Utisak dana

Уредник: Moderatori

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 18 Мај 2007, 21:38

Srbija dobila četvorku za obrazovanje

Na ministarskoj konferenciji posvećenoj visokom obrazovanju, koja je održana juče u Londonu, reforme visokog obrazovanja u Srbiji zvanično su dobile ocenu četiri, a najviša moguća ocena je pet.

Sada se Srbija nalazi među prvih deset zemalja u Evropi, ispred Švedske koja je dobila ocenu 3,66, Malte (3,91), Ukrajine (3,83), Kipra (3,83), Grčke (3,75), Rusije (3,66), Španije (3,5), Moldavije (3,33), Jermenije (3,16), Azerbejdžana (3), Andore (2,83) i Albanije (2,91). Najbolje ocene - 4,83 dobile su Norveška, Škotska i Danska. Pre dve godine, na konferenciji u Bergenu u Norveškoj, iza Srbije su bile samo Bosna i Hercegovina i Albanija, pa se svi slažu da je ovo veliki uspeh.
- Ovo je zaista veliki napredak i državni uspeh. Bili smo na dnu liste, a sada smo među prvih deset. To znači da smo na dobrom putu. Međutim, ovaj uspeh nam donosi nove zadatke i obaveze. Kao prvo, moramo sve uraditi da se naše nove diplome prepoznaju na tržištu rada, kako na nacionalnom, tako i na internacionalnom planu. Najviše nam je zamereno da nismo jasno definisali status svake diplome i njihovu vrednost na tržištu. Zamereno je i da se u Srbiji za obrazovanje iz budžeta izdvaja veoma mali procenat - rekao je juče za „Blic“ Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, koji učestvuje u radu srpskog tima na konferenciji u Londonu.
Jedan od razloga za dobijanje ovako visoke ocene je, kažu u Ministarstvu prosvete, i uključivanje studenata u rad Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i konstituisanje Studentskog parlamenta.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 06 Јун 2007, 22:57

Da bi se izmenio odnos sugrađana prema trudnicama pokrenuta je kampanja “Prednost trudnicama”. Kodeks ponašanja prema trudnicama među prvima su potpisali Izvršno veće AP Vojvodine, grad Beograd i GSP Beograd, a njegovi potpisnici su i brojne ustanove i preduzeća. Potpisujući Kodeks u januaru predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine mr Bojan Pajtić proglasio je ovu godinu Godinom trudnica. Kako se u Kodeksu navodi, žene koje nose našu budućnost zaslužuju najveća moguća prava i povlastice.

Tako se potpisnici obavezuju da će se suprotstaviti bilo kakvoj diskriminaciji trudnica, da će im davati prednost da ne čekaju u redovima, omogućiti im da sede u javnom prevozu, pomoći kad je to potrebno... Ovih dana će i EPS i PTT Srbije na svim svojim šalterima imati istaknutu nalepnicu: “Prednost trudnicama” i Kodeks ponašanja prema trudnicama.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 11 Јун 2007, 16:15

Užasno stanje psihijatarskih bolnica

Visoki plafoni. Vlažni i memljivi zidovi. Hodnici zaudaraju na urin. Prozori i vrata koji ne dihtuju. Nedostatak prirodnog i veštačkog svetla, nedovoljna provetrenost..., deo su svakodnevnih uslova u kojima se leče psihijatrijski bolesnici u Srbiji. U nekim od bolničkih odeljenja životni uslovi se mogu definisati kao nečovečni ili ponižavajući.

Renovirani paviljoni u Toponici
Direktor Specijalne psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici, dr Milan Stanojković kaže da je stanje u ovoj bolnici zadovoljavajuće.
- Najvažnije je da je sada mnogo manje pacijenata na bolničkom lečenju. Nekada je u bolnici bilo po 1.400, a sada imamo 700 bolesnika. Nije se smanjio broj duševnih bolesnika, nego smo mi uspeli da mnoge reintegrišemo u porodice. Dosta bolesnih od šizofrenije se vratilo svojim domovima, a leče se ambulantno. To je naš najveći pomak - kaže dr Stanojković. Uslovi za lečenje u Toponici su dobri jer su proteklih godina gotovo svi paviljoni renovirani.

Opremljenost bolesničkih, ali i medicinskih soba, krajnje je oskudna i neadekvatna. Bolesnički kreveti, stolovi i stolice u stanju su raspadanja, stari verovatno više decenija, često zarđali. Na krevetima su umesto dušeka nalaze tanki, dotrajali sunđeri. I lečenje pacijenata je neadekvatno jer se, uglavnom, sastoji od farmakoterapije (najčešće dve vrste leka - jedan uzrokuje zavisnost slično opijatima, dok drugi blokira efekat opijata). Samo mali broj pacijenata, koji se leče u dnevnim bolnicama, imaju mogućnost da koriste i druge vrste terapija. Za sve ostale važi „skladištenje“ u psihijatriske bolnice koje ih, praktično, izdvajaju iz zajednice, čime se pospešuje njihovo brže propadanje. Veliki broj pacijenata, faktički, živi u bolnici po 10 ili 20 godina.
Ovo je zaključak tima Helsinškog odbora za ljudska prava, koji je u novembru i decembru prošle godine posetio tri specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, „Lazi Lazareviću“ i Kovinu. Rezultat tih poseta je izveštaj pod nazivom „ Ljudi na društvenoj margini“.
Sve tri psihijatrijske ustanove projektovane su za smeštaj velikog broja pacijenta, od 400 do 1.000 ljudi. U izveštaju se ocenjuje da je ovakva praksa posledica davno prevaziđenog koncepta u lečenju psihijatrijskih bolesnika, koja podrazumeva potpunu izolaciju obolelih iz zajednice, ali i marginalizovanje i stigmatizaciju ne samo pacijenata, već i zaposlenih, pa i čitave struke.
Specijalna neuropsihijatrijska bolnica „Kovin“, najveće i najstarije lečilište za duševno obolele, trenutno brine o 600 najtežih pacijenata. Ovaj zaboravljeni grad je i za oko 300 pacijenata jedino utočište.
- Nažalost, najveći smo azil za teško oblele. Zadnja stanica za mnoge koji nemaju kuda. Pacijent sa najdužim bolesničkim stažom proveo je čak 25 godina kod nas, a oko pedeset bolesnika ovde živi više od deset godina - kaže dr Željko Rodić, pomoćnik direktora i načelnik Odeljenja psihogerijatrije u Kovinu.
U dve zgrade, sagrađene pre 95 godina, smešteno je 230 najtežih pacijenata. Hodnici memljivi, zaudaraju na urin. Sobe broje od 25 do 27 kreveta. Na zidovima, plafonima i podovima zjape rupe jer se zgrada sleže. Usled dotrajalosti, cevi često pucaju, pa se dešava da fekalije plivaju po bolničkim hodnicima.
- Elektroinstalacije su očajne, pa ako uključite grejalicu, sistem doživi kolaps i bolnica ostaje u mraku. Agregat je prastar i pokvaren, pa su pacijenti zimus na minus deset pet dana živeli u mraku i hladnoći. Jedan bojler greje vodu za 80 bolesnika jer ako uključimo dva, sistem puca. Tako svakome sleduje litar vode da se okupa - kaže direktor dr Milan Milić, specijalista psihijatrije.
Poput ostalih ustanova, i psihijatrijska bolnica u Vršcu nalazi se nekoliko kilometara od centra grada, izolovana od zajednice. Bolnica ima kapacitet za 900 pacijenata i pokriva teritoriju čitave Srbije, pa su mnogi pacijenti daleko od svog prebivališta i retko su u prilici da primaju posete. Stolarija je u svim objektima dotrajala, ali svi prozori imaju staklo. Ipak, situacija je malo bolja nego u drugim bolnicama. Najveće sobe imaju do 15 kreveta, pa je prenaseljenost i nedostatak prostora manje upadljiv. To je verovatno razlog što gotovo sva odeljenja, osim oligofrenog, deluju čistije i provetrenije uprkos generalno lošem stanju i starosti objekata. Međutim, iako su životni uslovi daleko od dobrih, uprava i zaposleni ulažu vidne napore da boravak pacijentima učine makar podnošljivim. Primera radi, kreveti su stariji, ali metalni okviri su svi ofarbani i čisti, pa deluju koliko-toliko pristojno.
Ništa bolja situacija nije ni u Institutu „Dr Laza Lazarević“. U Padinskoj Skeli ima 400 pacijenata, a u beogradskom delu 250 postelja. Nega i smeštaj organizovani su kroz pet odeljenja. Prosečan boravak pacijenata u bolnici je 60 dana i za razliku od drugih ustanova, u ovoj trenutno ima samo jedan do dva pacijenta koji u njoj borave preko 10 godina. Većina soba na odeljenju ima između šest i devet kreveta. Opremljenost bolnice je oskudna. Najveći broj pacijenata leži na tankim, dotrajalim sunđerima. Za razliku od bolnice u Vršcu, u Padinskoj Skeli se ne mogu primetiti ni tragovi entuzijazma i angažovanja zaposlenih van neophodnog profesionalnog. U bolnici nigde nema ni najjeftinijih zavesa, u hodnicima nema cveća, slika, niti bilo kakvih ukrasnih detalja.
Iako strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja predviđa da broj staromodnih psihijatrijskih klinika mora u velikoj meri biti smanjen, pa i to da se one zatvaraju, Vlada Srbije je planirala da za rekontrukciju postojećih ustanova ove godine iz nacionalnog investicionog plana izdvoji 12,5 miliona evra.
„Da je država zaista odlučila da zauzme moderniji pristup i prihvati savremene trendove u lečenju i tretmanu psihijatrijskih bolesnika“, stoji u izveštaju Helsinškog odbora, „ona bi umesto u velike sisteme, novac uložila u izgradnju i otvaranje bolnica manjeg kapaciteta.“
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 19 Јун 2007, 20:34

Ukinuti PDV na bebi-opremu i hranu

Više nevladinih organizacija pokrenulo je kampanju za ukidanje poreza na dodatu vrednost na hranu, odeću i opremu za bebe.

"Večito predizborno obećanje o ukidanju 'bebi PDV-a' ponovo je, nakon završetka izbora, zaboravljeno od strane zakonodavaca, te smo prinuđeni da se vaninstitucionalno borimo za naša roditeljska prava, kao i prava naših beba", navodi se u saopštenju roditeljskog portala bebac.com, u saradnji sa nevladinim organizacijama.

Dodaje se da će od sutra aktivisti nevladinih organizacija na ulicama 25 gradova u Srbiji prikupljati potpise građana koji će podržati peticiju za izmenu Zakona o PDV-u.

"Nedopustivo je da već godinama slušamo priče o slabom natalitetu, a istovremeno smo svedoci činjenice da su hrana, odeća i oprema za bebe veoma skupi", piše u saopštenju.

Dodaje se da se samo za najosnovnije stvari za novorođenu bebu mora izdvojiti "na stotine evra".

"Zapitajmo se zašto se prvenstveno mladi ne odlučuju na zasnivanje porodice. Nedopustivo je da odgajanje dece u Srbiji predstavlja poteškoću, a ne radost", stoji u saopštenju.

Nevladine organizacije su pozvale sve građane Srbije da potpišu peticiju za ukidanje "bebi PDV-a", a nevladine organizacije i sve institucije da se priključe kampanji.

Kampanju su započeli portal bebac.com, u saradnji sa Savezom zdravstvenih radnika, Udruženjem za javno zdravlje Srbije, NVO Građanka, NVO Mediumgroup, NVO Roditeljski centar i Forumom žena.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 02 Јул 2007, 21:31

Помор 20 тона рибе у Тимоку

Слика

Риба остала без кисеоника

Велика концентрација амонијака уништила је око 20 тона рибе у реци Тимок, саопштио је јуче Завод за јавно здравље у Зајечару, а пренела агенција Бета. Еколошка катастрофа догодила се уочи викенда код Књажевца и за сада се зна да је загађена вода доспела у реку из градске канализације. Истрагом треба да се утврди да ли се неки загађивач прикључио на систем за одвод отпадних вода, а резултати тих анализа очекују се данас. Према прелиминарним подацима Завода, у пет од шест узорака воде Тимока са места где се улива градска канализација установљено је и до 16 пута више амонијака од дозвољених количина.

Тако велика количина амонијака, како се наводи у саопштењу, довела је до тога да риба остане без кисеоника. За само месец дана ово је трећи помор рибе у том делу Тимока. У Рибарском подручју „Тимок” кажу да се годишње догоди пет оваквих еколошких катастрофа, али да је ова великих размера, јер је у питању неколико тона. Угинулу рибу у петак су приметили риболовци код села Равне, седам километара од Књажевца, а како јављају локални медији, вода је амонијак и угинуле животиње донела и до села Боровац у општини Зајечар.

Риболовци из Књажевца и Зајечара, који су учествовали у чишћењу реке од угинуле рибе, саопштили су да је у овој еколошкој катастрофи угинуло стотине хиљада риба, белица, кркуша, скобаља, кленова, мрена и деверика.

Председник Заједнице спортских риболоваца „Тимочка крајина” Срђан Перић, оценио је да последице ове катастрофе неће бити отклоњене ни у наредних десет година. :sad:
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 17 Авг 2008, 14:39

Слика

Ne morate ga voleti, ali postovati DA!
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 11 Феб 2009, 09:41

Marko Vidojković
POKLON-TEKST KOJI POLITIKA NIJE HTELA DA MI OBJAVI

LISICE
U retkim situacijama, postoje i ona prava, lepa hapšenja, od kojih vam prosto naviru suze na oči
Hapšenje predstavlja oduzimanje slobode fizičkom licu i to uglavnom protiv njegove volje. Hapšenje može da se sprovede privatno (neko nekom duguje pare, biva strpan u gepek i odvežen na nepoznatu lokaciju, gde će mu ili pare biti iznuđene ili probušena rupa u glavi) i službeno (dođu panduri i uhapse vas). Problem kod službenog hapšenja u Srbiji je taj što je i ono na neki način privatno. Glavna strategija naše policije je sledeća: preko lica od poverenja prodaj drugom licu marihuanu, onda uhapsi to lice i pribavi državi preko potrebnih od 30 do 100 hiljada dinara novčane kazne, za popunjavanje rupica u budžetu. Ovakva hapšenja su sjajan dodatni izvor prihoda nevaljaloj državi, pritom legalan, a tu je naravno i onaj slađi momenat, a to je pribavljanje i puštanje u promet supstanci zbog kojih ćete kasnije nekog uhapsiti, a parice idu samo vama i vašim pajtosima. Dovoljno je da pokojnog Duću i Kuma pitate s kim su napravili dil da godinama slobodno, naširoko i opušteno valjaju heroin beogradskim i drugim klincima, a zatim pitajte klince u kraju koliko danas košta heroin, a kad čujete odgovor pitajte sebe zašto je iz godine u godinu sve jeftiniji.
Osim hapšenja onih kojima prethodno prodaš gudru postoje i takozvana "lažna" hapšenja, a to je kada se krupne ribe hapse zbog "švercovanja u troli", uz snimanje kamerama javnog medijskog evropsko-srpsko-deesesovskog servisa, a zatim puštaju na zadnja vrata policijske stanice (bez prisustva kamera). Bitno je hapsiti, a osuditi već i nije toliko bitno, jer je hapšenje zapravo bilo samo medijsko zamajavanje padanju na glupe fore sklonog naroda. Pred kamerama se hapse, a na zadnja vrata puštaju i nestašni dečaci bliski vlasti u vidu recimo neonacista, zaduženih da tu i tamo zamute medijske vode, ako se tamo negde nešto bitno prodaje (fabrika, put, javno preduzeće). Postoje i prava hapšenja krupnih riba, koja se najčešće sprovode kad vas partner u zločinu ispali ili postane previše alav, a vi pošaljete svoje pandure na njega.
Međutim, u retkim situacijama, kad vas neko moćan (Evropska Unija, SAD ili Interpol) stegne za testise, postoje i ona prava, lepa hapšenja, od kojih vam prosto naviru suze na oči. Kao, na primer, hapšenje Slobodana Miloševića. Ma, da je moglo da ga se uhapsi i sto puta, svih sto puta bih plakao od sreće, naročito kad se setim šta su njegovi panduri (i to isti ti, eh, šta ti je život) radili nama. Od svakog poštenog navijača tako dugo čekano hapšenje Džaje i Cveleta (uz zumiranje zatezanja čeličnih državnih lisica oko njihovih nežnih zglobova) ostavilo je neočekivano gorak ukus u ustima, jer će se svaki pošteni navijač (kog god kluba) zapitati kad ćemo da vidimo close-up lisica na Zekinim i Bjekinim rukama. A ne bi bilo loše i da policija malo zašara i po beogradskim blokovima, pa da pohapsi i vođe navijača, koje su ovde (jao, sad ćete svi da se začudite) u stvari vođe maloletnih bandi koje "valjaju i obijaju po kraju". Pa onda zaobilaznim putem opet dođemo do gudre, jer i ptičice na grani znaju da je "fudbalsko-državna mafija" glavna za valjanje kokaina, pa onda malo da zaševrdamo sa one strane sporta, pa da zamislimo lisice na ručicama Miškovića, Mitrovića, Beka, Radulovića, Karića i ostalih tajkuna i lopuža (kojima se ovom prilikom izvinjavam što ih nisam pomenuo, nema mesta), pa onda malo da zaševrdamo na biznis koji se zove crkva, pa da zamislimo lisice na vragolastim ručicama vladike Pahomija, pa da skoknemo do biznisa koji se zove politika i lisica koje već godinama sanjamo na rukama Milovana Bojića, Ivana Markovića, Gorana Matića, pokojnog Mirka Marjanovića, pa onda da proberemo malo i po DOS-u, pa onda da proberemo malo i po ovoj vladi, pa na kraju stignemo i do premijera i do zaključka da bi policija na kraju u stvari trebalo da uhapsi samu sebe, koliko je ovo društvo ogrezlo u ljagu i zlo i dno. Ipak se više isplati hapsiti klince zbog džointa.
Слика

Корисников грб
Bojana B
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1366
Придружен: 20 Сеп 2008, 20:59

Порукаод Bojana B » 30 Сеп 2009, 03:16

Utisak danasnjeg dana je da sam nasla pre koje sam sakrila sam aod sebe .....I uisak je da je onaj francuz preminuo..jadan mladic ..daklem danas je adn zalosti za mene i za sve Srbe..sta moze da uradi sacica ludaka i napaljenika..strasno....

Ravens Daughter

Порукаод Ravens Daughter » 30 Јан 2011, 10:31

BLIC

30. 01. 2011.

Sramotan odnos države prema poznatom TV reditelju

Bajford bez penzije i ikakvih prava

Aleksandar Nikolić

Foto: D.Danilović


BEOGRAD - Timoti Džon Bajford, legendarni televizijski reditelj, u pola veka dugoj karijeri stigao je da bude profesor, prevodilac, pisac, glumac, fotograf... Našu kulturu svojevremeno je zadužio izvanrednim televizijskim serijama za decu: „Neven”, „Babino unuče”, „Poletarac”, „Nedeljni zabavnik”, „Metla bez drške”. Ni pre ni kasnije nije bilo sličnog sadržaja u produkciji naših televizija. Danas je Timoti u sedamdesetoj godini života. Zdravlje mu je ozbiljno narušeno, ali je prinuđen da radi kako bi preživeo. Sa suprugom živi na Zvezdari s osećanjem da nije zaslužio tako surovo ignorisanje društva čiju je kulturu mnogo zadužio.


Слика


- Pre nekoliko nedelja službenici opštine Vračar u Beogradu doveli su u pitanje moje pravo na zdravstvenu zaštitu u Srbiji jer nisu dobro poznavali Konvenciju između Engleske i Srbije o zbrinjavanju pacijenata. Uostalom, već pet godina sam državljanin Srbije, a i to se dogodilo jer je lično predsednik Tadić intervenisao - počinje priču za „Blic” Timoti Džon Bajford.

Razočaran je odnosom države prema njemu.
- Zbir administrativnih zavrzlama me je ostavio bez mogućnosti da kao slobodan umetnik uplaćujem sebi staž i time jednog dana steknem pravo na penziju. Kada sam počeo da snimam televizijske serije za decu u Beogradu, predao sam zahtev da postanem član Udruženja dramskih umetnika SFRJ. Rekli su mi da je to nemoguće jer sam strani državljanin. Bez članstva u Udruženju, kao slobodan umetnik nisam mogao za sebe da uplaćujem staž i tako sam ostao bez penzije. Do pre šest godina nisam imao državljanstvo Republike Srbije. Čim sam ga stekao otišao sam u Penzioni fond gde su mi objasnili da bih pravo na redovnu penziju stekao tek ako bih svakog meseca narednih petnaest godina uplaćivao staž. Sve do svoje 80. godine života, što je potpuno neizvesna stvar. Ko mi garantuje da ću živeti do tada. Imam ozbiljne probleme sa zdravljem i sav novac koji supruga i ja zaradimo ide na moje lečenje. Neki siguran novac bi mi dobrodošao jer mislim da sam svojim autorskim radom u Srbiji zaslužio da dostojanstveno proživim koliko mi je još ostalo - objašnjava Bajford.

Mnoge ugledne ličnosti sa javne scene u Srbiji među kojima je najviše umetnika i televizijskih profesionalaca predlagale su dva puta Timotija Džona Bajforda za nacionalno priznanje koji mnogi krste nacionalnom penzijom.

- Džabe kada nemam redovnu penziju, a to je prvi uslov za dobijanje nacionalnog priznanja. Nemaju ni sportisti redovnu penziju, pa ostvarivanjem značajnih rezultata na velikim takmičenjima stiču pravo na nacionalno priznanje. Neka serija „Neven” bude moj najveći sportski uspeh u životu. Nisam siguran da je administracija u Srbiji spremna da u mom slučaju napravi presedan. Bio bih unikatan jer nijedan stranac nije toliko dugo radio i živeo u Beogradu poput mene a ostao bez radnog staža i penzije i tek u 65. godini života stekao pravo na državljanstvo - zabrinut je Bajford.

U poslednjih nekoliko godina izdavačka kuća PGP-RTS prodavala je kompletnu seriju „Neven” na DVD formatu. Nekoliko puta je doštampavan tiraž, ali Timoti Džon Bajford nije dobio ni jedan jedini dinar autorskog honorara.

- Oni čekaju da ih tužim pa da mi plate, a znaju da ja to neću nikad uraditi, nemam živaca za to, više volim da radim nego da idem po sudovima - kaže Bajford, i napominje da ima spremljen scenario za snimanje televizijske serije za decu.

- Nekoliko puta sam pokušavao preko različitih službi u RTS da se najavim za razgovor sa Aleksandrom Tijanićem, generalnim direktorom, ali nisam imao uspeha u toj nameri.




Tijanić: Poziv Bajfordu važi


Aleksandar Tijanić napominje da nikada nije čuo da je Timoti Džon Bajford tražio sastanak s njim.
- U momentu kada sam preuzeo odgovornost za programe Javnog servisa Srbije, odmah sam pozvao Bajforda na saradnju sa potpunom autorskom autonomijom i produkcijskom podrškom. On mi se zahvalio uz opasku da ne želi da njegovo ime bude vezano za RTS koji sam nasledio od mojih prethodnika. Moj poziv Bajfordu važi i danas. Neka dođe u Javni servis, dogovorićemo se o svemu. Napominjem da je sramota za srpsku kulturu što jedan od najvažnijih televizijskih autora u njenoj istoriji nema nacionalno priznanje, pa makar ono bilo i penzija. Tu mora nešto da se promeni.



Lik i delo reditelja

Timoti Džon Bajford je rođen 1941. godine na jugu Engleske. Detinjstvo je proveo na farmi i hteo je da bude učitelj sve dok se nakon jedne predstave nije zaljubio u pozorište. Završio je londonsku Akademiju dramskih umetnosti, i u sedmoj godini rediteljske karijere na BBC-ju dobio zadatak da u koprodukciji sa Televizijom Beograd napravi dečju emisiju. Od kada je upoznao Beograd, više se nije se vratio na Ostrvo na duži vremenski period. Poslednjih nekoliko godina radi u Dečjem kulturnom centru, gde klince podučava engleskom jeziku.

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 16 Мар 2011, 17:56

Svet...
Broj poginulih i nestalih u Japanu premašio 12.000


Слика
Broj nastradalih i nestalih u razarajućem zemljotresu i cunamiju koji je pogodio Japan premašio je 12.000, saopštila je danas japanska policija, ali se na osnovu izveštaja koji stižu očekuje da će taj broj biti mnogo veći.

Zvanično je potvrđeno da je 4.277 ljudi poginulo, 8.194 osobe se vode kao nestale, dok je 2.228 ljudi povređeno, preneo je AFP.

Šef policije prefekture Mijagi izjavio je u nedelju da očekuje da će samo u njegovoj prefekturi, koja je najteže pogođena, broj nastradalih premašiti cifru od 10.000.

Japanska televizija NHK je izvestila u subotu da se još ne zna šta je sa 10.000 ljudi u gradu Minamisanriku, u istoj prefekturi.

Procenjuje se i da je u cunamiju koji je zahvatio istočnu obalu ostrva Honšu nastradao veliki broj ljudi. U naletu cunamija tamo je uništeno više od 55.000 kuća i zgrada.
Tanjug
objavljeno: 16.03.2011

http://www.emportal.rs/vesti/svet/150006.html
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Ravens Daughter

Порукаод Ravens Daughter » 09 Апр 2011, 01:06


Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Utisak dana

Порукаод Viktorija Vi » 15 Феб 2019, 14:07

Тајна гроба у Смедереву

Понеки Смедеревац ће знати да вам одговори на питање ко је сахрањен поред цркве на Старом гробљу, али највећи број грађана Србије не зна ни да ово место постоји. А управо овде налази се последње почивалиште Димитрија Давидовића, творца Сретењског устава. Иронични би рекли - како је завршио свој живот, тако и почива – сам и заборављен.

Србија је већ након 1830. одрадила највећи део посла када је у питању територијално, политичко и културно ослобођење од Турске. Међутим, ускоро се повела борба око плена, јер је књаз Милош узео сву власт за себе. Иако је начелно договорено да ће бити донесен устав, којим би се Књажева власт ограничила, године су пролазиле, а до тога није дошло.

За то време, Димитрије Давидовић је био један од оних људи без којих би ослобођење од Турака представљало обичну смену на месту уздодршца, а позитивни ефекти би се осетили само на џеповима неколицине.

Димитрије је, још од почетка Првог устанка, био међу челницима културне револуције српског народа. Тај романтичарски пламен национализма понајјаче је горео у Бечу, где је српска емиграција, на челу са Давидовићем, даноноћно радила на помоћи српским устаницима, и моралној и материјалној.

У Бечу је српска културна елита нашла и најближе уточиште након слома Карађорђевог устанка, и одатле се на све начине борила да се пламен револуције не угаси. У ту сврху, Димитрије Давидовић се изборио да се у Бечу штампају Новине сербске. Дневник који је уређивао, извештавао је о ситуацији на Балкану из српског угла, али и промовисао тада врло живахну српску културу.

Повратак у матицу

Након успеха Другог српског устанка, као и бројни ученији Срби који су живели у Пешти, Бечу или Паризу, Димитрије Давидовић се вратио у Србију, да изграђује замрлу културу, али и буде Књазу на услузи.

Од самог доласка борио се за поновно покретање Новина сербских у Србији, мада је у томе наишао на више проблема него у Бечу. Књаз Милош је у њега имао велико поверење, сматрао га је врло даровитим и ученим, али помало уштогљеним чиновником.

Скоро читаву деценију Давидовић је радио у Милошевој служби, вршећи министарска или амбасадорска, односно повереничка места. Иако је био Милошев изасланик и у Једрену и у Цариграду, највише трага оставио је на месту “попечитеља“ за просвету. За његовог мандата, отворене су бројне школе по Србији, а он сам је неуморно радио на издавању, али и писању важних, пре свега историографских дела о српском народу.

На веома осетљиво место уредника Новина србских, за чије је оснивање био међу најзаслужнијима, дошао је 1832. године. Како је то било једино масовно средство информисања, сваки број је био под великом лупом јавности, нарочито политичких актера. Милош, који није знао да чита, тражио би да му се сваки број детаљно прочита, при чему је често износио примедбе на Давидовићеве ставове. Јер, Димитрије је новине користио да износи политичке оцене и предлоге, које су наишле на велики отпор у Књажевој околини, иако је сам Књаз о њему имао позитивно мишљење.

Давидовићево инсистирање на прозападној орјентацији спољне политике, као и предлози о разилажењу са Русијом, политички су га удаљили од Књаза, мада је и даље остао уредник Новина сербских, али и неуморни културни радник.

Истовремено, приватни живот му се распадао. Једно за другим, умирали су му чланови најуже породице, све док није 1834. године остао потпуно сам. Живео је од службене апанаже коју му је одредио књаз, али је њен највећи део одувек ишао на књижевне или штампарске подухвате. За разлику од бројних који су књажеву близину искористили за уносне трговачке уговоре или монополске послове, Давидовић је спонзорисао књижевна друштва, плаћао штампарије и опремао школе.

Уставотворац

Политичка борба између властеле и Књаза ескалирала је у јануару 1835. када је у Милетиној буни Србија дошла на ивицу грађанског рата. Побуњени великаши су наоружани дошли у Крагујевац, а атмосфера је била на ивици инцидента. Пред њих је изашао Давидовић, који је успео да посредује између побуњених и Књаза.

Начелан договор је постигнут, израдиће се устав, којим ће се ограничити Милошева самовоља, а успоставити и принцип поделе власти. Након што је више сличних покушаја завршило неуспехом, задатак да напише устав добио је Димитрије Давидовић, личност око чије стручности није било спора, мада је политички многима био неподобан.

Неколико недеља касније, прво нацрт, а потом и читав Устав био је готов. Био је то један модеран правни акт, који је имао главни узор у француском Уставу из 1830. али је видљив био и утицај и идеја Устава САД. Писање Устава, који је донесен на Сретење 1835. требао је да буде врхунац Давидовићеве професионалне каријере, али претворио се у његову ноћну мору.

Либерализам којим је одисао Давидовићев Сретењски Устав згрозио је дворјане великих сила. Из Петрограда, Беча и Цариграда дошле су озбиљне примедбе на уставна решења, у то време сматраних преопасним за монархије које је плашио продор либералних идеја. Своје замерке, мада нешто другачије природе, имао је и Књаз Милош, као и многи који су га подржавали.

Сретењски устав, један од најважнијих правних аката у историји Србије, остао је на снази једва неколико седмица, а чини се да је највећу цену платио управо Давидовић.

Доба немилости

Након што је укинут Сретењски устав, Димитрије је пао у немилост код Књаза, а његове новинарске активности му ни мало нису помагале.

Давидовић је, као уредник Новина србских, нарочито за време Милетине буне, исцрпно извештавао о дагађањима у Србији. И касније, поводом активности везаних за доношење и укидање устава, Давидовић је кршио правила новинарства, која је одредио Књаз Милош.

У то доба, штампа је била дужна да, укратко, не објављује ништа што се на било који начин коси са званичном државном политиком. Димитрије, који је новинарски занат пекао у Бечу, једној од колевки бруталне булеварске штампе, није ни помишљао да се подвргне таквој врсти цензуре.

Али, иако је и на њега падала кривица због неуспешног Устава, Милош је Димитрију и више замерио што је, након изношења критика на рачун Устава, наставио да га брани у новинама.

- Ја сам мислио да је од свију наши учени људи најлуђи Зорић, што иде по овом снегу, по чаршији, и пуца свеједнако из пушке, те лови врапце; и баш сам мислио да не има никога луђег од њега, а ви, управ да вам кажем, још сте од њега луђи – стајало је у писму које је Димитрују послао кнез Милош.

Иако је размишљао и о много жешћим казнама, Књаз Милош је био, за своје појмове, прилично благ према Давидовићу, те је Димитрије прошао са отказом из новина, који се може сматрати неком врстом пензионисања.

Димитрије је, на известан начин, протеран из Београда, али је од Књаза добио кућу у центру Смедерева, као и земљу и годишњу апанажу. Међутим, Димитрије нимало није уживао у заслуженој пензији.

Како више није био у Књажевој милости, апанажа је често знала да касни, а Димитрије није био неко ко се могао бавити, нарочито у тим годинама, пољопривредом.

Без породице, често је самовао у беди, а остала су и писма у којима је књаза молио за додељивање обећаних средстава. Милошево срце било је неумољиво, мада су често постојали и кратки интервали у којима би Књаз и Мита поново били пријатељи.

Након три мучне године проведене у Смедереву, Димитрије Давидовић је умро у том граду 6. априла 1838. године. Његова сахрана у Смедереву прошла је необележено, а ниједне новине, па ни оне које је сам уређивао, нису пренеле вест да је преминуо.

Димитрије Давидовић је сахрањен на наобележеном месту, изван гробља, на ливади, вероватно на земљи коју му је дао Књаз Милош. Након неког времена, када је Милошева страховлада завршена, на Давидовићеву улогу у стварању српске државе и културе бачено је ново светло, и однос према њему се променио.

Пронађен је, мада не тако лако, његов необележен гроб, а Давидовићеви остаци су пренети у уређену гробницу на Смедеревском гробљу, где су сахрањене на посебном месту одмах поред цркве.

На надгробној плочи, као неки епитаф којим се описује живот покојника, неуобичајен за наше поднебље, написано је „ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ, САВ СРБИН“.



https://www.dnevno.rs/istorija/tajna-groba-u-smederevu-svi-su-ga-zaboravili-a-ovde-pociva-jedan-od-najzasluznijih-srba-ikada-foto/?fbclid=IwAR0Uq1VKTtaLnpJXtNp5bT4GlMk6p9fLO7Z34rfS3ejf7G1uFoRGHJU0E1s
Прилози
Grob_Dimitrija_Davidovića.jpg
Grob_Dimitrija_Davidovića.jpg (95.4 KiB) Прегледано 268 пута