Intervju oca Tadeja

Уредник: gresnica

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 03 Дец 2007, 01:29

Истина. Старац Тадеј је био под Острогом код свог духовног чада, оца Јоила, игумана Острошког и чувара ћивота Светог Василија Острошког Чудотворца и старешине женског манастира Ћириловац. Због здравља је морао да оде одатле.
Много ти се радујем, јер душу моју веселиш, фараоне. Слава Богу.

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1631
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод faraon » 05 Дец 2007, 16:33


Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 07 Дец 2007, 01:02

Има, роде, још како, Бог зна. Али Господ је нада моја и Спас.
Преподобни оче Тадеју, ако си стекао милост пред Богом, моли Бога за нас.

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1631
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод faraon » 08 Дец 2007, 11:44


Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 10 Дец 2007, 22:52


Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1631
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод faraon » 13 Дец 2007, 17:59

Kad bi se svi oni koji se ogrijesise o mene , ovako kao ti ogrijesili ,- ja bih bio jedna od srecnijih osoba koje hodaju ovom nasom staricom Zemljom o,- ''Gresnice "

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 16 Дец 2007, 11:17

Vladeta Jerotic - Duhovni razgovori

OTAC TADEJ

Razgovori u manastiru Tumanu od 1978. do kraja 1981. godine

U manastiru Tumanu, koji se nalazi udaljen nekoliko kilometara od Golupca, zenskom manastiru sa pet monahinja, duhovnik je iguman Tadej. Osvojio me vec posle nekoliko recenica koje smo izmenili u basti manastirskog konaka u kome stanuje. Rodjen je 1914. godine, od mladosti je monah, boravio je vise godina u manastirima u Peci, Gornjaku, Vitovnici, dok nije dospeo u ovaj manastir. Omanji rastom, suvonjav, prosede, skoro vec sede brade i kose, blagih kestenjastih ociju, razgovara smireno i vedro. Oseca se da je necim ispunjen, sto iz njega zraci i sto ljude privlaci, sa zeljom da budu u njegovoj blizini.
Govorili smo, najpre, poduze o bolestima, o raku narocito. Bio je ovog leta u Prolom banji, pored Kursumlije, koja je vec izlecila nekolicinu od raka. O jednom pacijentu koji je imao rak nosa, u vec poodmakloj fazi, otac Tadej prica da je posle nekoliko meseci provedenih u banji, od raka ovog bolesnika ostao, takoreci, samo oziljak. „Treba, naravno, i verovati u lekovitost banjske vode“, kaze otac Tadej, „u ciju stvarnu vrednost nema razloga da se sumnja. Od svega je najvaznije kako bolesnik prima istinu o svojoj bolesti. Da ne ulazimo u haoticnost emotivnog zivota ljudi koji su dobili rak, veoma je znacajno da saznanje o bolesti prime mirno. Ako se bolesnik ne uplasi i ne uznemiri, rak nece brzo rasti, ili nece uopste da raste. Naprotiv, emotivna uznemirenost, preterana briga i strah ubrzavaju rast raka. Ako neko moze jos i da se upita za dublji smisao nastanka svoje bolesti, bice na najboljem putu moguceg izlecenja, ali sto je vaznije – ispravljanja krive staze dotadasnjeg zivota“. Setio sam se skorasnjeg citanja referata japanskih lekara koji su oni izneli na Svetskom kongresu psihosomaticara u Rimu. Saopstili su istorijat desetorice bolesnika sa rakom, uglavnom u poodmakloj fazi bolesti, koji su, osim dvojice, bez ikakvog lecenja izgublili svoju bolest i posle duze od deset godina, od kada je bolest bila histoloski dijagnostikovana, ostali zdravi. Skoro svi ovi bolesnici bili su religiozni ljudi, svi su znali od cega boluju, svi su ovo saznanje primili mirno, a vecina i kao znak potrebe za korekcijom dotadasnjeg zivota. Otac Tadej kaze da je prelest najteza covekova bolest i posto je svaki covek sklon prelesti, telesne bolesti su popravljaci i opominjaci covekovi. Covek se buni protiv bolesti, sklon je roptanju i odbijanju davanja smisla bolestima, pa ipak, zdrav covek, potpuno i uvek zdrav covek, lakse gubi vezu sa Duhom nego bolestan.
Druga cesta tema nasih razgovora bila je covekova teznja i ceznja prema Bogu i duhovnom usavrsavanju. Otac Tadej, slicno ocu Justinu Popovicu, misli da nije potrebno prihvatiti ideju reinkarnacije, jer se svaki covek usavrsava posle smrti pocevsi od onog stepena svoga duhovnog uzdizanja do koga je dospeo na zemlji. „Nema nikakvog spavanja do Strasnog Suda, kao sto uce neki sektasi. Kako Duh moze spavati? On je neprestano budan i aktivan. Nase telo nije u stanju da prati Duh u ovoj aktivnosti, otud dolazi san, za vreme koga se telo na izvestan nacin izdvaja od Duha i prepusta odmoru i oporavljanju. Za to vreme Duh je u svome svetu. On moze tamo doci u dodir sa umrlim duhovima ili duhovnim svetovima uopste. Retko se desi da se covek ujutru necega seti. Ima, naravno, i obicnih snova koje proizvodi tkanje duse. Ono cime se dusa u budnom stanju najvise bavi, to se i nocu, kao na filmu, odvija.
Tesko je Bogu da nam se javi kada je covek kao razbijeno ogledalo u kome se i duhovne poruke razlicito i uvek fragmentarno prelamaju. Svaki primi onoliko koliko moze i onako kakvo mu je razbijeno ogledalo sa kojim vec dolazi na svet. Hristos je dosao na Zemlju da bi nase ogledalo opet postalo celo i tako celovito primalo Boga. Naravno da mnogi ne mogu da pojme Boga, niti da Ga potpuno u sebe prime. Nase telo ovakvo kakvo je sada, nije u stanju da izdrzi Svetlost. To je moguci razlog zasto su svetitelji koji su se celog zivota borili sa iskusenjima i izborili, dobivsi prosvetljenje, dosta brzo posle toga prosvetljavanja, selili u drugi svet. Velika je njihova radost tamo, jer saosecaju, i u ljubavi klicu sa ostalim slicnim dusama koje slave Boga, a pri svemu tome zadrzavaju svoju licnost, nikako ne na sebican nacin, kako je jos uvek odrzavaju na Zemlji i duhovni ljudi. Um, volja i srce postali su u prosvetljenih ljudi jedno; oni su, inace, najcesce, razdvojeni u coveku, otud i brojne nevolje covekove u zivotu. Kod velikih duhovnika nije to vise samo spoljasnja svetlost koja im se Blagodacu povremeno ukazuje, vec ona mnogo dublja i trajnija, unutarnja svetlost, koja se od srca penje i ispunjava celog coveka. Ova svetlost je Ljubav i samo sa Ljubavlju je covek najblizi Bogu koji je susta Ljubav. Covekovo usavrsavanje i priblizavanje Bogu vecito je, jer je Bog ne samo nesaznajan i nepojmljiv, nego i nedokucen. U ljubavi, medjutim, mi smo najblizi i najsigurnije sa Bogom. Dodir sa Duhom je munjevit, nas pojam vremena nema nikakvog znacaja u duhovnim hijerahijama. A ove hijerarhije postoje; u Jevandjelju je receno: „Mnogo je stanova u kuci Oca moga.“ Prema stepenu duhovnog postignuca ovde, dobijamo posle smrti odgovarajuci stan i srodne duse sa kojima tamo dalje zivimo. Nije svejedno sta je ko zeleo i za sto se borio na Zemlji. Duhovan covek borio se za duhovno, za izlaz na nebo, telesan covek borio se za zemaljsko. Izgleda u prvi mah da je mala razlika izmedju nekoga ko je verovao u ideju pravde ovde na zemlji, za nju se borio, za ovu ideju polozio cak i zivot, i nekoga ko je verovao u nebesku Ideju i nebesku pravdu koja se nikada ne ostvaruje ovde na zemlji. Razlika je ipak velika, pa zato i pored prividne vere, postenja i zrtve nekoga ko trazi pravdu na zemlji, on i posle smrti produzava da zeli pogresno, i naci ce se u pogresnom drustvu. Srodne duse se traze i ovde i tamo. Kada nadjete neku srodnu duhovnu dusu ovde, ostanite sa njome, jer je velika radost druziti se sa istomisljenicima.“ Kada sam na ovo primetio da se kaludjeri u nekom brojnom manastiru ne slazu bas najbolje medjusobno, otac Tadej se nasmejao i uzvratio da je to tacno, ali da je to zbog toga sto su oni samo prividni istomisljenici. „Vecina i u manastiru zadrzava svoje navike, egoisticke ciljeve i zelje. Otud su mnogi svetitelji odlazili iz manastira i povlacili se u usamljenost isposnica.“ Da li je to bilo pogresno, ili je pogresno ostati sa monasima u manastiru, upitao sam. „Ovo su hteli da saznaju i sami duhovnici i dobili su iz duhovnog sveta odgovor da su oba puta ispravna – kada je duh Ljubavi prisutan“.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 16 Дец 2007, 11:18

Na moja direktna pitanja, otac Tadej nikada ne odgovara direktno, sto je, naravno, jedino ispravno i mogucno, vec odgovara preko pouka iz zitija svetaca. Tako je bilo i sa mojim pitanjima ko iskusava coveka: Bog ili on samog sebe, pozivajuci se na protivrecnost iz poslanice apostola Jakova („Ni jedan kada se kusa da ne govori: Bog me kusa…“) i 135. psalma, kao i iz jos nekih delova Starog Zaveta. Otac Tadej, slican u tome skoro svim pravoslavnim duhovnicima koje sam upoznao, vise je sklon da veruje u vecu aktivnost i delatnost duhovnog sveta oko nas, i dobrog i zlog duhovnog sveta, nego onog u nama. On smatra da unutrasnje stanje covekovo, ono sto sto bi se zvalo „dusevna delatnost njegova“, pogoduje, privlaci i cini aktivnim odgovarajuce duhovne moci. Nisam uspeo da shvatim sta misli otac Tadej o ljudskoj slobodi, narocito o stanju danasnjeg evropskog coveka i velikom cutanju, cak bih rekao povlacenju i cekanju duhovnih sila pred slobodnom odlukom tog evropskog coveka pred duhovnim svetom. Ima, izgleda, u shvatanju nasih pravoslavnih duhovnika jos uvek neceg decijeg – paternalistickog u njihovim pogledima na coveka, rekao bih nekada, prvenstveno u pogledima na naseg coveka, koga, pomalo, izjednacavaju sa opstim covekom. Treba li da napomenem da otac Tadej nije skolovan covek, jedva da je zavrsio monasku skolu, sto ne znaci da nije voleo da cita knjige, iako ne preterano. Ono sto govori, pre bi se reklo da je plod njegovog unutarnjeg sozercanja, nego posledica knjiga.
Jednog dana pesacio sam sa ocem Tadejom od manastira Tumana do isposnice starca Zosime Sinaita iz 14. veka koji se, prema tradiciji, podvizivao u ovom kraju. Usput smo razgovarali o raznim pitanjima „izmedju neba i zemlje“. Sluteci da se mucim „prokletim pitanjima“ o poreklu zla, o tome zasto pravednici stradaju, a gresnici uzivaju, i slicno, otac Tadej govori kako um covekov ne moze da primi i shvati ono sto ga prevazilazi. Ako ipak nesto moze da razume od „onostranog“, onda on to dobija samo kad je smiren. Navodi pri tome reci Hristove Nikodimu, ciji je smisao: Ako ne razumes zemaljske stvari, kako ces razumeti nebeske! „Covek mora dostici svetiteljski lik da bi mu se nesto otkrilo“. Tako se, na primer, otkrilo svetom Nilu Mirotocivom, koji je ziveo u 17. veku, da ce se antihrist roditi u jevrejskom narodu i to neprirodnim putem, od jedne device (mi bismo danas rekli da ce to mozda biti put vestackog osemenjavanja – primedba V. J. ). Dalje je predskazivao sv. Nil da ce se antihristova slika pojaviti svima, i to slika koja govori, sto lici na sliku sa televizijskog ekrana. Bice umiljat kao jagnje, mnoge ce privuci, sve dok ne dobije vlast. Zatim je prorekao da ce kardinali ustati protiv pape, a da ce monastvo isceznuti, jer ce se i ono iskvariti. Znake sklonosti materijalizmu kod monaha, sv. Nil je uocio vec u svoje vreme u Svetoj Gori. Na primer, zelja za posedom, ili kritikovanje monaha medjusobno. A staro monasko pravilo dobro je poznato: sta god tvoj brat monah u manastiru uradio, ne obracaj paznju, nije tvoje da ga opominjes ili kritikujes.
Sveti Petar se tri puta odricao Hrista, a sveti Toma je trazio da dodirne rane vaskrslog Hrista, da bi nam bilo lakse kada i danas na isti nacin odricemo Hrista ili ne verujemo.
Hristove reci: Mnogo je stanova u kuci Oca moga, znace, prema ocu Tadeju, da postoje bica u univerzumu razlicitog stupnja duhovne zrelosti. „Ne treba misliti da neka od ovih bica nisu u stanju da se materijalizuju i da nam se kao takva pojavljuju i uce nas duhovnim istinama. Naravno da postoje i demonska bica na razlicitom stupnju zla. Covek kao slobodno bice bira i odlucuje. Ono sto on misli i kako misli, izaziva treperenje u vasioni, on privlaci ili odbija nevidljiva bica nacinom i jacinom svojih misli. Kosmos je ogromna centrala misli. Moramo biti ispunjeni dobrim mislima da ne bismo dali mesta rdjavima. Demonska bica, posle Hrista, ne mogu da nanose zla nebu, ostala im je samo zemlja i covek. Na coveka ona deluju ne samo direktno, nekad preko umrlog koji se pokazao spremnim da posluzi kao neka vrsta kanala demonskog delovanja na nekog zivog coveka. Takvih priprema imao sam u monaskoj praksi“.
Otac Tadej prica da kada se spremao da ide u monahe kao mlad covek, rekli su mu da ima idealne poglede na monastvo i da ih jedino, mozda, moze da ostvari u muskom ruskom manastiru Miljkovu. Tamo je zaista otisao i susret sa ruskim monasima, od kojih su neki direktno dosli iz cuvenog manastira Optina – pustinja u Rusiji, bio je odlucujuci da je postao i ostao monah. Danas je monastvo svuda u opadanju, misli o. Tadej, kod nas narocito, jer je propustena izvanredna prilika izmedju dva svetska rata da se nesto vise ucini za podizanje vere u narodu, kao sto je ova prilika iskoriscena u Rumuniji, u kojoj danas i komunisti krstavaju decu. Umesto da rade na veri, neki nasi svestenici su se pre rata bavili politikom i tako pruzali los primer narodu.
Kada sam jednom ispricao ocu Tadeju o sve naglijim smenama svoga dusevno-duhovnog raspolozenja, napravio je poredjenje sa „priblizavanjem neprijateljskoj vojsci kada su okrsaji sve cesci i sve zesci“. „Ali kada naidje „taman period“, najvaznije od svega je „odbiti ponudu“. Jer, ako se ova ponuda negativnih misli samo jednom prihvati, pocinje borba koja moze da se pretvori u dugu borbu sa neizvesnim ishodom. A ako se odbije, borba uopste ne nastupa, negativne sile se povlace, a iskustvo je steceno. „Tamni periodi“ dolaze zbog popustanja ili dopustanja Bozijeg da bismo stekli iskustvo. Kako cemo razumeti nevolje drugih ljudi ako nismo i sami katkad u nevolji! Sto je nevolja veca, sve vise uvidjamo da nista ne mozemo bez Boga. Covek je duboko palo bice. Nikakvi zakoni nisu bili dovoljni da coveka spasu. Trebalo je da sam Bog sidje na zemlju i da nam zauvek ostavi Hrista, koji nam pokazuje put spasenja“.
Kada se treba boriti protiv gneva? Na ovo pitanje dosao je sam otac Tadej u razgovoru, kao da je znao da je to problem koji sam mislio da mu postavim. Naveo mi je primer dvojice Svetogoraca koji su se cetrnaest godina morali boriti protiv iskusenja gneva. Jednom se od njih pojavio sam Hristos i rekao mu da se gnev pobedjuje odricanjem zelja i svoje volje. Otac Tadej kaze da se mi gnevimo, ili zbog toga sto nam se ne ispunjavaju zelje, ili sto sebe izdizemo nad onim na koga se gnevimo. „Ako prestanem da se postavljam prema ljudima kao sudija i kao neko ko je vredniji, gneva nece biti. Isto je tako i sa nasim nemirima. Nemirne misli izazivaju haoticno stanje kod drugih ljudi sa kojima dolazimo u dodir. Moramo nauciti da vladamo svojim mislima, da unosimo red u njih, onda nam nece moci da naude nemirne misli drugih ljudi. Treba da se ucimo jednostavnosti i prostoti Hristovoj. Kad negde hocemo da idemo i nekoga posetimo pa unapred mislimo da cemo mozda smetati, onda nasa poseta nece ispasti kako treba, jer vec dolazimo sa zbunjujucim mislima koje ce proizvesti negativno dejstvo na onoga kome idemo.
Nema smirenja dok se srce ne umiri i ne pocne bestrasno da prima utiske spolja. Ovakvo stanje nije lako postici i ono ne znaci neosetljivost prema bolovima i patnjama drugih ljudi, vec samo prema sopstvenim prohtevima koji i dalje izazivaju nasu patnju. Kako sebe lisiti sebe, a dalje ostati za bolove ljudi i sveta? Samopregorevanjem.
Istorija ipak ide svome kraju. Vec bi davno nastupila Apokalipsa i Strasan Sud da nije molitava vernih koji odlazu ovaj cas. Postoji tradicija da je vec sesti vek posle Hrista bio kritican za mogucnost kraja. I tada su molitve svetih ljudi odlozile kraj. Sto vreme bude dalje odmicalo, sve ce manje biti pravih hriscana, sve manje usrdnih molitava i sve manje mogucnosti da se kraj dalje odlaze. Nevernicki talas danasnjice nece postedeti nijednu drzavu. Ne mozemo vise ocekivati da ce neka zemlja, pa neka to bude i pravoslavna Rusija, zasijati svetloscu spasenja za sve ljude. U Rusiji, u kojoj sam bio pre dva meseca, vlada i dalje veliki pritisak na crkvu i veru. Ovaj pritisak pomaze da ljudi postanu ili ostanu verni, tako se i spasavaju. Ali zlo satane ovladalo je Rusijom, kada vise i ne bude sadasnjeg rezima kojim je sve veci broj ljudi nezadovoljan, ne znaci da ce doci hriscanska vlada. I pravoslavna Grcka sve je vise ugrozena, tesko da ce odoleti uticaju Zapada koji je smisljen. Cela civilizacija danas ide na odvracanje paznje coveka, narocito mladog coveka od sebe, pogleda unutra, u svoje srce, u svoje stvarne vrednosti. Materijalna kultura ga odvraca od toga pogleda nudeci mu neprestane zabave i brige spolja. Tako duhovne vrednosti krzljave.
Stari Zavet uci da je od bitnog znacaja stanje duse u trenutku smrti. Pokajana dusa, kao ona razbojnicka na Golgoti, bez obzira na ucinjena zla dela u toku zivota, odlazi pravo u vecnost, u krilo onih duhova koji po svome duhovnom savrsenstvu odgovaraju stepenu pokajanja onog razbojnika. Otac Tadej nije sklon „merenju dusa“, makar to bilo i na terazijama arhangela Mihaila. „Dusa koja je cinila dobra dela u zivotu, ako je od Dobra otpala, makar to bilo i kratko vreme pred smrt, ne moze da „racuna“ na blazeno stanje s one strane. Tako isto nije dobro ako dusa koja nije dovoljno prociscena, umre u snu, jer se „film“ sna odvija najcesce negativno, pa sa takvim negativnim slikama ona odlazi sa ovoga sveta“. Pitam oca Tadeja da li u Novom Zavetu ima korekcija ovakvom, po mome misljenju, veoma strogom procenjivanju stanja duse u momentu umiranja, strogom narocito u odnosu na ucenje o reinkarnaciji i karmi u istocnjackim religijama. Otac Tadej ne nalazi ni u Jevandjeljima nesto bitno drugo. Osim mitarstva kroz koja prolaze sve hriscanske duse. Zasto samo hriscanske? Za nehriscane kao da vaze, prema ocu Tadeju, drugacija „pravila“ posle smrti. On kaze da je dobrim nehriscanskim dusama data mogucnost posle smrti da se priblize i upoznaju Hrista koga nisu imali prilike da upoznaju za zivota.

Корисников грб
sensej
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1236
Придружен: 13 Дец 2005, 21:35
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод sensej » 16 Дец 2007, 19:28


Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 17 Дец 2007, 00:40

Да, уистину, право си рекао; али вредно је помена да се не спашавају само људи који су у монаштву. На спасење, као свадбу Јагњетову, смо позвани сви, свако у својој "униформи", тј. оделу. У чему се ко затекне, у ономе ће му се судити. Само Бог премилостиви зна колико је светих посијано на нашим гробљима. Нека им је вечни помен и мир и радост у Духу Светоме, како би то наш вољени Старац Тадеј рекао.
Иначе, за оне који не знају, књига оваквог назива, [b]"Мир и радост у Духу Светоме"[/b], може да се нађе у продаји. То је зборник старчевих духовних поука, беседа а исто тако је приложено и понешто из његовог богоугодног живота.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 17 Дец 2007, 20:21

RAZGOVORI U MANASTIRU VITOVNICI OD 1982. DO 1992. GODINE

U jesen 1981. godine otac Tadej je presao u manastir Vitovnicu, na kraju istoimenog sela u kome je inace rodjen. Nije pricao o razlozima prelaska kada smo ga prvi put posetili u novom manastiru. Ovde je za sada zadovoljan, izgleda smireno i fizicki krepko. Na moje pitanje kako se oseca, otac Tadej odgovara recima, vec davno pokojnog studenickog starca Teoktista, koji je na istovetno pitanje oca Tadeja odgovorio: „U mladosti sam se dosta napasao, sada prezivljavam (prezivam)“. Otac Tadej kaze da sve pocinje od misli, njihove promenljivosti i nestalnosti. Negativne misli koje se svima javljaju, treba sto pre odstranjivati od sebe, jer kada se „spuste“ u srce, dohvate osecanja i sa njima se pomesaju, postaju opasnije i teze za odstranjivanje. Ako im se na kraju jos pridruzi i volja, slobodna odluka coveka da ovakvu negativnu mesavinu misli sa osecanjima i dalje u sebi odrzava, neguje i cak pretvori u akciju, greh je vec uveliko zacario u coveku i sve ga je teze otkloniti. Pricao je, zatim, i o sebi. Kako je jos kao decak shvatio da kada se na odredjen nacin igrao, a u igru su mu se mesale druge misli i brige, igra nije bila dobra, niti je njome bio zadovoljan. Vec tada je je odlucio da kada odraste, usmeri svoje misli samo u jednom pravcu, i to u onom u kome sam zazeli. Ovo iskustvo i ova odluka neocekivano su mu pomogli kada je postao iskusenik u manastiru Miljkovu, u prvoj mladosti. Ubrzo po dolasku u manastir neko od ruskih monaha, kojih je bilo dosta u manastiru, na celu sa velikim duhovnikom igumanom Amvrosijem, covekom „punim ljubavi“, objasnio mu je prostim jezikom sta znaci „Isusova molitva“. On je poceo da je primenjuje i posle relativno kratkog vremena on je njome ziveo; ona je bila neprekidno delatna u njemu, bez obzira sta radio. Nije ni shvatio kakvu je blagodat dobio. Kada je otac Amvrosije, relativno jos u dobrim godinama, umro, i kada je poceo mucan dogovor monaha o nasledniku, u koje su trazenje i njega uvukli, odjednom je izgubio dar stalne molitve, samo zato sto je briga oko naslednika bila i njega celog obuzela.
Једном, опет, пре доста година, док се подвизавао са искусним и добрим духовником, оцем Романом, снашао га је неки необичан телесни шок, наизглед без повода; необично јако је доживео како му душа напушта тело. Стигао је још да узбуђено замоли оца Романа да се усрдно моли за њега, да остане у телу, како би имао времена за покајање. Заиста, могао је на себи и своме стању да прати како је текла молитва оца Романа. Чим би овај попуштао у јачини молитве, опасност да душа напусти тело расла је, па га је преклињао да се усрдније моли. Тако је остао у животу.
Два пута, опет пре доста година, док је био духовник у Пећкој патријаршији, доживео је два јака нервна слома, када је читавим телом дрхтао, био у страху и општој слабости. Тада је разумео да мора да промени начин живота и да живи са што мање брига, нарочито о себи. Схватио је да се ми сви претерано бринемо за себе, а да само човек потпуно предан Вољи Божијој може да се осети лак, радостан и миран. Касније се увек трудио да све преда у руке Божије.„Гордост је велики порок људски, а како се он препознаје у човеку? По вређању других и нашој реакцији на њихово вређање. Кад год се осетимо погођеним, увређеним, када нам је неко нешто рекао или урадио што нам се не допада, без обзира да ли је тај човек у праву или није, у власти смо гордости“.
Марта 1987. године

Оцу Тадеју је седамдесет три године; не примећујем на њему никакве промене: благ, радостан, са свима исти, приступачан, гостољубив, уздржан, једном речи, хришћанин каквог замишљамо да би морао бити. У присуству оца С., жустрог свештеника из Г., и његове жене, дивне хришћанке пуне мира и разумевања, отац Тадеј прича о жустрини људског срца, у ствари, људској охолости која може бити ублажена, а душа приведена смерна Господу једино невољама и патњама. Говори, затим, о двема могућностима када Бог узима децу родитељима; или када је дете добро и кротко, када се родитељи, после његовог губитка, упућују на хришћански или још исправнији хришћански пут ( отац С. и М. изгубили су једно дете). Отац Тадеј наводи себе као пример, па каже да је целог живота био болешљив, а да је стварно почео да се осећа здравијим тек недавно, када се искрено помирио са смрћу. Тада је осетио како се немир унутрашњих органа, који су му причињавали тегобе смирио, а слаби органи почели су да се регенеришу. „Све оно што сам у животу сматрао да је била велика несрећа и невоља за мене, сада тек видим да је била благодат и да је изашло на добро“. Сећање на учињен грех не значи да грех није опроштен. То сећање је само повремена опомена да се не бисмо опет погордили. У ствари, човек је тај који себи не опрашта, а не Бог, и то опет због гордости. Иначе, сигуран знак да је грех опроштен јесте да се он не понавља, и да је човек у души миран. Није неважно како живимо последњих година нашег живота. Богоугодан живот у старости поништава младалачке грехе.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 17 Дец 2007, 20:23

Идеја о реинкарнацији наметнута је људима у Азији од стране нижих духова небеске хијерархије. Тиме је спречен долазак Христа у Азију, јер чему уопште долазак Христа Спаситеља у свет – ако има реинкарнација! Илузија о поновном откривању, тобож, познатих места и људи из прошлих живота (као код светог Јована Кронштатског), може да се објасни, путовањем нашег духа за време спавања који утисне виђене слике доживљеног при повратку у тело, а које слике могу, мада не морају, да оживе и после много година.
„И нехришћани који су живели честитим и побожним животом, биће после смрти примљени од Бога“ (прича оца Тадеја о арханђелу Рафаилу у апокрифној Књизи о Товији у Старом завету).
„Има људи који су од рођења кротки, благи и добри. То је и сва њихова награда од Бога. Много је више у свету жустрих и тврдовратих људи који морају проћи кроз многе невоље, али који сваком победом коју задобију над злом у себи, примају радост као дивну Божију награду“.
Отац Тадеј наводи пример стогодишње попадије са шеснаесторо живе деце (толико их је и родила). Једино што је тражио од ње њен муж када су се венчали, било је да не убија намерно плод.
„Јака вера у човеку неминовно изазива и тражи молитву, дугогодишња јака молитва, свакако, уроди љубављу. А циљ људског живота и није ништа друго него како очистити своје срце да оно пропева радошћу. Молитва срца води тако – радости срца. А радосном човеку ништа није тешко јер је пун љубави.
Немојте вређати и ожалошћавати своје родитеље! Не може ни вама бити добро ако су родитељи на вас љути или ожалошћени. Водићете онда дуг и некористан рат са собом, мислећи да водите рат са њима. И сада ми је жао што сам годинама мислио да мој отац није хтео да води довољно рачуна о нама деци. Било ми је криво што се оженио после мајчине смрти и добио двоје деце са другом женом, јер му је и друга жена умрла. А он се, јадан, женио да би имао жену у кући која би децу гледала. Због тог мог мисленог рата са оцем, годинама нисам могао духовно да напредујем. Ако су ти родитељи атеисти, а ти си верник, немој изазивати и дражити родитеље својом вером, већ се за њих моли и буди са њима благ. Немој ни разговарати о религији. Нема атеиста међу људима. Зар сваки човек не воли да живи и зар сваки човек не жели љубав и добро! А шта су друго живот, љубав и добро него Бог?
Људи питају како то да се у комунистичкој Русији још у цркви венчавају, крсте и опело се служи умрлима. У Букурешту, међутим, има четири стотине цркава и све су добро посећене. Православна вера је ухватила чврст корен у Румунији, нарочито у Молдавији. Постоје у манастирима монаси који су лекари, инжењери и других занимања и који пре подне иду на посао, а онда се враћају да остатак дана проведу у своме манастиру, у монашком послушању. Тамо постоје и богословије за девојке. Нема кризе монашког живота, ни мушког ни женског, у Румунији. Откуд све то? Само зато што је мисионарење свештеника и монахиња, које су биле образоване, било успешно између два рата. Монахиње су биле те које су училе просте румунске жене како се гаје деца, држи кућанство, али и како се моли. Отуд је у просеку румунски народ православно образованији од српског народа. Хришћанска вера учи човека смирењу, послушности, неопирању злу. Зато што су такви били, Румуни нису много страдали у Другом светском рату. Свака власт је од Бога, учи апостол Павле. Сувише смо брзо склони данас да одбацимо или потценимо ову апостолову реч. Ако нам се и не допада свака власт, ми не знамо зашто је она ту и какву нам добит припрема Бог баш преко такве власти.
Свети Јован Златоуст учи да свако зло потиче од нас самих, па тек онда од ђавола. Ако држимо ум свој будним и срце своје чврсто у вери, ђаво нема приступа у нама. Ђаво само излази у сусрет нашим сопственим злим помислима. Када смо завидљиви, гневни, мрзимо неког и то често или дуже времена, ми сами отварамо прозор свога бића за ђавола. Он даље храни ове грехе и ми се онда од њих не ослобађамо лако. Некад тако огрезнемо у неки грех да он постаје наша друга природа и тада нас само Бог може спасти, и од нас и од ђавола.
Сва природа је тајанствена, од биљке до птице и човека, јер је Бог у свему присутан. Он размиче мало завесу тајанства само ономе ко Га истински љуби, а то је најчешће човек чиста срца. Бог је несхватљива енергија, и човек носи у себи несхватљиву енергију. Када се усагласе те две енергије, какав рај већ овде на земљи, каква радост и свеобухватна љубав!
Само благост и љубав спасавају и човека и цео свет. Ништа се није никад постигло насиљем. Силом можеш само изазвати отпор и мржњу. Зар није тако у породици, широј заједници и у држави? Старац Амвросије, код кога сам у манастиру у Миљкову био млад калуђер, и сам ученик старца Амвросија у Оптина манастиру, био је необично благ игуман. Никад никог није кажњавао. Од нас тридесетак калуђера, већином Руса, а било их је свакојаких, био је један који се повремено губио из манастира, по седам дана пио, и опет се враћао у манастир. Ни њега није кажњавао.
Руско православље има нешто што је претерано видљиво. Рецимо, њихови басови у цркви, па и хорови. Није увек ту било духовности. Царска Русија осећала се сувише моћном, православље је добијало у вишим круговима празан спољашњи сјај. Данас је руско православље много дубље, јер је више унутрашње него спољашње. Народ руски је сачувао веру. Хоће и данас по Литургијама у Русији да се претера са певањем, али народ на то не обраћа пажњу него се моли. Тако, нису црквени великодостојници сачували православну веру под бољшевицима, већ прост народ“.
Причали смо мало и о недавном српско-хрватском рату и међусобном убијању невиних. Отац Тадеј, најпре, каже да је вишегодишње отворено или притајено потпиривање мржње једног народа против другог, све више личило на отворени позив Србима да се свете за усташке злочине у Другом светском рату. Знајући да су криви, многи Хрвати плашили су се освете, зато су се наоружавали и спремали су се не само за одбрану, већ и за напад. Увек су такве реакције у онога ко је крив и уплашен, али све се, ипак, одиграва, увек, по Промислу Божијем. „Невине жртве семе су покајања и чистијег живота оних који остану. Поука оваквих страшних догађаја такође је увек иста: на зло не може и не ваља узвратити злим. Последице су увек недогледне. Већ једна једина зла мисао човеку штети, и њему самом и његовој околини. Ако на зло не одговоримо добрим, ми вређамо и ожалошћујемо самог Христа“. Тим поводом отац Тадеј испричао ми је недавно свој сан. У некој великој цркви у којој целива иконе. Пред иконом Господњом појави се Сам Исус плачући. На његово питање зашто плаче, Исус одговара да је то због људи, који на зло одговарају злим.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 17 Дец 2007, 20:36


Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Duhovni razgovori - Vladeta Jerotic

Порукаод gresnica » 22 Дец 2007, 00:58

У МАНАСТИРУ ВИТОВНИЦИ 1994. ГОДИНЕ

Оцу Тадеју је осамдесет година, а откада одлазим код њега на разговор и молитве – седамнаест је година. Кад год угледам оца Тадеја како ми долази у сусрет при моме доласку у манастир Витовницу, увек ми се чини да се ништа није изменило у њему и на њему, од оног првог нашег сусрета у манастиру Туману пре седамнаест година. Пољубац у чело, осмех који обезоружава човека, који га лишава свега сувишног, ситничавог, рђавог. А мојим питањима упућеним овом дивном православном духовнику, питањима, некад и сувишним и незграпним и тешким, као да никад неће бити краја. Једном сам, истина, прочитао код неког хришћанског светитеља да нашим питањима о Богу, бесмртности, непрестаном усавршавању, збиља, нема краја и да се она настављају „с оне стране“, када пролазимо новим стазама развоја „из славе у славу“. Никад ме због мојих питања не опомињући, никад да им се добродушно насмеје, отац Тадеј на њих одговара ревносно, без застајања и размишљања, као да их је очекивао. То ми је и давало храбрости (или јачало моју дрскост?) да му постављам даља и све „тежа“ питања на која сам добијао одговоре који би ме умиривали, неки одговори трајно, неки – за неко време. Ево тих неколико „питања - одговора“ из већ брзо прохујале 1994. године,
Може ли се човек спасти ван цркве?
Небеске цркве не може, али земаљске цркве (као институције) може. Па ипак, наша је дужност да будемо чланови земаљске (конкретно православне) цркве, када нас је Бог створио у одређеном народу и у одређеној хришћанској вероисповести.
Шта је са спасавањем чистих душа будиста и нехришћана који нису ни чули за Христа?
Спасен је сваки онај на овоме свету ко је био „праведан и милосрдан“ и „чиста срца“. Још се у у Књизи о Товији тако каже, и свети Јован Златоусти ово понавља, изостављајући „правду“. Небеска Црква је једна за све, према томе за све који су били „милосрдни и праведни“, ако и нису чули за Христа, спасење је отворено.
Да ли је Христова реч: „Свака влас на глави вам је избројана“ упућена само апостолима или свима људима?
Упућена је свима људима. Ова Христова Реч не противречи човековој слободној вољи. Човеку је дата могућност усавршавања, а до његове слободне одлуке стоји да ли ће спасење постићи. Скривено савршенство је у свакој „избројаној власи“.
Како тумачити Христове речи:„ Не молим се за свет, већ за оне које ми је Отац послао.“?
Ове речи Христос је изговорио уочи страдања, када Му је била најважнија молитва Богу за оне који треба да разгласе Његово учење по целом свету, а то су били апостоли, заиста они људи које Му је Бог послао.
Како тумачити Христове речи из Јовановог Јеванђеља (14,28 „Јер Отац мој већи је од мене.“?
Иако савршен Богочовек, ове речи Христос је изрекао као савршен човек изнад кога је Бог.
Како разликовати деловање демона од „гласова“ наше савести (добре и рђаве)?
Треба разликовати умну од слушне поруке „гласова“. Друга порука је наша сопствена, прва је духовна, али она може потицати од добрих и демонских духова.
Како решити спор о једнакости (Ориген) или неједнакости (Псеудо-Дионисије Аеропагит) првобитно створене небеске хијерархије?
Духови су на почетку створени једнаки, али са могућношћу усавршавања, а ово усавршавање је зависило од слободе воље.
Какво је то „средње стање“ умрлих и какав је однос овог стања према идеји чистилишта?
Оне душе које су се упокојиле у нади на васкрсење, али су пале на митарствима, очекују молитве Свете Цркве и својих сродника да их Господ ослободи мислених уза паклених особина, од којих у животу нису могле да се ослободе. Ово „средње стање“ западна црква назива – чистилиште.
Да ли се о Светој Деви Марији може и сме говорити као о „Мајци Цркве“?
Када је Пресвета Богомајка узвишена изнад свих створења и удостојена да буде Мајка Створитеља света, а Црква је невеста Христа Спаситеља, значи, да је Пресвета Богомајка и Мајка Невесте Њеног Сина, Свете Цркве.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3822
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод gresnica » 22 Дец 2007, 00:59

Ко је Јахве? Зашто је повремено онако суров у кажњавању (4. Књига Мојсијева, глава 15, 32, 35 – засут камењем јер је скупљао дрва суботом; или код пророка Исаије, 45,7: „Који правим свјетлост и стварам мрак, градим мир и стварам зло, ја Господ чиним све то“)?
Јахве је име Божије којим старозаветни у молитви призивају Господа, Бог је апсолутно добро и у њему нема зла. Зло и страдање постоје само за разумна створења, која су због своје гордости, непослушности, зависти и злобе одстранила сама себе од благодати Божије и апсолутне пуноће руководства Духа Светога и срушила се у ниско мудровање где у својим мислима и жељама страдају. Зло није створено. Зло је злоупотреба добра од стране разумних бића која су пала у ниско мудровање и сад својим мислима и жељама стварају у себи и око себе хаос. Мудре су речи нашег народа када каже: Можеш радити шта оћеш и како оћеш, али не можеш докле хоћеш. И још: И добро дело у злим рукама постаје зло.
Да ли постоји противречност између овог места у 139-ом Псалму у коме се каже: Ти ме кушаш и знаш... и места у Јаковљевој Посланици 1,13: Ни један кад се куша да не говори Бог ме куша...?
Свети апостол Јаков је правилно одговорио да Бог никада не искушава него допушта да се створење отрезни од зла и врати у наручје своме Родитељу и да осети радост живота.
Ово исто питање поставио сам једном и Енрику Јосифу, нашем познатом композитору, човеку од вере и одличном познаваоцу Старог Завета, или како он воли да каже (заједно са Новим Заветом): Вечни завет. Енрико Јосиф ми је тада овако одговорио:„Треба, најпре, брижљиво погледати тачну хебрејску реч која је преведена као „кушање“. Онда, однос верника према Богу је однос детета према добром оцу. Дете и несвесно „куша“ оца, а отац свесно „куша“ дете, да би га приближио све више себи и својој љубави. Бог, у ствари, стално „стрепи“ над слободном одлуком човека, хоће ли Му прићи и волети Га, или ће се окренути од Бога и чак устати против Бога.
Какав је однос хришћанства према старозаветној мисли: Судићу вам у стању у каквом вас затекнем (у часу смрти)? Ако сам целог живота био добар хришћанин, а на самом крају то нисам био (на пример, због опште интоксикације организма услед распадних продуката изазивача неке тешке болести), шта онда?
Само гордост и хула на Духа Светог пред смрт одводи душу и највећег праведника у току целог живота после смрти у „пакао“, као што искрено покајање у часу смрти тешког грешника одведе у „рај“. Болест која води смрти и мења човека, чинећи га зловољним, али без хуле на Бога или роптања, нема тежих последица по дух.
Ако се на радном месту хришћански човек често сукобљава са шефом или неким другим надређеним лицима, а по мишљењу сукобљеног, до сукоба долази из објективних разлога због лоших карактерних особина шефа, шта треба да ради?
Треба стално да мисли да он тамо ради по жељи и вољи Божијој и да сав његов рад није намењен шефу него Богу. Када му ово постане јасно, рад ће се одвијати мирно и без бунта, јер би онда побуна била уперена према Богу, а не према шефу.
Ви кажете, оче Тадеје, да не треба ићи у манастир без дозволе родитеља. Свети Јован Лествичник међутим на једном месту у Лествицама пише: „Боље је нанети бол родитељима, него Господу. Он нас је створио, а родитељи су своју вољену децу, често упропашћавали и предавали их на вечне муке.“
Не ваља ићи у манастире без благослова родитеља, јер ће непослушност представљати озбиљну сметњу искушеничком времену у манастиру због родитељске туге или љутње. Ово правило не односи се на атеистички богоборачке родитеље. Упутство св. Јована Лествичника односило се на овакве родитеље, а и то је било време надирања ислама.
Шта мислите, оче Тадеје, о српском народу, о православном српском народу?
До балканског рата Срби су још држали у руци православне бројанице и молили се Богу. Од тада па до почетка Другог светског рата, све је мање било оваквих бројаница у рукама српских људи, а и све мање су њима знали да се служе. Данас, 1994. године, српски православни народ се више не може да распозна, неки његови људи као да су из пакла дошли.
Да ли ће још бити времена до Страшног Суда за истинско православно мисионарење у свету?
Не. После бољшевичке револуције, православно мисионарско семе посејано је по целом свету и данас оно доноси плода и увећава се. Ово је довољно.


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable