Zanimljivosti

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29686
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Kriju škole kao zmija noge

Порукаод Mustra » 19 Јун 2013, 17:39

Ka­žu da di­plo­mu osmo­go­di­šnje ško­le ima­ju Aze­mi­na Gr­bić, Esma Re­dže­po­va, Zo­ri­ca Mar­ko­vić, Mu­ha­rem Ser­be­zov­ski (na­pi­sao ne­ko­li­ko knji­ga o ži­vo­tu Ro­ma), Era Oj­da­nić, Zla­ta Pe­tro­vić, Lju­ba Ali­čić (u jed­nom in­ter­vjuu otvo­re­no re­kao da „ne zna baš sva slo­va azbu­ke“), Ha­san Du­dić, Mi­tar Mi­rić…
Evro­vi­zij­ska po­bed­ni­ca Ma­ri­ja Še­ri­fo­vić sti­gla je do dru­gog raz­re­da gim­na­zi­je i shva­ti­la da joj je mi­kro­fon dra­ži od knji­ge.

Kon­duk­te­ri, za­na­tli­je, sto­la­ri, ko­zme­ti­ča­ri
Zi­nu­li bi­ste od ču­da ka­da bi­ste vi­de­li Zo­ri­cu Brun­clik ka­ko na­me­šta bo­ga­tu ike­ba­nu, za „in“ pro­sla­vu u ne­koj cve­ća­ri, za­to što ni­ste zna­li da je za­vr­ši­la kurs za pra­vlje­nje ike­ba­ne (a ka­sni­je je kao član JUL-a od­lu­či­la da se pod „sta­re da­ne“ van­red­no upi­še na Prav­ni fa­kul­tet u Ni­šu). Ne­ka­da­šnji ba­si­sta po­zna­te pop-rok gru­pe „Ido­li“, Zden­ko Ko­lar (tram­vaj­dži­ja po stru­ci) da­nas je „hlad­no­krv­ni Šu­ma­her“ me­đu be­o­grad­skim tram­vaj­dži­ja­ma.
Po­zna­to je da estrad­ni me­na­dže­ri kri­ju škol­sku spre­mu „kao zmi­ja no­ge“. Pri­ča se da je Ba­ne Ob­ra­do­vić po­čeo ka­ri­je­ru kao kon­duk­ter u „La­sti­nim“ auto­bu­si­ma, i ni­ko ne zna ka­ko je sti­gao do estrad­ne sce­ne! Zo­ri­ca Ata­na­sov­ska je ne­u­spe­la glu­mi­ca erot­skih li­mu­na­da i sek­si-sce­na, a naj­ve­ću po­pu­lar­nost je ste­kla re­kla­mi­ra­ju­ći apa­rat za mu­ški po­nos „VEP“!
Bard estra­de Ni­ko­la Ka­ro­vić ima dva za­na­ta i sred­nju mu­zič­ku ško­lu. Ka­ro­vić od dr­ve­ta pra­vi šta za­že­li­te i ču­di nas da se ni­je ni­je oku­šao i kao umet­nič­ki skulp­tor! Kao pe­vač or­ke­stra JNA, Ni­ko­la je bio naj­dra­ži vo­kal­ni so­li­sta dru­ga Ti­ta. Har­mo­ni­kaš i aran­žer Ba­ne Va­sić za­vr­šio je drv­no­pre­ra­đi­vač­ku ško­lu. Ne­su­đe­ni sto­lar je sa uspe­hom okon­čao i sred­nju mu­zič­ku ško­lu.
Ne bi­ste ni po­mi­sli­li da je estrad­na umet­ni­ca Ve­ra Iv­ko­vić kao ko­zme­tič­ki teh­ni­čar ce­di­la bu­bu­lji­ce ne­koj klin­ce­zi, dok je u svo­joj ne­ka­da­šnjoj ku­ći u Mi­ri­je­vu vo­di­la ko­zme­tič­ki sa­lon le­po­te.
Ja­sna Mi­len­ko­vić Ja­mi (sred­nja tr­go­vač­ka ško­la) pa­zi u jed­nom su­per­mar­ke­tu da že­ne lo­po­vi ne str­pa­ju ro­bu u ta­šnu, pod bun­du ili u du­bo­ki de­kol­te.
Me­đu estrad­nim trud­be­ni­ci­ma naj­vi­še je onih sa sred­njom eko­nom­skom ško­lom, sa po­slov­nom ili uprav­nom gim­na­zi­jom. Re­đa­ju se po­zna­ta ime­na: Cu­ne Goj­ko­vić, Ivan Ga­vri­lo­vić, Želj­ko Sa­mar­džić, Ve­sna Vu­ke­lić Ven­di, Bi­se­ra Ve­le­tan­lić, Mar­ta Sa­vić, Izol­da Ba­ru­dži­ja, Ana Be­ku­ta, Ma­ri­na Tu­ca­ko­vić, De­jan Cu­kić.
Sa Vi­šom uprav­nom ško­lom Na­da Ob­rić bi bi­la sjaj­na še­fi­ca šal­ter­ske slu­žbe u ne­koj op­šti­ni, s ob­zi­rom na to da ima staž sa­ra­jev­ske op­šti­nar­ke, ali je, ka­ko ve­li – za­pe­va­la su­dob­no­sni hit-stih „ne do­zvo­li da te dru­gi vo­li“.
Ima i ne­kih ne­do­u­mi­ca, ve­ro­vat­no i la­ga­ri­ja, ka­da su u pi­ta­nju pri­če o škol­skim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma. Po­go­to­vu ka­da se pe­va­či­ce hva­li­šu in­te­lek­tu­al­nim sklo­no­sti­ma!

Pri­ča se da je Je­le­na Kar­le­u­ša po­ha­đa­la sve mo­gu­će kur­se­ve za ma­ne­ke­ne i ško­lu glu­me, kre­nu­la u gim­na­zi­ju i po­tom se pre­ba­ci­la u sred­nju tr­go­vač­ku ško­lu. Da­nas Je­ca ka­že da je stu­dent, sa­mo ne ka­že kog fa­kul­te­ta! Den­ser­ka Ve­sna Đo­ga­ni ve­li da „stu­di­ra“, ali ne i ko­ji faks!
Alek­san­dra Pe­ro­vić na­po­mi­nje da ima di­plo­mu Vi­še po­slov­ne ško­le i da usko­ro „za­vr­ša­va“ ne­ki ne­i­me­no­va­ni fa­kul­tet! Ti­ja­na Dap­če­vić mi­stič­no is­ti­če ka­ko ima „vi­so­ko obra­zo­va­nje“ – ne ka­že i ko­je!
Za­ni­mlji­vo je da ni­je­dan mla­di pe­vač sa­mo­zva­nih „Zve­zda Gran­da“ ne go­vo­ri o svom ško­lo­va­nju, ni­ti o mu­zič­kom do­ško­lo­va­va­nju.
Šan­so­njer Ivan­ko Ro­sić, kan­ta­u­tor za­bav­ne mu­zi­ke, ima „kva­li­fi­ka­ci­je“ za Ri­pli­ja – po stru­ci je ma­šin­ski teh­ni­čar, po­ma­lo je glu­mio, po­tom je upi­sao ne­ke is­pi­te i stao je na vi­šoj eko­nom­skoj ško­li, fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka (od­sek no­vi­nar­stvo), kao i pe­da­go­škoj aka­de­mi­ji! Pop-pe­va­či­ca i ar­na­žer Ha­ni za­vr­ši­la je sred­nju di­zaj­ner­sku ško­lu, vi­šu ško­lu pri­me­nje­ne umet­no­sti (od­sek aran­že­ra), da bi po­tom u RTS-u uči­la so­lo pe­va­nje kod po­zna­tog pe­da­go­ga i di­ri­gen­ta Zla­ta­na Va­u­de.

Na­ši ve­či­ti stu­den­ti

Mom­či­lo Ba­ja­gić Ba­ja­ga sa­mo je upi­sao od­sek knji­žev­no­sti na fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu. Bo­ra Đor­đe­vić ni­ka­ko da di­plo­mi­ra po­zo­ri­šnu or­ga­ni­za­ci­ju na fa­kul­te­tu or­ga­ni­za­ci­o­nih na­u­ka. Kom­po­zi­tor fol­ka Mi­o­drag M. Ilić, ali­jas Mi­le Bas, ve­či­ti je ap­sol­vent spolj­ne tr­go­vi­ne.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29686
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 21 Јун 2013, 16:22

Google danas slavi omiljenog crtanog junaka profesora Baltazara

Današnji Google Doodle privukao je pažnju svima koji su otišli na hrvatsku verziju popularnog pretraživača posvećenog poznatom crtanom junaku profesoru Baltazaru. Naime, Google je odlučio da simpatičnom animacijom proslavi 82-godišnjicu rođenja Zlatka Grgića, tvorca omiljenog crtanog filma svih koji su odrastali osamdesetih.
291 6 Share2
Google danas slavi omiljenog crtanog junaka profesora Baltazara
Animirana serija "Profesor Baltazar" najuspješniji je projekt Zagrebačke škole crtanog filma, a otac profesora Baltazara je Zlatko Grgić koji rođen na današnji dan 1931. Kao što kaže i stranica na koju vodi Google Doodle u hrvatskoj verziji popularnog pretražvača, u celom projektu je učestvovala ekipa od 20 ljudi među kojima su se isticali Ante Zaninović, Pavao Štalter, Boris Kolar, Milan Blažeković i Zlatko Bourek uz muziku Tomice Simovića.
Radnja kultnog animiranog filma, koji je simbol Dobrih starih vremena i dece koja su odrastala osamdesetih u bivšoj Jugoslaviji, vrtela se oko neobičnog naučnika Baltazara koji uz pomoć svojih izuma olakšava živote drugih ljudi iz Baltazar-grada.

Simpatičnom naučniku, koji rešava probleme svojih sugrađana uz pomoć mašte i pozitivne energije, ime je dao Pavao Štalter.

Serija je vremenom postala veoma popularna, a zabležila je solidan uspeh i u inostranstvu. 2005. godine započeo je rad na novim nastavcima ovog crtanog filma.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=D0Cxc0KjCI8&feature=player_embedded#at=18[/youtube]
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29686
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 30 Окт 2013, 09:54

Važna vest za sve gastronome

Putevima Orijent Ekspresa

Слика

Jedno sasvim posebno gastro putovanje pokrenulo se u Beogradu od 27. oktobra u restoranu Kalemegdanska terasa. Inspirisan trasom kojom je voz „Orijent ekspres“ povezivao Zapad sa Istokom Evrope, kreativni tim ovog restorana vodi vas na uzbudljivo putovanje nacionalnim kuhinjama zemalja kroz koje je elegantni voz prolazio: Francuska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Turska. Ljubazno osoblje tu je da dočara glamur ovog prestižnog putovanja, a kada „voz“ pristane u Minhen imaćete priliku da probate autentičan bavarski kupus sa kobasicama,
Слика

na stanici u Parizu pačije grudi sa narandžom, a sve to po cenama koje će vas prijatno iznenaditi. Dakle, nikako ne propustite da okusite ovo neobično putovanje u samom srcu Beograda, sa pogledom na reke i Kalemegdan, čekaju vas brojne poslastice na svakoj stanici...
Rezervacija mesta u vozu je na broj 011 328 27 27
www.kalemegdanskaterasa.com
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29686
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 18 Нов 2013, 15:57

Pola veka od ubistva Džona Kenedija
Слика Слика Слика Слика Слика Слика Слика Слика Слика

Prema rezultatima zvanične istrage, Kenedi je ubijen sa dva metka, jedan ga je pogodio u vrat, drugi u glavu, a treći metak, odnosno prvi hitac, po rezultatima istrage, pogodio je guvernera Teksasa Džona Konolija
U Americi će se 22. novembra obeležiti pola veka od ubistva predsednika SAD Džona Kenedija u atentatu koji je na taj dan 1963. godine u Dalasu na njega izvršio Li Harvi Osvald.
Prema rezultatima zvanične istrage, Kenedi je ubijen sa dva metka, jedan ga je pogodio u vrat, drugi u glavu, a treći metak, odnosno prvi hitac, po rezultatima istrage, pogodio je guvernera Teksasa Dzona Konolija.
Kako je zvanično saopšteno, Kenedi je umro pre nego što je prebačen u bolnicu.

Atentat se dogodio tokom vožnje u otvorenom kabriolet vozilu na ulicama Dalasa u koji se Kenedi zaputio u sklopu priprema za novu predsedničku kampanju, odnosno izbore naredne 1964. godine.
Za atentat je ubrzo osumnjičen Li Harvi Osvald (24), ekscentrična ličnost, koji je negirao krivicu, i prema nalazima Vorenove komisije, koju je formirao Kenedijev nasledniki Lindon Džonson, nije imao pomagača.

Osvald je ubijen samo dva dana posle atentata dok je premeštan u drugi zatvor. Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba, poznat po vezama sa organizovanim kriminalom, a ovaj je tokom suđenja u drugostepenom postupku preminuo od raka.
Međutim, i pored zaključaka Vorenove komisije, mnogi Amerikanci i dalje veruju u mnogobrojne teorije zavere vezane za Kenedijevo ubistvo.
U ostalim verzijama objašnjenja atentata postoje, navodno, najmanje dva atentatora, pa su prema nekima, ubistvo izvršili agenti CIA (u tom smislu pominjan je čak i Lindon Džonson), zatim mafija zbog toga što je Džonov brat Robert pokrenuo istragu protiv njenih kumova.

Među teorijama zavere su i da je iza ubistva stajala kubanska politička emigracija, KGB, Fidel Kastro, direktor FBI Edvard Huver…
Zamešateljstvu oko niza različitih (i kontradiktornih) teorija dobrano su pomogla raznorazna medijska tumačenja, kao i Holivud.
Za većinu Amerikanaca, prema anketama, Džon Kenedi je bio najpopularniji lider u drugoj polovini prošlog veka.
Džon Ficdžerald Kenedi bio je 35. predsednik SAD, na mestu šefa države nalazio se tri godine.

Rođen je u Bruklinu 29. maja 1917. godine, a diplomirao je na Univerzitetu Hardvard. Njegov otac bio je jedna od najuticijnijih ličnosti savezne države Masačusets i izvesno vreme ambasador SAD u Londonu.
Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je kao marinac i u jednoj akciji je ranjen. Japanski razarači su potopili njegov torpedni čamac, pa je grupa marinaca među kojima je bio i Kenedi plivala kilometrima dok se nisu dočepali sigurnog mesta. Dobio je najviša odlikovanja, među kojima i Crvenu značku za hrabrost, ali i tešku povredu kičme.

Kao već afirmisani novinar izabran je za predstavnika Demokratske stranke u Kongresu 1947. godine. Pet godina kasnije postao je senator iz Masačusetsa.
Na predsedničkim izborima 1960. godne, protivkandidat mu je bio republikanac Ričard Nikson. Januara 1961. zamenio je Dvajta Ajzenhauera na mestu predsednika SAD, kao najmlađi predsednik te države u istoriji i prvi katoličke vere.

Bio je izrazito popularan, tako je između ostalog predstavljan kao pacifista, borac protiv rasne diskriminacije, zatim naglašavana su ulaganja u ekspedicije u svemiru.
Naknadna istraživanja pokazala su da makar njegovo mirotvorstvo ima i drugu stranu medalje, podržavao je tajne nelegalne vojne operacije u inostranstvu.
Atentat na njega 22. novembra 1963. bio je jedinstven i po činjenici da se taj čin dogodio pred kamerama.

Kenedi je sa suprugom Žaklinom Džeki imao je četvoro dece, ali su dvoje umrli kao deca. Njegova ćerka Karolina ovih dana je postala ambasador SAD u Japanu.
Kako je vreme prolazilo, osim brojnih zavereničkih teorija o pozadini atentata, pojavilo se i niz svedočanstava o njegovom neobuzdanom (vanbračnom) životu. U tom smislu objavljeno je više knjiga i pojavili su se filmovi, a osim dive Merlin Monro, čija je sudbina bila tragična, uočljiva je i njegova afera sa Džudit Kembel Eksner, koja je bila poznata po vezama sa mafijaškim bosovima.


(Telegraf.rs / Tanjug)
Слика