Poucne price...

Уредник: gresnica

Корисников грб
SJAJ
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1276
Придружен: 10 Јан 2007, 14:06
Место: beo

Порукаод SJAJ » 27 Јун 2010, 02:06

Neide da se u ovim godinama "molimo Bogu".
Bogu trebamo dati zahvalnost i delima pokazati koliko smo mu zahvalni sto nas je iz nistavila stvorio.
Znas kako se kaze...mi smo nista okruzeno Bogom...

Jos jedna napomena...ona vera koja se iskazuje iz straha zove se "pasija vera" ...
mislim da to neprilici ljudima dvadeset prvog veka...

Cinimi se da ti imas problem sa onim sto se zove 'Korak napred"
A dobro znas onu pricu Isusovu o izgubljenoj ovci.
Kada ju je pastir pronasao,sta je rekao...tebe vise volim...nego svih ostalih 99...
zasto je to rekao...pitaju se "gresnici"...pa zato jer je ona jedina smogla hrabrosti da preskoci ogradu i vidi i dozivi nesto novo...
ostale su ovce ostale da bleje ogranicene prosloscu ni ne pomislivsi da se ljudska svest siri i napreduje...
to je taj korak napred...odbaci stara ucenja...ali ne i veru...koja su bila za ona vremena i prihvati slobodno sve ono sto ti dusa kaze da je dobro i Bozije...
a ona ce ti reci...samo se potrudi da je cujes...
:srce
Nije vazno da li mi verujemo u Boga ili ne,
vazno je da On veruje u nas...

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 27 Јун 2010, 21:18

Интервју: Како је Господ могао допустити да се догоди...?

Кћи Билија Грахама је интервјуирана у јутарњем програму америчке телевизије.
Водитељица ју је упитала (у вези с трагедијом у Њујорку
11. септембра 2001. године):

Како је Бог могао допустити да се догоди нешто такво?

Ана Грахам је дала следећи одговор:

Вјерујем да је Бог дубоко растужен овом трагедијом, баш као што смо и ми сами, али ми сами смо му одавно рекли да се удаљи од наших школа, од наше владе и из наших живота. А будући да је Он пажљив и поштује наше одлуке, мирно се удаљио.
Како можемо очекивати да ће нам Бог дати свој благослов и заштиту ако смо му рекли да нас остави на миру?

Чини ми се да је све почело када је Маделине О'Хара (која је погинула и њезино тијело је недавно пронађено) рекла да не жели никакве молитве у нашим школама, а ми смо се с тим сложили.

Затим је нетко рекао: Боље је не читати Библију у школама … Библију која каже:
"Не убиј, не кради, љуби свога ближњега као себе самога",
а ми смо се и с тим сложили.

Касније је доктор Бењамин Спок рекао да не морамо тући по стражњици нашу дјецу када се злочесто понашају, јер би се њихове особности могле деформирати и тиме би се могло нарушити њихово самопоштовање
(син доктора Спока је извршио самоубојство),
а ми смо и њему рекли:
"У реду", јер смо сматрали да он као стручњак зна што је потребно за нашу дјецу.

Затим је нетко рекао да је боље да наставници и равнатељи не кажњавају дјецу када се не понашају коректно.
А педагози у школама су одлучили да нити један наставник не смије дирнути ученика када се некоректно понаша, јер се никако не жели лош публицитет.
Ми смо се и тада сложили.

Касније је нетко опет рекао:
"Допустимо нашим кћерима да абортирају ако то желе, а то нећемо рећи њиховим родитељима."
И с тиме смо се сложили.

Затим је неки мудрац из педагошког савјета школе рекао:
"Будући да су дјечаци увијек дјечаци и то ће они свеједно учинити, дајмо им онолико презерватива колико траже, а да би се могли забављати колико желе, али нећемо рећи њиховим родитељима да су презервативе добили у школи.“
Опет смо се сложили.

Тада су неки од изабраних на изборима рекли: "Није битно оно што радимо приватно, све док испуњавамо обвезе које смо преузели.“
Сложивши се с њима ми смо рекли:
"Није важно ако нетко, укључујући предсједника, чини све што га воља, све док сам запослен и док економија добро стоји."

Послије тога нетко је рекао:
"Тискајмо ревије са сликама голих жена и то назовимо дивљењем љепоти женског тијела."
Опет смо рекли да је и то у реду. Касније је нетко други отишао корак даље и тискао фотографије голе дјеце и сљедећим кораком их ставио на Интернет. Ми смо рекли
"Добро" , јер они имају право на слободу ријечи.

Затим је индустрија забаве рекла:
"Направимо ТВ програме и филмове који потичу бласфемију, насиље и секс.
Снимајмо глазбу која потиче на крађу, дроге, убојства, самоубојства, сотонске садржаје."
Ми смо тада одговорили:
"Ма то је само забава, нема ту никаквих посљедица и тако нитко ништа не узима за озбиљно и зато идемо напријед."

Сада се питамо зашто наша дјеца немају савјести. Зашто не разликују добро од лошега?
И зашто се усуђују убијати различите од себе, или себе саме? Вјеројатно, ако довољно дуго и интензивно размишљамо, можемо наћи одговор.
Мислим да се он може видјети у реченици: "Жањемо оно што смо посијали."

"Драги Боже, зашто ниси спасио малу дјевојчицу убијену у учионици?
Срдачни поздрав, забринути студент.“
И услиједио је одговор:
"Драги забринути студенту, у школе ми није допуштено ући.
Срдачни поздрав, БОГ."

Корисников грб
SJAJ
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1276
Придружен: 10 Јан 2007, 14:06
Место: beo

Порукаод SJAJ » 29 Јун 2010, 09:35

Слика
Svaki njen pokret,
ako je u pravom smeru,
vodi je ka visim sferama,

Njeno cak i mirovanje,
vodi je ka dnu.
Nije vazno da li mi verujemo u Boga ili ne,

vazno je da On veruje u nas...

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 29 Јул 2010, 19:25

Ко вере има и горе помера

Има Бога,
рекла је моја бака



Пре неколико дана нам је вероучитељица Милица Ракић донела
радове својих ученика. Одушевио нас је рад Ане Марије, њена
вера у Бога, чиста, искрена, светосавска. Ова девојчица би мно-
гима могла да послужи као пример. Иако не може добро да хода,
она не губи наду, не хули на Бога, радује се животу. Сетите се
Ане Марије кад кажете да сте депресивни и да вам је нешто тешко
да урадите.



Зовем се Ана Марија. Живим обичан овоземаљски живот једне једанаестогодишње девојчице. Имам маму, тату, сестру и брата и веома сам срећна девојчица.

Срећна сам јер имам породицу коју волим, школу у којој стичем знања и учим о многим лепим стварима. Имам пријатеље и рођаке који ме окружују и наставнике од којих учим. Мислим да је то довољно за срећу.

Иако имам здравствени проблем с којим сам рођена, јер не могу добро да ходам и трчим као већина мојих вршњака, нисам због тога тужна и несрећна. Захвална сам Богу за сваки дан свог живота и настојим да уживам у свему што ми он пружи.

Пре пар месеци била сам много тужна јер се моја бака преселила на небо код Бога и заувек нас напустила. Недостају ми приче из њеног детињства, топле чарапе које ми је сваке зиме плела и нежне руке које су ме миловале.

Говорила ми је бака често:

„Има Бога, дете, исправиће Он све неправде овог света, треба само бити стрпљив и чекати!“

А ја бих, бако, да скупа чекамо и да чујем још неку лепу причу из твог детињства. Увече кад легнем и кроз прозор угледам звезде које трепере у ноћи, чини ми се да си ти баш једна од њих која ми стално намигује и жмирка као што си често чинила увече док дремаш поред топле пећи.

Зимско је вече, бако, и пуцкетање ватре у пећи сећа ме на тебе. Ближе се новогодишњи празници и Божић.

Све ће бити другачије јер нема тебе да унесеш Бадњак у кућу и по слами проспеш бомбоне и разне друге ђаконије да их ми деца купимо. Тебе нема, бако, али остала је моја вера у Бога да ће све ствари на овом свету опет бити на свом месту, јер ти си се увек томе надала.

Научила си ме да нада увек последња умире, да Бога има и да стиже да исправи све „кривде“ и донесе правду. Хвала ти, бако, што си ме научила племенитости, доброти и праштању. Ја ћу те чувати у сећању, у својим молитвама Богу. Није важно што ја никада нећу трчати и чврсто стојати на својим ногама, како си ти хтела да ме видиш. Довољно је што дишем, гледам и осећам све ове дивне ствари око себе.

Нека бар делић ове лепоте осете и она деца којима је до сада то било ускраћено. Увек си ме учила да се у својим молитвама молим за све добре људе и да добро увек победи зло. Зато ми је важно, бако, да анђео, горе на небу, добро пази на тебе, да ти пре сна утопли хладне старачке ноге, као што си ти мени чинила у хладним зимским ноћима.

Има Бога, бако, јер ту је свуда око нас, у новом сунчаном дану, у осмеху детета, у мирису тек испеченог хлеба. Научила сам да се радујем малим стварима и да уживам у њима, а оне велике недостижне нећу никад ни пожелети.

Ти ми буди спокојна, све је углавном онако како би ти хтела и желела. Свет је исти, порадићемо на томе да га мало поправимо како би сви били срећни и задовољни.

Пази на себе и поздрави ми Бога! Остај ми с Богом, бако, и чувај Га, а Он нека чува тебе и све нас!

"Светосавско звонце", бр. 1./2009.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 13 Мар 2011, 23:34

ГРЦИ И ЕВРОПЉАНИ

У последње време, многа наша браћа обузета су неспокојством и постављају себи питање: "Шта ће се догодити сад, када се отварају границе с Европом и када Грчку преплављују странци? Тврде да су странци богатији и образованији и да ће, када дођу у Грчку, они преовладати и приграбити све послове а да ћемо ми остати без посла".
Једног летњег дана, док су у хладу старе маслине седели са старцем, неки поклоници су изразили слично неспокојство. Старац их је пажљиво слушао. Када су изразили своје излагање и очекивали да чују његово мишљење, старац је рекао:
"Испричаћу вам о једном догађају и то ће, уједно, бити одговор на вашу забринутост. Прича говори о три Европљанина. Један је био лекар, други метеоролог а трећи часовничар. Размишљали су о томе да су образовани и да ће, ако оду у Грчку, моћи тамо да зараде много новца. Дакле, њих тројица су пошли на пут, прешли границу и одлучили да преноће у једној воденици.
Чим их је спазио, воденичар их је радосно примио и позвао у свој убоги дом. Почео је да припрема обилну и укусну храну. Кад ју је припремио, поставио је сто и позвао их да сви заједно вечерају. Европљани су јели мало и умерено, јер су одавно већ навикнути да држе дијету. Воденичар их је стално нудио јелом. Међутим, они су само захваљивали и говорили да су већ довољно јели. Воденичар је био човек другачијег "кова" и јео је, како ми кажемо, "док не пукне", тако да на столу није ништа преостало. Пио је много воде, и, као да му све то није било довољно, отишао је и донео чинију препуну кајсија. Европљани су узели по једну, а воденичар је појео све остале кајсије. Тада је учинио нешто што је запрепастило Европљане: донео је два камена којима је разбијао коштице кајсија, а затим одатле вадио језгра и јео их!
Лекар се неприметно обратио двојици својих сапутника:
"Ако вам предложи да преноћите у воденици, немојте пристајати на то! Убеђен сам да ће пући од оволиког преједања, и могли би да нас оптуже за саучесништво!"
Док су Европљани међусобно разговарали, на дворишту се огласио први петао и воденичар им је рекао:
"Хајдемо, браћо, већ је поноћ! Пођимо на починак, јер мене сутра очекује посао а вас пут!"
Они су изразили жељу да преноће напољу, на било ком месту у дворишту. Међутим, воденичар је приговорио:
"Не разумем, драги моји, зашто бисте спавали напољу! У воденици има довољно места, а ноћас ће киша падати као из кабла!"
"Не", били су упорни Европљани и на крају су отпочинули на дворишту. Током ноћи се проломио пљусак и они су, наравно, покиснули. Кад је свануло, воденичар је изашао и рекао:
"Зар вам нисам рекао да ће падати киша и да ћете покиснути?! Сад је већ шест сати, уђите у кућу да се осушите и да доручкујете!"
"Није пукао", зачуђено је рекао лекар чим га је спазио.
Затим се обратио воденичару:
"Како ти је успело да се после толиког јела не разболиш?"
"Драги мој, ти ниси видео колико сам воде попио? Наша вода је веома корисна за варење. Осим тога помогла су и сва та горка језгра кајсија која сам појео, тако да се храна брзо сварила и ја сам после неколико сати опет био гладан!"
Тада му се обратио и метеоролог:
"Доста више о храни! Ево шта бих ја хтео да те питам: ја сам студирао на универзитету и изучавао сам метеорологију, али нисам могао ни помислити да ће ноћас падати киша. Како си ти то могао да знаш, па си чак и био сасвим сигуран у то?
"Е, драги мој, па то је бар просто! Свиње су се јуче читавог дана ваљале по блату!"
Најзад се огласио и часовничар. Упитао га је како је он, и ако нема сат, синоћ знао да је поноћ и рекао им да пођу на починак, а да је јутрос знао да је шест сати.
"Није могуће да ме за то питаш?! Синоћ док смо вечерали, петао је запевао три пут, и тад је била поноћ. Када је запевао други пут било је три сата, а када се огласио и трећи пут било је већ шест сати ујутро!"
Европљани су један другоме упутили поглед који је изражавао потпуно разочарење и рекли:
"Напустимо Грчку. Ми се овде нећемо укоренити! Ако овај неписмени воденичар зна све, како ли је тек са осталима?"
Тако су се њих тројица вратили у Европу."
Овде је старац завршио своје занимљиво казивање и расположење посетилаца се, наравно, одмах променило. Читава та дружина тресла се од смеха, а лица су им блистала. Старац се никада није претварао да је учитељ, нити је хтео да саветује, да прибегава разним учењима и да издаје људске заповести. Он је знао да говори једноставно и у причама као наш Господ, и да на тај начин побољша расположење људи. Постоје хиљаде оних који су тешка срца и једва се држећи на ногама силазили низ станицу која води ка његовој колиби. Међутим, касније су признавали да су при повратку, и ако су ишли уз брдо, осећали да на плећима, као и у срцима, имају крила!

Старац Пајсије Светогорац, "Чувајте душу"

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1617
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 16 Мар 2011, 23:14

gresnica пише:Интервју: Како је Господ могао допустити да се догоди...?

Кћи Билија Грахама је интервјуирана у јутарњем програму америчке телевизије.
Водитељица ју је упитала (у вези с трагедијом у Њујорку
11. септембра 2001. године):

Како је Бог могао допустити да се догоди нешто такво?

Ана Грахам је дала следећи одговор:

Вјерујем да је Бог дубоко растужен овом трагедијом, баш као што смо и ми сами, али ми сами смо му одавно рекли да се удаљи од наших школа, од наше владе и из наших живота. А будући да је Он пажљив и поштује наше одлуке, мирно се удаљио.
Како можемо очекивати да ће нам Бог дати свој благослов и заштиту ако смо му рекли да нас остави на миру?

Чини ми се да је све почело када је Маделине О'Хара (која је погинула и њезино тијело је недавно пронађено) рекла да не жели никакве молитве у нашим школама, а ми смо се с тим сложили.

Затим је нетко рекао: Боље је не читати Библију у школама … Библију која каже:
"Не убиј, не кради, љуби свога ближњега као себе самога",
а ми смо се и с тим сложили.

Касније је доктор Бењамин Спок рекао да не морамо тући по стражњици нашу дјецу када се злочесто понашају, јер би се њихове особности могле деформирати и тиме би се могло нарушити њихово самопоштовање
(син доктора Спока је извршио самоубојство),
а ми смо и њему рекли:
"У реду", јер смо сматрали да он као стручњак зна што је потребно за нашу дјецу.

Затим је нетко рекао да је боље да наставници и равнатељи не кажњавају дјецу када се не понашају коректно.
А педагози у школама су одлучили да нити један наставник не смије дирнути ученика када се некоректно понаша, јер се никако не жели лош публицитет.
Ми смо се и тада сложили.

Касније је нетко опет рекао:
"Допустимо нашим кћерима да абортирају ако то желе, а то нећемо рећи њиховим родитељима."
И с тиме смо се сложили.

Затим је неки мудрац из педагошког савјета школе рекао:
"Будући да су дјечаци увијек дјечаци и то ће они свеједно учинити, дајмо им онолико презерватива колико траже, а да би се могли забављати колико желе, али нећемо рећи њиховим родитељима да су презервативе добили у школи.“
Опет смо се сложили.

Тада су неки од изабраних на изборима рекли: "Није битно оно што радимо приватно, све док испуњавамо обвезе које смо преузели.“
Сложивши се с њима ми смо рекли:
"Није важно ако нетко, укључујући предсједника, чини све што га воља, све док сам запослен и док економија добро стоји."

Послије тога нетко је рекао:
"Тискајмо ревије са сликама голих жена и то назовимо дивљењем љепоти женског тијела."
Опет смо рекли да је и то у реду. Касније је нетко други отишао корак даље и тискао фотографије голе дјеце и сљедећим кораком их ставио на Интернет. Ми смо рекли
"Добро" , јер они имају право на слободу ријечи.

Затим је индустрија забаве рекла:
"Направимо ТВ програме и филмове који потичу бласфемију, насиље и секс.
Снимајмо глазбу која потиче на крађу, дроге, убојства, самоубојства, сотонске садржаје."
Ми смо тада одговорили:
"Ма то је само забава, нема ту никаквих посљедица и тако нитко ништа не узима за озбиљно и зато идемо напријед."

Сада се питамо зашто наша дјеца немају савјести. Зашто не разликују добро од лошега?
И зашто се усуђују убијати различите од себе, или себе саме? Вјеројатно, ако довољно дуго и интензивно размишљамо, можемо наћи одговор.
Мислим да се он може видјети у реченици: "Жањемо оно што смо посијали."

"Драги Боже, зашто ниси спасио малу дјевојчицу убијену у учионици?
Срдачни поздрав, забринути студент.“
И услиједио је одговор:
"Драги забринути студенту, у школе ми није допуштено ући.
Срдачни поздрав, БОГ."



...postojanje zla na Zemlji, dogadjanje koje pripisuje se bozjoj 'nebrizi' ili neokretanju je samo neshvatanje da mi kao božja djeca postankom svojim smo dobili i slobodu kojom sami izbor pravimo i andjeosko zaštitje je uvijek prisutno ali ako to odbijamo i okrećemo se uporno i andjeli kao najbliža nama Viša bića, okrenu se i oni od nas i onda smo svojom slobodom sebi otvorili put koji je put napustenosti ali božja svjetlost je uvijek tu i pokajanje naše će mjesta naći...Dobro i Zlo postoje kao Dvojac koji je garant nase slobode i nade u spasenje samoizbora ...dogadjanje zla i osudjivanje Višnjeg usljed toga je apsurd i naše vulgarizovanje božjeg poslanstva ...samo ljubavlju i našom voljom prema spasenju osvajamo dobro a zlo satjerujemo gdje mu je i mjesto...

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 22 Мар 2011, 02:17

faraon@
.samo ljubavlju i našom voljom prema spasenju osvajamo dobro a zlo satjerujemo gdje mu je i mjesto.
..

A,sta ti mislis gde mu je mesto?..Pa tu gde je i dobro..jer,da nema zla ne bi postojalo ni dobra i obrnuto...jedno postoji zbog drugog ,da ne kazem proizilazi iz drugog...
Pitam se samo sta bude ako se dese ''dva dobra '' u jednome..gde je onda to zlo ...kada je recimo ljubav u pitanju...kada se ''duse izmesaju,usele jedna u drugu'',da li se zajedno sa njima u jednome skrije i ono demonsko i ceka....?

Htela sam pobeci ,a mogla sam samo da pobegnem u njega...

Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
sisarkica9
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 70
Придружен: 28 Мај 2010, 11:16

Порукаод sisarkica9 » 22 Мар 2011, 02:35

Nut пише:Pitam se samo sta bude ako se dese ''dva dobra '' u jednome..gde je onda to zlo ...kada je recimo ljubav u pitanju...kada se ''duse izmesaju,usele jedna u drugu'',da li se zajedno sa njima u jednome skrije i ono demonsko i ceka....?

Htela sam pobeci ,a mogla sam samo da pobegnem u njega...



tim mesanjem dusa se izmesa i dobro i zlo i iz jednog i iz drugog, nema se nad tim kontrola, zasto bi se demonsko krilo samo u jednom od to dvoje...

zasto si htela da bezis...i jesi li uspela da...?
We are not human beings having a spiritual experience. We are spiritual beings having a human experience. (Teilhard de Chardin)

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1617
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 22 Мар 2011, 21:20

Nut пише:faraon@
.samo ljubavlju i našom voljom prema spasenju osvajamo dobro a zlo satjerujemo gdje mu je i mjesto.
..

A,sta ti mislis gde mu je mesto?..Pa tu gde je i dobro..jer,da nema zla ne bi postojalo ni dobra i obrnuto...jedno postoji zbog drugog ,da ne kazem proizilazi iz drugog...
Pitam se samo sta bude ako se dese ''dva dobra '' u jednome..gde je onda to zlo ...kada je recimo ljubav u pitanju...kada se ''duse izmesaju,usele jedna u drugu'',da li se zajedno sa njima u jednome skrije i ono demonsko i ceka....?

Htela sam pobeci ,a mogla sam samo da pobegnem u njega...

Слика



...tanka je nit izmedju Dobra i zla u nama ili, tas jedan nosi jedno a drugi drugo, koje je u momentu jače ,- takvi smo ali Sloboda u nama je ta koja nas 'odredi' kamo ćemo jer, kako reče Swedenborg, 40. dana poslije smrti duša sama odredjuje sebi put a Dobro svakoj individui ni je dobro nekima smrad odgovara i Pakao kao odredište uzima...
Ako se borimo sa zlom tako predano možemo i sami zlim postati i samo nas može spasiti ljubav koja je duboko u nama zakopana ...prilaz je otvoren onoliko koliko smo mu mi,- otvoreni ...

Tako mislim u momentu a, Sensej , ne bih mogao izdraziti je misli imaju svoje tokove kao Delta u razdeltavanju !??

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1617
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 22 Мар 2011, 21:27

...mogla sam samo da pobjegnem u njega."
Sumnjivo, draga Nut ...sumnjivo...
Samim tim ,-a, mogla sam...oduzimaš sebi snagu Slobode ...možeš 'samo' ono što ,- HOĆEŠ !!

P.S.
- ako dodje ovdje , moja sestra Grešnica,
biće muke
kad budem propušten
izmedju obje ruke...

Ali ostajem pri svome, dva dobra nikad ne mogu se spojiti a priori nego se udobruju poslije ako do toga uopšte dodje...Dobro Dobru ne žuri jer, svako Dobro zna da je zlo kamuflirati se naučilo i sijanje apriorno ne prihvata dok ga ne dekodira a, često se desi da to drugo Dobro se narcisoidno razbjesni i nestane...mada je narcisoidnost osobina zla kako reče Skoti Pek...

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 23 Мар 2011, 22:48

sisarkica9 пише:
Nut пише:Pitam se samo sta bude ako se dese ''dva dobra '' u jednome..gde je onda to zlo ...kada je recimo ljubav u pitanju...kada se ''duse izmesaju,usele jedna u drugu'',da li se zajedno sa njima u jednome skrije i ono demonsko i ceka....?

Htela sam pobeci ,a mogla sam samo da pobegnem u njega...



tim mesanjem dusa se izmesa i dobro i zlo i iz jednog i iz drugog, nema se nad tim kontrola, zasto bi se demonsko krilo samo u jednom od to dvoje...

zasto si htela da bezis...i jesi li uspela da...?


Ne krije se ono u jednoj osobi...nego u retkim ljubavima, postoje dva tela , i dusa jedna...zar ne..?...Obe duse se u vrtlogu strasti .. pozudno usele jedna u drugu... i cine celinu...ali svakako ono demonsko ,koje postoji kao nalicje andjela negde cuci i ceka...neko svoje vreme...

Htela sam da bezim,da bih sacuvala ljubav...Od siline osecanja,ne mogu nikuda, do, ''pobeci u njega''...

....''Ja njemu:''Zelim da pobegnem od tebe''a,on veli:''Mozes pobeci samo u mene i tu se skriti''...(Ponekad pozelimo kada su jake ljubavi u pitanju da se oslobodimo ,jer se u takvom stanju,cesto osecamo slabo i ranjivo...nedostaje nam ona snaga karakteristicna za one koji su isplivali.....izronili iz dubina ,pogotovo,ako je pretila opasnost da se udave...ali nismo sposobni, da usled siline osecanja, tako nesto i ostvarimo....pa,pobeci u nekoga ili u nesto, bi zapravo znacilo''nesposobnost odupiranja takvoj ljubavi''...)...

Da pomognem...nije mi se ovo dogodilo,ali mozda hoce..verujem da se i na taj nacin, bezuslovne(za mene jedino prave ), ljubavi desavaju...

Слика
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 23 Мар 2011, 23:04

Faraon@
...mogla sam samo da pobjegnem u njega."
Sumnjivo, draga Nut ...sumnjivo...
Samim tim ,-a, mogla sam...oduzimaš sebi snagu Slobode ...možeš 'samo' ono što ,- HOĆEŠ !!
...

Kako da ne...

Vala sumnjam ,kada su ljubavi u pitanju..eno napisah tamo gore,pa dragi prijatelju procitaj....moze to moze..kada si 'citav''..Ali u pravoj ljubavi, retko je ko sasvim citav...kada bi uvek bilo''mozes samo ono sto hoces''..jos bi veca zla ovaj jadan i tuzan svet zadesio..i ovako lelecu i kukaju nad svojom sudbinom..naravno i ja sa svima njima...Covecanstvu je dato unapred i jos odavno,da pati i zivi u muci i bolima ,jer je palo,gresno i nistavno bice...i da sada ne raspredam dalje...
Mnogo puta hoces,ALI NE MOZES...(kad je ljubav u pitanju...)

Shvatio si dragi moj...dakako jesi...

Evo jedne lepe pesmice...

LJUBAVNA PESMA

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Rajner Maria Rilke


http://www.youtube.com/watch?v=gzxMhvOKlqg
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1617
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 24 Мар 2011, 02:27

Nut пише:Faraon@
...mogla sam samo da pobjegnem u njega."
Sumnjivo, draga Nut ...sumnjivo...
Samim tim ,-a, mogla sam...oduzimaš sebi snagu Slobode ...možeš 'samo' ono što ,- HOĆEŠ !!
...

Kako da ne...

Vala sumnjam ,kada su ljubavi u pitanju..eno napisah tamo gore,pa dragi prijatelju procitaj....moze to moze..kada si 'citav''..Ali u pravoj ljubavi, retko je ko sasvim citav...kada bi uvek bilo''mozes samo ono sto hoces''..jos bi veca zla ovaj jadan i tuzan svet zadesio..i ovako lelecu i kukaju nad svojom sudbinom..naravno i ja sa svima njima...Covecanstvu je dato unapred i jos odavno,da pati i zivi u muci i bolima ,jer je palo,gresno i nistavno bice...i da sada ne raspredam dalje...
Mnogo puta hoces,ALI NE MOZES...(kad je ljubav u pitanju...)

Shvatio si dragi moj...dakako jesi...

Evo jedne lepe pesmice...

LJUBAVNA PESMA

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Rajner Maria Rilke


http://www.youtube.com/watch?v=gzxMhvOKlqg



...jakima je darovano
darove drugima
da daju
a sebi savijalište
u očaju
...vrijednima samo
oduzeti se može
zašto je to tako
objasni mi
Bože...

...
http://www.youtube.com/watch?v=i8XbpOrl ... re=related

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 13 Апр 2011, 02:29

Писмо индијанског поглавице америчком председнику

Председник Сједињених Америчких Држава Френклин Пирс (на функцији од 1853-1857.г.) понудио је 1854. године да држава откупи велики део индијанске земље, а индијанском народу је обећан резерват. На ту понуду је добио одговор од поглавице Сиетла. Овај говор се убраја међу најлепше и најдубље мисли које су икада изречене о природи, човековом месту у њој и животној средини уопште.

"Када велики поглавица из Вашингтона шаље свој глас да жели купити нашу земљу - превише од нас тражи.
Како може да се купи небо и топлина земље? Тако нешто сасвим нам је страно. Ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде. Па, како их можете купити? Сваки је делић ове земље свет мом народу. Свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа. Сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека. Када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот. Наши мртви никад не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека.
Део смо земље и она је део нас! Мирисне траве су нам сестре. Јелен, пастув, велики орао - браћа су нам.
Стеновити врхови, сочни пашњаци, топло мустангово тело и човек - све припада истој породици. Када велики поглавица из Вашингтона шаље свој глас да од нас жели да купи нашу земљу - превише од нас тражи. Велики поглавица поручује да ће нам наћи место на којем ћемо лепо живети. Он ће нам бити отац - ми њему деца. Размотрићемо ту понуду да купите нашу земљу. Али, то неће бити лако. Ова нам је земља света. Ова блистава вода што тече рекама и брзацима није само вода, већ и крв наших предака. Ако вам продамо земљу морате знати да је ова вода света, морате рећи својој деци да је света. Да сваки одраз у бистром језеру казује догађаје и успомене из живота мог народа. Жубор воде - глас је оца мога оца. Реке су наша браћа - утољују нам жеђ. Реке носе наше кануе. Хране нам децу. Продамо ли вам ову земљу, морате се сетити и учити своју децу да су реке наша, а и ваша браћа. Зато рекама морате пружити доброту какву бисте брату пружили.
Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исти као и било који други. Он је странац што дође ноћу и одузме земљи све што му треба: земља му није брат већ - непријатељ. Када је покори он креће даље. Оставља за собом гробове својих отаца и не мари због тога. Одузима земљу својој деци и није га брига. Гробови његових отаца и земља што му децу роди - остају заборављени. Према Мајци - Земљи и према Брату - Небу односи се као према стварима што могу да се купе, опљачакју, продају попут стоке или сјајног накита. Његова ће похлепа уништити земљу и за собом оставити праву пустош.
Не знам! Наш се начин живота разликује од вашег. Од погледа на ваше градове црвеног човека заболе очи. То је можда зато што је црвени човек дивљи и не разуме ствари. У градовима белог човека нема мирног човека, нема мирног кутка. Нема места на којем би се чуло отварање лишца у пролеће или дрхтај крила мушице. Можда зато што сам дивљи - једноставно не схватам. Бука ми вређа уши. Шта вреди живот ако човек не може чути крик козорога или ноћну препирку жаба у бари? Ја сам црвени човек и не разумем много...
Индијанац воли звук ветра када се поиграва површином мочвара. И мирис поветарца освежен поподневном кишом или боровином.
Највеће благо црвеног човека је ваздух. Све живо дели исти дах - животиња, дрво и човек. Свима је тај дах потребан. Бели човек као да не опажа тај дах који удише. Попут неког ко је дуго на самрти, не осећа смрад. Продамо ли вам земљу морате да се сетите да вам је ваздух драгоцен, да ваздух дели свој дах са свим животом који одржава. Ветар што је моме деди дао први дах - прихватиће и његов последњи издах. Ако вам продамо земљу, морате је чувати као светињу. Као место на којем ће и бели човек моћи да удахне ветар заслађен мирисом пољског цвећа. Размотрићемо вашу понуду да купите земљу. Одлучимо ли да пристанемо, захтеваћемо да испуните овај услов: бели човек мораће да се понаша према животињама овог краја као према својој браћи! Дивљи сам и не разумем другачији живот. Видео сам по преријама хиљаде бизона које је бели човек убио, пуцајући из јурећег "ватреног коња". Дивљи сам и не разумем како гвоздени коњ из којег сукља дим може бити важнији од живог бизона, којег ми убијамо само да бисмо преживели. Шта је човек без животиње? Кад би животиње нестале, човек би умро од велике усамљености духа. Шта год задеси животиње, убрзо снађе и човека. Све је у свету повезано.
Мораћете учити своју децу да им је под ногама пепео наших дедова. Да би поштовали земљу, рећи ћете им да је земља богата животом наших предака. Мораћете да учите вашу децу, исто као што и ми учимо нашу - да нам је земља мати. Шта снађе земљу - снађе и њену децу. Пљује ли човек на земљу - пљује на себе самога. Земља не припада човеку - човек припада земљи. То добро знамо. Све је у међусобној вези, као што је породица крвљу сједињена. Све је повезано.
Није човек творац разбоја живота, већ је само влакно у њему. Што учини са разбојем - чини са собом. Чак ни бели човек чији Бог иступи и говори с њиме као пријатељ са пријатељем, неће избећи заједничку судбину. Можда смо ипак браћа. Видећемо!
Једно знам сигурно, а то ће бели човек једном морати да схвати: наш Бог је исти Бог. Можете мислити да њега можете поседовати, као што се спремате да узмете целу нашу земљу. Али, нећете! Он је Бог људи и његова је милост једнака и за црвеног и за белог човека. Ова је земља њему све. Оскрнавите ли је, исто је као кад презрете његовог Створитеља. Белог ће човека нестати, можда и пре осталих племена. Прљате сами свој лежај и једне ноћи удавићете се у сопственом измету. У свом настојању горећете у огњу Бога који вас је довео овамо и с неком необјашњивом намером дао вам власт над овом земљом и црвеним човеком. Таква судбина се нама чини бедном.
Не разумем зашто се убија бизон? Зашто се кроте дивљи коњи? Зашто је у дубини шуме толико људског смрада? Зашто је поглед на зелене брегове поцепан жицама што говоре? Где су јелени? Нема их више. Где је орао? Одлетео.
Правом живљењу је крај. Почиње борба за опстанак..."

Корисников грб
ignja
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 6276
Придружен: 20 Мај 2010, 10:38
Место: tamo daleko

Порукаод ignja » 18 Јун 2011, 14:22

Jedan mladić je otišao kod svog duhovnog učitelja i rekao mu: “Učitelju, ti si me savjetovao da stalno ponavljam u mislima frazu, ‘Ja želim radost u svome životu!’ Tu rečenicu izgovaram svaki dan mnogo puta, a radosti u mome životu niti je bilo, niti je ima. Ja sam i dalje jednako usamljen kao što sam i prije bio. I šta sada da radim?”

Mudri učitelj je tiho položio ispred mladića predmete koji su mu prvi dopali ruke – kašiku, čašu i svijeću – i upitao ga:
- “Reci mi, šta bi želio da imaš od ovih predmeta?”
- “Kašiku” – odvrati mladić.
- “Izgovori to sada pet puta.” – zatražio je starac.
- “Ja hoću kašiku. Ja hoću kašiku…” – ponovi učenik pet puta.
- “Eto, vidiš li”, reče mu učitelj, “možeš ponavljati i pet miliona puta na dan da hoćeš kašiku, ali je nećeš imati. Treba da pružiš ruku i da je uzmeš! Same riječi nisu dovoljne, treba nešto i da uradiš.”
Share324
КUPUJEMO STVARI, KOJE NAM NE TREBAJU
SA PARAMA KOJE NEMAMO
S JEDNIM JEDINIM CILJEM
DA FASCINIRAMO LJUDE KOJE NE VOLIMO