga meseceva svetlost obasjava vas dom, mali mravi, no gle - vi vec spavate!
Svaka reč. Svaka misao. I svako delo. Sve će se doznati...

Корисников грб
Lice_bez_senke
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 52
Придружен: 30 Нов 2008, 14:20

Порукаод Lice_bez_senke » 10 Дец 2008, 23:03

Gde ćeš zakopati ubijenoga?

Svejedno je, da li će me ubiti mikrobi ili ljudi. Samo mikrobi neće odgovarati za ubistvo, a ljudi hoće.
Neka te pouči primer pčele. Pecanje čoveka pčela plaća svojim životom.
Svi ubijeni od tvoje ruke imaju dve večne kuće, jednu u onom svetu, a drugu u tvojoj savesti.
Zakopaj ubijenoga gde god hoćeš, on će se dići u ponoći usred tvoje duše, i zadavaće ti pitanja, na koja ćeš ti s mukom i znojem do zore odgovarati.


Život posle smrti

Kao što čovek nadživljuje svoju ostriženu kosu, ili odsečene nokte, ili odsečene ruke i noge, tako će nadživeti i celo telo svoje.
I kao što se beli oblak razlikuje od zaleđene vode, i usijan čelik od hladna čelika, tako se razlikuje čovek u besmrtnom svetu od sebe samog u smrtnom svetu.
Svaka reč. Svaka misao. I svako delo. Sve će se doznati...

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

POUKE VLADIKE NIKOLAJA VELIMIROVIĆA

Порукаод Rale » 11 Дец 2008, 18:52

-Све да заборавим није штета;само троје да не заборавим;милости Божје у моме животу,доброчинства људска и грехе моје.

-Људе спаљују,а псе сахрањују.У Паризу псеће гробље и крематоријум.Пси су им важнији од људи!Чувати тела паса а спепелити тела човечија.Томе нас учи западна култура.

СВ.Владика Николај Велимировић
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
Lice_bez_senke
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 52
Придружен: 30 Нов 2008, 14:20

Порукаод Lice_bez_senke » 11 Дец 2008, 22:24

Zašto Bog ćuti?

- Zašto Bog ćuti? - upita jedan bogoslovac.
- Kako ćuti?
- Tako, veli, ćuti. Evo, na sve strane ratovi, revolucija, sva neizvesnost, strahovanja, a Bog ćuti i sve to mirno gleda?
- Bože moj, kakva pitanja naši bogoslovi postavljaju! - uzviknu neki bogomoljac. - Pa Bog je prepisao lek ljudima od sviju zala. Pa sad, dabome, ćuti. Je li doktor kriv, ako se bolesnik otkazuje prepisanih lekova, i prezire ih i ne uzima ih? Bog ćuti, dakako; i treba da ćuti. Neka ljudi halaču, pa će i oni zaćutati. A kad ljudi budu zaćutali i oslušnuli, onda će Svevišnji opet progovoriti.
Svaka reč. Svaka misao. I svako delo. Sve će se doznati...

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 12 Дец 2008, 15:48

Стослов

1. Која је прва икона Божја на земљи? - Прва жива икона Божја на земљи јесте човек, Адам.

2. Која су два главна греха Сатане? - Први му је грех гордост према Творцу, а други завист према Адаму и Еви у Рају.

3. Који је први мртвац на земљи? - Праведни Авељ, кога уби рођени му брат Каин.

4. Кад је ушао први страх у људе? - Онда када грешаху. Да никад није било греха, не би никад било ни страха у души људској.

5. Који је потомак Адамов био други злочинац? - Први је био Каин, а други Ламех.

6. Који је човек најдуже живео на земљи? - Матусал, чији је век био 969 година.

7. Зашто је Бог пустио потоп на људе? - Зато јер виде Бог неваљалство људско велико на земљи и да су сви мисли њихове свагда само зло.

8. Које све животиње Ноје није узео у своју лађу? - Рибе, и све остале животиље што у води живе.

9. Откуда костури мамута, слонова, мајмуна и других животиња из тропских предела по северним земљама? - И костури поларних животиња у пределима топлим? Вода их је пренела у време Потопа.

10. Када су људи први пут у историји покушали установити комунизам насупрот вољи Божјој? - Онда када су почели зидати кулу Вавилонску, но Бог им помете језике и расеја их по свету.

11. Која су се браћа прво поделила, без љутње и свађе? - Аврам и Лот.

12. У чему је била највећа заслуга Аврамова пред Богом? - У вери, у томе што је поверовао Божјој речи, да ће потомство његово бити као звезда на небу, иако њему тада беше сто година, а његовој жени Сари нероткињи деведесет година.

13. Коме је човеку пакост браће донела велику славу и част? - Јосифу, кога браћа продадоше у Мисир, а он после спасе њих од глади. Божји Промисао.

14. Кога човека уби Господ због Малахије? - Онана.

15. Зашто је речено, да Мелхиседек благослови Аврама, а Јаков фараона? - Зато што већи пред Богом даје благослов мањем.

16. Ко је Мојсеја осудио на смрт, а ко га је избавио од смрти? - Осудио га је фараон, а избавила га кћи фараонова. Божји Промисао.

17. Зашто је Бог заповедио, да му се посвећују првенци од порода и првенци од стоке и првине од плодова земаљских? - Зато да би се људи сећали Господа Бога својега и знали да су сви родови и плодови од Њега.

18. Је ли право да деца страдају због греха родитеља? - У природи видимо, да кад се корен од дрвета поквари, гране на дрвету се суше и лишће вене. Нека се, дакле, чувају од греха они који воле децу своју.

19. Какав је закон Мојсејев односно крађе? - Ко украде једног вола, да врати пет волова. Ко украде овцу или козу, да врати четири.

20. А у погледу соколаштва? - Ко би облежао живинче, да се погуби.

21. А у погледу већине која греши? - Не иди за множином на зло.

22. А у погледу оца или мајке своје? - Да се погуби.

23. А у погледу прељубе? - Да се погуби.

24. А у погледу врачара и гатара? - Да се погубе; камењем да се заспу.

25. А ако се кћи свештеника оскврни развратним делом? - Да се огњем спали.

26. А ако би неко ружио име Господње? - Да се заспе камењем.

27. А ко убије човека? - Да се погуби.

28. Ко се бунио против власти Мојсејеве па је ударен губом од Бога? Марија, сестра Мојсејева.

29. Који цар у охолости својој уђе у храм и узе кадионицу да кади као свештеник? - Цар Озија. И кад кађаше, наједном изиђе му губа на челу.

30. Како треба одговорити безбожницима који говоре: религија је опијум народа? - Треба им одговорити: Безбоштво је губа на људима. То сведочи пример Маријаме, сестре Мојсејеве и цара Озија, који чим се побунише против Божјег закона, огубаше се.

31. Шта је гад пред Господом? - Жена која носи мушко одело и мушко које се облачи у женске хаљине.

32. Због каквог греха уништи Бог два града Содом и Гомор? - Због мужелоштва или содомије.

33. Због чега Исус Навин изгуби битку пред градом Гајом, те сва војска његова погибе? - Због греха једног војника, који изврши крађу.

34. Зашто народ јеврејски падаше често у ропство? - Зато што отпадаше од Бога и служише идолима.

35. Коме војсковођи заповеди Бог да смањи своју војску од 30. 000 на 300 људи, те са ових 300 победи непријатеља? - Гедеону.

36. Ко је сејао со? - Авимелех, када разруши град Сихем, посеја со по њему.

37. Који судија даде неразуман завет Богу? - Јефтај, пред једну битку заветовао се принети Богу на жртву оно што му из његове куће прво изиђе у сусрет. А кад се поврати кући, изиђе му у сретање кћи његова.

38. Која је снаха као удовица остала до краја са својом свекрвом, служећи јој као кћи? - Рута.

39. Које су нероткиње у годинама родиле децу по Божјем Промислу? Сара је родила Исака, Манојева жена родила је Самсона, Ана Елканова родила је Самуила. Сунамка је родила сина по молитви пророка Јелисеја. Јелисавета је родила Јована Претечу. Ана Јоакимова родила је Пресвету Богородицу.

40. Коме се детету на спавању три пута јавио глас Господњи? - Самуилу.

41. Кога је сељака уздигао Бог за цара, а после га због његове самовоље одбацио? - Саула.

42. Која је жена кажњена од Бога да не рађа децу зато што се насмејала своме мужу што слави Бога? - Михаила, жена Давидова.

43. Где се показала чобанска праћка и Бог јачи од наоружаног џина?-У борби младића Давида против Голијата.

44. Која су два човека издајника завршила самоубиством? - Ахитофел, издајник Давидов и Јуда, издајник Христов?

45. Шта избезуми премудрога цара Соломона да сагреши Богу? - Жене.

46. Који је човек молитвом својом затварао и отварао небо? - Св. пророк Илија.

47. Која је то царица гонила праве пророке Божије, а слушала лажне и отимала имања од сиромаха, па јој пророк Илија прорече, да ће је пси изести?

- Царица Језавеља, жена Ахавова. И пси су је изели.

48. Који се човек није родио, а умро је? - Адам. Која су се два човека родила, а нису умрли? - Енох и Илија. Ко је двапут умро? - Лазар. Ко је умро па васкрсао? - Господ Исус Христос.

49. Ко је видео небесну војску где стоји у рату на страни праведне војске на земљи? - Пророк Јелисије и слуга му Гијезије.

50. Чији је син умро на њиви, коју је његов отац приграбио од сиромаха?

- Ахавов син Јорам на отетој њиви Навутејевој.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 12 Дец 2008, 15:49

51. Који цар би нападнут од велике војске непријатељске, а он нареди пост своме народу и у молитви завапи Богу за помоћ, те до ногу потуче непријатељску војску? - Цар Јосафат.

52. Који је свештеник по царевој наредби убијен зато што је викао цару и народу:" Што остависте Господа, зато и он вас остави?" - Захарија, син Јодајев, би убијен у трему храма по заповести цара Јоаса.

53. Како је прошао цар Јоас који је наредио да се убије праведни Захарија? Изгуби у рату, па се разболе и слуге његове убише га у постељи.

54. Коме болеснику би речено да ће умрети, а он се заплака и завапи Богу да му продужи живот и још замоли пророка Исаију да се и он за њ моли Богу да оздрави? - Цар Језекија, коме Бог продужи живот још за 15 година.

55. Који је старешина народни забранио Израиљцима да се жене туђинкама? - Јездра. И који беху ожењени туђинкама, отпустише их од себе.

56. Који је човек остао веран Богу кад га је сатана кушао и кад је све изгубио осим душе и од свију презрен био? - Праведни Јов.

57. Која књига у Светом Писму представља највећи молитвеник? Псалтир.

58. Која књига у свету представља најјачу критику и осуду јеврејског народа? - Она коју су сами Јевреји написали - Стари Завет.

59. Кога су пророка Јевреји тестером престругали? Исаију. А кога су камењем засули? - Јеремију.

60. Који је пророк прорекао, да ће Девојка родити Месију, и да ће му наденути име Емануил, што ће рећи: С нама Бог? - Исаија.

61. Који је човек дошао на свет и без оца и без мајке? - Адам.

62. Ко се родио од оца без матере, а ко од матере без оца? - Син Божји у вечности родио се од Оца без матере, а у времену као спаситељ света од Матере без оца.

63. Чије је рођење објавио архангел Гаврил његовом оцу, а чије опет његовој матери? - Рођење Јована Претече објавио је оцу Захарији, а рођење Господа Исуса Матери, Деви Марији.

64. Зашто је записано у Јеванђељу, да је Господ Исус постио четрдесет дана и четрдесет ноћи? - Зато што је Промисао Божји предвидео муслимански пост, који се односи само на дане, а не и на ноћи.

65. сходно Јеванђељу, у каквим се видовима јавио Дух Свети? - У виду голуба на Јордану и у виду огња (огњених језика) о Педесетици. Чистота и сила.

66. Колико се пута чуо Очев глас у потврду Сина? - При Крштењу чуо се Очев глас: Ово је Син мој возљубљени који је по мојој вољи. При Преображењу: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи, њега послушајте. Трећи пут, пак, онда кад се Исус молио: Оче, прослави име Своје!, дође глас с неба: И прославио сам и опет ћу прославити (Јов. 12,28).

67. Која су прва врата за царство небеско? - Скрушеност или осећање и исповедање свога ништавила пред Богом - насупрот охолости.

68. Која су друга врата за царство небесно? - Плач - насупрот варљивим увесељењима.

69. Која су трећа врата за царство небесно?- Кротост - насупрот надмености и самоуверености.

70. Која су четврта врата за царство небесно? - Глад и жеђ за правдом Божјом - насупрот неправдама људским.

71. Која су пета врата за царство небесно? - Милосрђе - насупрот себичности и суровости.

72. Која су шеста врата за царство небесно? - Чистота срца - насупрот развратности.

73. Која су седма врата за царство небесно? - Миротворство - насупрот свађи и рату.

74. Која су осма врата за царство небесно? - Трпељиво подношење гоњења ради правде Божје.

75. Која су девета врата за царство небесно? - Трпељиво подношење срамоте и клевете Христа ради.

76. Који су научници први се поклонили Господу Исусу? - Звездари мудраци са Истока.

77. Ко су били први мученици Христа ради? - Деца витлејемска. Њих 14.000. Празнују се по православном календару 29 децембра.

78. Чиме се изгоне зли духови из поседнутих? - Молитвом и постом.

79. Којим је градовима прорекао Исус пропаст због непокајања? -Хоразину, Витсаиду и Капернауму. Данас једва се наслућују места где су ти градови били.

80. Шта је Господ прорекао апостолу Петру?-Да ће се одрећи свога Господа три пута пре него петао запева. Што се и збило.

81. Зашто је Господ по свом васкрсењу три пута упитао Петра: Љубиш ли ме? - Зато што Га се Петар раније три пута одрекао.

82. Шта је Господ прорекао Јуди? - Да ће бити издајник.

83. Шта је Господ прорекао својим апостолима? - Да ће бити гоњени, пред судове извођени, понижавани, исмевани и убијани. Што се све и збило.

84. Шта је Господ о самом себи прорекао?-Да ће Га старешине јеврејске и књижевници мучити, да ће Га предати незнабошцима, да ће пострадати, умрети и трећи дан васкрснути. Што се све и збило.

85. Шта је Господ прорекао о храму Соломоновом у Јерусалиму? - Да камен на камену неће остати од њега неразметнут. Што се и збило.

86. Шта је прорекао Јерусалиму? - Иду дани, у које ће се рећи: Благо нероткињама! и кад ће се говорити горама: Падните на нас! и бреговима: Покријте нас! Што се и~збило, најпре под царем Титом, па под Адријаном, па под Арапима.

87. Шта је Господ прорекао Јеврејима? - Да ће им кућа остати пуста. Што се и збило, јер су разбацани по целом свету, као плева са гумна, како су им и стари пророци прорекли.

88. Ко је тај о коме говори Господ у Јов. 5,43?Ја дођох, вели, у име Оца и не примисте ме; а кад други дође у име своје, њега ће те примити? Ко је тај што је дошао у име своје, не у име Бога, него против Бога и кога Јевреји примише? То је Маркс.

89. Шта је Господ прорекао о првим и последњим? - Да ће многи први бити последњи, а многи последњи први. Што се и збило. Кајафа, Ана, Пилат и Ирод били су први у Јерусалиму, па су постали последњи. Апостоли су били последњи, па су им храмови подигнути.

90. А у погледу првих и последњих царстава? - Римско царство било је у оно време прво, а Христово последње, па се временом све обрнуло.

91. Које је то пророчанство Христово, чије се остварење чека? - Његов други долазак у слави и сили, свршетак света и Страшни Суд Божји.

92. Шта је апостол Павле прорекао о Јеврејима? - Да ће пред крај времена примити хришћанску веру (Рим. 11).

93. Зашто је Христос на Тајној вечери рекао само за Чашу: Пијте из ње сви, а за хлеб није рекао сви? - Провиђајући у будућност - због римокатолика који се не причешћују крвљу Христовом него само телом (хлебом).

94. Колико се пута земља затресла због Христа? - Два пута. Кад је он на Крсту издахнуо и кад је васкрсао.

95. Зашто је Господ увео у Рај прво покајаног разбојника? - Да постиди сатану, који је као највећи разбојник проузроковао изгнање Адама и Еве из Раја.

96. Зашто се Син Божји јавио на земљи? - Да од створених учини рођене и од робова децу Божју. Да објави Бога као Оца, и да кроз то оствари синовство и братство.

97. Зашто Господ Исус Христос једини у свету заслужује да се зове Спаситељ? - Зато што је сишао да спасе живе и умрле: садашња, будућа и прошла поколења.

98. Од свих постојећих царстава - које је царство највеће? - Највеће је царство Христово. То је једино царство које непрекидно расте и само расте, без опадања и без застоја.

99. Шта се открило човечанству кроз Христа и у време Христа на земљи? - Открио се Бог као Отац, Син и Дух Свети. Открио се онај свет. Јавили се анђели. Умножила се чудеса. Објављени су умрли као живи. Отворена небеса. Показан пут у царство вечног живота. Позвани сви људи у Божје синовство и царство.

100. Ко је главни јунак светске драме око кога се све окреће? - Син Божји, Господ наш и Спас Исус Христос, рођени од Деве Марије и Духа Светога, пострадали на крсту нас ради и васкрсли. Победилац сатане. Победилац греха. Победилац смрти. Наш једини Спаситељ.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
Lice_bez_senke
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 52
Придружен: 30 Нов 2008, 14:20

Порукаод Lice_bez_senke » 12 Дец 2008, 16:56

Žrtva za žive i žrtva za mrtve, to je potpuna žrtva.
Onakvim dvojnim žrtvoprinošenjem ljudi su od pamtiveka izražavali, jasno ili nejasno, svesno ili nesvesno, solidarnost roda ljudskog s obe strane groba.
Svi su ljudi kao jedan čovek; jedni delovi toga čoveka u smrti su otsutni i nevidljivi, drugi su u ovom životu prisutni i vidljivi. Otuda, koliko je potrebna žrtva za jedne toliko i za druge, jer svi su oni delovi jednog i istog organizma svečovečanskog.
Žrtvom za žive poricana je ovome životu istinitost i punoća, žrtvom za mrtve poricana je smrti uništavajuća moć nad čovekom. I u oba slučaja žrtvom se apelovalo na jednoga višeg gospodara života i smrti.
Kada česti prijatelj iz komšiluka čini posetu, on donosi darove samo prisutnoj čeljadi. Kada retki prijatelj iz daljine čini posetu, on donosi darove prisutnim i otsutnim.
Svi učitelji ljudi i naroda - prijatelji iz komšiluka - donosili su svoje darove samo prisutnima, Hristos je jedini prijatelj čovečanstva, prijatelj iz daljine, koji je doneo svoje darove i prisutnima i otsutnim. Njegova žrtva je koliko za žive toliko i za mrtve. Njegovo delo spasenja odnosi se i na žive i na umrle. I njegova nauka je otkrovenje ne samo živim nego i mrtvim. Otuda je i njegova vlast - vlast i nad živim i nad mrtvim.
Svaka reč. Svaka misao. I svako delo. Sve će se doznati...

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 16 Дец 2008, 11:58

О ЕВРОПИ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
БЕСЕДА 44

Благо народу чији се владар одушевљава Богом и хвали Бога и пева Богу! Његов народ поштоваће истог Бога и свога владара волети као мудра и добра. Цар Давид певао је уз харфу: Да хвали душа моја Господа! Свако диханије нека хвали Господа!. И гледајући величанство Божје он је за себе говорио: Ја сам црв, а не човјек! Зато је Давидов народ Бога поштовао, а Давида волео.

У старо време римски ћесари гонили су народ да њих сматра за богове. Због тога народ није знао за једног Бога, а своје глупе ћесаре, нити је поштовао као богове, нити иј волео као људе. Тако је одувек било, кад год су надмени и уображени људи захтевали да им људи одају божанску част, људи су им одрицали и човечанску част. И кад су андувени мехури прсли и спљоштили се, људи су им се насмејали. Самозвани и лажни богови одувек су били и лажни људи. А када се јавио један прави Бог на земљи у човечјем облику, Он је смерно ходио и свима служио. Није се устурио био у престолу па захтевао да људи пред њим падају и љубе му папуче, него се сам сагињао да подигне узете, да исправи погрбљене, да васкрсне умрле, да извуче овцу из трња, да дигне динар из прашине, да опере ноге слугама својим. Зато му се сва васиона клања са страхопоштовањем и љубављу. Како ви судите о Европи? Африка и Азија називају Европејце белим демонима, према томе, они би могли Европу назвати Бела Демонија. Назвали би је бела због боје коже, а демонија због црнине душе. Јер се Европа одрекла јединога правога Бога и заузела престо и став римских ћесара. И као римски ћесари пре пропаст Рима објавила је свим народима на земљи, да се свак може клањати својим боговима како зна и уме, Европа ће то толерисати, али да се сви морају клањати њој као врховном божанству, било под именом Европе, било под именом културе.

Тако се, браћо моја, у наше дане повампирио сатански Рим, онај Рим пре цара Константина, који је огњем и мачем гонио Хришћане и спречавао Христа да пређе у Европу. Само што је Бела Демонија пала у тежу болест него пагански Рим. Јер, ако је пагански Рим био мучен од једног демона, Бела Демонија бива мучена још од седам злих духова, љућих од оног римског демона. Ево, дакле, почетка новог паганског Рима, ево и новог мучеништва Хришћанства. Будите спремни на мучење од стране Беле Демоније за Христа.

Нова паганска Европа не хвали се ни једним божанством иза себе. Она се хвали само собом, својом памећу, својим богатством, својом силом. Надувани мехур тек што није прсао, на смех Африке и Азије; сазрео чир који тек што није провалио да својим смрадом испуни сву васиону. То вам је садашња антихришћанска Европа, Бела Демонија.

Европа живи у зачараном кругу проналазака. Ко изиђе са неким новим проналаском, тај се оглашава за генија. Ко пак описује туђе проналаске, тај се оглашава за доктора науке. Проналасци су европски многобројни, скоро безбројни. Но, ни један од тих проналазака не чини човека бољим, поштенијим, просвећенијим. Европа за последњих хиљаду година није се јавила ни са једним јединим проналаском у области чисто духовној и моралној, но само у области материјалној. Проналасци европски довели су човечанство на обронак пропасти, довели су га у духовни мрак и мрачну квареж, каква се не памти у историји Хришћанства. Јер, све своје проналаске Европа је уперила против Христа; да ли по своме сопственом кривоумљу или по наговору Јевреја, не знамо.

Кад је пронађен телескоп, за посматрање удаљених звезда, научници европски протумачили су то на штету Јеванђеља Христова.

Кад је пронађен микроскоп, опет смех над Христом.

Кад је пронађена железница, парна фабрика, телеграфија и телефон, сав је ваздух брујао од самохвалисања европског на рачун Бога и Христа Његовога.

Кад су људи пронашли машине за пливање под водом, за летење у ваздуху, за разговор на великој даљини, тада се Европи Христос учинио тако непотребан и несавремен као мумије египатске.

Међутим, све своје проналаске у току последњих двадесет година Европа је употребила на своје самоубиство у светским ратовима, на злочин, на мржњу, на рушење, на превару, на изнуђивање, на срамоћење народних светиња и светих обичаја, на лажи, непоштења, разврате и безбоштва по целом свету. Но, Европа, уствари није никога преварила до саму себе. Нехришћански народи увидели су шта је Европа, шта она носи и шта она хоће, зато су је и назвали Бела Демонија.

Чуј, шта цар Давид каже: Једни се хвале коњима, а други колесницама, а ми се хвалимо именом Господа Бога својега. Они хвалисавци ће задремати на јастуцима своје лажне славе, а ми ћемо се дићи и усправити. Апостол Павле, пак још јаче виче: Шта ли имаш што нијеси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да нијеси примио (Кор. 4,7)? Знај, да су и сви проналасци пронађени на имању Божјем пред очима Божјим. И научи се стиду и поштењу. Амин.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 22 Дец 2008, 02:17

Све за душу, душу ни за шта
05.10.2007.

Све за душу, душу ни за шта

Владика Николај Велимировић, српски великан, најбогомудрији епископ, најсветији, најученији, највећи говорник, нови Златоусти и највећи заљубљеник у Христа и Његову свету ријеч, уписану и записану у светом Јеванђељу, највећи је заљубљеник у православни српски народ, у православно монаштво и свештенство, у српске манастире и цркве, у Православну хришћанску заједницу.
Тог богомудрог теолога, књижевника, филозофа, пјесника, реторичара, богољупца и човјекољупца посла нам сам Бог пред највеће страдање наше, пред највећу трагедију и драму – обезбожење и расчовјечење српског народа и његово физичко и духовно и морално распеће.
Бог нам посла претечу страдања, али и спаса, као што је некад пророк Јован био задужен да припреми изабрани јеврејски народ да дочека Спаситеља свијета достојно, с покајањем. Јер, тако и овај наш пророк кроз сва своја дјела, била она у прози или стиху, приказује покајање српског православног народа. И упућује га на пут Божји, на пут истине, правде и љубави.
Свети владика Николај осјећао је и предвидио, прије много времена, шта ће снаћи његов народ: атеизам, ропство, безбожништво које је већ харало братском православном Русијом. Осјећао је да ће и са Запада стићи талас обожавања нових идола и материјалних ствари, а са Истока идеологија реалног атеизма и социјализма, који ће, здружени, уништити морал, вјеру у Бога, истину и правду.
Срби би се, као некад Јевреји у одсуству Мојсија, почели клањати златном телету кога су они направили док је Мојсије био на гори Синају и примао декалог (десет Божјих заповијести). Због тога је овај српски и православни пророк духовним видом све сагледао и на вријеме опомињао шта нас чека.
"Да би наш народ остао вјеран светим прецима својим и да би, као и увијек, све давао за душу, а душу ни за шта".
За све ово вријеме православни народ је чамио, као у неком тунелу, у ропству атеизма и такозваног прогреса који хришћане заиста није убијао, али их је путем филма, књижевности, медија, штампе и школе прогањао и све негативно, чега је било међу свештеницима и вјерницима као грешним људима, до максимума увеличавао. Преко школе је стварао генерације безбожника, или фолклорних вјерника који су се, између осталог, само формално држали традиције и обичаја, прескачући најважније- истинску вјеру и добра дјела.
"Цивилизовани и хуманизовани" Запад одавно се одрекао Бога и служи Мамони, то јест злату и новцу и свим идолима потрошачког друштва. А свето Јеванђеље каже: "Не могу се два господара служити. Не можете служити Богу и Мамони: или ћете једног држати, или другог презирати".
Ипак, и овдје је дошло до краха безбожја, захваљујући, прије свега, молитвама српских светитеља, Св. Саве и Симеона, кнеза Лазаре, Николаја и осталих.
Забрујаше, опет, звона православна снажније. Српски народ полако, али сигурно поче да се враћа цркви својој, светим манастирима, прошлости, умјетности и просвјети. Многи се почеше служити духовним очима и сагледаше очигледну надмоћ и Свјетлост Божје науке над људским, егоистичним и саможивим умовањем и просвјетом која води овај народ, као и сав остали свијет без Христа, у рат против свих, који од ближњега свога стварају ривала и крвника који се бори до истребљења за материјална и пролазна блага овоземаљска.
Јер човјек без вјере не може да обузда страст и себичност. То је, ваљда, досадашња историја као на длану доказала и показала. Човјек без вјере у Бога, или са лажном вјером, може и мора, кад-тад, тотално да пропадне.
Зато ми захваљујемо Богу што нам је дао владику Николаја, јер, да није било њега, наши манастири би данас зврјали празни. А и ко зна како би прошло свештенство послије рата. Овако многи су се богослови, заслугом Николајевом и његове хришћанске заједнице, у најгоре вријеме за свештенство, упутили у Богословију у Призрен, а касније у манастир Раковицу, у Београд.
Захваљујемо Богу што нам је послао Св. Саву и Николаја и све друге светитеље, како би Срби до данашњег дана сачували душу своју, најдрагоцјеније благо наше.

Вјетрови Истока и Запада

Са Истока дува дух тоталног атеизма, а са Запада вјетрови који величају све материјално, уз само формално држање до вјере. А то је, у ствари, опет лицимјерно безбожје, маскирано у хришћанско рухо. Четрдесет година заљубљеник у свој народ, Мојсије, водио га је кроз Синајску пустињу и није дочекао да га изведе из мисирског ропства. Тако исто, владика Николај, не физички, већ својим духом, својим списима и духовним пјесмама, водио је српски православни народ, али није дочекао да га види ослобођеног од агресивног атеизма и суровог материјализма.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА

Корисников грб
serafim
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 520
Придружен: 01 Авг 2008, 15:23
Контакт:

Порукаод serafim » 22 Дец 2008, 11:36

Браћо, уздајте се у Бога

Архимандрит студенички Тихон пише: „Пре неколико дана смо пронашли један важан документ: Беседу Св. Владике Николаја из 1938. године. Беседа је била међу папирима и фотографијама које су биле у актен-ташни покојног оца Јулијана. Ја сам те папире више пута листао, али нисам обраћао пажњу. О. Јово Радосављевић, који је ових дана био код нас и све папире прегледао, одмах ју је запазио.
Беседа је куцана на машини, а неке речи су уписане и дописане руком. По свему судећи, Владика је беседу откуцао када је имао инспирацију, а оставио је празна места да се упише: храм или манастир (где ће беседа бити читана), свети који се слави тога дана (простор за светог је остављен на два места), и година. Св. Владика је дописао потребно, потписао, ударио печат, и опет дописао: „По прочитању оставити у архиву манастира". Судећи по овом натпису, печату и потпису, рекло би се да нема дупликата куцаног текста. Не знамо да ли је ова беседа преписивана и да ли је има у сабраним делима."
Наводимо куцани текст беседе. Оно што је Св. Владика руком писао, наводимо косим словима. Беседа гласи:
Свему народу сабраном код манастира св. Арханђела у Вујну, да прослави срцем и душом и мислима и речима Свевишњега Бога Створитеља и Божјег великог слугу крилатога Арханђела Гаврила.

ПОМОЗИ ВАМ БОГ, БРАЋО!

И помагао је и помоћи ће Бог свима вама који са страхом Бога славите и са поштовањем спомињете свете Божје арханђеле и анђеле.
Помогао је Бог оцима вашим у временима тешким и искушењима мучним, па ће помоћи и вама у овом садашњем времену.
Помогао је сваком ко год Га је са вером призивао и са страхом славио, у рату и у раду, у немиру и у миру, на путу и на суду, чобанину у шуми и ђаку у школи, домаћину на њиви и домаћици крај колевке, па ће тако помоћи и вама у овом садашњем часу и времену.
Помогао је Господ Бог сваком праведнику, који је вечној правди свећу палио, и који је правду говорио, за правдом ходио и за правду се борио. По правди је помогао праведнику. Али по милости помогао је и неправеднику ако се овај покајао; ако је лаж зборио па се покајао и почео истину говорити; или ако је неправду чинио и Божји закон газио па се покајао; или ако је крао па се покајао и вратио украђено, и таквоме је Бог помогао по милости својој. Па ће помоћи и вама свима који волите истину да зборите и правду да творите; али ће Он исто тако помоћи и онима који су за неправдом ходили и неправдом цели свој живот огубали па се покајали, и неправду своју правдом поправили, украђено повратили, закинуто платили, а отето накнадили.
Веран је Бог, браћо, и неће учинити невере човеку. Грешан човек чини неверу Богу, зато пада и пропада, али Бог неће учинити невере човеку верном. Нити хоће Бог да остави човека, нити да га изда. Како би Творац оставио и издао своје створење? Али грешан човек оставља Бога и издаје Бога - зато пада и пропада. Ваистину пада и пропада свако ко је неверан Богу и оставља и издаје Бога. А Бог не пада него стоји вечно и непоколебљиво.
Овако се молио Богу један светац Божји:
Боже мој! Који се год у тебе уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од тебе беспутно (Пс. 25).
Зар не видимо ми браћо, како се сваки дан обистињава ова реч? Зар не гледамо непрестано срамоту одметника од Бога, одметника од цркве Божије, одметника од закона Божијег, одметника од вере и поштења? Има ли ико жив од вас који је видео у комшилуку своме или у селу своме како је доживео срамоту неко ко се ругао светињи, ко је хулио свето име Божије, ко је лагао и крао и криво се клео и преоравао другоме и премеђавао и пакостио злобио и мрсио кад сав народ пости и радио у празнике кад сав народ празнује и бесчастио туђи образ и одводио и заводио туђе кћери и отимао туђу имовину. Таквим неделима нико се није прославио. Кроз таква недела сваки је доживео срамоту пре или после; срамота је пала на њега и на кућу његову и на синове његове па чак и на унуке и праунуке. А ко се у Господа уздао није се никад осрамотио. Господ је прославио и њега и пород његов, заиста прославио и благословио. Сва зла дела су проклета, и свако ко твори зла дела, навлачи проклетство на себе и на децу своју. Ко се пак Бога боји и Бога слави и у Бога се узда, тај прима стоструки благослов, и благослов се не удаљује од њега ни од рода његовог ни од огњишта његовог ни од труда његовог ни од стоке његове ни од њиве његове нити од труда његовог.
Боље је бити прослављен него осрамоћен и боље бити благословен него проклет, као што је бољи живот од смрти и здравље од болести и светлост од мрака. Нека би вас Бог све прославио славом својом и благословио благословом својим, све вас који сте се данас сабрали на славу и на молитву у овој дивној светињи вашој и светињи отаца ваших. Нека би свети Арханђел умолио Господа за све вас да би се од вас отклонила свака срамота и одбило свако проклетство, а место тога обасјала вас слава Божја и снажио вас благослов Божји.
Помози вам Бог, браћо!
Ја вас поздрављам старим српским поздравом: Помози вам Бог, браћо! И кад вас тако поздрављам ја у себи мислим и у срцу Бога молим да вам помогне веру сачувати да би вам се живот сачувао и поштење одржати да би вам се држава одржала, и братољубље раширити, да би се радост и песма у земљи вашој раширила. Још у себи мислим и у срцу се за вас Богу живоме молим, да вас Бог помогне добро мислити а зло не слутити, добро зборити, добру се надати и све добро зборити. И још да благи Бог помогне правим путем ходити, злобу заборављати а милост и радост свуда сејати. Јер што човек сеје оно ће и пожњети, ако зло - зло - ако ли добро - добро. Ко сеје правду, сачуваће га Бог од неправде и неправедника. Ко сеје милост, Бог ће га помиловати у оба света. А ко сеје радост Бог ће га обрадовати.
Зато вас и не поздрављам неким новим поздравом: здраво! Или добро јутро! Него вас поздрављам старим српским поздравом: Помози вам Бог, браћо! Поздрављам вас овим многопознаним молитвеним поздравом, којим су краљеви наши поздрављали војску своју и свештеници српски и духовници српски вазда и вазда.
Уздајте се у Бога створитеља, па се не бојте никога и ничега. Бог је штит ваш и одбрана ваша. Ко се у Бога уздао, никад се није постидео него се прославио у оба света. Оци ваши у њега се уздаше, и никад се не постидеше него се прославише и од Бога благословени бише, те славу и благослов и на вас пренеше. Њима покој души на небу и вама и свима живот и благослов и мир и радост сада и навек АМИН.

У Светој Жичи 1938. године (овде је ударен печат) Николај
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА