Učenje svetih otac i pouke

Уредник: gresnica

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 17 Јун 2008, 14:46

БОГОПОЗНАЊЕ

-Ко је спознао да се људски род налази у палом стању,да је земља место нашег изгнанства,наша тамница,где проводимо кратко време па излазимо да би смо добили или вечно блаженство или казну,тај је свакако спознао и то да је једино уточиште човеково на земљи-Христос,Спаситељ изгубљених.Сходно томе,једино непроцењиво благо човеково на земљи је-познање Христа и усвајање од стране Христа.Хоће ли онај ко жели да стекне то благо хтети да задобије и привремене насладе?Напротив-избегаваће их,чувајући се да га не одвуку.Биће задовољан не само оним што је неопходно,него и сиромаштвом.А ЗАДОВОЉАН ЧОВЕК ЈЕ БОГАТИЈИ ОД БОГАТИХ!

-Браћо,ми смо у овај свет ступили наги;одлазећи из њега оставићемо и наша тела.Зашто да тражимо пропадљиво имање?Зашто да тржимо оно што ћемо свакако морати да оставимо?Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари,како неби смо изгубили наше једино благо -Христа.Ка Њему устремимо и ум и срце;будимо задовољни својом храном и одећом;не допустимо себи неумерене прохтеве,да они мало-помало не би привукли нашу љубав и лишили нас Христа.

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ
Naše je samo ono što poklonimo drugima
Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 23 Јун 2008, 17:52

-Човек је као трава-зар много треба да би била покошена?Његово здравље у тренутку може бити озбиљно нарушено,па да му тело заврши или у гробу,или у постељи са мучном и дуготрајном болешћу.Јеванђеље нас учи да никаква невоља не може да нас задеси бет воље Божије-учи нас да благодаримо Богу за све невоље које нас задесе.


-КРОЗ МНОГЕ НЕВОЉЕ ВАЉА НАМ УЋИ У ЦАРСТВО БОЖИЈЕ.Ономе кога заволи Господ шаље невоље;оне умртвују срце изабраника Божјег за свет и уче га да живи у близини Бога.У свим невољама,па и у болестима,следећи лекови доносе корист за душу:преданост вољи Божијој,благодарење Богу,прекоревање себе и свест да се заслужује Божија казна,сећање на свете који су пут земаљског живота прошли кроз непрестана и лјута страдања,и на то да су невоље-чаша коју пружа Христос.Ко се не причести из те чаше тај није достојан да наследи вечно блаженство.

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 26 Јул 2008, 20:44

ОПИТ БЛАГОЧАШЋА
Савети старца Пајсија Светогорца

Старац је рекао: "Једном је код мене дошао ражалошћени отац чији је син боловао од леукемије и затражио је да се помолим. Ја сам му тад рекао: "Нешто ћу учинити, али и ти ми мораш помоћи. Ти си, наравно, неопитан у духовном, али бар престани да пушиш." Он је спремно прихватио мој савет и одлазећи захвалио на њему. Од тог дана, дечаково здравље је почело да се побољшава. Отац је видео чудо, али се временом заборавио и поново почео да пуши. Дечакова болест се обновила. Након две године отац је поново дошао код мене и испричао ми шта се догодило. Упитао сам га зашто је напустио свој духовни подвиг и рекао да Бог жели да види неки труд и са наше стране. Тако је то. Нису довољне молитве другог човека. Нужно је да и ми покажемо труд и да се молимо."
Старац је рекао: "Често од Бога тражимо час ово, час оно, а Он нам не одговара. Да би одговорио на наше прозбе и дао нам оно за шта Га молимо, ми превасходно морамо поседовати смирење. Сви ми, и деца и одрасли, имамо много егоизма и не прихватамо ни упутства ни примедбе. Све ми сами знамо, сви смо ми мудраци. Кад у нама завлада егоизам, довољан је и најмањи повод да дође до велике свађе. Ми отварамо врата сатани, а он улази у нашу породицу и разара је. Нека остане непримећено оно што видите и чујете у том тренутку. Ваш савет не помаже него још више распламсава огањ. Само мало претрпите, помолите се, а кад се и други примири, биће могуће и узајамно разумевање. Рибар не баца мрежу током олује него чека да се море смири."
( књиге о. Дионисија Тациса "Архондарик под отворени небом”)

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 29 Јул 2008, 21:12

ПОСЛЕДЊИ ЛЕК ИЛИ САВЕСТ, ЗАКОН И ЈЕВАНЂЕЉЕ (Св. владика Николај)

Велики руски светитељ и тајновидац отац Серафим Саровски (упокојен 2. јануара 1833. године) у разговору са ученим архимандритом Макаријем, ректором семинарије, објашњавао је како има боље од бољега. Ову своју тезу он је ставио на дугачку линију свечовечанске драме, од почетка до краја. "Има боље од бољега, радости моја, говорио је он. Ово је истина и под водом, и на земљи, и на небесима. Под водом алге су добре, рибе су боље, бисер је најбољи. На земљи растиње је добро, животиње су боље, човек је најбољи. На небу стоји чин над чином, лик над ликом, коло над колима, све боље од бољега. Тај поредак важи и за сву историју рода људског: детиње доба трајало је до Закона, младићско под Законом, а када се наврши време, т.ј. у зрелом добу, посла Бог Сина Свог Јединородног. Од тог времена, радости моја, и отпочели су последњи дани, који ће се завршити невечерњом светлошћу".
У вези с овим посмотримо мишљење древних учитеља цркве.
Преподобни Касијан у својим размишљањима о праоцима пре даног Закона на Синају пита се: Чиме су се руководили људи пре тога Закона? На основу чега су они творили Закон и без Закона? На основу чега је Авељ могао бити доброг владања? И како је он могао знати, да треба да принесе жртву Богу од првина стада својега? Како је Ноје умео разликовати чисте од нечистих животиња? Како су Сим и Јафет знали, да је стидно откривати наготу оца својега? Како је Аврам знао да треба да да Мелхиседеку десетак од свега? Ко му рече, да се откаже добити од плена незнабожачког после победе над незнабошцима? Ко га научи да буде гостољубив? Шта је научило Јова да буде смеран, трпељив, целомудрен и човекољубив? Како то, да ниједан од праведних људи пре Закона није нарушио Закон?
Савест. То је одговор на сва горња питања. Закон Божји био је упечаћен у душу човечју и пре писаног Закона. Није био потребан спољашњи Закон онима који су носили Закон у себи. Као што мудри Павле објашњава у погледу незнабожаца: Јер као незнабошци не имајући закона, сами од себе чине што је по закону, они закона не имајући сами су себи закон: они доказују да је оно написано у срцима њиховијем што се чини по закону, будући да им савјест сведочи (Римљ. 2, 14).
Тако је дакле савест била чувар Закона и пре Закона. Савест је била регулатор свих мисли, жеља и поступака код праотаца од Авеља па до Мојсеја. Тај период историје људске назива преподобни Серафим детињским добом.
Онда је дошао писани Закон. То јест спољашњи Закон. Дошао је онда, када је савест код људи толико ослабила, да више није била у стању да управља људима. Кад су урези воље Божје у савести људској оплићали и изглађени, онда је настала потреба да се воља Божја уреже у таблице Закона. Но то не значи, по нашем мишљењу, да је Закон требало потпуно да замени Савест, тако као да би Савест била излишна и непотребна. Не. Него је Закон требало да поправи и оживи Савест, да је подсети, да је оснажи, да је продуби и утврди.Тај Закон, чија је суштина у Декалогу, урезаном у плочама на Синају, био је регулатор људских мисли, жеља и поступака до ваплоћења Сина Божјега. Дакле, хиљаде година. Овај период историје људске назива преподобни Серафим младићским добом човечанства.
Али је и писани Закон на крају изнемоћао. Јер кроз Закон дође познање гријеха. И тако баш под Законом умножи се гријех, и род људски паде у крајњу изнемоглост и збуњеност. Требало је да се пружи трећи лек. И трећи лек пружен је кроз Јеванђеље, или Радосну Вест Сина Божјег, ваплоћеног и лично јављеног међу људима. И тако су отпочели, по св. Серафиму, последњи дани. Наравно, у том смислу, да се неки четврти лек човечанству од Божије стране неће и не може давати. Јер се Закон даде преко Мојсеја а благодат и истина постаде од Исуса Христа. Залуталим и изнемоглим путницима није било довољно само показати прави пут него још и оснажити их за путовање. Истина осветљава а благодат оснажава. И светлост и снага дође кроз Господа Исуса, који се не јави да укине Савест него да је исправи, нити да поништи Закон него да га испуни. Не мислите, рекао је Спаситељ, да сам ја дошао да покварим закон; нисам дошао да покварим него да испуним. Да га испуни и преиспуни. Да одсече не само гране зла, које закон забрањује, него баш корен. На пример: ако закон забрањује убиство, Христос забрањује и гнев као корен убиства. Ако закон забрањује прељубу, Христос не дозвољава ни поглед са жељом, јер је жеља родитељ прељубног дела. На тај се начин закон испуњава и преиспуњава, наиме, кад се зло у корену одсеца. Јер ако се дрво зла само креше, оно још бујније расте, као што бива и с обичним дрвећем. Ако је душа човекова испуњена убилачким мислима и прељубним жељама, не може закон спречити убиство и прељубу, као што се показало пре Христа и као што се показује данас код оних који нису узели лек Христов у себе. Дошао је Христос Господ, да нам буде Он и савест и закон, и још нешто више преко тога. Његов мудри апостол Павле, светски јеванђелист и мисионар, каже: Јер је Христос свршетак закона (Рим. 10, 4). Па шта онда? Шта је стављено место закона? Опет тај исти мудри Павле одговара: Јер се сав закон извршује у једној речи - љубав (Гал. 5).
Ово пишемо због две врсте људи међу нама. Једно су они који се позивају само на своју савест а друго су они који се чувају да се не огреше о прописе закона. Не би могли речи рећи против оних првих, кад би нам они могли доказати, да је у њих савест неповређена као у Авеља, Аврама и Мелхиседека. Нити би имали шта да се споримо са онима који се само на закон позивају, ако би нам они могли доказати, да они схватају закон онако као Мојсеј и Исус Навин, или као Исаија, Јеремија и Данило.
Али шта да се ради кад неко учини рђаво дело па га правда и говори:
- Ја сам то учинио по својој савести.
Или како да се снађемо, кад два човека мисле или чине две сасвим супротне ствари, а обојица тврде, да тако мисле или чине "по својој савести" или што је још горе "по своме убеђењу", то јест по свом интелектуалном закључку? Само им једно можемо рећи: Савест ваша мора се ценити и мерити Јеванђељем. Ако се противи Јеванђељу, савест ваша је слепи вођ ваш и паклени саветник. Ако ли се саглашава са Јеванђељем, онда је све добро. Онда значи, да је Јеванђеље ушло у душу вашу и појачало урезе и писмена савести, које је Творац у почетку стварања урезао и уписао, али која су се временом истрла и изгладила.
Или, даље, како да мислимо о људима, који се хвале да не лажу, не краду и не чине прељубу, међутим одричу Христа и Његово Јеванђеље? Оно исто што мислимо и о јеврејским старешинама, који су се хвалили законом, међутим осудили су Господа славе на смрт и распели на крсту.
Савест је била умртвљена и закон испражњен онда када се свемоћни Месија света родио у пећини витлејемској. Он је дошао, да савест оживи љубављу и закон испуни духом и истином. Он је већи од савести и закона. Он је удахнуо савест у Адама и Он је дао закон Мојсеју. Па кад су људи сломили оба ова поштапача на путу животном, и кад су залутали на странпутице лажи и били испребијани од адских разбојника и бачени украј пута, јавио се Он и објавио: Ја сам пут, истина и живот.
Јасно је, дакле, да је Господ Христос сам собом - последњи лек из руке Онога који је пророцима објавио: Ја сам ваш лекар.
Јасно је, да се људи не могу ослонити на савест мимо и насупрот Христа.
Јасно је да никакав закон није спасоносан, ако је само у формама и параграфима, испражњен од Христа.
Христос је оживитељ и регулатор савести. Христос је испунитељ и препунитељ закона. Он је надсавест и надзакон. Зато се свети апостол Павле не хвали ни савешћу ни законом него Христом. Не живим, вели, ја него Христос живи у мени.
Христос је и живот наш. Изван Њега живот је смрт, као што је изван Њега и савест и закон - намалан леш.
Христос је савест наша.
Христос је закон наш.
Христос је живот наш.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 11 Авг 2008, 22:37

Беспосличење је крајњи степен губљења свести о присуству Божијем.

(старац Сампсон Сиверс)

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 10 Сеп 2008, 23:36

Из св. Гециманије ми узиђемо на св. Елеонску гору. Тамо има манастир авве Аврамија. Њега је основао велики Аврамије, који је био после Евдоксија игуман нове Богородичне цркве "Приснодјеве Марије." Када смо ми дошли у Аврамијев манастир, настојатељ је био авва Јован из Кизика. Једном га ми упитамо:

- Како се усавршавати у врлинама?

- Ко пожели да стекне врлине, ако пре не омрзне противан њима порок, не може их стећи.
Ако желиш да добијеш дар суза - омрзни најпре смех.
Ако желиш да постанеш смирен - омрзни гордост.
Ако желиш уздржање, омрзни пресићеност.
Ако желиш да постанеш целомудрен - дужан си омрзнути сладострашће.
Желећи да достигнеш сиромаштво - омрзни све материјално.
Хоћеш ли да постанеш милостив - омрзни среброљубље.
Ако стремиш пустињаштву, не воли град.
Ако хоћеш да се вежбаш у ћутању - омрзни многоговорљивост.
Желиш ли да постанеш странац - дужан си да омрзнеш живот у сваком погледу.
Ако хоћеш да будеш уздржљив од гнева - омрзни светски живот. Тежиш ли незлопамћењу - омрзни злоречје.
Не желиш ли расејавање мисли - остани у усамљености.
Хоћеш ли да обуздаш језик - затвори уши своје, да не би много слушале.
Ако желиш да си увек у страху Божијем, дужан си да омрзнеш телесно спокојство, да заволиш невољу и тескобу - и на такав начин ћеш стећи могућност са чистим срцем да служиш Богу.

"Духовни луг"

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 19 Сеп 2008, 18:46

Од памтивека вуци кољу јагањце, а никад ниједно јагње није заклало вука, па ипак је у свету више јагањаца него вукова.

Владика Николај

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 22 Сеп 2008, 01:46

Рај и Пакао

Да ли може учинити добро оно што не постоји?

Гле, колико је добра учинио човечанству Пакао! Колико је зликоваца обратио у покајнике! Колико грешника у светитеље! Колико злоумишљаја задржао од остварења!

Да ли може учинити неко добро оно што не постоји?

Гле, колико је добра учинио човечанству Рај! Колико је племенитих дела инспирисао! Колико жалости претворио у радост! Колико суза избрисао! Колико племенитих уздаха извукао! Колико божанских сећања осветлио и божанских тежњи зажегао!

Филимоне, да ли оно што не постоји може учинити неко добро?

Свети Николај Жички

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 30 Нов 2008, 16:48

-Ко преда себе и све Богу,тај може да умре за свет,а без те смрти у човековој души не може да засија духовно оживљење.

-Срце обузето страстима способно је за сваку неправду,за свако безакоње,само да би удовољило својој болесној љубави.

СВ.ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 30 Нов 2008, 17:04

1. Добровољно се предајмо вољи Божјој,јер хтели-не хтели налазићемо се у рукама Божијим,мада нам је за неко време дата слобода у делању,како би се показала наша добра воља и сведочанство срца.

2.Свети Оци расуђују да онај ко верује у то да Бог управља судбином свих људи,свако искушење прима као своје,јер Божије управљање не може да буде ни погрешно ни неправедно.

3.Како је чудна и чудовишна тежња за земаљским успехом.За тим успехом се избезумљено јури.Чим се нађе,он одмах изгуби вредност и трагање започиње са новом снагом.Та се чежња нисачим садашњим не задовољава;она живи само у будућности,жуди само за оним што нема.Предмети жеље маме срце тражитеља маштом и надом да ће бити задовољено;обманут и стално обмањиван он све време земаљскогживота јури за тим предметима,док га не задеси изненадна смрт.

СВ.ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 01 Дец 2008, 17:20

1.Није ти нико казао да осуђујеш!Ко шта ради,себи ради.Прећи ће његови греси на тебе ако га осудиш.

2.Сви људи греше,али се сви не кају.

3.Ћутање је злато.Ништа ђаво не може да запише кад ћутиш.

Отац САВА РУКУМИСКИ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 01 Дец 2008, 20:40

-Мушкарци,уопштено,имају више разума,док жене поседују више љубави и осећајности.
-Дошло је време да се покажемо ко је од позлаћеног бакра,а ко од чистога злата и,разуме се,од колико каратног злата.
-Човек се прво сав предаје Богу,а затим га Бог чисти и предаје људима.

Старац ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 01 Дец 2008, 21:01

1.Да би човек у себе примио знање Божије,треба да се уништи знање по свету.Знање надима.
2.Свет гори!Схватате ли?Много искушења је пало на свет.Ђаво је толики пожар направио да га не би угасили ни сви ватрогасци на свету.Духовни пожар!Ништа више није остало.Преостало нам је само да се молимо да се Бог сажали на нас.
3.Људима је данас постало тешко у животу,јер им није довољно мало,него стално јуре за материјалним добрима.Али сви они који желе да живе правим,чистим духовним животом,пре свега треба да буду задовољни малим.

Старац ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 22 Мар 2010, 17:02

* Једна мајка се жалила да је син више не слуша, не одлази у цркву, и томе слично. Рекао сам јој:- Толико година си вршила притисак на њега: "Учини ово... пођиовамо..." Сад он жели слободу. Немој му говорити: "Учини овако... учинионако..." Само се са љубављу и у тајности моли за њега.

* Ваша деца ниједанпут не треба да вас чују како се свађате, па чак ни да подигнете глас једно на друго.- Па је ли то могуће, Старче?- Свакако да јесте. И то како вам кажем: ни један пут да вас не чују.

* Онај ко је своје срце предао Христу, тај не пати, било какве тешкоће да га сналазе. Он се радује; преиспуњен је унутарњом радошћу. Делатан је. Опрезан. Не чини грешке, не наноси штету. Ум, руке, ноге - покрећу се благодаћу Божијом. Како такав човек онда може бити глуп?

* Рекао сам Старцу једном приликом:

- Старче, не могу да сарађујем са овим братом... стално се на нешто жали.

- Ти си, бре, препун егоизма. Знаш ли то? Од њега ти све долази....

* Лако је волети оне који нас воле, да дајемо онима који нама дају, да праштамо онима који нама праштају... али бити по вољи Божјој значи да се дајемо онима који никада нам неће узвратити, чак и непријатељима својим... ето то је истинска вера са делима, то је раст у духу по образу Божјем!

* У свету постоје две врсте људи када их све збројиш. Они који говоре и они који раде. Већина људи су они који говоре. Они само говоре. Али када је све речено и учињено, они који раде су ти који мењају свет. А кад то ураде, промене нас. И зато их никада не заборављамо. Дакле, који од ових си ти?

* Ко хоће да буде хришћанин, треба најпре да постане песник.

* Говорио нам је кад сам био са једним братом: „Нека нас не муче последња времена, нити антихрист и његови знаци. Јер, треба да знате, ако у себи имамо Христа, ни у чему не може нам нашкодити антихрист, ни најмање."

Старац Порфирије Кавсокаливит

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 13 Авг 2010, 22:59

Pokušao sam da diskutujem sa mnogobošcima, mnoge sam uspeo da argumentujem i ostajali su bez odgovora na moja pitanja, ali su mi i dalje govorili – ne, mi ne verujemo …


Zato što ne žele da veruju. Vi apelujete na razum, a uzroci neverja su u srcu. Čak i ako vam uspe da nekoga intelektualno nadmašite i on bude prinuđen da prizna da ste u pravu, vi time ništa ne dobijate. U njegovom srcu će kao i ranije ostati neverje. Pogledajte žitija Apostola, misionara – zar su oni delovali ubeđivanjem? Ne, oni su davali primer svojim životom. Oni su govorili najjednostavnije reči, ali su njihove reči bile disanje duha, i ljudi su to odmah osećali ne umom, već srcem. Ljudi su odmah osećali istinu tih reči. Serafim Sarovski je govorio: “Stiči duh mira i hiljade oko tebe će se spasti”. Da, to je tako, ali mi nemamo taj duh i zbog toga su naše reči slabe i zaboravljaju se kroz jedan dan. To je isto kao sa žednim; ne možemo da mu damo da se napije već mu samo nakvasimo usne. Ne kažem da ništa ne treba govoriti, treba naravno. Ali o sebi treba imati smireno mišljenje. I razumeti da je najvažniji naš unutrašnji život; ako budemo imali nešto unutra, ljudi će nas slušati.

Duhovne pouke Valaamskih monaha