Učenje svetih otac i pouke

Уредник: gresnica

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Порукаод Rale » 28 Мај 2008, 15:55

-Ако си маштао да учиниш неко нарочито дело ради мене,а уместо тога пао у болесничку постељу и онемоћао,знај-ТО ОД МЕНЕ ДОЛАЗИ.Кад си бои здрав био си презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене.Сети се да су се неки од Мојих мајбољих сарадника удаљили од светских послова,да би у миру научили да се непрестано моле.

-Ако си неочекивано позван да заузмеш неки зежак и и одговоран положај,иди,прихвати се и ослони се на Мене.Ја ти поверавам тај задатак,јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твијим,у свему што будеш радио својим рукама.

-Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја.Користи се њиме слободно дете Моје.Сву тешкоћу која искрсне,сваку увредљиву реч коју примиш,сваку сметњу у твом раду која би могла да те ожалости и обесхрабри,сваку своју немоћ и неспособност-помажи овим јелејем.Сећај се да је свака невоља Божија поука,прилика да се нечему научиш.Свака оштрина ће отупети да се ти не позледиш.Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио:ТО ОД МЕНЕ ДОЛАЗИ.Јер,ово за тебе није само реч,но је то -живот твој.

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ
Naše je samo ono što poklonimo drugima
Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke

Порукаод Rale » 29 Мај 2008, 20:56

-Пастир напаса овце,а не вукове;побеђиваћемо док год будемо овце,јер помоћ Пастира неће одступити од нас.

-св.Јован Златоуст

-Као што тело не може да живи ако не једе хлеба,тако је и душа мртва,ако се не присаједини духовној мудрости.

-св.Јефрем Сириски

-Смиреномудрост је изнад свих врлина.

св.Антоније Велики

-Ако неко неће да иде правим путем,којим су ишли сви свети,то јест путем понижења и неправедних оптужби,као и храбрим трпљењем свега тога,он неће напредовати ни много ни мало,нити ће пронаћи благо скривено у заповестима,него ће само узалуд протраћити све године свога живота.

авва Зосима
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Порукаод Rale » 29 Мај 2008, 21:15

1.Знање треба да води ка истини,ка моралном животу,ка Богу,ка љубави.
св.Григорије Богослов
2.Није ли свака људска наука,која не води ка Божанској истини,сачињена од лажи?Јер која људска наука одређује истински смисао живота и објашњава тајну смрти?Ниједна.Зато она и јесте лаж и обмана-како у ономе о чему говори,тако и у ономе што нуди као решење питања живота и смрти.
авва Јустин Поповић
3.Истински корисно је само оно што може да послужи достизању вечног циља,а не пролазних радости и задовољства.
св.Амвросије Медиолански
4.Људси ум оптерећен хиљадама брига,није у стању да јасно сагледа истину.
св.Јован Златоуст
5.Знање без доброте је ђавоља мудрост.
св.Филарет митрополит Московски
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

avva Justin

Порукаод Rale » 01 Јун 2008, 12:58

-Треба најпре себе очистити,па онда друге учити чистоти;треба најпре

себе учинити мудрим,па онда друге учити мудрости;треба најпре сам

постати светлост,па онда друге просвећивати;треба се најпре сам

приближити Богу,па онда друге приводити њему;треба најпре сам

постати светим,па онда друге освећивати.

АВВА ЈУСТИН
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Starac Pajsije Svetogorac

Порукаод Rale » 02 Јун 2008, 13:08

ЗАШТО БОГ ДОПУШТА ЂАВОЛУ
ДА НАС ИСКУШАВА

-Старче,зашто Бог допушта ђаволу да нас искушава?
-Да би изабрао своју децу."Чини ђаволе што год ти је воља",говори Бог,јер ма шта чинио,на крају ће разбити главу о крајеугаони камен,који је Христос.А ко верује да је Христос крајеугаони камен,ништа нас неће уплашити.

Бог не допушта искушења од кога не произилази неко добро.Пушта ђавола да ради свој посао,када види да ће од свега тога да буде неко веће добро.

Бог би мога да уништи ђавола,јер је Бог!Ако хоће и сад може да га склупча у пакао,али га оставља,опет за наше добро.Зар да га остави да унесрећује и мучи његова створења?Али пушта га до негде и за неко време,да би нам својим злом помогао,да би нас искушавао,а да би ми притицали Богу.Само онда кад то човек искористи на добро,Бог допушта ђаволу да нас куша.Ако не произилази добро,не дозвољава му.Све што Бог допушта за наше је добро.Верујмо у то!Бог пушта ђавола да би се човек борио.Без борбе ништа не бива.Када нас ђаво неби искушавао можда би помислили да смо светитељи.Дакле,Бог дозвољава ђаволу да нас удара злобом,јер ударцима које нам наноси,развејава сву нашу прашину и истреса нашу прашњаву душу.Или га пушта да нас уједе,како би смо прибегли Њему.Бог нас
непрестано зове себи,али смо ми обично удаљени од Њега,и тек кад се појави нека опасност,хитамо Му.Када се човек сједини са Богом нема простора да уђе лукави...Све у свему ма шта да се деси лукави нам чини добро,помаже нам да се освестимо ! Зато га Бог трпи.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 04 Јун 2008, 00:48

О ДУШЕВНОМ МИРУ

Ништа није боље од мира у Христу, у коме престаје свака борба ваздушних и земних духова: Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овог света, против духова злобе у поднебесју (Еф.6,2).
Обележје разумне душе је да ум погружава у себе и да има делање у свом срцу. Тада ум осењује благодат Божија и он доспева и до надсветског мира. Ум је у мирном стању кад му је мирна савест, а у надсветском кад у себи сагледава благодат Светог Духа, по речи Божијој: У миру је место његово (Пс.75,3).
Да ли је могуће не радовати се кад се чулним очима види сунце? Колико је, међутим, већа радост када ум унутрашњим оком види Сунце правде Христа. Тада се уистину човек радује анђелском радошћу. О томе је апостол рекао: наше живљење је на небесима (Фил.3,20).
Онај ко се налази у мирном стању као да кашиком захвата духовне дарове.
Свети оци су дуго живели имајући мирно устројство и будући осењивани благодаћу Божијом.
Када доспе до мирног стања, човек може и на друге да излива светлост просвећеног разума. Пре тога, пак, човек треба да понавља речи пророчице Ане: нека не изиђе хвалисање из уста ваших (1Кор.2,3), и речи Господње: Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога (Мт.7,5). Овај мир је Господ наш Исус Христос оставио Својим ученицима пред Своју смрт као неко неизрециво благо. Он је рекао: Мир вам остављам, мир свој дајем вам (Јн.14,27). О томе такође говори апостол: И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца вашаи мисли ваше у Христу Исусу (Фил.4,7).
Ако човек не занемари светске потребе, неће моћи имати мир у души.
Душевни мир се стиче невољама. Писмо говори: Прошли смо кроз огањ и воду и извео си нас у покој (Пс.65,12). Пут оних који хоће да угоде Богу иде кроз многе скорби.
Ништа тако не потпомаже стицању унутрашњег мира као ћутање и, колико је могуће, непрестан разговор са собом, а редак са другима.
Ми смо дужни да све своје мисли, жеље и дејства усредсредимо на стицање мира Божијег. Зато ми са Црквом увек кличемо: Господе Боже наш, дај нам мира (Ис.26,12).

О ЧУВАЊУ ДУШЕВНОГ МИРА

На сваки начин треба да се трудимо да сачувамо душевни мир, те да се не смућујемо због увреда које нам други наносе. Ради тога је потребно да се на сваки начин старамо да задржимо гнев, а посредством пажње да ум и срце сачувамо од непристојних покрета.
Такво упражњавање човековом срцу може да пружи тишину и да га начини обитељу самог Бога.
Образац таквог безгневља видимо на Григорију Чудотворцу. Од њега је на јавном месту нека жена блудница тражила плату за наводни грех са њом. Он је, нимало се не разгневивши, кротко рекао свом другу: «Дај јој брзо износ који тражи». Жену је, пак, тек што је примила неправедну плату, спопао ђаво. Али, свети је молитвом од ње одагнао ђавола (Жит.17.Нов.).
Ако није могуће да се не смутимо, онда бар, у крајњој мери, треба да се постарамо да задржимо језик, по речи псалмопојца: смутих се и не проговорих (Пс.76,5).
Овим поводом можемо себи за пример да узмемо светог Спиридона Тримитунског и преподобног Јефрема Сирина. Први је (Жит.12.дец.) на следећи начин поднео увреду. По захтеву грчког цара он је отишао у дворац где се неко од слугу из царске палате, сматрајући га за сиромаха, изругао над њим, не пуштајући га у палату и ударивши га по образу. Свети Спиридон је, будући незлобив, по речи Господњој окренуо и други образ (Мат.5,39). Преподобни Јефрем је (Жит.28.јун), постећи у пустињи, био лишен хране од стране ученика на следећи начин. Носећи му храну, ученик је ненамерно на путу разбио сасуд. Видећи ученика жалосног, преподобни му је рекао: «Не жалости се, брате, кад храна није хтела да дође нама, поћи ћемо ми њој». Он је пошао, сео код разбијеног суда и јео скупљајући храну. Тако је он био негневљив.
Како се побеђује гнев може се видети из житија Пајсија Великог (Жит.13.јун) који је јавившег му се Господа Исуса Христа молио да га ослободи гнева. Христос му је тада рекао: «Ако хоћеш да победиш гнев и јарост, немој ништа желети, немој никога мрзети, нити кога вређати».
Да бисмо сачували душевни мир, треба од себе да одстрањујемо униније и да се постарамо да имамо радосни, а не жалосни дух, по речима Сираха: Туга је многе убила и од ње нема користи (Сир.30,25).
Када човек има велики недостатак у стварима које су потребне телу, тешко савлађује униније. Међутим, то се односи само на слабе душе.
Ради чувања душевног мира такође треба на сваки начин избећи осуђивање других. Неосуђивањем и ћутањем чувамо душевни мир. Човек у таквом стању стиче божанствена откривења.
Ради чувања душевног мира човек треба чешће да улази у себе и пита: «Где сам ја?»
При томе он треба да пази на телесна чула, особито гледање, служи унутарњем човеку и да не расејавају душу чулним предметима. Јер, благодатне дарове добијају само они који имају унутарње делање и бдију над својом душом.

Свети Серафим Саровски

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 04 Јун 2008, 23:50

1.Греси су тајне змије које гризу човеково срце и читаво његово биће;
оне му недају мира,непрестано исисавајући његово срце;греси су оштро трње које непрестано боде душу;грси су-духовна тама.

Св.ЈОВАН КРОНШТАТСКИ

2.Тешко онима који плачу а не престају да греше,јер плачу без користи.

Авва ИСАИЈА

3.Готово сваки грех догађа се ради удовољења самоугађању,а потом се искорењује страдањем и туговањем-вољним или невољним-под дејством покајања или неке несреће,коју брижно наводи промисао Божији о нама...

Св.МАКСИМ ИСПОВЕДНИК

4.Због грехова се шаљу невоље,ратови,нереди,болести,страдања.

Св.ЈОВАН ЗЛАТОУСТ

5.Грех је сладак кратко време,а горак веома дуго.

Св.ДИМИТРИЈЕ РОСТОВСКИ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 06 Јун 2008, 00:23

1.Као што се злато очишћује у огњу,тако и велике жалости,очишћују,оживотворавају,утврђују и оздрављују душу.

Св.ЈОСИФ ПЕТРОГРАДСКИ

2.Очајање је последица недостатка вере.
3.Роптање,нетрпељивост,малодушност,а поготово очајање су греси пред Богом.То су изопачене последице богохулног неверја.

Св.ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

4.У љубави нема страха,него савршена љубав изгони страх;јер је у страху мучење,а ко се боји,није се усавршио у љубави.

Св.ЈОВАН БОГОСЛОВ

5.Грех је препустити се туговању.Ми смо прогнани у овај свет,а изгнаници не размишљају о увреди и повреди.Ми смо под Божијом казном непрекидних лишавања и невоља.Ми смо болесног тела и душе,а горки лек оздрављује болесне.

Св.ТЕОФИЛ КИЈАВОПЕЧЕРСКИ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 06 Јун 2008, 23:37

1.Знаш ли да се Христос посебно брине о теби када ти ниспошаље тугу?Мир у Господу ћеш стећи само онда када се предаш на служење ближњем.Део душе нестаје увек када осудиш ближњег и када си незадовољан својим животом.Отуда и потиче жалост.

Св.АЛЕКСИЈЕ

2.Човеков живот подразумева послушност Богу.То је нешто најузвишеније што се на земљи може достићи.Међутим у послушности треба расуђивати и бити достојанствен.У противном наш живот се може страшно злоупотребити.

Старац НЕКТАРИЈЕ ОПТИНСКИ

3.У патњи се дешава нешто што помаже срцу да прими откривење Божије.

Отац СЕРАФИМ РОУЗ

4.Обрати пажњу на циљ сваке нежељене патње,па ћеш увидети да је то очишћење од греха.

Св.МАРКО ПУСТИЊАК
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 06 Јун 2008, 23:49

-Понекад се ономе кога обузме туга чини да би му било лакше да дигне руку на себе,или да лишен сваког осећања и саме свести,него да и даље пребива у овом неописивом мучном стању ума.Из оваквог стања би требало изаћи што је могуће брже.Не заборави да дух туге рађа свако зло.Хиљаде других искушења произилазе из њега;узнемиреност,гнев,осуђивање,роптање на сопствени живот,хулне помисли,непрекидно мењање места.
Душа која је у таквом стању избегава људе,верујући да су они извор те несреће,а не схвата да је узрок њене болести у њој самој.

-Туга се рађа од малодушности,лењости и празнословља.

СВ.СЕРАФИМ САРОВСКИ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 07 Јун 2008, 22:07

-Какву све муку Бог није припремио за човека овога доба! Као да човек није довољно пропатио?Па и није будући да кроз страдање још није спознао Божије присуство.Бог допушта да човек пати да би му се кроз патњу открио.Он жели да сав човек постане патња.Како је само окрутан тај Бог!? Не управо бескрајна и неизмерна љубав Божија допушта толика страдања.Човек себе сматра довољним,па зато и мислимо да можемо само сопственим напорима побећи од сопствене судбине.Побећи! То је једина наша помисао.Само желимо да избегнемо лудост и пакао модерног живота.Али,неможемо побећи!!!
Потребно је да прођемо кроз тај пакао и да га прихватимо,знајући да је његов узрок љубав Божија.Какав је то само јад! Толико патити,не знајући зашто и мислити да нема разлога за то.
-Разлог је љубав Божија.Не видимо ли како сија у тами-слепи смо.
Господе Исусе Христе помилуј нас грешне.Пресвета Богородице моли Бога за нас!

Отац СЕРАФИМ РОУЗ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 09 Јун 2008, 23:50

ВЕНАЦ ЗА ТРПЉЕЊЕ УНЕНИЈА

-Није мали изазов што се морамо борити са духом туге,будући да нас такво искушење може довести до очајања и чамотиње.Међутим морамо имати на уму да нам се ништа не може десити што није у складу са Божјом вољом,те да нам све што нам Бог шаље за наше добро и спасење наше душе.Чак ако нам се то у једном тренутку не учини корисним,касније ћемо схватити да је наше истинско добро не само оно што желимо,већ оно што Бог благоизволи.Бог нам шаље искушења из Свог милосрђа,како би смо,након што их превазиђемо задобили венце.Јер,венац се недаје ником без искушења.

Св.НИЛ СОРСКИ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 09 Јун 2008, 23:58

ТЕЖАК ЖИВОТ ЈЕ СПАСОНОСАН

-Увек имај на уму:Ако је твој живот тежак и пун жалости,онда си на правом путу.Али,ако живиш у раскоши,богатству,почастима и телесним задовољствима,на путу си пропасти.Заиста,немогуће је задобити смирен ум без дугогодишњег подношења многих жалости и мука.
Ми неволимо жалости,упркос томе што нам оне доносе корист,а страшно нас привлаче раскош и задовољства,која нас духовно и телесно уништавају.

ОТАЦ ИСПОВЕДНИК ИЛИАН СВЕТОГОРАЦ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 15 Јун 2008, 21:44

-Бол срца је стање које омогућава духовно узрастање и пројаву Божије силе.Исцељења и слична чуда се дешавају очајним и болним срцима,која се још надају у помоћ Божију.Тако је то кад Бог дела.

-Када се човек обрати,процес откривања се дешава на врло једноставан начин:човек је у невољи,страда и затим се отвори други свет.Што је веће страдање,невоље и богочежња,Он ће пре притећи у помоћ,открити се и показати пут богопознања.

ОТАЦ СЕРАФИМ РОУЗ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 15 Јун 2008, 22:11

-Онај заиста жели да се спасе,који не одбацује лекове лекара. А ти лекови су муке и жалости које нас постижу преко разних невоља.Онај пак ко се противи тим бедама не познаје ни шта се овде ради,нити са каквом ће коришћу отићи одавде.

-Дуготрпељив је онај који прима последицу,крај искушења и очекује похвалу за истрајност,трпљење.

-Ономе који још увек воли сујету,или је привезан нечему од материјалних ствари,својствено је да се огорчује на људе због пролазних ствари,или да злопамти на њих, или да има мржњу према њима,или да робује срамним помислима.А богољубивој души све је то страно.

-Пут за духовно знање јесте бестрашће и смирење,без којих нико неће видети Господа.

СВ.МАКСИМ ИСПОВЕДНИК
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac