Učenje svetih otac i pouke

Уредник: gresnica

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Učenje svetih otac i pouke

Порукаод Rale » 08 Мај 2008, 14:04

1.Једина животна вредност је породица.Кад пропадне породица,пропашће све,и свештенство и монаштво.Када пропадне породица,пропашће и свет.
Старац Пајсије Светогорац
2.Ако нема страдања,нема ни спасења.
Св.Серафим Саровски
3.Лажљиви свет обећава утехе а даје нам жалости,невоље и несреће.Обећава злато адаје блато.
Св.Димитрије Ростовски
4.Бескрајне су муке света.Једно свеопште расуло читавих породица,и одраслих и деце.Сваки дан моје срце крвари.Већина домова пуна је несрећа,неизвесности и напетости.Само у породицама у којима се по Богу живи људи су добро.А у осталима,једни се разводе,други су у дуговима,трећи болесни,четврти обогаљени,пети су на лековима за смирење,дрогама.
Старац Пајсије Светогорац
5.Сви који су ишли код гатара,врачара,биоенергетичара,сви су психички ударени бар мало,или у кући настају разводи,трагедије.
Отац Јоил
Naše je samo ono što poklonimo drugima
Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 08 Мај 2008, 16:06

У онај страшни и ужасни дан рећи ћеш Tи нама грешнима, Господе: ви људи добро знате шта сам ја претрпео за вас... Шта сте ви претрпели за мене? - Шта ћу на ово рећи ја неокајани, лукави, грешни, скверни? Мученици ће тада указати на ране своје, на мучења, на одсечене делове тела свога, и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвижништво, на дуги пост, на бдења, на несреброљубље, на сузе и на трпљење своје до краја. А ја, лењиви, грешни, безакони, на што ћу ја указати?... Поштеди Господе! Поштеди, Милостиви! Поштеди Човекољубче!
Свети Јефрем Сирин

Спољашња видљива побожност без унутрашње јесте лицемерство и обмана.
Св. Тихон Задонски

Упознај дух времена, изучи га, да би по могућности избегао његов утицај.
Светитељ Игњатије Брјанчанинов

Ћутање је крст на који човек мора да разапне своје телесно ја.
Св. Серафим Саровски

Свест да је Бог ту и да све види - равна је молитви.
Схиигуман Јован Валаамски

Ако умреш пре но што умреш, нећеш умрети кад умреш.
Старац Порфирије

Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.
Преподобни Јефрем Сирин

Онај који себе сматра бољим од других – самозадовољна је незналица у духовном животу.
Атонски старац Арсеније

Онај који се само устима моли, ваздуху се моли, а не Богу. Бог обраћа пажњу на ум, а не на речи, као што раде људи.
Св. Петар Дамаскин

Кад не би било искушења, нико се не би спасао.
Авва Евагрије

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 10 Мај 2008, 12:16

-Свет побеђујемо само обацивањем његових закона и апсолутним потчињавањем Божијем закону.
-Не жали да даш,јер дајеш Божије а не своје.То би била основа,нормалног људског поретка у животу у свету.
-Чини се да је у животу смрт најреалнија ствар.Све наше несреће су у нама.Човек се према пролазном односи као према вечности,а одбацује оно што је најреалније-смрт.
-Материјализам и култ потрошње је страшна ђавољова омча око врата човечанства.Све се у модерном свету заснива на стицању и потрошњи.
-Што се више удаљавамо од трновитог пута праведности,све мање можемо да разумемо смисао и циљ живота.
-Новац је обмана за коју неки продају душу лукавом.
-Ако хоћеш да се спасеш,буди спреман за гоњења.
-Масонска база и надградња,са силиконском културом зоне сумрака победила је у Србији.Зато се духовна катастрофа нашег народа продужава.

РАДМИЛА ВОЈИНОВИЋ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 10 Мај 2008, 13:58

Наступиће време кад неће прогони,већ новац и обмане света овог одвратити људе од Бога и погинуће много више душа него за време отвореног богоборства.С једне стране,позлаћиваће куполе и подизати крстове,а с друге наступиће царство лажи и зла.Истинска Црква ће увек бити прогањана,а човек ће моћи да се спаси само кроз невоље и болести.

ПРОРОЧАНСТВО ОЦА СЕРАФИМА ВИРИЦКОГ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

POUKE VLADIKE NIKOLAJA VELIMIROVIĆA

Порукаод Rale » 10 Мај 2008, 14:27

-Понекад се човеку учини да је пут безбожнички прав,јер види безбожника где се богати и успева.О,кад би му се дало да види крај тога пута!
-Није свеједно јести оброк свој са благословом и јести га без благослова.
-Од свих грехова блуд је најизразитији и најпотпунији сатанизам...Блуд је најдиректнији и најближи пут помрачењу ума.Блуд је као отровни микроб што целу душу претвара у трулеж.
-Ко год нема Бога у себи,тај се труди,по неком пакленом нагону,да искорени Бога из душе онога ко га има.
-Ко заборави Бога,тај преузима на себе Божије бриге.А Божје бриге нису за нејака леђа људска.
-И коса вам је на глави избројана,акамоли ваши пријатељи и непријатељи на земљи!Не бојте се дакле да ћете имати сувише пријатеља ни сувише непријатеља;нити се бојте да ће вас ваши непријатељи савладати,нити се надајте да ће вас ваши пријатељи одбранити.Само се старајте да имате Бога за пријатеља и небојте се ништа.
-Од Бога је благодат а од нас труд.
-Велико богатство открива сиромаштину.

СВЕТ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ[/b]
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 10 Мај 2008, 16:34

То што ја говорим није за свакога

Старац се налазио изван Свете Горе и обавестио је да ће доћи у испосницу. Чим се то прочуло, тамо се окупило мноштво побожне браће, која су желела да искористе повољну прилику и да узму његов благослов. Након молебана сестара из ове испоснице и побожних поклоника, старац је одлучио да им одржи две беседе.
Један младић је старчеву беседу потајно снимао на магнетофон. Када су то видели, неки од присутних почели су да негодују, страхујући да ће то старац приметити. Сви су знали да старац не допушта да га фотографишу или да га снимају на магнетофон, и да би због тога могао да прекине своју прекрасну духовну беседу.
Младић је много волео старца и пред њим је осећао велико страхопоштовање. Пошто су га други на то приморали, одлучио је да приђе старцу и да од њега затражи благослов да беседу забележи на магнетофону. Старац га је упитао због чега беседу записује на касету, кад је већ присутан и кад може да забележи на својој "другој" касети (притом је мислио на његово памћење).
Младић је одговорио да на тај начин жели да својим родитељима, који нису могли да дођу, омогући да и они чују старчеву беседу. Старца је убедила младићева побожност. Насмешио се и одлучио да га не одбије, али је рекао: "Слушај, пошто ја не знам о чему ћу беседовати и шта ћу рећи, молим се Богу да ме просветли и да другима кажем оно, што им је од користи. Свети Дух ме обавештава о одређеним стварима које у одређено време треба да кажем одређеним људима, и те речи се онда односе само на њих. Други пут ме он обавештава о некој ствари која је потребна у датом тренутку, али се, исто тако, односи на свакога и на свако време. Зато и имаш благослов да снимаш на магнетофон. Ипак, мораш знати да ће твој магнетофон забележити само оно, што се тиче свих. Остало тј. оно што се тиче конкретног тренутка, неће забележити."
Ове речи су се касније потврдиле. Када је младић дошао кући да заједно са породицом преслуша касету, уверио се да на касети постоје празна места и да није забележено много тога, што је старац рекао. Младић и његова породица били су запрепашћени невероватним догађајем који је Бог устројио због старчевих молитава. "Својим ушима" су се уверили да старац није дејствовао сам од себе, него да је у њему дејствовала благодат Светога Духа. Благодат, која је савршавала све што је било потребно, на потребан начин и у потребно време!

Једном смо упитали старца:

"Старче, зар се светитељи (а мислили смо, наравно, на њега самог) не плаше да ће услед свега тога што чине пасти у гордост?" Старац се благо насмешио и радосно одговорио:
"Зар ви о светитељима мислите као о глупацима? Да се погорде, па да изгубе благодат и да им преостану само њихове,човечије снаге?!Можда на почетку. Благодат их постепено одгаја и добро поучава да "без Мене не можете чинити ништа". Међутим, када светитељи постану свесни своје немоћи и чињенице да од њих самих не може проистећи ништа добро, привезују се за Божију благодат и не усуђују се да било шта чине сами, да не би изгубили ту Божију благодат и енергију. Тако они са једне стране познају (благодат) и задобијају осећање сопствене слабости и немоћи. Међутим, паралелно познају да им је, као и свим људима, благодат дата као дар приликом божанственог и светог крштења, пре него што су учинили нека добра дела, тако да не могу да је сматрају за награду од Бога, и на тај начин се смирују. С друге стране, они имају свагдашњу љубав и пламену жељу да благодат Христова непрестано дејствује. Тако они живе и "укрепљују се" тим смиреноумљем, никада се не излажући опасности да се погорде и да изгубе то што су задобили смирењем."

Старац Пајсије, "Чувајте душу"

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Starac Pajsije Svetogorac

Порукаод Rale » 10 Мај 2008, 17:55

ШТА ТО ДАНАС МУЧИ ЉУДЕ

Бескрајне су муке света.Једно свеопште расуло читавих породица.Сваки дан моје срце крвари.Већина домова пуна је несрећа,неизвесности и напетости.Само у породицама у којима се по Богу живи, људи су добро.А у осталима једни се разводе,други су у дуговима,трећи болесни,четврти обогаљени,пети су на лековима за смирење,на дрогама!... Мање више све те сироте људе мучи једна иста мука.Нарочито је сада много таквих,јер су људи без посла,у дуговима,проблемима,а банке их цеде,избацују из кућа.И све ово не бива тек за дан,два! Ако једна таква породица има неко здраво дете,од оваквог стања и оно ће се разболети.За већину таквих породица прави Васкрс био би кад би бар један дан имали ону безбрижност коју имају монаси.

Како су људи несрећни!Када неко страда и брине за друге,а не за себе,тада он цео свет види духовним зрацима,као кроз рендгенски снимак... Често док се молим видим напаћену дечицугде пролазе крај мене молећи се Богу.Њихове мајке их шаљу да се моле,јер имају проблема у породици те траже помоћ од Бога.Они окрећу дугме на исту фреквенцију ,и тако ступамо у везу.

ДОЛАЗЕ ТЕШКА ВРЕМЕНА

Бог сада попушта на нас жестоке казне.Долазе тешка времана.Имаћемо велика искушења...Требало би да то озбиљно схватимо,и да заживимо духовно.Околности нас принуђују и принуђиваће нас на духовно делање.Али добро је кад то чиниморадосно и драговољно,а не с муком и принудом.Многи светитељи би желели да живе у наше доба како би се борили.Радује ме то што ми неки прете да ће да ме убију,јер уништавам њихове планове.Кад касно ноћу зачујем из келије где неко прескаче ограду,моје срце затрепти.Али кад викну:"Стигао је телеграм!Моли се за овог болесника",ја помислим :А,то је пропаде ми и ова прилика!Није то зато што ми је досадно да живим,него се радујем могућности да свој живот положим за Христа.Требало би да се радујемо што нам се пружа оваква шанса.Плата ће бити велика.
У сваком случају бићемо сведоцистрашних догађаја.Водиће се духовне борбе.Свети ће се још више посветити,а нечисти ће постати још прљавији.У себи пак осећам нешто утешно.Све је то само као један "пљусак";ова борба заиста много вреди,јер наш непријатељ није ни Али-паша,ни Хитлер,ни Мусолини,већ сам ђаво.Зато ћемо и добити небеску плату.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Duga u oblaku

Порукаод Rale » 10 Мај 2008, 23:10

ДУГА У ОБЛАКУ
-речи утехе у дане жалости-

Ми смо овде по Божјој вољи и докле је воља Његова.Он полаже терет на нас,он га ту држи и у своје време он ће га скинути.
Моја дужност треба да је да утопим моју вољу у његовој;не да замеравам његовим путевима нити да тражим да се и једно писмо или титла у тој вољи измени:већ да се са потпуним поверењем предам у његове руке,из њих примам чашу горку онако као и слатку,знајући да ју је насуо онај,који ме толико пази,да за цело неће усути ни једну капљу,за коју неби било потребно да је испијем.Ми ваља да кажемо што је Богу по вољи,нама је по вољи.
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Duga u oblaku

Порукаод Rale » 11 Мај 2008, 06:29

ДУГА У ОБЛАКУ
-речи утехе у дане жалости-

Веруј ништа што нареди није призвољно,за све што он чини има нека правична потреба.У исто време кад меће на тебе,руку која казни,и кад те поведе путевима,које ти незнаш,и које ти сам својом вољом никада изабрао неби,он ти шапуће на ухо"Драги мој,што ја желим више од свега,то је да будеш срећан и да си у здрављу".
Стога предај његовом старању све што се тебе тиче и остави тако.
Хришћанине,који си у тузи и жалости,ти имаш заиста сигуран кров-јаку кулу, која неможе да се потресе.И свет има своје кровове.Али ови не могу да се одрже на дану искушења.
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 11 Мај 2008, 15:24

Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону - гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.

Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге.
Св. Николај Жички

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''.
Ава Антоније Египатски

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 11 Мај 2008, 15:25

Све што настаје, бива или по попуштењу Божијем или по благовољењу, као што говори пророк: Ја сам Господ који правим светлост и сатварам мрак (Ис. 45,7), или опет: нема зла у граду које Господ не учини (Ам. 3,6). Злом он назива сва злопаћења, тј. све невоље које, услед наше порочности, настају ради нашег васпитања: глад, епидемије, суше, болести, ратови. Ништа од тога не бива по благовољењу Божијем, него по Његовом попуштењу. Он попушта да то наиђе на нас ради наше добробити [тј. покајања услед патњи]. Но, Бог неће да ми желимо тако нешто, нити да се слажемо са тиме. На пример, [рецимо], постоји воља Божија по попуштењу да се разруши [неки] град. Ипак, премда је Његова воља да се разруши град, Он не жели да ми сами подметнемо пожар и да га сажежемо, или да узмемо секиру и да га срушимо. Опет, дешава се да Бог попушта да се неко ражалости или разболи. Па ипак, премда је воља Његова да он буде у невољи, Бог неће да га и ми жалостимо или да кажемо: «Пошто је воља Божија да он буде болестан, ми га нећемо пожалити». То Бог неће! Он неће да потпомажемо такву Његову вољу. Он хоће да смо толико благи, да не желимо оно што Он чини [по попуштењу]*). Него, шта хоће да желимо? Његову благу вољу која бива, као што смо рекли, по благовољењу, тј. све оно што бива по Његовим заповестима: да волимо једни друге, да саосећамо, да чинимо милостињу, и све такво. Ето шта је добра воља Божија.

*) – И тиме као да нашу милостивост, по Своме смирењу, ставља изнад Своје (прим. прев.)
из књиге, "Поуке Аве Доротеја"

Знате ли колико је тежак грех осуђивања ближњег? Шта има теже од тога? Шта је толико мрско Богу и од чега се Он толико одвраћа? Као што су и оци казали: нема ничег горег од осуђивања... Ништа толико не љути Бога, ништа толико не огољује човека (од благодати) и ништа толико не изазива напуштање (од стране Бога), као оговарање, осуђивање и омаловажавање ближњег.
Јер друго је оговарање, друго осуђивање, а друго омаловажавање. Оговарање је када се о некоме каже: "Онај је слагао, или се разгневио, или пао у блуд", или нешто слично. Такав оговара брата или пристрасно говори о греху брата.
Осуђивати значи рећи: "Тај и тај је лажов, гневљивац, блудник". Онај ко тако говори постаје судија самог настројења његове душе. Он је пресудио читавом његовом животу. Осуђивање је толико теже од сваког греха, да је сам Господ рекао: лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога (Лк. 6 : 42 ).
Зашто отимамо суд Божији? Шта хоћемо од његовог саздања? Зар ми не треба да дрхтимо слушајући шта се десило са оним великим старцем који је, сазнавши да је брат пао у блуд, рекао: "О, рђаво је учинио". Или, зар ви не знате како се страшно о томе приповеда у Отечнику? Свети анђео му је однео душу сагрешившег и рекао му: "Погледај. Умро је онај кога си осудио. Где наређујеш да га пошаљемо - у Царство или пакао?" Има ли шта теже и шта страшније од овог терета? Јер, шта друго значе речи анђела старцу, ако не: "Пошто си ти судија праведних и грешних, кажи шта наређујеш о овој смиреној души: помиловати је или предати на мучење?"Поражен тиме, свети старац је све остало време свог живота провео у уздисајима, сузама и у неуморном труду, молећи се Богу да му опрости грех. И то све након што је, павши на лице пред ноге анђела, испросио опроштај. Јер, речено анђелом: «Ето, Бог ти је показао како је тежак грех осуђивања да више не би упао у њега», већ је значило опроштај. Ипак, душа старца до саме смрти није хтела да се утеши у својој жалости.

Поуке аве Доротеја, О неосуђивању ближњих

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 12 Мај 2008, 12:36

О ЉУБАВИ ПРЕМА БЛИЖЊИМА

Као што пећ без ватре не може бити топла, тако и човјек, који нема у себи Бога, не може имати љубави према ближњему.

Непријатељ Божији не може бити пријатељ људи.

У кругу, сви полупречници везују се у центру, и што су ближи овоме, тим су ближи један другоме; по мјери пак удаљења међу собом, удаљују се и од центра. Тако и људи, што су даљи од Бога, тиме су даљи и један од другога. (Ава Доротеј).

Воли Јединога Бога и завољећеш сву дјецу Божју.

Ко искрено љуби Бога, тај не може а да не воли и ближњега.
(Филарет, архиеп. Черниговски).

Ако љубиш Бога, треба да љубиш и онога кога Бог љуби, стога што, ако волиш кога Он воли, волиш и Онога који воли онога кога ми волимо. (Св, Тихон Задонски).

Бог се свакако стара о теби, и то непрекидно, па и ти се непрестано брини о ближњему твоме.

Воли Бога у Њему самоме, и у свима онима који носе на себи слику Његову. (Филарет Черниговски).

Ако волимо Бога, неопходно је нужно љубити и слику Божију - човјека.

Уважавај слику Божју у свакоме човјеку.

Ако је ближњи твој и недостојан љубави твоје, по твоме мнијењу, достојан је Бог којега је човјек слуга и чију слику на себи носи; достојан је Христос, који је крв Своју за њега пролио. (Св. Тихон Задонски).

Ма ко био и ма какав био ближњи твој, за њега је Христос добровољно положио душу своју.

Због чега се отказујеш од љубави према ближњему, када је Христос за њега чак и живот свој положио?

Не вјерује у Христа ко Га не љуби; не љуби Њега, који не љуби ближњега свога.

Господ љуби све нас; и ми смо дужни љубити све.

И најништавнији човјек важнији је од свих осталих видљивих твари и створења.

Видећи грудву златоносне земље, незналица пролази покрај ње, док зналац обраћа пажњу, јер у њој види зрневље злата. Слично овоме, гледајући на човјека који је по спољашности својој никакав, рђава изгледа, необразован, груб, несређен, порочан, - непажљив човјек га презире, док пажљив човјек само га жали али не презире, стога што у овом човјеку рђава изгледа као у блату види и злато - суштину човјека, и особито његову душу. (Филарет, митр. Московски).

Не по спољашној судби, него по дјелима и животу ми смо дужни судити о достојанству човјековом. (Прота Ј. Толмачев).

Понеки живи у сиротињској колибици, но душа његова, може бити је станиште Тројединога Бога. (Филарет Черниговски).

Неће те понизити ако укажеш љубав и поштовање твоме ближњем, па макар се он налазио на много нижем степену ума, звања, стања и морала од тебе, али ће те понизити ако му љубав и поштовање не укажеш.

Ко не помаже другоме зато што је дотични Јеврејин или Турчин, или Лутеранин, тај није Хришћанин. (Прота Ј. Толмачев).

Представљајте свагда ближњега на своме мјесту, а себе на мјесту ближњега.

Учи се да у трпљењу подносиш туђе недостатке и слабости, ма какве оне биле, с тога што у самоме теби има много недостатака које други морају подносити. (Тома Кемпијски).

Не чини и не пожели другоме оно што самоме себи не желиш. Тешко ти је када ти се смију, не смиј се ни ти другоме. (Филарет Черниговски).

Браћа твоја трпе те онаквога какав си; трпи и ти њих ма какви они били.

Тешко ти је када нико неће да саучествује у недаћи и жалости твојој; потруди се да и ти сам узмеш саучешћа у туђој невољи. (Филарет Черниговски).

Ако хоћемо да стекнемо повјерења, онда се владајмо добро; и ако хоћемо да нас љубе и воле, волимо и ми. (Св. Исидор Пелусиот).

Најбоље средство за принудити људе да говоре добро о нама јесте - чинити им добро.

Као што магнет привлачи гвожђе, тако паша искрена љубав привлачи нам љубав ближњих. (Јаков, архиеп. Нижгородски).

И ономе који није према теби расположен, учини му, по могућности, добро. (Филарет Московски).

Праву љубав има само онај који и пријатеља воли у Богу, и непријатеља воли ради Бога. (Св. Григорије Двојеслов).

Немогуће је да нас сви воле, али је нама могуће да све волимо.

Можеш вољети све, не престајући да мрзиш пороке. (Филарет, митроп. Московски).

Воли грешнике, но мрзи дјела њихова. (Св. Исак Сирин).

Не чини никоме зла и ни о коме не мисли зло у срцу своме. (Ава Мојсеј).

Ако не желиш да те зло постигне, не пожели да учиниш зло. За посљедњим неизоставно сљедује прво. Јер, "што човјек посије оно ће и пожњети" (Галат. 6, 7). (Св. Тихон Задонски).

Ко мисли и намјерава да учини зло другоме, тај већ почиње да доживљава зло прије него га учини.

Не тражи себи користи онамо гдје можеш шкодити ближњему.

Не може човјек шкодити другоме, а да себи самоме не нашкоди.

Ко никоме не чини ништа рђаво, тај се нема чега бојати.

Ко причињава штету, или наноси увреду другоме, тај нема мудрости.

Злоба сама себи шкоди. (Св. Златоуст).

Као што црв, подгризајући дрво, повређује га, тако и злоба, налазећи се у срцу човјечијему, подгриза га и једе га. (Ава Исаија).

Није довољно чувати се од зла, ако не чиниш и добро. Мало је то ако никоме не шкодимо, потребно је старати се да буд-мо од користи многима. (Блажени Августин).

Не чините другоме оно што не би жељели да вам други чини: извршавање тога правила сачињава доброту. Чините другоме оно што ви желите да вам други чини, - то је доброчинство и врлина.

Вољети ближње и чинити им добро нужно је не само због тога што је то заповијест Божанског Законодавца Старога и Новога Завјета (Лев. 19, 18; Мат. 22, 37-39), него и стога што се у тој љубави и помагању ближњему у добру, садржи и наша сопствена срећа и добро.

Корист свакога појединца садржи се у користи ближњега, а корист ближњега у користи другога. (Св. Златоуст).

Кад љекар налије на своју руку зејтина или каквог течног љекарства - да болнога помаже, он најприје сам осјети мирис његов; тако и онај који се моли за брата, или му какву услугу или добро учини, и сам се тиме најприје користи. (Старински Патерик).

Сам Бог је друштвен, јер је створио разумна створења којима би могао откривати и давати своја савршенства.

Ко мисли само о себи, када му се срећа осмјехује, он, када га несрећа снађе, нема другова.

Сваки је дужан све друге претпостављати себи. (Св. Василије Велики).

Не одреци се да принесеш на жртву правичности и само своје спокојство и своје интересе, а понекад и благоволење многих моћних, само да спасиш једнога немоћнога.

Ко може помоћи утопљенику а не помогне му, тај га утопљује.

Неће спасти себе ко не потпомаже спасавању других.

Ако не можеш указати помоћ несрећноме, макар му изјави своје саучешће.

Саучешће човјеку у несрећи јесте за срце исто што и роса за биље.

Ава Агатон говорио је: "Када би ми било могуће да узмем себи тијело некога од прокажених (губавих), а ја да му дам моје тијело - то би за мене било наслада". Таква је права, савршена љубав.

Права љубав свагда је расположена више учинити него колико чини, или чак колико може учинити.

Дуг љубави, дуг је таквога рода, да се непрекидно уплаћује, и на земљи никада се не исплаћује.

Онај много чини који много воли. (Тома Кемпијски).

Много чини, ко добро чини. Добро чини онај који општим интересима служи више него ли својој вољи. (Исти).

Љуби Бога више свега и свакога. Послије Бога љуби ближњега као самога себе. Ако желиш савршенства, онда ову посљедњу (тј. љубав према ближњима) претпостављај оној првој (тј. љубави према себи), и земаљска награда коју ћеш за то добити биће ти почетак и залога твога вјечнога блаженства на небу.

Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив (тј. не угађај себи и не попуштај својим страстима) и бићеш братољубив. (Св. Максим Исповједник).

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 12 Мај 2008, 21:47

-Ако се доживљава хришћански и ако нас доводи до промене ума(до покајања) страдање постаје спасоносно и целебно-оно нас враћа Богу и себе самима.
ЕПИСКОП ЛИПЉАНСКИ ТЕОДОСИЈЕ
-Ако Господ хоће да нас сачува и заштити,Он ће то несумњиво учинити и ништа лоше нам се неће десити.А ако је Његова света воља да пострадамо,зашто би смо ту прилику пропустили-питање је дали ће нам се још икада у животу тако нешто пружити.
АНОНИМНА МОНАХИЊА СА КОСОВА
-Самом природом бића свог човек је позван да истовремено живи у два света;на земљи јер му је тело од земље и на небу,јер му је душа с неба.
АВВА ЈУСТИН ПОПОВИЋ
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Mudre misli i pouke Sv.Otaca

Порукаод Rale » 13 Мај 2008, 13:25

ДУГА У ОБЛАКУ
-речи утехе за дане жалости-

-Земаљски какав пријатељ дође ти кад си у невољи:он сам није никада искусио шта је жалост,па стога неможе да униђе у твоју и да је разуме?Дође ти и други овај је био већ неколико пута у пећи искушења и његово је срце били нежно дотакнуто као твоје;он већ може са осећањем да учествује у твојој жалости.Тако је и с Исусом.Као човек он је прошао кроз сва искуства патње.Он је и сам био у бури,од које ти сада заклона нуди.Он је "стена"али и "човек".Моћан је да спасе али може и да се сажали.

-Кога Бог хоће да начини да светле,њих он најчешће оруђима својим обрађује.

Уместо да се чудим што ме патње сналазе,ваља ми само да се чудим,што је Бог и до сада толике трпељивости са мном имао.Што до сада не пропадох сасвим,само је за то,што се Божје милосрђе не мења.Да је Он као човек,колебљив и променљив,одавно би ме постигла осуда као непотребни коров.
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac

Rale
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 275
Придружен: 07 Мај 2008, 23:40
Место: Raska
Контакт:

Порукаод Rale » 14 Мај 2008, 13:20

-Свештеник не сме да има жаоку.Његово је да милује а не да боде.

-Запад има све оно што људи могу,али Запад нема оно што људи не могу.

-Млад човек не треба све да види и све да зна јер му то гаси радост живота.
-Не осуђуј него воли.Ако видиш да су сви бољи од тебе,значи мичеш се напред.Али ако примећујеш да си ти бољи од свих,у том случају нема ти хода ни напретка.

-Бог ће сломити врат сваком оном човеку или племену које себи срећу гради на зноју,на сузама и на крви других људи,племена и народа.

ПРИЛОЗИ ЗА СРПСКИ ПАТЕРИК
Naše je samo ono što poklonimo drugima

Otac Mitrofan Hilandarac