SLAVE I PRAZNICI U 2008. GODINI

Уредник: gresnica

Корисников грб
anastasijab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 89
Придружен: 13 Јан 2007, 20:52
Место: Tamo daleko

SLAVE I PRAZNICI U 2008. GODINI

Порукаод anastasijab » 19 Јан 2008, 23:59

[color=blue]

СЛАВЕ И ПРАЗНИЦИ У 2008. ГОДИНИ


СЛАВЕ И ПРАЗНИЦИ У ЈАНУАРУ

Свети Игњатије Богоносац - 2. јануар
„Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт. 18, 4). То дете, које је узео Господ и ставио међу своје ученике, био је Игњатије. Доцније је Игњатије био ученик Светог Јована Богослова, а потом епископ у Антиохији. Увео је антифонски начин појања у цркви, како су му то открили ангели. Када је христоборни цар Трајан пролазио кроз Антиохију, чуо је за Игњатија, позвао га је и почео да убеђује да принесе жртве идолима, па ће му дати звање сенатора. Кад он то одби, оковали су га и послали у Рим да га баце зверима. У Риму је је бачен у циркусу пред лавове, који су га растргли, оставивши само неколико већих костију и срце. Свети Игњатије је пострадао 106. године.
Свети Игњатије Богоносац. Свети Данило Други, архиепископ Српски. Претпразништво Христовог Рођења. Седмица 32. по Духовима. Глас 6. Божићни

Тропар, глас 1:

Во всју земљу изиде вјешчаније твоје,
јако пријемшују слово твоје,
имже богољепно научил јеси,
јестество сушчих ујаснил јеси.
человјеческија обичаји украсил јеси,
царскоје свјашченије, отче преподобне Василије,
моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Света великомученица Анастасија - 4. јануар
Рођена је у Риму, у сенаторском и богатом дому, од оца паганина и мајке хришћанке. Отац је приморао да се уда за незнабошца Публија, који је мучио зато што није хтјела да ступи са њим у телесну везу, али убрзо је погинуо. Тајно је одлазила хришћанским мученицима у тамницама, прво у Риму, а потом и у Македонији, делећи своје богатство сиромасима. У Македонији је откривена да је хришћанка. Началник жречева Улпијан похотљиво насрну на њу, али наједном ослепе. У тамници је преживела 30 дана без хране, потом су је, са другим хришћанима, ставили у лађу коју су војници на дубини преврнули. На крају, уморена је 304. године тако што је над ватром привезана ногама и рукама за четири коца.

Богу служи света дева Анастасија,
Вером, надом и делима,
Богом се сија.
Мужа, славу и богатство
дева оставља,
И сужњима радо служи,
Бога прославља.
Узе дреши, ране мије,
мученицима;
Узе дреши, даре даје,
а не узима;
Ни од људи ни од земље
плату не тражи ,
Христом Богом душу своју
и срце блажи.
Прође мука оста слава
Анастасије
С ангелима сад на небу
она ликује.

Света преподобномученица Евгенија – Бадњи дан 6. јануар
Кћерка Филипа, епарха целог Мисира, рођена у Риму. Крстивши се, као девица, ступи у мушки манастир где прими монашки чин. Толико је очистила своје срце подвигом, да је добила од Бога дар исцелења. Када исцели једну богату жену, ова је, не знајући да је женско, хтеде навући на телесни грех и, када је Евгенија одби, да се освети, она оде епарху Филипу и оклевета је. Када је изведена на суд, Евгенија се показа епарху као његова кћерка. Обрадова се Филип и крсти се са свимсвојим домом и убрзо би изабран за епископа Александријског, где га римски цар посече. Евгенија потом оде у Рим, где прими мученички венац. У тамници јој се јавио Господ Исус Христос. Посечена је мачем 262. године, на Божић.

Pождество Христово – Божић - 7. јануар
Када се испунило 9 месеци од благовести у Назарету, у Витлејемској пећини, у ноћи између суботе и недеље, родила је Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши га без бола, као што га је и зачела без греха, од Духа Светога, сама га пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи га у јасле. Потом Му се поклони и праведни Јосиф, па пастири из поља који чуше мноштво ангела који поју: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк. 2, 14), па три мудраца са Истока. Тако се, након многих Својих праобраза и наговештења, испуњавајући старозаветна пророштва, јави Он, Цар над царевима, ради спасења људског рода, шта нису могле да ураде Његове слуге.

Сабор Пресвете Богородице - 8. јануар
„Други дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни да прославе Њу, Матер Богородицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену. Пресвета Богородица Марија је, рађањем Господа Исуса Христа од Ње, највише послужила нашем спасењу и спасењу целога света и све твари. Зато и приличи, и доликује, и достојно је изузетно празновати Њу увек, а поготову одмах сутрадан по рођењу Христову, као Мајку Богородитељку Христа Бога и Спаса нашег.“ (Архимандрит др Јустин Поповић, „Житија светих за децембар“, „26. децембар“, стр. 745, Београд, 1988.)
Свети првомученик и архиђакон Стефан - 9. јануар
Први од седам ђакона, сродник апостола Павла. Силом своје вере чинио је велика чуда међу људима. Злобници га, нашавши лажне сведоке који су то потврдили, оклеветаше да је хулио на Бога и на Мојсеја. Стефан стаде пред њих и изређа многа доброчинства која Бог учини у прошлости народу Израиљевом као и многа противљења Богу од стране тог народа. Нарочито их је изобличио за убиство Христа Бога, док му лице бејаше озарено „као лице ангела“. Док су они беснели, објави им: „Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Богу“ (Дела Ап. 7, 56). Тада га злобници изведоше изван града и убише камењем. Ово се догодило годину дана након силаска Духа Светога на апостоле.

Обрезање Господње – Нова година - 14. јануар
Осмог дана по рођењу, божански Младенац је донет у храм и обрезан, према закону који у Израиљу важи још од Аврама. Притом су му дали име Исус, како је то архангел Гаврило благовестио Пресветој Деви у Назарету. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господње показује да је Он примио на себе истинско људско тело, а не привидно, како су касније тврдили неки јеретици. Господ ј;е обрезан и зато што је хтео да испуни сав закон, којег је сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис, Он га је заменио крштењем у Својој Цркви, „јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар“ (Гал. 6, 15), како је то објавио апостол Павле.

Свети Теопемт и Теона – Крстовдан 18. јануар
Теопемт је био епископ Никомидијски. Када је Диоклецијан објавио гоњење хришћана, он први пострада за Христа. Извели су га пред цара, који га даде на муке, зато што није хтео да се одрекне Христа. Тукли су га, мучили глађу и истјазавали на разне начине, али он остаде непоколебив у својој вери. Најзад, цар доведе неког мађионичара Теону, да Теопемту некако доскочи мађијама. Теона, не могавши ништа друго да учини, раствори у води најјачи отров, и даде га Теопемту да га испије. Овај прекрсти чашу и испи је. Када Теона виде да отров не нашкоди Теопемту, узвикну пред царем: „И ја сам хришћанин“. И Теопемта посекоше мачем, а Теону живог закопаше. Душе своје предали су Господу Христу 298. године.

Богојављење - 19. јануар
Када Господ Исус Христос напуни 30 година земног живота, почетак свог учитељског и спасилачког делања ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски каже: „Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан“. Овим чином свету се објавила у Старом Завету наговештена тајна Свете Тројице, тајна једнога Бога у Тројици. Отац се јавио чулу слуха (посведочио је о Сину), Дух Свети чулу вида (у виду голуба), а син, уз то, и чулу додира. Погружењем и крштем Господа у Јордану, нама се показа мисија Христова у свету и пут нашег спасења: Господ узе на себе грехе рода људскога и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде). Тако и ми морамо умрети као огреховљени човек и оживети као препорођени.
Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан -20. јануар
„Највећи од жене рођени“ (Мт. 11, 11) слави се више пута у години, али највише свечара има овога дана. Међу јеванђелским личностима које окружују Спаситеља, Јован Крститељ заузима посебно место, како по начину свог доласка у свет, тако и по начину живота у њему. Нарочито свечано овај празник се празније у храмовима који су њему посвећени, као што су храм на Јордану, где је он крстио Господа, храм у Севастији, где га је Ирод посекао, храм у Антиохији, где је јеванђелист Лука донео његову десницу... Он је једини пророк који је свету могао руком показати Онога кога је пророковао. Десница Светог Јована Крститеља, која је крстила Господа на Јордану, сада се налази у Цетињском манастиру.
Тропар, глас 2:

Памјат праведнаго с похвалами,
тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече,
показалбосја, јеси воистину и пророков честњејшиј:
јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго,
тјемже за истину пострадав радујасја,
благовјестил јеси и сушчим во адје
Бога јавлшагосја плотију,
вземљушчаго грејх мира,
и подајушчаго нам велију милост.

Свети Сава - 27. јануар
Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић, жудећи за духовним животом, одбегао је у Свету гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Издејствовао је независност српске цркве, и постао је први њен архиепископ. Заједно са оцем Немањом, потоњим монахом Симеоном, подигао је манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе, највише у Србији. Мирио је своју браћу, Србе са суседима, утврђивао Цркву Христову у свом народу. Највећи српски учитељ и просветитељ, угаони камен српске културе и духовности. Упокојио се у Трнову, у Бугарској, 1236. године, при повратку са свог другог путовања у Свету Земљу.
Тропар, глас 3:

Пути воводјашчаго в жизањ,
наставник и первопрестолник
и учитељ бил јеси
первјеје бо пришед,
свјатитељу Саво,
отечество твоје просвјетил јеси,
и породив тоје Духом Свјатим,
јако древа маслинаја,
в мислењем раји насадил јеси
всеосвјашченаја твоја чада:
тјем јако апостолом
и свјатитељем сопрестолна,
чтушче тја молим,
моли Христа Бога,
даровати нам велију милост.

Часне вериге Светог апостола Петра - 29. јануар
„И гле, анђео Господњи се појави, и светлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брзо! И спадоше му вериге с руку“ (Дела. Ап. 12, 7). Овај дан посвећен је спомену на тај догађај. Хришћани су часне вериге Светог апостола Петра чували и због њихове целебне моћи. Јерусалимски патријарх Свети Јувенал дао их је царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Она их преполови и једну половину посла цркви Светих Апостола у Цариграду, а другу кћерки царици Евдоксији, Валентијановој жени, у Риму. Евдоксија подиже у Риму цркву Светог апостола Петра и у њу положи ове вериге, а са њима и оне у које је га је оковао Нерон непосредно пре него је распет на крст.
Тропар, глас 4:

Рима не остављ, к нам пришел јеси,
честними веригами,
јаже носил јеси, апостолов первопрестолне,
имже вјероју поклањајушчесја молимсја:
твојими к Богу молитвами
даруј нам велију милост.

Свети Атанасије Велики - 31. јануар
Рођен је у Александрији 296. године. Као ђакон, пратио је архиепископа Александра у Никеју, на I Васељенски Сабор. Ту се прославио ученошћу и ревновањем. Много је допринео сузбијању Аријеве јереси. Написао је Символ Вере, који је на Сабору усвојен. Када се упокојио Александар, изабран је за архиепископа Александријског. Архиепископ је био преко 40 година, али не све време на трону. Целог живота прогонили су га јеретици. Од гонитеља се крио по приватним кућама, у пустињи, чак и у бунару и гробу. Два пута је бежао у Рим. Тек пред смрт проживео је мало времена у миру. Мало је светитеља који су толико били прогоњени. Често је одлазио Светом Антонију, свом духовном оцу. Упокојио се 373. године.
Тропар, глас 4:

Боже отец наших,
творјај присно с

Корисников грб
anastasijab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 89
Придружен: 13 Јан 2007, 20:52
Место: Tamo daleko

Порукаод anastasijab » 20 Јан 2008, 00:01

Свим сестрама и браћи у Христу СРЕЋНА СЛАВА


Слика

Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан


Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје


http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.blogspot.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/

Корисников грб
anastasijab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 89
Придружен: 13 Јан 2007, 20:52
Место: Tamo daleko

Порукаод anastasijab » 27 Јан 2008, 08:07

Химна Светом Сави

Слика

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и сколе
Светитељској глави.
Тамо венци, тамо слава,
Где нас српски пастир Сава.

Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело српство слави славу
Свог свеца Светог Саву.

Појте му Срби,
Песму и утројте!

С неба саље благослов
Свети отац Сава.
Са свих страна сви Срби,
С мора и Дунава,
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте:

Саву српску славу,
Пред престолом
Творца!

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;
Да зивимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,

Поцуј глас свог рода,
Српскога народа!

Пет векова Србин је
у ропству цамио,
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.

Појте му Срби,
Песму и утројте!


Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје


http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.blogspot.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/



Корисников грб
anastasijab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 89
Придружен: 13 Јан 2007, 20:52
Место: Tamo daleko

SLAVE I PRAZNICI U FEBRUARU

Порукаод anastasijab » 30 Јан 2008, 18:20


СЛАВЕ И ПРАЗНИЦИ У ФЕБРУАРУ


12. Света три Јераха
14. Св. муценик Трифун
15. Сретење Господње
16. Свети Симеон и Ана
23. Св. Свештеномуценик Харалампије
27. Преподобни Аксентије


Три Јерарха 12.02.

Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

Света Три Јерарха (30. јануара тј. 12. фебруара)

Тропар, глас 4:
Јако апостолов јединонравнији,
и всељенија учитељије,
Владику всјех молите,
мир всељењеј даровати,
и душам нашим велију милост.



Свети мученик Трифун 14.02.
Рођен у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић чувати гуске и молити се Богу. Када се зацари христоборни Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: "О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!" Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.

Св. Трифун (1. тј. 14. фебруара)

Тропар, глас 4:
Мученик твој, Господи, Трифон,
во страданији својем
вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего:
имејејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи,
сокруши и демонов немошчнија дерзости.
Того молитвами спаси души нашја.


Сретење Господње 15.02.

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Деву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.


Свети Симеон Богопримац 16.02.

У време цара мисирског Птоломеја Фила- делфа изабран би и овај Симеон као један од знамените Седамдесеторице, којима би поверен посао превођења Библије са јеврејског на грчки језик. Симеон рађаше свој посао савесно, но када превођаше пророка Исаију, па дође до оног пророчанства: ево дјева ће затрудњети и родиће сина, он се збуни, па узе нож да избрише реч дјева и замени је са речју "млада жена", и да тако и преведе на грчки. Али у том тренутку јави се Симеону ангел Божји и задржа га од његове намере, објаснивши му да је пророчанство истинито, и да је тачно записано. А да је истинито и тачно, рече му још весник Божји, увериће се и он сам лично, јер по Божјој вољи неће умрети док не види Месију рођенога од девојке. Обрадова се праведни Симеон таквоме гласу с неба, остави пророчанство неизмењено, и захвали Богу што га удостојава да доживи и види Обећанога. Када Младенац Исус би донесен Девом Маријом у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону, који беше веома стар и бео као лабуд. Симеон брзо оде у храм и у храму познаде и Деву и Младенца по светлости што зрачаше око глава њихових као ореол. Радостан старац узе Христа на руке своје и замоли Бога: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје" (Лк 2, 29-30). Ту се десила и Ана пророчица, кћи Фануилова, која и сама познаде Месију и објави Га народу. Ани је тада било осамдесет четири године. Ускоро по том престави се свети Симеон. Овај праведни старац Симеон сматра се заштитником мале деце.
Св. Симеон Богопримац (3. тј. 16. фебруара)

Тропар, глас 1:
Радујсја, благодатнаја Богородице Дјево,
из тебе бо возсија солнце правди Христос Бог наш,
просвјешчајај сушчија во тмје:
веселисја и ти, Старче праведниј,
пријемиј во објатија Свободитеља душ наших,
дарујушчаго нам воскресеније.



Свештеномученик Харалампије 12.02.

Овај велики светитељ беше епископ у Магнезији и пострада за Христа у својој стотринаестој години. Када наста страшно гоњење хришћана у време цара Септимија Севера, старац Харалампије не кријаше се од гонитеља, него слободно и јавно проповедаше веру Христову. Све муке претрпе као у туђем телу. А кад с њега жива кожу одраше, незлобиви светац рече царским војницима: "Хвала вам, браћо, за то што остругавши моје старо тело, ви обновисте дух мој за нови, вечни живот". Многобројна чудеса учини, и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напусти незнабоштво свога оца и поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на губилиште свети Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе, да им Бог даде телесно здравље и душевно спасење, и да им умножи плодове земаљске. "Господе, ти знаш, да су људи месо и крв; опрости им грехе, и излиј благодат Твоју на све!" После молитве овај свети старац предаде душу своју Богу пре него што џелат спусти мач на његов врат. Пострада 202. године. Његово тело узе Галина и чесно га сахрани.

Свети Мученик Харалампије (10. тј. 23. фебруара)

Тропар, глас 4:
Мученик твој, Господи, Харалампиј...
(и даље као под 1. фебруаром).


Преподобни Аксентије 27.02.

Врло угледан властелин у Цариграду међу властелом и дворјанима цара Теодосија Млађега. Загрејан љубављу Христовом, Аксентије се замонаши и пребиваше још не дуго време у Цариграду. Када се почеше о њему похвале говорити, он побеже од људских похвала и настани се на једној гори близу Халкидона, која се после прозва Аксентијева гора. Не оствари му се жеља да остане ту заувек скривен од људи, јер нађоше га чобани и разгласише га. И почеше к њему доводити болеснике на исцељење. И он исцели многе. Слепоме поврати вид, губаве очисти, помазав их јелејем, тако и узетога подиже, и многе демонијаке ослободи демона. Све је то за дивљење, али је његова смерност још за веће дивљење. Кад год су га молили да некога исцели, он се бранио речима: и ја сам човек грешан! Но принуђен многим молбама он је приступао исцељењу на следеће начине: или је позивао све присутне да се с њим заједно помоле Богу за болесника; или је прво утврђивао веру у људима, па онда им говорио, да ће им Бог дати по вери; или је говорио над главом болесниковом: исцељује те Господ Исус Христос! То је све чинио, само да се не би чудотворство приписивало њему него Богу Свемогућем. Учествовао на IV васељенском сабору у Халкидону и силно штитио Православље од јереси Евтихијеве и Несторијеве. У дубокој старости узе Господ његову младу душу к Себи 470. године, а старо тело оста на земљи, од које је и саздано.

Преподобни Авксентије (14. тј. 27. фебруара)
Тропар, глас 7:
Пустиниј житељ, и в тјелеси ангел,
и чудотворец јавилсја јеси,
богоносне отче наш Авксентије.
постом бдјенијем, молитвоју
небеснаја дарованија пријим,
исцјељајеши недужнија,
и души вјероју притекајушчих ти.
Слава давшему тебје крјепост,
слава вјенчавшему тја,
слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.


Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје


http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.blogspot.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/

Корисников грб
anastasijab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 89
Придружен: 13 Јан 2007, 20:52
Место: Tamo daleko

Порукаод anastasijab » 02 Мар 2008, 16:42


СЛАВЕ И ПРАЗНИЦИ У МАРТУ

01.03.2008
Јулиански (стари) календар:
17.02.2008
Задушнице
субота уочи Месних
поклада

Свети великомученик Теодор Тирон
Тирон значи регрут. Тек што свети Теодор беше ступио у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији, када отпоче гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. Како Теодор не хте крити да је и он хришћанин, то би потегнут на суд и вргнут у тамницу, и тамница закључана и запечаћена. Јер, нечастиви судија хоћаше Теодора уморити глађу. У тамници се јави Теодору сам Господ Христос и охрабри мученика Свога говорећи му: „Не бој се, Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са Мном на небесима”. У томе се јави мноштво ангела у тамници, и сва тамница се осветли пресјајно, и стражари тамнички видеше ангеле у бело одевене, и врло се уплашише. Потом би Теодор свети изведен, истјазаван и на смрт осуђен. Бачен би у огањ, и предаде душу своју свету Богу вишњем. Пострадао 306. године.





Тропар, глас 2:
Велија вјери исправљенија,
во источницје пламене, јако на водје упокојенија,
свјати великомученик Теодор радовашесја:
огњем бо всесожегсја, јако хлеб сладкиј Тројицје принесесја.
Того молитвами, Христе Боже, спаси души нашја.



08.03.2008
Јулиански (стари) календар:
24.02.2008


Обретеније главе светог Јована Крститеља
Велики и славни Крститељ Јован би посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене Иродове. Када Јован би посечен, нареди Иродијада да му се глава не сахрањује заједно са телом, јер се бојаше да страшни пророк некако не васкрсне. Стога узе његову главу и закопа је на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу. Њена дворкиња беше Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова. Добра и благочестива Јована не могаше трпети да глава Божјега човека остане на месту бешчесноме, ископа је тајно, однесе у Јерусалим и сахрани на Гори Јелеонској. Не знајући о свему томе, цар Ирод када дозна о Исусу како чини велика чудеса, уплаши се и рече: „То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих” (Мк 6, 16). После извесног времена неки знаменит властелин поверовавши у Христа, остави положај и сујету светску и замонаши се, и као монах, с именом Инокентије, настани се на Гори Јелеонској баш на оном месту где је глава Крститељева била закопана. Хотећи да зида себи ћелију, он копаше дубоко и нађе земљан суд и у њему главу, за коју му се јави тајанствено, да је Крститељева. Он је целива и закопа на том истом месту. По Божјем промислу та чудотворна глава доцније ишла је од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у време благочестиве царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград. Многа чудесна исцељења догодише се од главе Претечине. Важно је и интересантно је, да док би жив, „Јован не учини ниједно знамење” (Јн 10, 41) а, међутим, његовим моштима даде се благодатна чудотворна моћ (в. 7. јануар; 25. мај; 24. јун; 29. август и 23. септембар).

15.03.2008
Јулиански (стари) календар:
02.03.2008

Свети Теодор Комоговински - Теодорова субота
Прва субота после почетка Великог поста

Свештеномученик Теодот, епископ киринијски, на острву Кипру
Због своје мудрости и добродетељи би изабран за епископа и управљао црквом Божјом с љубављу и ревношћу. Но када наста гоњење на хришћане у време опакога цара Ликинија, овај Божји човек би изведен на суд и стављен на многе муке. Када га мучитељ Савин саветоваше да се одрекне Христа и поклони идолима незнабожачким, одврати му Теодот: „Кад би ти знао доброту Бога мојега, на кога се ја надам, да ће ме због ових кратковремених мука удостојити вечнога живота и ти би пожелео да за њега пострадаш овако као ја”. Удараху му клинце у тело, а он се мољаше Богу с благодарношћу; па мислећи да му је крај близу, саветоваше и поучаваше хришћане који беху око њега. Но по Божјем Промислу у то време објави цар Константин слободу хришћанима и нареди да се пусте сви који су под судом ради Христа. Тада и овај светитељ би ослобођен, поврати се онако измучен на свој положај у Киринију, и поживе још две године. По том се упокоји у Господу, коме је верно служио и за кога је много пострадао. Сконча свој земни живот 302. године и пресели се у дворе Господње.


22.03.2008
Јулиански (стари) календар:
09.03.2008

Светих Четрдесет мученика у Севастији
Сви ови беху војници у римској војсци но вероваху тврдо у Господа Исуса. Када наста гоњење у време Ликинија, они бише изведени на суд пред војводу, и овај им запрети одузети част војничку, на што одговори један од њих, свети Кандид: „Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и чесније од Христа Бога нашега”. После тога нареди војвода слугама да камењем бију свете мученике. Но када слуге бацаху камење на хришћане, камење се враћаше и падаше на њих саме, те љуто их изудара. Један камен паде војводи на лице и скрши му зубе. Мучитељи, љути као зверови, везаше свете мученике и бацише их у језеро, и поставише стражу унаоколо, да ниједан не изађе. Беше страшан мраз, и језеро се леђаше около тела мученичких. Да би муке биле јаче, мучитељи загрејаше и осветлише купатило украј језера, на доглед замрзнутим страдалцима, не би ли како прелестили кога од њих да се одрекне Христа и призна идоле римске. Заиста, један се прелести, изађе из воде и уђе у купатило. Но гле, ноћу паде необична светлост с неба, која разгреја воду у језеру и тела мученика, а с том светлошћу спустише се с неба тридесетдевет венаца на главе њихове. То виде један стражар с обале, па се свуче, исповеди име Господа Исуса, и уђе у језеро, да би се он удостојио оног четрдесетога венца место издајника. И заиста, на њега сиђе тај последњи венац. Сутрадан изненади се цео град кад виде мученике живе. Тада зле судије наредише те им пребише голени, и бацише тела њихова у воду, да их хришћани не узму. Трећега дана јавише се мученици месном епископу Петру и позваше га да сабере по води и извади мошти њихове. Изађе епископ по тамној ноћи са клиром својим, и видеше на води где се светле мошти мученичке. И свака кост која беше одвојена од тела њихових, исплива на површину и светљаше се као свећа. Покупише их и чесно сахранише. А душе ових мученика одоше Господу Исусу, намученом за све нас, и васкрслом са славом. Чесно пострадаше и непролазном славом се увенчаше 320. године.




Тропар, глас 1:
Бољезанми свјатих
имиже о тебје пострадаша
умољен буди, Господи,
и всја нашја бољезни исцјели,
Человјекољубче, молимсја.





30.03.2008
Јулиански (стари) календар:
17.03.2008
Свети Алексије Човек Божји
Различити су путови којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени. Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице. Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године. Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.


Тропар, глас 4:
Возвисивсја на добродјетељ
и ум очистив к желаному и крајњему достигал јеси:
безстрастијем же украсив житије твоје,
и пошченије изрјадноје воспријим совјестију чистоју,
в молитвах јако бесплотен пребиваја,
возсијал јеси јако солнце в мирје,
преблажене Алексије.

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

MOJI BLOGOVI

http://anastasijab.spaces.live.com/
http://anastasijab.blogspot.com/
http://anastasijab.bosnablog.com/
http://club.urbae.com/cluburi/?c=pravoslavlje&clid=3




Корисников грб
anastasijab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 89
Придружен: 13 Јан 2007, 20:52
Место: Tamo daleko

Порукаод anastasijab » 31 Мај 2008, 13:54

[color=blue]СЛАВЕ И ПРАЗНИЦИ У АПРИЛУ


07.04.2008
Јулиански (стари) календар:
25.03.2008

Благовести
У дому Јосифовом Пресвета Дева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излазаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање Своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Деве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: „Ето, девојка ће зачети и родиће сина...” ##(Иса 6, 14).>>П(Иса)## Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом!” ##(Лк 1, 28)>>П(Лк)## и остало све редом како пише у Јеванђељу божанственог Луке. Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Деву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да означи тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.



Благовести (25. марта тј. 7. априла)
Тропар, глас 4:
Днес спасенија нашего главизна,
и јеже от вјека тајинства јављеније:
Син Божиј, син Дјеви бивајет
и Гаврил благодат благовјествујет:
тјемже и ми с њим Богородицје возопијим:
Радујсја, благодатнаја, Господ с тобоју.



08.04.2008
Јулиански (стари) календар:
26.03.2008

Свети Архангел Гаврил
Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем. Он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом” (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж - Бог. Свети Оци говорећи о Благовести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај што се има родити од Пречисте. Биће, дакле, Муж - Бог, крепки, силни Бог. Неки су дознали, да је исти Гаврил јавио Јоакиму и Ани о рођењу Деве Марије, и да је он поучавао Мојсеја у пустињи, како да напише књигу Постања. Свети Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу. Он је, дакле, један од седам најближих Богу серафима. Имена тих седморице јесу: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил. Овоме броју неки додају још и Јеремила. Сваки има своју нарочито службу, а сви су равни по части. Зашто Бог не посла Михаила? Зато што је Михаилова служба сокрушење супостата вере Божје. Гаврилова је служба благовешће спасења људског (в. 13. јул).

19.04.2008
Јулиански (стари) календар:
06.04.2008

Лазарова субота - Врбица
7 дана пре Велике суботе
После многобројних чудесних исцељења, Христос у Витанији васкрсава Лазара, брата Марте и Марије, који је четири дана био у гробу. На глас о великом чуду и о вери у Месију која расте у народу, јеврејске главешине одлучују да убију Христа, „да се не би ширило узнемирење у народу”.


Св. и праведни Лазар (Лазарева субота)
Тропар, глас 1:
Обшчеје воскресеније,
прежде твојеја страсти увјерјаја,
из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже,
тјемже и ми јако отроци
побједи знаменија носјашче,
тебје побједитељу смерти вопијем:
Осана во вишњих,
благословен грјадиј во имја Господње.



20.04.2008
Јулиански (стари) календар:
07.04.2008


Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети
Недељу дана пред Ускрс
Сутрадан после последње суботе пред Пасху, Исус пође у Јерусалим. На изласку из Витаније опколи га гомила народа која је све више расла како су се приближавали Јерусалиму. Многи су чули за чуда која је Христос чинио и похрлили су да га виде. У Јерусалим Христос је ујахао на магарету, да би се испунило пророчанство и да би показао како Цар Славе долази скромно а не у царској помпи овога света. Народ је резао гране од палми и бацао на пут, а многи су скидали са себе хаљине и простирали их пред ноге магарету. Ученици и народ, деца испред свих, запевали су: „Осана (спаси, дај среће) Сину Давидову! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев; Осана на висинама!” Фарисеји су сматрали све ово светогрђем, па су се обратили Господу: „Чујеш ли шта ови говоре!?” А Он им је одговорио речима из Писма: „Зар нисте читали: из уста деце која сисају начинио си себи хвалу”. Црква овај догађај слави у последњу недељу пред Васкрс, а народ овај празник зове Цвети.


24.04.2008
Јулиански (стари) календар:
11.04.2008
Велики четвртак (Тајна вечера)

Уочи Пасхе, Господ се са ученицима окупља на вечери у једном дому у Јерусалиму. Пошто је опрао ноге својим ученицима, да би им показао да онај који је први треба свима да служи, Господ ломи после благослова хлеб и дели ученицима; „Узмите, једите ово је тело моје, које се за вас ломи”... затим им даје да сви пију вино из исте чаше: „Пијте из ње сви, јер ово је крв моја новога завета, која се за многе пролива, ради отпуштења грехова” и тако установљава велику хришћанску тајну причешћа. После опроштајне беседе и молитве у Гетсиманском врту, војници које је довео Јуда издајник хватају Исуса и одводе Га првосвештеницима Ани и Кајафи, затим римском намеснику Понтију Пилату. По наређењу јеврејских власти шибају Га и осуђују на смрт.



25.04.2008
Јулиански (стари) календар:
12.04.2008

Велики петак

Распеће и смрт на крсту Господа Исуса Христа (Велики петак) Као што му је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се. Пилат понуди јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Вараву, а за Христа је повикао скоро у глас: „Распни га! Распни га!” Војници вуку Исуса, шибају Га и ругају Му се, стављају Му на раме крст на коме ће бити разапет и воде Га, заједно са два разбојника која ће подврћи истој казни, на Голготу. Пред самим брдом Исус клону под тежином крста, па војници натерају Симона Киринејца да Му понесе крст. На Голготи војници разапињу Христа, а Њему са једне и друге стране - два разбојника. Изнад главе Христове на крст су прикуцали таблицу са натписом: „Исус Назарећанин, цар јудејски”. Близу крста стоје апостол Јован, Богородица, Марија Клеопова, Марија Магдалина и Саломија, мајка синова Заведејевих. Под крстом војници деле коцком Христове хаљине, као што је проречено у писму, а док се један разбојник руга разапетом Христу други Га моли да га помене у царству Своме. У тренутку кад је Христос у мукама умро на крсту, над земљом је била тама, завеса у Јерусалимском храму која је раздвајала светињу од светиње над светињама поцепала се на двоје, од горњег до доњег краја... Пошто су Му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, помажу Га мирисима и положе у гроб издубљен у стени. Положивши тело у гроб, они навале на врата од гроба тежак камен и разиђу се у великој тузи. Било је то вече уочи јеврејског празника Пасхе. Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт - Јагње Божије.



26.04.2008
Јулиански (стари) календар:
13.04.2008
Велика субота - Крај Великог поста

Силазак Господа Исуса Христа у ад (Велика субота) На наговор јеврејских првосвештеника и фарисеја Пилат шаље стражаре да чувају Христов гроб, како неко не би украо тело и после ширио вести о томе да је Он васкрсао. Христос је сишао у ад, да из њега ослободи душе свих људи помрлих пре њега, затворене као у тамници. Богослужење на Велику суботу зато је пре свега побожно бдење пред гробом Господњим. У свечаном миру ипак се већ наслућују радосна звона васкршње радости.


27.04.2008
Јулиански (стари) календар:
14.04.2008

Васкрсење Господа Исуса Христа - Васкрс

У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао”. Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели. Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.


28.04.2008
Јулиански (стари) календар:
15.04.2008

Васкрсни понедељак

У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао”. Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели. Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.



29.04.2008
Јулиански (стари) календар:
16.04.2008
Васкрсни уторак

У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао”. Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели. Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.

СЛАВЕ И ПРАЗНИЦИ У МАЈУ

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ ЂУРЂЕВДАН – 6. МАЈ /23.АПРИЛ

Овај славни светитељ родио се у кући богатиx и часниx ротитеља у Кападокији, Кад му је отац пострадао као xришћанин, мајка се преселила у Палестину где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон xришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара 

Корисников грб
anastasijab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 89
Придружен: 13 Јан 2007, 20:52
Место: Tamo daleko

Порукаод anastasijab » 31 Мај 2008, 13:59

СЛАВЕ И ПРАЗНИЦИ У МАЈУ

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ ЂУРЂЕВДАН – 6. МАЈ /23.АПРИЛ

Овај славни светитељ родио се у кући богатиx и часниx ротитеља у Кападокији, Кад му је отац пострадао као xришћанин, мајка се преселила у Палестину где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон xришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара и одважно рекао да је и он xришћанин, Тиме је започело његово страдање за веру, Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића, Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин, Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе, Царица је издаxнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године. Многа чудеса дешавала су се од тада на његовом гробу, Господ га је, због његове искрене и непоколебиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име. Ђурђевдан је дан пролећа‚ дан преображаја природе‚ рађања новог живота‚ празник цвећа и зеленила. До Ђурђевдана су сва поља засејана усевима и ђурђевске кише облагорођују земљу да би донела стоструки род и хлеб наш насушни‚ Да би Бог благословио усеве‚ воћњаке и винограде‚ и дао родну и плодну годину‚ наш народ на Ђурђевдан прави дрвене крстове и њима закршћава њиве и поља‚ да моћ и благодат Часнога Крста чува усеве од сваке непогоде и штете.Обично се одсече лескова грана – прут‚ на средини се оштрим врхом ножа расцепи‚ и у тај расцеп ставља пречка од дрвета дужине 20 сантиметара‚ и тако се прави крст‚ То се забада у њиву засејану пшеницом или кукурузом‚ ставља се у башту‚ на кућу‚ обично се закачи изнад врата‚ или за рог од крова. Негде се овај обичај обавља на Спасовдан.

Тропар: Јако пљених свободитељ и нишчих заштититељ, немошчствујушчих врач, цареј поборниче, побједоношче великомучениче Георгије, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Превод:Као ослободилац заробљених и заштитник сиротих, лекар немоћних, царева поборник, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога, да спасе душе наше.


СВЕТИ АПОСТОЛ И ЕВАНЂЕЛИСТ МАРКО – 8. МАЈ/25.АПРИЛ

Био је сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици Марка назвао својим дуxовним сином. Кад је Марко био са Петром у Риму, замолише га верници да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов живот и чудеса. Марко је написао Свето Јеванђеље које је и апостол Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и проповедника у Мисиру. Мисир је у то време био у мраку незнабоштва, гатарства и идолопоклонства, али је Марко уз помоћ Божју посејао семе xришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дошао је Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике и ђаконе, те и овде учврстио xришћанство, Своје проповеди поткрепљивао је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а потом поново у Александрију. Незнабошци су тада уxватили Марка и уз силне погрде вукли га улицама Александрије. Сав рањав и крвав доспео је у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи га речима: "Мир теби Марко јеванђелисте мој" Марко ја одговорио:"Мир и Теби Господе мој, Исусе Xристе". Сутрадан су поново почели да га муче, али он је издаxнуо и отишао у бољи свет

Тропар, глас 3:
Апостоле свјатиј и евангелисте Марко,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.


СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ – 12. МАЈ/29.АПРИЛ

Рођен, је у Поповом Селу у Xерцеговини, од простиx и благородниx родитеља, Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се замонашио. Као монаx убрзо се прочуо због свог озбиљног подвижничког живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа заxумског и скендеријског. Као арxијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у православљу своје вернике чувајући иx од турске свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот, уз топле молитве и бригу за своје вернике, Умро је у XВИ веку, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана, У њиxову моћ исцељења и утеxе верују и притичу им и xришћани и муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава велики народни сабор.


Тропар, глас 4:
От јуности твојеја всего себе Господеви отдал јеси,
пребиваја в молитвах, трудјех и постјех, оче богоносне:
образ бил јеси добродјетељи својему стаду,
сего ради видја Бог твоје благоје произвољеније,
постављајет тја својеј церкви пастирја
и добљаго архијереја,
и по престављенији твојем собљуде
свјатоје тјело твоје нерушимо,
свјатитељу Василије:
тјемже јако имјеја дерзновеније
молисја Христу Богу
спастисја душам нашим.

14.05.2008
Јулиански (стари) календар:
01.05.2008

Свети пророк Јеремија
Рођен на шест стотина година пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео пророковати у петнаестој својој години у време цара Јосије. Пророковао покајање цару и великашима и лажним пророцима и свештеницима; и у време тога цара Јосије једва спасе живот свој од убиствене руке огорчених великаша. Цару Јоакиму прорече, да ће његов погреб бити као погреб магарца, тј. избациће се мртав ван Јерусалима, и тело ће му се дуго повлачити по земљи без погреба. Због тога би Јеремија бачен у тамницу. Не могавши писати у тамници, Јеремија призва Варуха, који стаде код прозорчића тамнице, а он му диктираше. Када цару би прочитано ово пророчанство, гневан цар дохвати хартију и баци је у огањ. Промисао Божји спасе Јеремију из тамнице, а на Јоакиму се испуни реч пророчка. Цару Јехонији прорече, да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом својом и да ће тамо умрети, што се све ускоро и зби. Под царем Седекијом метну Јеремија јарам на свој врат и хођаше кроз Јерусалим проричући пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилоњана. Писао је робљу јеврејском у Вавилон, да се не надају повратку у Јерусалим, јер ће остати у Вавилону седамдесет година, што се и догоди. У долини Тотеф, под Јерусалимом, где су Јевреји приносили идолима децу на жртву, Јеремија узе здрав лонац у руке и разби га пред народом проричући скоро сокрушење царства Јудејскога. Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, цара Седекију убију, град опљачкају и разоре, а огроман број Јевреја посеку у долини Тотеф на месту где су деца клана на жртву идолима, и где је пророк разбио овај ланац. Јеремија са левитима узме кивот из храма и однесе на брдо Нават, где је Мојсеј умро, и ту га скрије у једну пештеру. Огањ пак из храма скрије у један дубок бунар. Приморан буде од неких Јевреја да иде с њима у Мисир где проживи четири године, и тада буде од својих санародника камењем убијен. Мисирцима прорекао сокрушење њихових идола и долазак у Мисир Деве са Младенцем. Постоји предање, да је сам цар Александар Велики посетио гроб пророка Јеремије. По наредби цара Александра тело Јеремијино пренето и сахрањено у Александрији.

21.05.2008
Јулиански (стари) календар:
08.05.2008

Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов

Спомен овог великог апостола и јеванђелиста празнује се 26. септембра. Но 8. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, наиме, Јовану беше више од сто година, он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.

СВЕТИ НИКОЛАЈ МИРЛИКИЈСКИ - ПРЕНОС МОШТИЈУ 22./9 МАЈ
Овај славни светитељ, милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је несебично пружао.
Замонашио се у манастиру "Нови Сион", а касније је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. У том граду су се налазиле његове мошти од 343. године када се упокојио па све до 1087. године. Те године је, у време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, тело светог Николаја пренето из Мира, ликијскога града, у град Бари у Италији. То је било време најезде муслимана на Ликију. Светитељ се, у једном чудесном сну јавио неком часном сввештенику из Барија и наредио му да му се мошти пренесу у Бари који је у то време био православни град и под православном патријаршијом.
При преносу светитељских моштију десила су се многа чудеса, а у овај дан најчешће се спомиње како је свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.
Тропар: Приспе ден свјетлаго торжества, град Барскиј радујетсја, и с њим вселенаја всја лнковствујет, пјесанми и пјенми духовними. Днес бо свешченоје торжество, в пренесеније честних и многоцјелебних мошчеј, светитеља и Чудотворца Николајас, јакоже солнце незаходимоје возсија светозарнима лучами, и разгонаја таму искушениј же и бјед от вопијушчих вјерно: спасај нас јако предстатељ наш, велики Николаје
Превод: Дође дан радосне светковине, радује се град Бари, а са њим се весели васељена песмама и појањима духовним. Јер данас свештено торжество, због преноса часних и многочудотворних моштију светитеља и чудотворца Николаја, као незалазно сунце засја блиставим зрацима, и разгони таму искушења и невоља од оних који ти искрено певију: спаси нас, велики Николаје, као наш заступник



СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ – 24./11 МАЈ

Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитиx и богатиx родитеља. Старији брат Методије провео, је као официр, десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало иза тога придружио му се и млађи брат Кирило (Константин), Када је xазарски цар Каган тражио од цара Миxаила проповеднике xришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Кагана и његове доглавнике, а затим и много народа превели у xришћанство, По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Xристову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину. На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширењем вере међу Словенима све до смрти 6. априла 885. године. Његово дело наставили су његови ученици са светим Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију (0xрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија. Ширили су веру и писменост међу Словенима.



Тропар, глас 4:
Јако апостолом јединонравнији
и словенских стран учитељије,
Кириле и Методије богомудрији,
Владику всјех молите,
всја јазики словенскија утвердити
в православији и јединомислији,
умирити мир и спасти души нашја.


Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје


МОЈИ БЛОГОВИ
http://anastasijab.spaces.live.com/
http://anastasijab.blogspot.com/
http://anastasijab.bosnablog.com/
http://club.urbae.com/cluburi/?c=pravoslavlje&clid=3



Корисников грб
anastasijab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 89
Придружен: 13 Јан 2007, 20:52
Место: Tamo daleko

Порукаод anastasijab » 31 Мај 2008, 14:00

СЛАВЕ И ПРАЗНИЦИ У ЈУНУ

СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА 03.06/21.05

Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва И васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин наџиви своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.

Тропар, глас 8:
Креста твојего образ на небеси видјев
и јакоже Павел званије не от человјек пријем,
в царјех апостол твој, Господи,
царствујушчиј град в руцје твојеј положи,
јегоже спасај всегда в мирје,
молитвами Богородици,
једине человјекољубче.

04.06.2008
Јулиански (стари) календар:
22.05.2008
Свети мученик Јован Владимир, краљ српски

Беше од рода кнежевског из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир, а отац Петрислав. Као владар мудар, милостив, кротак, девствен и храбар. Усрдно се Богу мољаше и драговољно цркве зидаше и помагаше. Али имађаше тешке борбе и изнутра и споља, изнутра са јеретицима и богумилима, а споља са завојевачима: царем Самуилом и царем Василијем. Самуило га преваром зароби и баци у тамницу. Када тамноваше, јави му се ангел Божји и предсказа му, да ће скоро бити ослобођен тамнице, али ипак да ће мученички скончати. Познавши га боље, Самуило га заволи и даде му своју кћер Косару за жену. Када умре Самуил, зацари се син његов Радомир. Но двојуродни брат Радомиров Владислав уби Радомира, па онда дозва на превару Владимира те и овога посече 1015. године. Мошти овога светог краља мученика почивају нетљене у његовом манастиру код Елбасана и на њима се кроз векове дешаваху, и дан дањи дешавају, многобројна чудеса. Код манастира Светог Наума, 1925. године подигнута је црква овоме крунисаном мученику као ктитору овога славног манастира.
Други васељенски сабор
У време цара Теодосија Великог овај сабор би сазван 381. године у Цариграду, да утврди учење православно о Духу Светоме, о коме криво учаше тадашњи архиепископ цариградски Македоније. Овај духоборни архиепископ, наиме, учаше као да је Дух Свети твар Божја а не ипостас божанска, равна ипостаси Оца и Сина и с овима једнобитна. Македоније би од сабора осуђен, а Никејски Символ Вере допуњен још учењем о Светом Духу.


СИЛАЗАК СВЕТОГА ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ 15.06 /02

Послушавши речи Христове, апостоли се вратише по Његовом Вазнесењу, у Јерусалим и ту на молитви сачекаше силазак Духа Светога. Десети дан по Христовом Вазнесењу, појави се Дух Свети у виду велике пламене буктиње и раздели се пламеним језицима на све апостоле. Тада они добише чудесне моћи, између осталог моћ да говоре многим језицима и да чине чудеса. Много људи тада поверова у Христа и крстише се у Његово име. За овај празник се у нашим храмовима служи Света Литургија, уноси се свежа трава и цвеће и после молитве клечећи и молећи се Богу, плету се венци, који се односе домовима и стављају поред славских икона у кући и кандила.
Наша Црква празнује овај догађај у 50-и дан после Васкрсења или 10-и дан после Вазнесења Христовог (Спасовдан) и зове се ДУХОВИ или ТРОЈИЦЕ.

Тропар (глас 8):
Благословен јеси Христе Боже наш, иже премудри ловци јављеј, низпослав им Духа свјатаго, и тјем уловљеј всељенију, человјекољубче слава Тебје.



ПРЕПОДОБНИ ПЕТАР КОРИШКИ 18.06/05.06.

Родом из села Корише, више манастира Светог Марка код Призрена (по другом пак предању из једног села код Пећи). Као младић орао на једном ћоравом волу. Био је необично кротак и безгневан. Са својом сестром Јеленом удаљио се рано на подвиг. Подвизавао се врло тврдо и истрајно. У тешкој борби с демонским искушењима показао се победоносан. Око њега сабрало се мноштво монаха, и он им је био наставник. Бежећи од славе људске, он се неко време склонио у Црну Ријеку, где се доцније подвизавао свети Јанићије Девички. У старости упокојио се у својој пештери у Кориши. Оне ноћи када се он упокојио, видела се светлост од много свећа у његовој пећини и чуло се ангелско појање. Овај дивни светитељ живео је вероватно у XИИИ веку. Над његовим чудотворним моштима цар Душан подигао цркву, која је била метохом хиландарским. У новије време остатак моштију светог Петра пренет је тајно у Црну Ријеку, где и данас почива.



СВЕТИ АПОСТОЛИ ВАРТОЛОМЕЈ И ВАРНАВА – 24.06/11.06

Свети апостол Вартоломеј‚ један од дванаест великих апостола‚ проповедао је Јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом Филипом. Проповедали су најпре у Азији‚ а потом у Индији и Јерменији. У Јеропољу су ови апостоли молитвом умртвили огромну змију коју су незнабошци обожавали и држали у храму. Не схватајући њихово дело‚ незнабошци су их осудили и разапели на крст. Управо тада десио се страшан земљотрес‚ а престрашени људи су их мислећи да их бог кажњава због тога‚ скинули са крста‚али апостол Филип је већ издахнуо. Вартоломеј је отишао потом у Индију где је превео Матејево јеванђеље на индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг. Епископ Агатон га је сахранио у храму‚ а касније су мошти овога светитеља пренете у Беневент па у Рим. Свети аиостол Варнава‚ један је од седамдесеторице. Роћен на Кипру‚ учио је заједно са Савлом код Гамалила. Звао се прво Јосиф‚ али су га апостоли назвали Варнава – Син Утехе. У време Xалкидонског сабора‚ сазнало се за његов гроб. После откривања његових моштију‚ Кипарска црква је‚ као апостолска‚ проглашена самосталном. Зато се овај догађај јављања апостола Варнаве везује за аутокефалност Кипарске цркве.


Тропар, глас 3:
Апостоли свјатији молите
милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.



СВЕТИ ПРОРОК ЈЕЛИСЕЈ 27.06.14.06.

Живео на девет стотина година пре Христа. Када је Господ хтео узети к Себи престарелог пророка Илију, открије овоме, да му је за наследника у пророчкој служби одредио Јелисеја, сина Сафатова, од племена Рувимова, из града Авелмаула. Илија каза Јелисеју вољу Господњу и огрну га својим огртачем и испроси од Бога двогубу пророчку благодат за њега. Јелисеј одмах остави дом свој и род свој и пође за Илијом. А када Господ узе Илију на огњеним колима, Јелисеј оста да продужи пророчку службу са још већом силом од Илије. По чистоти и ревности он је био раван највећим пророцима, а по чудесној сили, која му се даде од Бога, превазилазио их је све. Раздвојио је воду у Јордану као негда Мојсеј у Црвеном мору; горку воду у Јерихону учинио питком; низвео воду у ископане ровове за време рата с Моавићанима; умножио уље у лонцима бедне удовице; жени Соманићанки васкрсао умрлог сина; са двадесет хлепчића нахранио сто људи; исцелио од проказе војводу Немана; низвео проказу на слугу свога Гиезија због среброљубља; ослепио целу једну војску сиријску, а другу, опет, нагнао у бекство; предсказао многе догађаје, како народу, тако и појединцима. Представио се у дубокој старости.


Тропар, глас 4:
Исти као и светог пророка Илије (20. јула)


СВЕТИ МУЧЕНИК ЛАЗАР, КНЕЗ СРПСКИ 28.06./15.06.
Један од великаша српских, који су владали царством српским после цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског. Борио се против силе турске у неколико махова. Најзад сукоби се на Косову пољу 1389. године 15. јуна са турским царем Амуратом, где буде посечен. Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење свима онима који му се молитвом обраћају. Обновио Хиландар и Горњак; подигао Раваницу и Лазарицу; био ктитором манастира руског Пантелејмона као и многих других цркава и манастира. (Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).

Тропар, глас 3:
Красоту возжељев слави Божија,
во земњеј тому благоугодил јеси:
и поручениј ти талант
добрје воздјелав усугубил јеси.
о њемже и подвизавсја до крове,
отонудуже и мзду бољезнеј твојих
јако мученик пријал јеси от Христа Бога:
јегоже моли спастисја,
појушчим тја Лазаре.




СВЕТИ ЈЕФРЕМ, ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

Као син једнога свештеника одмалена тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао у Свету Гору, када су родитељи хтели да га жене. Доцније се вратио и подвизавао се у Ибарској клисури и Дечанима. Када наста многоначелије и борба о првенство у држави, па нажалост и у цркви, Сабор изабра Јефрема за патријарха на место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он се горко заплакао, но није се могао отказати. Он је венчао кнеза Лазара за цара 1382. године, отказао се престола и предао га Спиридону, а он се опет повукао у пустињу; но по смрти Спиридоновој, 1388. године, умоли га цар Лазар те се поново прими дужности. Управљао Српском црквом у тешко време Косовске пропасти и доцније до 1400. године, када сконча, у осамдесет осмој години свога живота, и пресели се ка Господу, кога је љубио. Мошти му почивају у манастиру у Пећи.



Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

МОЈИ БЛОГОВИ
http://anastasijab.spaces.live.com/
http://anastasijab.blogspot.com/
http://anastasijab.bosnablog.com/
http://club.urbae.com/cluburi/?c=pravoslavlje&clid=3






Корисников грб
anastasijab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 89
Придружен: 13 Јан 2007, 20:52
Место: Tamo daleko

SVETA MUČENICA MARINA OGNJENA MARIJA

Порукаод anastasijab » 30 Јул 2008, 09:15




30.07.2008
Јулиански (стари) календар:
17.07.2008


СВЕТА МУЧЕНИЦА МАРИНА ОГЊЕНА МАРИЈА




Слика



Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у дванаестој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што света Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему”. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти, змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља”. И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт - јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука свете Марине налази се у ман. Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира.








Народна песма вели:

'...Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија,
Свети Врачи помазују миром,
а Крститељ водом покрепљује...'



Проговара Свети Пантелија:
'Удри громом громовник Илија
Удри огњем Огњена Марија
а ја ветром Св. Пантелија'





Тропар, глас 4:

Агница твоја, Исусе, Марина зовет велијим гласом: тебе, женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје:
тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја.




Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

МОЈИ БЛОГОВИ
http://anastasijab.spaces.live.com/
http://anastasijab.blogspot.com/
http://anastasijab.bosnablog.com/