Hogar Strašni - vikinške porodične vrednosti ;)

Уредник: Moderatori

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Корисников грб
Alan_a
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 7077
Придружен: 25 Феб 2006, 19:15
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Hogar Strašni - vikinške porodične vrednosti ;)

Порукаод Alan_a » 04 Мар 2006, 20:10

Strip - Hogar Strašni: Vikinške porodične vrednosti
piše: Dejan Anastasijević

DIK BRAUN SA SVOJIM JUNAKOM

Kada u novinama naiđe na kaiš ili tablu antologijskog stripa Dika Brauna Hogar Strašni, čovek se nasmeje pa zaboravi, i to je jedna stvar. Sasvim je drugo kad neko probere najbolje epizode, sredi ih tematski, opremi predgovorom, pogovorom i Braunovim autorskim reminiscencijama, pa sve to odštampa u velikom formatu, u boji i u tvrdom povezu. Upravo ovakav jedan poklon (doduše ne sasvim besplatan) dobili su čitaoci našeg jezičkog prostora u vidu monografije Hogar Strašni – Najbolje od mene, koju je u Americi sastavio Brajan Voker, a kod nas izdao Beli put iz Beograda u odličnom prevodu Gorana Skrobonje i sa nadahnutim pogovorom Žige Leskovčaka.


ČISTO REMEK-DELO:
Hogar Strašni je dragulj ponikao iz prezrenog žanra – američkog dnevnog porodičnog stripa – forme na koju i najfanatičniji pobornici teze da je strip umetnost gledaju nabrana nosa. Porodični strip je u odnosu na savremene "grafičke novele" ono što su sitkom serije u odnosu na celovečernje filmove: efemerne tvorevine ispunjene stereotipima, uglavnom industrijski pravljene sa ciljem da razgale mase i promovišu porodične vrednosti. Hogar je, međutim, čisto remek-delo, likovno i narativno čudo kratke forme, neodoljivo zbog svoje topline i suptilno subverzivnog humora. To je istovremeno komercijalno najuspešniji strip svih vremena: pre nego što se i pojavio u izdanju američkog giganta King Fičersa u pretplati ga je otkupilo preko dvesta novina i časopisa, da bi se par meseci kasnije taj broj popeo na osamsto i nastavio da raste. Zanimljivo je da se na području bivše Jugoslavije prvi kaiš Hogara pojavio samo dva meseca nakon svetske premijere, u aprilu 1973, na stranicama sarajevskog "Strip Arta" (pod imenom Hogar Okrutni) da bi kasnije nastavio da izlazi pod okriljem "Stripoteke", "Zabavnika" i, u novije doba, "Politike". Iako je autor Dik Braun umro 1989, u svojoj osamdesetoj godini, njegov sin Kris nastavio je očevo delo i do danas održao u životu duhovno čedo svoga oca.

Iako je sve u vezi sa Braunom i Hogarom neizgled vedro, jednostavno i prozirno, porođaj nije bio nimalo lak: Braun je osmislio Hogara u svojoj pedeset šestoj godini, u veoma teškoj fazi svog života. Za sobom je imao dugogodišnju karijeru uspešnog reklamnog crtača (radio je, između ostalog, reklame za Kempbel supe mnogo pre nego što je Endi Vorhol otkrio pun potencijal ovog brenda), te brojne nagrade za dvadeset godina rada na uspešnom, danas zaboravljenom stripu Haj i Lujza u tandemu sa Mortom Vokerom (Redov Bili). I pored toga, bio je u finansijskoj krizi i počinjao je da oseća prve simptome hronične očne bolesti od koje je na kraju gotovo oslepeo – jeziva stvar za jednog crtača. Poznavaoci Braunovog lika i dela primetili su da se i sam autor u to vreme fizički promenio: dok je do kraja šezdesetih bio tipičan, uredan američki "japi", početkom sedamdesetih pustio je dugu kosu i bradu i nabacio desetak kila, da bi se s godinama izgledom sasvim poistovetio sa sopstvenim junakom. I po karakteru su bili slični: Hogar Strašni je prvobitno bio nadimak koji su Braunu nadenula deca (dva sina i ćerka) kad se ljutio što ga bude u vreme popodnevne dremke. Hogar je, u stvari, od samog starta bio porodična manufaktura u čijem su stvaranju učestvovali svi članovi, i kao modeli i kao saradnici na scenariju, dok se Kris kasnije uključio i u crtanje. Uostalom, zadati tempo od pet kaiševa dnevno i jedne table nedeljno, neprekidno tokom više od dvadeset godina, više je nego što bi jedan čovek, ma koliko genijalan, mogao da podnese.

NEODOLJIVOST:
Upravo ta istinska i duboka ljubav prema porodici i emocionalnoj toplini doma, u vreme rastućeg cinizma, jeste ono što čini Hogara remek-delom koje prerasta stereotipe i šablone. Zoran Đukanović je davno primetio u jednom svom eseju: "Likove u Hogaru krasi optimizam i ozarenost u koje niko od čitalaca u početku gega ne veruje. Mi sa Hogarom učimo ne toliko da ljudskoj gluposti odolimo, koliko da joj ne odolimo, da pokušamo da je prihvatimo sa ironičnom ljubavlju i saosećanjem." Hogar je pijanica, žderonja, siledžija i lažov, katastrofalan muž i otac koji jedva poznaje rođenu decu (o ratnim zločinima da i ne govorimo), a ipak je savršeno neodoljiv. Zanimljivo je da su ženski likovi, od Helge i Honi do Hamletove družbenice Hernije, duhovno, moralno (a uglavnom i fizički) daleko nadmoćni u odnosu na muške. Jedini donekle nesimpatičan ženski lik koga je Braun stvorio jeste Hogarova tašta, kržljava nadžak-baba sa ogromnim rogovima, ali ona se pojavila u samo par gegova i brzo nestala bez traga. Drugi potpuno fascinantan junak je Srećni Edi, višeslojan lik koji gotovo da zaslužuje sopstveni serijal i koji je zaslužan za diskretne prestupe Hogara preko granice zdravog razuma, u zemlju apsurda i paradoksa. Oni koji znaju za Braunovu dugogodišnju saradnju sa Mortom Vokerom, autorom Redova Bilija, odmah mogu da u Vokerovom liku po imenu Zero prepoznaju Edijevog duhovnog i fizičkog blizanca. Tako je jedan trapavi Viking pripravnik preskočio stoleća da bi se reinkarnirao kao redov u američkoj vojsci.

Ono što važi za Braunov pripovedački stil važi i za likovni: iza prividne lakoće, prozirnosti i svedenosti krije se crtačka virtuoznost sa izrazitim smislom za detalje. Detalja u crtežu gotovo da nema, ali baš u njima leži đavo, što se lako da proveriti ako iz pojedinačnog kvadrata pokušate da uklonite i najmanji potez perom. Ako u stripu postoji nekakav ekvivalent zen-koana, Braun mu se u nekim kaiševima sasvim približio. Uz to, diskretno ali majstorski, povremeno ide u čistu dekonstrukciju, kao u kaišu u kome Edi, gledajući u oblačić iznad svoje glave, bukvalno "pazi na svoje reči" (engleski "watches his words").

U privatnom životu skroman, introspektivan i dobroćudan čovek, Dik Braun nikada nije javno priznao svoju genijalnost i sebe je smatrao srećnikom kome je sudba podarila da udobno živi od posla koji voli, okružen ljudima koje obožava. Takođe se ustezao da analizira svoje delo. "To je", govorio je, "kao da čovek vrši autopsiju nad devojkom koju voli." U monografiji Hogar Strašni – Najbolje od mene možete pročitati gomilu stvari o autoru i istorijatu stripa koje vas možda nikada nisu stvarno zanimale, ali "devojka" u vidu debeljuškastog Vikinga je živa, zdrava i vesela, hvala na pitanju. I, najvažnije od svega, tu je gomila predivnih epizoda za koje ste mislili da ste ih davno zaboravili.



tekst objavljen u nedeljniku Vreme br. 791

:D :D :D
"... Savrsen dan da krenem 'nemam pojma kuda' i da budem 'nemam pojma gde' i da zavrsim 'nemam pojma kako'..."

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Мај 2008, 21:57


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Мај 2008, 22:11

Краљевство смеха
Хогара страшног

Код нас је „Хогар Страшни” доста објављиван. Веома брзо стигао је у стари, новински „Стрип арт”. Био је тада Хогар Окрутни, те давне 1973. године, и смејали смо се његовим догодовштинама у исто време када и стриповима „Редова Билија” и „Форда Т”. Касније се Хогар нацртао на страницама „Политикиног Забавника”, па „Стрипотеке”. Критика је много и похвално писала о њему. Добио је чак самостално издање „Хогаров Забавник”, нажалост само један број. Према проценама, широм света данас га чита бар сто милиона људи, излази у неколико хиљада дневних новина и говори више десетина језика.

Била су то тешка времена за породицу Браун. Неплаћени рачуни, муке са здрављем... И, једног дана Дик Браун је најавио породици да се не враћа из студија у подруму док не нађе решење. Зна се да му је тетка пореклом била Швеђанка и да му је причала старе нордијске легенде. Зато није чудно што је Дик, у намери да створи новог стрипског јунака, завирио у викиншка посла.
Тако се родио Хогар Страшни, а кумовао је син његовог творца. Дикови синови једном су нешто живо препричавали кад се он спустио низ степениште. Крупан и са брадом (налик на будућег Викинга), тражио је погодно место да дремне. Један од дечака је узвикнуо: - Ево Хогара страшног! - И тако је Викинг добио име.
Први каиш стрипа појавио се 5. фебруара 1973. Хогар, иза кога је булумента нарогушених Викинга, стоји запањен сазнањем да је напао погрешан замак. Ма, погрешио је адресу! Било је то тек прво од многих разочарања и неуспеха с којима ће се, у свету све већих промена, суочавати до дана данашњег.
Нови стрип одмах је продат у 136 дневних листова, што изгледа занемарљиво у поређењу с његовом тренутном популарношћу. Према проценама, дневно га чита бар сто милиона људи. Стрип који у САД излази у готово 2000 дневних новина објављен је у небројено колекција на десетине језика. Читав свет га обожава.
Ко је, дакле, тај страшни Викинг? Тај презапослени варварски бизнисмен који се труди да, између пљачке Европе и два мамурлука, буде и добар татица?
Па, он је, пре свега, породичан и послован човек. Само што живи у погрешно доба, па тако, кад осваја стране земље, не заборавља ни да узме листу за набавку од своје супруге Хелге. Тај грозни Викинг има меко срце. Спава с мецом и купа се једном годишње. Ни тада без играчке.
Кажу да Викинзи не лажу. Хогар је и ту изузетак. Лаже као велики. У ствари, понекад само прекројава истину. Опет као велики. Али, ту је и први детектор лажи у историји. Његови рогови. Тресу се и звецкају кад Хогар изговори лаж. Постоји могућност и да отпадну. Није ли то пех над пеховима? Баш незгодно и за сурова викиншка времена.
Жена, по имену Хелга, права је викиншка, ратничка жена. Родом из Осла, из угледне породице, док је Хогар пореклом из неке забити. Да је Хелга та која у породици „носи панталоне“, јасно је и по роговима на њеном шлему, великим бар колико и Хогарови, ако не и већи.
И док други Викинзи имају синове који ће и надаље неговати обичај страшних пљачкаша северних мора, Хогар за сина има млакоњу који само чита књиге. Хамлет је све оно што Хогар не би никад пожелео да му син буде. Замислите, он хоће да постане први викиншки зубар!
Ни са кћерком није најбоље прошао. Дражесна Хони, са шлемом и мачем у руци, чека принца на белом коњу. Иако романтична, сетна душа, у њој врије крв правих Викинга. У њој пламти прави викиншки борбени жар! Она има све оно што би морао да има синак Хамлет...
Ту је, разуме се, и ташта. Кад је она у посети, Хогар ставља салвету преку очију. Да је не види, наравно. Салвета вам је позната - то је она што му је верна љуба метне на сто да се не испрља.
А тек верни саборац Срећни Еди, Викинг са две леве руке. Ушетао је неприметно у стрип и полако, поред Хогара, постајао све популарнији лик. Штос његових незгода толико је популаран да причају како у „Кинг фичерс” стижу писма у којима се захтева да се он редовно појављује у стрипу. Нема тог посла који он неће замутити и оставити необављен! И не постоји несрећа која га неће задесити. Њему и дуга падне на главу.
Но, ту је и шири „породични” круг. Као Хернија, девојчица с којом се Хогарово синче, Хамлет, игра. Али, Хернија је одвећ непосредна, сувише нападна, па се Хамлет радије посвећује књигама и диви световима описаним тим чаробним исписаним речима. С друге стране, тако бар и Хамлет има неког у животу. Није сам на свету. Неко размишља о њему као о правом момку, а то свакако није мала ствар. Да је Хернија мушко, била би прави супарник за Хамлета. Овако, мало претерује у феминизму, те је превелик залогај за бојажљивог клињу који увек може да умакне у тајни свет писане речи.
Затим Леут, песник и трубадурчић, не пропушта прилику да засвира за женско срце. Наравно, он свира за Хони. Кад добије по глави вазом с цвећем, коју хитне бесни Хогар, јави му се мисао да се некоме песма можда није свидела.
Члан породице је и пас Снерт. Или, ако мало проширимо границе значења речи, и он спада у Хогарове играчке поред паткице за купање и меце за спавање. А шта ћемо друго него да прихватимо и то јер Хогар је, ипак, само једно велико дете.
Својевремено је Дик Браун увео и сиреницу по имену Етел. Створио ју је по истинском лику. Етел Мермејд била је звезда бродвејских комедија тридесетих и четрдесетих година. Но, читаоци нису баш прихватили лик сирене, па је она полако нестала из стрипа.
Поменимо још и доктора Зука, лекара и врача викиншког доба, који, као и Хогар, верује да светом управља магија. И док су се некад справљали магични напици за љубав, мржњу и, наравно, за здравље, који су били најскривенија тајна, тако се и формула за данашњу „кока-колу” држи у највећој тајности, како је духовито приметио неки критичар. Па шта ако, дакле, Хогаровим светом не управља наука него магија?! Ипак се свет окреће као и данас. И Хогар много тога зна, пун је животних мудрости. Стекао их је искуством и наследио од свог оца. И он те мудрости, најчешће утемељене на бапским причама, мртав хладан преноси синку Хамлету као исконске мудрости.
А кад налети на проблем о ком појма нема, само га заобиђе. Па шта ако Хамлет помишља да би Земља могла да буде округла? Хогар добро зна да мора добро да пази на ћошкове кад опловљава свет, да не падне и да се не удари о оштре ивице. Ни Хогару ни читаоцима не сметају такве мале недоследности, јер он се прилагођава свакој околности, а кад даље не може - лаже.
Заправо, као сви ми. И ми бисмо се тако радо извукли кад загусти. Тај викиншки антијунак заправо је наш одраз у огледалу. И стога га бескрајно волимо.
Морамо, ипак, знати да је Хогар само пословни човек. Па, није он крив што је најуноснији посао деветог столећа било пљачкање. Из битке у битку, из похода у поход, осваја туђе земље и туђе благо.
Кад се сукобљава са ратницима Хуна, он у обавезном надметању на почетку битке, кад проклиње и вређа њиховог вођу, и не примећује да је његова војска већ побегла. И да је остао сам. Кад се огледа са страшним противником па после бежи, на питање ко га прогони, свом верном саборцу Срећном Едију одговара: „Само још један губитник који се не мири с поразом.”
Прецењиван је као страшни, храбри Викинг, зар не? Али, признајте, Хогар је ипак победник - победу је извојевао у нашем срцу. Јер га лудо волимо већ три деценије, откако нам је буздованом залупао на врата и дошао у госте. Победник, па макар се из пљачкашког похода вратио кући где на улазу мора да обрише чизме. Мора. Хелга другачије не пушта унутра. А онда опет разочарање - својој љуби, која вероватно једина на свету мисли да је могуће уљудити варварина, свечано предаје славину, плен из далеке Француске. Тек, и сам збуњено примећује да је у Паризу вода још текла из ње, а сада, ето, ништа. Изгледа као да такви неочекивани догађаји не сметају ни сценаристи, а камоли читаоцу, кога, упркос недоследности и неусаглашености чињеница, засмејавају до суза.
Тајна Хогаровог успеха лежи у томе што је Дик Браун издвојио најбитније особине учесника и тако створио ликове чије потезе препознајемо у свакодневном животу: у породици, код најближих пријатеља, суседа и пролазника...
У Хогару налазимо понешто од онога што желимо да сакријемо и од себе. Или што већ дуго кришом тражимо. И све то у само једној сличици, у једном гегу. Хогар Страшни заувек нас је освојио.


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable