Dogodilo se na današnji dan

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2013, 17:17

Слика


1402. - Odigrala se bitka kod Angore (Ankare). Tatari predvođeni Timorom pobedili su tursku vojsku sa Bajazitom na čelu.

1791. - Kralj Luj XVI uhvaćen je u pokušaju bekstva u toku Francuske revolucije.

1819. - Rođen je Žak Ofenbah, francuski kompozitor i dirigent, poreklom iz Nemačke, tvorac francuske operete. Napisao je oko stotinu opereta, među kojima su najpoznatije "Lepa Jelena", "Orfej u paklu", "Plavobradi", i jednu operu "Hofmanove priče".

1819. - Parobrod "Savana" je prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean.

1837. - Engleska je izdala svoje prve poštanske marke sa likom kraljice Viktorije.

1837. - Kraljica Viktorija je u osmanaestoj godini nasledila engleski presto nakon smrti svoga ujaka, kralja Vilijema IV. Njena vladavina vezana je za uspon i razvoj britanskog kolonijalnog carstva, pa se to doba u Engleskoj često naziva viktorijanskim vekom. Vladala je 64 godine (do 1901), a 1876. proglašena je za caricu Indije.

1895. - Caroline Willard Baldwin postala je prva žena u svetu koja je dobila titulu doktora nauka. Kod nas je to bila Ksenija Atanasijević, ali tek 1922. godine.

1902. - Rođen je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, jedan od najaktivnijih u krugu srpskih nadrealista. Posle završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu, između dva svetska rata izdavao je i uređivao većinu nadrealističkih časopisa, a po okončanju Drugog svetskog rata, bio je jugoslovenski ambasador u Francuskoj. Dela: pesme "Od sreće i od sna", "Bez mere", "Nox microcosmica", eseji "Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog" (s Kočom Popovićem), "Koje su pobude i kakvi uspesi školske filozofije", "Smrt fašizmu - sloboda narodu", "Književna politika", "Ljudi u nevremenu", "Od istog pisca", "Krleža", "Prostor-vreme", "Politička književnost", "Nacer tiempo", "Svedok ili saučesnik".

1928. - Na sednici skupštine Kraljevine Jugoslavije, poslanik Puniša Račić, razdražen zbog lične uvrede, pucao je na poslanike seljačko-demokratske koalicije iz Hrvatske, pri čemu je teško ranio Stjepana Radića, koji je kasnije podlegao povredama.

1936. - Američki atletičar Džesi Ovens postavio je rekord na 100 metara koji je iznosio 10.2 sekunde. Takođe na današnji dan, ali 1968. godine, atletičar Jim Hines postao je prva osoba koja je pretrčala 100 metara za manje od 10 sekundi.

1990. - U snažnom zemljotresu koji je zahvatio Iran, poginulo je 40.000 - 50.000 stanovnika.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2013, 17:19

85 godina od atentata u Skupštini Kraljevine SHS

Jedno je sigurno: Puniša Račić pucao je tokom sednice Skupštine 20. juna 1928. godine i tada usmrtio Pavla Radića i Đuru Basaričeka, dok je Stjepan Radić umro nekoliko meseci kasnije. Pravi motivi pucnjave nikada nisu otkriveni, kao ni grob samog Račića
Слика
Jedan od najstrašnijih događaja u političkom životu naroda Balkana 20. veka – ako izuzmemo međusobne ratove – odigrao se na današnji dan, 20. juna 1928. godine, ni manje ni više nego u Skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Reč je o ubistvu i ranjavanju nekoliko narodnih poslanika iz Hrvatske u koje je pucao crnogorski poslanik Puniša Račić.

Kao i svaki strašan događaj, koji se suštinski sastoji iz nekoliko minuta, ili čak i sekundi pucnjave, ubistvo hrvatskih poslanika samo je komad velike slagalice: da bismo ga razumeli, moramo proučiti kontekst u kom se odigralo i shvatiti posledice koje je imalo.

“KOLIKO KOŠTA TA VAŠA SRPSKA KRV?”

Ionako labavo jugoslovenstvo Kraljevine, koja je živela od 1. decembra 1918. do 3. oktobra 1929 – kada je postala još “jugoslovenskija” – krajem treće decenije 20. veka pretilo je da bude uništeno. U samom parlamentu Kraljevine 1928. godine bilo je oštrih sukoba koji su prevazili demokratska politička suprotstavljanja mišljenja, i sve češće se završavali uvredama, pretnjama i psovkama.
Слика

Sukob se, kao i svagda, odvijao na relaciji vlast-opozicija, ali ga je komplikovalo to što su vlast činili uglavnom Srbi, uz makedonske, crnogorske i slovenačke partije, a opoziciju uglavnom Hrvati. Bez želje da bilo kome “držimo stranu” i dajemo sud o tome ko je bio u pravu, u narednih nekoliko pasusa pokušaćemo samo da rekonstruišemo neke događaje.

Na sednici održanoj sredinom juna, situacija je toliko izmicala kontroli da su zasedanje prekinuli žandarmi. Prema nekim izvorima, vođa Hrvatske seljačke stranke Stjepan Radić rekao je da se Hrvatska sprema na ocepljenje iz Kraljevine i zbog svojih govora bio udaljen sa sednice. Ubrzo, još jedan od poslanika rekao je kako podržava nasilje u Skupštini, nakon čega su u skupštinsku salu upali policijski komesar Dragi Jovanović i šest žandarma, sa namerom da, ako treba silom, izvedu poslanike koji – iako kažnjeni udaljavanjem – nisu hteli sami da izađu.

Jedna od izjava koja se pripisuje hrvatskim poslanicima, a koja se na srpskoj strani izuzetno loše “primila”, bila je reakcija na borbe tokom Prvog svetskog rata, a glasila je otprilike ovako: “Koliko košta ta vaša srpska krv? Koliko košta Kajmakčalan? Da platimo – pa da budemo mirni!”

REVOLVEROM SA SKUPŠTINSKE GOVORNICE

Naredna sednica bila je 20. juna, a nastavljena je u istom duhu: smenjivale su se uvrede Srba na račun hrvatskih prvaka i uvrede Hrvata na račun srpskih političkih lidera. Na “tapetu” je bilo sve: od poštenja, preko hrabrosti i istorije, do karaktera. I niko nikoga nije štedeo.

Salva uvreda nastavila se i tokom govora predstavnika Narodne radikalne partije Puniše Račića. Kada je sa skupštinske govornice krenuo ka svom mestu, jedan hrvatski poslanik doviknuo mu je: “Opljačkali ste begove”.

Događaji koji su usledili su rekonstrukcije, bazirane na svedočenjima prisutnih ljudi, koje jesu imale odstupanja i razlike, ali su suštinski svi preneli istu priču. Račić je zahtevao da predsednik skupštine kazni poslanika Ivana Pernara, predsednik prekida sednicu i odlazi, a Račić se vraća za govornicu gde čeka nastavak sednice.

Iza govornice je nekoliko ministara, među kojima i ministar vera Dragomir Obradović, koji primećuje kako Račić stavlja desnu ruku u džep i vadi revolver. Ministar prilazi, povlači ga za ruku, pokušavajući da ga smiri. Međutim, Račić se, besan, otima, preteći mu da će ga ubiti ako ga ovaj ponovo dotakne.

Račić upire pištolj ka Ivanu Pernaru, zahtevajući izvinjenje. U sali je samrtna tišina. Pernar mirno sedi i ćuti, a Račić počinje da urla, iznova zahtevajući izvinjenje. Nakon kratke pauze, Pernar pomera jednu ruku a salom se prolamaju hici: Račić ispaljuje dva metka u Pernara, koji pada pod poslaničku klupu.

Račić nastavlja da puca na sve strane.

Meci lete po skupštinskoj sali. Jedan stiže hrvatskog poslanika Đuru Basaričeka, koji sa stenografskog stola trči ka govornici. Drugi poslanik, Ivan Granđa, skače ispred lidera HSS Stjepana Radića ne bi li ga zaštitio. Jedan metak pogađa njega, drugi se odbija o klupu i stiže upravo Radića.
Слика

Videvši da mu je stric ranjen, mladi poslanik – jugosimpatizer i umeren u odnosima sa Srbima – Pavao Radić trči ka njemu, ali i njega stiže Račićev metak, od koga će nekoliko sekundi kasnije preminuti.

Svi su se razbežali po sali, a Račić mirno napušta zgradu Skupštine.

IZ PARLAMENTA U DIKTATURU

Brzom lekarskom intervencijom Ivan Pernar je spasen, a van životne opasnosti bio je Ivan Granđa. Posebnu pažnju lekari posvećuju Stjepanu Radiću, kao predsedniku stranke i lideru opozicije, ali i kao neformalnom “vođi” hrvatskog naroda u Kraljevini.

Operaciju je izvršio lično najbolji beogradski hirurg, profesor Beogradskog univerziteta dr Milivoj Kostić. Rana nije bila opasna, ušla je u stomak pod kosom linijom, ali je Radić bio vrlo lošeg zdravlja, tako da je tokom operacije izgubio mnogo krvi.

Nakon operacije posetio ga je i kralj Aleksandar Karađorđević. Tačan sadržaj ovog razgovora nikada zapravo nije postao poznat javnosti, do koje su stigle samo spekulacije o Radićevoj izjavi da za njega “postoji samo kralj i narod”.

Kada mu je bilo bolje Radić je prebačen u Zagreb, gde je dočekan kao heroj. Međutim, on je neprestano imao povišenu temperaturu, što je uticalo na razvoj dijabetesa i slabljenje srčanog mišića. Osmog avgusta Stjepan Radić preminuo je od posledica srčanog udara.
Слика

Puniša Račić predao se beogradskoj policiji i rekao da nije imao nameru da beži, već samo “da obavesti porodicu i birače o svom činu”. Suđenje je počelo maja 1929. godine. Račić je tvrdio da je namerno ubio samo Ivana Pernara, misleći da se ovaj hvata za svoj pištolj, dok je za ostale tvrdio da je u njih pucao u samoodbrani.

Odlukom Varoškog suda u Beogradu osuđen je na 20, a Apelacionog na ukupno 33 godine i osam meseci. Ipak, u obrazloženju je dodato da će odslužiti 20 godina robije, jer je to maksimalna kazna koju važeće krivično pravo u Srbiji dozvoljava. Ubrzo je prebačen u Požarevački zatvor.

Motivi Račićeve pucnjave u Skupštini nikada do kraja nisu razajšnjeni. Nakon političkih previranja u zemlji, uzrokovanih upravo ovim događajem, kralj Aleksandar Karađorđević uveo je 6. januara 1929. godine diktaturu, suspendovao Ustav, raspustio narodno predstavništvo i ukinuo sve političke stranke, u pokušaju da spreči da država ode u propast.
Слика

Nekoliko meseci kasnije nastala je Kraljevina Jugoslavija.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 21 Јун 2013, 16:09

Na današnji dan – 21. jun


1881. – Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd – Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Prvi putnički voz ka Nišu krenuo je sa beogradske železničke stanice 3. septembra 1884.

1377. – Umro je engleski kralj Edvard III (Edward), koji je tokom svoje vladavine od 1327. osvojio Škotsku, a zbog pretenzija na francuski presto izazvao Stogodišnji rat (1337-1453) s Francuskom.

1527. – Umro je italijanski političar i pisac Nikolo Makijaveli (Nickolo Machiavelli), autor dela “Vladalac”, u kojem je izneo shvatanje da vladar ne treba da bira sredstva da bi postigao cilj, iz čega je kasnije izveden pojam “makijavelizam”.

1791. – Francuski kralj Luj XVI (Louis) i kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette), otkriveni su u pokušaju bekstva i uhapšeni kod Varena, a dve godine kasnije pogubljeni na giljotini.

1813. – U bici kod Vitorije, britanska vojska pod vođstvom vojvode od Velingtona (Wellington) porazila je snage Napoleonovog brata Žozefa (Joseph), kralja Španije. Time je završena francuska vladavina u Španiji.

1852. – Umro je nemački pedagog Fridrih Frebel (Friedrich Froebel), koji je 1840. osnovao prvi dečiji vrtić.

1881. – Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd – Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Prvi putnički voz ka Nišu krenuo je sa beogradske železničke stanice 3. septembra 1884.

1905. – Rođen je francuski pisac i filozof egzistencijalista Žan-Pol Sartr (Jean Paul Sartre). Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi (“Mučnina”, “Zid”, “Biće i ništavilo”, “Iza zatvorenih vrata”, “Prljave ruke”).

1908. – Umro je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član muzičke grupe “Velika petorica” (“Šeherezada”, “Španski kapričo”). Napisao je popularni priručnik “Principi orkestracije”.

1919. – Po naređenju admirala Rojtera (Reuter), posada nemačke ratne flote potopila je većinu svojih brodova (preko 70) koji su, nakon kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu, bili stacionirani u britanskoj pomorskoj bazi Skepe Flou u Škotskoj.

1933. – Rođena je francuska književnica Fransoaz Kuare (Francoise Ljuarez), poznata kao Fransoaz Sagan. Proslavila se prvim romanom “Dobar dan tugo”, koji je štampan u milionskim tiražima.

1942. – Nemački Severnoafrički korpus feldmaršala Ervina Romela (Ernjin Rommel) zauzeo je u Drugom svetskom ratu grad Tobruk u Libiji i zarobio 25.000 britanskih vojnika.

1945. – Japanske trupe na ostrvu Okinava, koje je služilo kao poslednja odbrana Japana u Drugom svetskom ratu, predale su se Amerikancima.

1948. – Producentska kuća Kolumbija Rekords proizvela je prvu uspešnu longplej ploču od vinil plastike.

1963. – Predsednik Francuske Šarl de Gol (Charles de Gaulle) povukao je pomorske snage iz NATO-a. Sledeći politiku nezavisnosti Francuska je 1966. napustila Vojni komitet NATO-a.

1963. – Kardinal Đovani Batista Montini (Giovanni Battista) postao je papa Pavle VI, nakon smrti pape Jovana XIII. Kao pobornik reformske struje u katoličkoj crkvi ukinuo je 1966. indeks zabranjenih knjiga, reorganizovao vatikansku kuriju, zalagao se za miroljubiva rešenja međunarodnih sporova i normalizovanje odnosa s komunističkim zemljama.

1969. – Umrla je američka teniserka Morin Konoli (Maureen Connolly), nazvana Mala Mo. Godine 1953. postala je prva teniserka u istoriji ovog sporta koja je osvojila sva četiri Gren slem turnira.

1970. – Umro je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije (1945-67) nakon sticanja nezavisnost od Holandije i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1970. – U finalu svetskog fudbalskog prvenstva Brazil je u Sjudad Meksiku pobedio Italiju sa 4:1 i postao prvi trostruki osvajač trofeja Žila Rimea (Jules Rimet).

1981. – Na opštim izborima u Francuskoj ubedljivo su pobedili socijalisti i postali najjača partija sa 38 procenata ukupnih glasova. Lider socijalista Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) u maju iste godine postao je predsednik Francuske.

1982. – Rođen je Princ Vilijam (William), sin princa Čarlsa i princeze Dajane.

1990. – U Mađarskoj je zvanično ponovo otvorena berza, koju su komunističke vlasti zatvorile 42 godine ranije.

1990. – U zemljotresu na severu Irana poginulo je oko 100.000 ljudi.

2000. – U Beogradu je umro publicista i politikolog Slobodan Inić, jedan od osnivača Demokratske stranke.

2001. – Bivši direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Dragoljub Milanović osuđen je na deset godina zatvora zbog pogibije 16 radnika te televizije u NATO bombardovanju 23. aprila 1999. Po pravosnažnosti presude 20. maja 2001, Milanović se dva meseca krio u Crnoj Gori, gde je uhapšen u policijskoj akciji “Sablja” i sproveden u zatvor Zabela kod Požarevca.

2001. – Umro je veteran američkog bluza Džon Li Huker (83), koji je svojim retkim, hipnotičkim stilom sviranja gitare uticao na generacije rok i folk zvezda.

2003. – Umro je Leon Uris (78), američki pisac bestselera, poznat po romanu “Egzodus”, koji je objavljen 1958. godine.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 22 Јун 2013, 19:26

Otvoren kulturni centar "Građanska kasina" u Beogradu, preteča "Kolarčevog narodnog univerziteta" 1869. godine. Otvorena je u zgradi Zadužbine Nikole Spasića u Beogradu, sa ciljem da Beograđanima pruži mesto za druženje i sastanke. Trgovački svet, pored zabave, tu je mogao da se bliže upozna i obavi poslovne kontakte. Tokom skoro pet decenija postojanja, "Građanska kasina" je odigrala značajnu ulogu u kulturnom razvoju grada. U njoj je, na inicijativu dr Vladana Đorđevića, osnovan Srpski crveni krst, 1876, a zatim i Srpsko novinarsko udruženje, 1880. godine.

Rođen književnik i antifašista Erih Marija Remark 1898. godine. Po dolasku Hitlera na vlast 1933. godine bio je prisiljen da emigrira. Najveći deo života proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskoj. Prvi roman Na zapadu ništa novo, u kome je realistički i sa potresnim humanizmom prikazao razdoblje Prvog svetskog rata, doneo mu je svetsku slavu. Ovo delo, kao i ostale njegove knjige: Trijumfalna kapija, Povratak, Tri ratna druga i Vreme života, vreme smrti bile su zabranjene u Nemačkoj. Remarkov pristup književnosti temeljio se na reportažnoj dokumentarnosti, snažnoj društvenoj kritici i specifičnom stilskom izrazu.

1805 - Rođen Đuzepe Macini, italijanski revolucionar i političar
(Đenova, 22.6.1805 - Piza, 10.3.1872)

1826 - Rođen Bogoboj (Timotej) Atanacković, književnik
(Baja, 22.6.1826 - Baja, 9.9.1858)

1905 - Osnovano Srpsko književničko društvo u Beogradu

1906 - Rođen Bili Semjuel Vajlder, američki filmski reditelj, dobitnik Oskara
(Suša, 22.6.1906 - Los Anđeles, 27.3.2002)

1911 - Rođen Mile Stanković, književnik, novinar i urednik Radio Beograda
(Šabac, 22.6.1911 - Beograd, 26.5.2005)

1927 - Rođen Srđan Barić, kompozitor, muzički urednik RTB-a
(Beograd, 22.6.1927 - Beograd, 7.11.2005)

1930 - Rođen Zdenjek Mlinarž, češki političar, sekretar CK KP Čehoslovačke, organizator "Praškog proleća"
(Visoke Mito, 22.6.1930 - Beč, 15.4.1997)

1934 - Udruženje nemačkih proizvođača automobila potpisalo sa austrijskim inženjerom Ferdinandom Poršeom ugovor o konstruisanju "folksvagena"- narodnih kola

1940 - Francuska kapitulirala u Drugom svetskom ratu

1941 - Nemačka napala SSSR u Drugom svetskom ratu

1944 - Rođen Klaus Marija Brandauer, austrijski filmski glumac i reditelj
(Alt Ause, 22.6.1944)

1946 - Rođen Eliades Očoa Bustamante, kubanski gitarista i pevač
(Santjago de Kuba, 22.6.1946)

1949 - Rođena Meril Strip (Meri Luiz), američka filmska glumica, dobitnica Oskara

1961 - Umrla Marija Karađorđević, rumunska princeza, jugoslovenska kraljica, nosilac Ordena Legije časti
(Goti, 9.1.1900 - London, 22.6.1961)

1966 - Rođen Jagoš Marković, pozorišni reditelj
(Podgorica, 22.6.1966)

1969 - Umrla Džudi Garland (Frensis Gam), američka filmska glumica, dobitnica Oskara
(Grend Repids, 10.6.1922 - Čelzi, 22.6.1969)

1984 - Rođen Janko Tipsarević, teniser, reprezentativac
(Beograd, 22.6.1984)

1987 - Umro Fred Aster (Frederik Austerlic), američki igrač i filmski glumac, dobitnik Oskara
(Omaha, 10.5.1899 - Los Anđeles, 22.6.1987)

1998 - Umro Miroslav Vitorović, novinar i diplomata
(Jabukovac, 1913 - Beograd, 22.6.1998)

2000 - Umro dr Slobodan Inić, sociolog i naučni radnik
(Zrenjanin, 28.6.1946 - Beograd, 22.6.2000)

2008 - Umro Alber Kosri, egipatski književnik
(Kairo, 3.11.1913 - Pariz, 22.6.2008)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 23 Јун 2013, 05:22

Слика


Na današnji dan 1875. godine posle napada hajduka pod vođstvom Pere Tunguza na turski karavan u Bišini, izbio je Nevesinjski ustanak, najveći protiv Osmanskog carstva u Bosni i Hercegovini. Ustanak se brzo širio i posle mesec dana buknuo je i u Bosanskoj krajini. U nekoliko bojeva ustanici su odneli pobede, najveću na Muratovici, gde su Turci 10. i 11. novembra 1875. izgubili 1.325 ljudi. Ustanak je zainteresovao Evropu za stanje u zemljama pod turskom vlašću.
Srbija je u leto 1876. objavila rat Osmanskom carstvu u koji se 1877. uključila Rusija. Rat je završen za Srbe nepravednim Sanstefanskim mirom, revidiranim (pod pritiskom Austrije) 1878. u korist Srbije, na Berlinskom kongresu.
Слика Слика

1501 - Portugalski moreplovac Pedro Kabral vratio se u otadžbinu sa putovanja tokom kojeg je Brazil proglasio posedom Portugalije.
Слика

1611 - Engleskog istraživača Henrija Hadsona, koji je prvi ispitao istočne obale Grenlanda i reku Hadson, pobunjena posada njegovog broda "Diskaveri" je sa osmoricom pristalica ostavila u Hadsonovom zalivu, gde su potom svi umrli od gladi i zime. Tokom četiri putovanja istraživao je Severni ledeni okean, pokušavajući da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, pri čemu je otkrio i Hadsonovo more i Hadsonov moreuz.
Слика

1668 - Rođen je italijanski filozof, istorigraf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča moderne teorije estetike. Rođen je kao sin siromašnog knjižara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi "opisivao idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste". Napuljski kralj Karlo III imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je površni osećaj pravde nagonski i da se izražava u religijskim oblicima, da u kasnijem razvoju čovek postaje sposoban za apstraktno mišljenje i tek potom za filozofska načela prava. U skladu s tim, delio je rimsko pravo na božansku, herojsku i ljudsku fazu, a istoriju je - prema "zakonu istorijskih ciklusa" - posmatrao kao kružni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu naučnu disciplinu: Istoriju stvara čovek, izvan sveta prirode. Nasuprot kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim fazama duha: osećajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri čemu umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz čistog uma. Dela: "Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija", "Univerzalno pravo", "Autobiografija".
Слика

1785 - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše Bušatlije prodrla je u Cetinje, gde paša nije poštedeo ni manastir koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević, prema predanju njegov predak (Bušatlije su poturčenjaci). Manastir u kojem se nalazila prva srpska štamparija (prva u južnoslovenskim zemljama takođe), obnovio je 1786. vladika Petar I. U njoj su od 1493. štampane ćirilične knjige, uključujući "Oktoih prvoglasnik".

1848 - Zbog dekreta o ukidanju "narodnih radionica" - otvorenih pod pritiskom radničkih demonstracija u februaru 1848, u kojima se zaposlilo 150.000 nezaposlenih - u Parizu je izbio ustanak radnika, koji je posle tri dana ugušio general Luj Kavenjak.

1894 - Rođen je engleski kralj Edvard VIII, koji je na presto stupio 1936. ali se krune odrekao iste godine pod pritiskom vlade i Parlamenta - zbog ženidbe Amerikankom Volis Simpson, koja je za sobom već imala dva braka - u korist mlađeg brata Džordža VI. Potom je do smrti 1972. živeo u inostranstvu, pod titulom vojvoda od Vindzora.

1929 - Rođen je francuski modni kreator Ted Lapidus.
Proslavio se šezdesetih i sedamdesetih 20. v. uniseks modom i safari stilom. Edmond Ted Lapidus rođen u Parizu, kao sin ruskog emigranta krojača, svoju modnu kuću osnovao je 1958. Oblačio je brojne poznate ličnosti, među kojima su i Brižit Bardo i Alen Delon.

1945 - Japanski komandant, general Micuru Ušiđima izvršio je samoubistvo posle poraza od strane američkih trupa na ostrvu Okinava, poprištu najkrvavije bitke na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Zvanično je saopšteno da je tokom borbi za Okinavu poginulo 234.183 vojnika i civila.

1947 - U SAD je usvojen Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika da organizuju štrajkove i primoran sindikat da isključi prokomunističke rukovodioce. Šefu države je dato pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.

1956 - Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran je za predsednika Egipta.

1960 - Patris Lumumba postao je prvi premijer nezavisne Republike Kongo, do tada kolonije Belgijski Kongo.

1970 - Studenti u Tokiju sukobili su se sa policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog "Pakta o bezbednosti".

1980 - Upravljajući avionom poginuo je Sanđaj Gandi, sin šefa indijske vlade Indire Gandi, za kog se verovalo da će je naslediti u vrhu indijske političke scene.

1985 - Iznad Atlantskog okeana eksplodirala je bomba koju su podmetnuli Siki teroristi u avion tipa "Boing 747" kompanije "Er Indija" na liniji Toronto-Bombaj, usmrtivši svih 329 putnika i članova posade.

1993 - Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida poništio je predsedničke izbore održane 12. juna i onemogućio povratak demokratije.

1994 - Južnoafrička republika se - posle decenija međunarodne izolacije zbog politike aparthejda - vratila u Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.

1995 - Umro je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1954. pronašao vakcinu protiv dečje paralize, epohalno otkriće koje je na minimum smanjilo opasnost od opake bolesti.

1996 - Umro je grčki državnik i ekonomski stručnjak Andreas Papandreu, prvi socijalistički šef vlade u Grčkoj. Bio je predsednik vlade od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti. Predavao je na američkim univerzitetima Harvard i Berkli, a u politički život Grčke ušao je 1961. kao član Unije centra, stranke svojeg oca Georgiosa. U očevoj vladi bio je ministar, ali je dao ostavku zbog nesuglasica s desnim strujama u partiji, a 1965. napustio je zemlju. Po povratku, posle vojnog puča 1967, zatvaran je kao protivnik vojne uprave, a 1968. dobio je dozvolu da ode u SAD. Vratio se 1974. i osnovao Svegrčki socijalistički pokret (PASOK), s kojim je dobio izbore 1977. a na čelo vlade je došao četiri godine potom kad je PASOK ponovo dobio izbore.

1996 - Šeik Hasina, vođa Avami lige i ćerka prvog predsednika Bangladeša šeika Mudžibura Rahmana, vođe borbe za nezavisnost te zemlje, preuzela je dužnost predsednika vlade posle pobede na parlamentarnim izborima.

1998 - Umrla je američka filmska glumica irskog porekla Morin O'Saliven, najpoznatija po ulogama partnerke Džonija Vajsmilera u seriji filmova o Tarzanu.

2002 - U zemljotresu na jugu Perua poginulo je najmanje 97 ljudi.

2004 - U napadu čečenskih terorista u Ingušetiji poginulo je 92 ljudi, uključujući policajce, graničare i 25 civila.

2005 - Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) usvojili su u Strazburu rezoluciju o ukidanju ograničenja prava glasa, po kojoj zemlje članice SE treba da omoguće građanima koji žive u inostranstvu da glasaju na nacionalnim izborima.

2007 - Umro je srpski književnik, režiser, akademik Pavle Ugrinov. S prvom generacijom diplomirao je na Akademiji za pozorište i film u Beogadu, na Odseku za režiju. Pored rada u pozorištima bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio Beogradu a od osnivanja Televizije Beograd urednik je dramskog i serijskog programa.
Jedan je od osnivača Ateljea 212, gde je režirao antologijsku predstavu "Čekajući Godoa" Beketa s kojom je to pozorište otvoreno. Objavio je više od 20 knjiga romana, eseja, pripovedaka, studija, kritika, drama. Bio je član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, Saveta Muzeja savremene umetnosti, Saveta BITEF- a, Izdavačkog saveta Nolita, Programskog saveta RTV Beograd. Dobitnik je više književnih nagrada uključujući NIN-ovu, Brankovu i Nolitovu.

2012 - Preminuo je Aleksandar Zlatović, jedan od najistaknutijih srpskih scenskih umetnika, scenograf i kostimograf.
Zlatović se ubraja u red najznačajnijih scenografa bivše Jugoslavije, Radio je operske i dramske predstave sa najznačajnijim rediteljima iz zemlje i brojnim inostranim.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Јун 2013, 03:42

Слика

Danas je praznik Sveti apostoli Vartolomej i Varnava. Sveti apostol Vartolomej, jedan od dvanaest velikih apostola, propovedao je Jevanđelje sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom. Propovedali su najpre u Aziji, a potom u Indiji i Jermeniji. U Jeropolju, ovi apostoli su umrtvili ogromnu zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Ne shvatajajući njihovo delo, neznabošci su ih osudili i razapeli na krst. Upravo tada se desio snažan zemljotres, a prestrašeni ljudi, misleći da ih Bog kažnjava zbog ovih mučenika, skinuli su ih sa krsta, ali apostol Filip već beše izdahnuo. Vartolomej je preživeo i otišao potom u Indiju, gde je preveo Matejevo jevanđelje na indijski jezik. U Albanopolju jermenskom ubio ga je carev brat Astijag. Episkop Agaton sahranio ga je u hram, a kasnije su mošti ovog sveca prenesene u Benevent, pa u Rim. Sveti apostol Varnava, jedan je od sedamdesetorice, zvao se prvo Josif, ali su ga apostoli nazvali Varnava – Sin Utehe. U vreme Halkidonskog sabora, čudesno se saznalo za njegov grob. Posle otkrivanja čudesnih moštiju, Kiparska crkva je, kao apostolska, proglašena samostalnom. Zato se ovaj događaj javljanja apostola Varnave vezuje za autokefalnost Kiparske crkve.
Слика
----------------

Na današnji dan 1986. godine umro je srpski pisac Miroslav Antić, "večiti dečak" srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, poeta srpske Vojvodine. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima "Sveti pesak", "Doručak s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Povečerje".
---------------------------------------------------
Слика Слика

79 - Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač dinastije Flavijevaca. Tokom vladavine od 69. pobedio je u borbi protiv jevrejskih ustanika u Palestini (gušenje tog ustanka će biti početak masovne jevrejske dijaspore). U Rimu je podigao veličanstvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.
Слика

1497 - Engleski moreplovac italijanskog porekla Džon Kabot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom engleske krune.

1509 - Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske.

1519 - Umrla je italijanska vojvotkinja Lukrecija Bordžija, mecena umetnika i naučnika, bila je vanbračna ćerka pape Aleksandra VI. Savremenici su je smatrali simbolom apsolutnog nemorala.

1793 - Usvojen je prvi republikanski ustav Francuske, koji nikad nije stupio na snagu jer je vođa jakobinaca Maksimilijan Robespjer - zbog opasnosti od intervencije protiv Francuske revolucije iz inostranstva - uveo "revolucionarnu diktaturu do uspostavljanja mirnog stanja".

1798 - Turci su u Beogradu pogubili grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, koji je pod uticajem Francuske revolucije počeo pripreme za oslobođenje Grčke od Turaka. Zbog delovanja među grčkim iseljenicima, Austrijanci su ga uhapsili u Trstu i predali Turcima. Pisao je rodoljubivu poeziju i prevodio s francuskog i nemačkog. U grčkom narodu posebno veliki ođek imala je njegova poema "Ratnička pesma". Napisao je i istorijsko-geografsko delo "Zemljopis Grčke" i "Politički statut" - nacrt ustava Balkanske republike, za čije se osnivanje zalagao. Srpski pesnik Vojislav Ilić opevao ga je u pesmi "Glasnik slobode", u Beogradu mu je podignut spomenik u ulici koja nosi njegovo ime.

1812 - Francuski car Napoleon I je na čelu vojske od 611.000 vojnika (sastavljene od skoro svih evropskih nacija) prešao reku Njemen i počeo invaziju Rusije. Njegova vojska je narednih meseci pretrpela ogromne gubitke, ali je u septembru 1812. ipak ušla u Moskvu koju su Rusi napustili. Dalja ratna taktika Rusa gotovo sasvim je uništila Francuze, kojih je do decembra 1812, kad su poraženi napuštali Rusiju, preživelo između 130.000 i 150.000, a ruski vojskovođa feldmaršal Mihail Kutuzov ih je progonio sve do Pariza.

1821 - Južnoamerički vojskovođa i državnik Simon Bolivar potukao je Špance kod Karaboboa i izvojevao nezavisnost Venecuele.

1822 - Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). To je bilo neophodno jer su u Beograd posle Drugog srpskog ustanka počeli da se vraćaju trgovci i zanatlije čija je delatnost zahtevala određenu upravu. Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knjaz Miloš Obrenović imenovao je druge zvaničnike i činovnike.

1850 - Rođen je britanski feldmaršal Horejšo Herbert Kičiner, koji je kao komandant britanske vojske u Egiptu 1898. ugušio sudanski ustanak pod vođstvom Mahdija. U Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pustošio zauzetu teritoriju u Južnoj Africi, što je izazvalo talas kritika u čitavom svetu. Teror njegovih trupa nad Burima postao je sinonim za brutalnost, između ostalog tada su, prvi put u istoriji, ustanovljeni koncentracioni logori za pripadnike jednog naroda bez razlike - za Bure. U Prvom svetskom ratu do smrti 1916. bio je ministar vojske.

1859 - Francuski car Napoleon III potukao je Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, pod utiskom tragičnih ratnih scena osnovaće docnije, 1864. međunarodnu organizaciju Crveni krst.

1886 - Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski, čija su dela osnova ruskog klasičnog dramskog repertoara. U pedesetak drama prikazao je socijalnu nepravdu u Rusiji, propadanje plemstva, uspone i padove trgovačkog sloja, njihov moral i život u provinciji. Izvrgavao je ruglu poroke i na tome gradio komične situacije. Dela: drame "Šuma", "Bura", "Talenti i obožavaoci", "Unosno mesto", "Bez krivice krivi", "Devojka bez miraza", "Siromaštvo nije porok", "Svoji smo, sporazumećemo se", "Vuci i ovce", "Kola mudrosti - dvoja ludosti".

1894 - Umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina Karadžić Vukomanović, kćerka Vuka Karadžića. Prevodila je na nemački srpske narodne pripovetke i napisala "Putovanje po Srbiji" i "Uspomene na Branka Radičevića". Bila je udata za profesora književnosti Liceja u Beogradu Aleksu Vukomanovića.
Слика Слика

1894 - Francuskog predsednika Mari Fransoa Sadi Karnoa u Lionu je ubio jedan italijanski anarhista.

1901 - U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, kog je likovna kritika obasula hvalospevima.

1908 - Umro je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Lična čestitost i nezavisnost učinila ga je neprijateljem moćne njujorške organizacije "Tamani hol" - ogrezle u korupciji i podmićivanju - u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog predsedničkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji previsoku carinsku zaštitu, a drugi mandat obeležili su finansijska kriza i radnički nemiri.

1909 - Rođen je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom isprobana je prva britanska atomska bomba 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.

1911 - Rođen je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u "Formuli-1", što niko pre njega nije uspeo. Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.

1912 - Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa - atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo tadašnje Kraljevine Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić, budući general.

1916 - Počela je ofanziva Antante na reci Somi u severnoj Francuskoj, najkrvavija bitka Prvog svetskog rata, u kojoj je komanda snaga Antante pet meseci pokušavala da probije front masovnim jurišima koje su dobro ukopani Nemci uspešno suzbijali. Saveznici su tek u novembru 1916. probili front, zauzevši samo oko 200 kvadratnih kilometara teritorije, što je plaćeno užasnom cenom od 620.000 savezničkih i 650.000 nemačkih žrtava.

1930 - Rođen je francuski filmski reditelj Klod Šabrol, predstavnik "novog talasa" francuskog filma, autor velikog broja filmova u kojima je najviše analizirao građanske institucije i građanski moral. Filmovi: "Lepi Serž", "Rođaci", "Naivne devojke", "Dvostruki obrtaj", "Ofelija", "Košute", "Šampanjske ubice", "Neka zver krepa", "Neverna supruga", "Raskid", Nada", "Nevini sa prljavim rukama", "Krvavo venčanje", "Alisa ili poslednje bekstvo", "Violeta Nozije", "Oholi jahač".

1940 - Kraljevina Jugoslavija je uspostavila diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom.

1948 - Sovjetske trupe su prema naredbi Staljina počele blokadu Zapadnog Berlina, koja je trajala do maja 1949. Zapadni saveznici su odgovorili organizovanjem džinovskog vazdušnog mosta radi snabdevanja više od dva miliona stanovnika tog dela podeljenog grada.

1960 - Jugoslavija, Grčka i Turska raspustile su Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći, koji je zaključen na Bledu 8. avgusta 1954.

1973 - Najstariji svetski državnik Emon de Valera je u 90. godini dao ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.

1975 - Prilikom pada aviona tipa "Boing 727" američke kompanije "Istern erlajnz" blizu njujorškog aerodroma "Kenedi", poginulo je 113 ljudi od 124 koliko ih je bilo u letilici.

1989 - Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, pošto je izrazio simpatije za prodemokratski studentski pokret. Na njegovo mesto postavljen je Đang Cemin.

1993 - U SAD je uhapšeno osam islamskih terorista pod sumnjom da su pripremali podmetanje bombi u zgradu Ujedinjenih nacija i na druga mesta u Njujorku.

2002 - U sudaru putničkog i teretnog voza u Tanzaniji poginuo je 281 putnik.

2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin započeo je istorijsku posetu Ujedinjenom kraljevstvu, kao prvi šef ruske države u zvaničnoj poseti toj zemlji od 1874. kada je britansku kraljevinu posetio ruski car Aleksandar II.

2004 - U pet koordinisanih terorističkih napada na iračke bezbednosne snage, pobunjenici su u Iraku usmrtili više od 100 ljudi.

2009 - Umrla je srpska slikarka Olja Ivanjicki. Rođena je u Pančevu 1931. u porodici "belih" Rusa. Završila je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se čelog života bavila slikarstvom. Bila je među osnivačima grupe "Medijala", samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih posvećenika umetnosti (Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković, Milić od Mačve i dr.). Uživala je svetski ugled i njena dela nalaze se u brojnim muzejima i galerijama sveta, poput "Metropoliten"-a u Njujorku.
Слика

2012 - Uginuo je Usamljeni Džordž, džinovska kornjača, poslednji primerak podvrste kornjača sa ostrva Pinta u arhipelagu Galapagos. Pretpostavlja se da je imao oko 100 godina, što nije mnogo za džinovske kornjače.
Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Јун 2013, 08:11

U Srbiji se danas obeležava Vidovdan, pravoslavni crkveni praznik, ali i dan velikih istorijskih događaja. Od Kosovske bitke i Prvog svetskog rata, pa sve do hapšenja Slobodana Miloševića, 28. jun, je decenijama i dan velikih odluka.

Na današnji dan 1389. godine na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj "Srbljem i Bosni"

Tvrtko I Kotromanić - koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića - pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Miloš Obilić. U svakom slučaju, nesporna je posledica bila da je Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu "Il Regno degli Slavi" (Kraljevstvo Slovena) - koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.

Danas je petak, 28. jun, 179. dan 2013. Do kraja godine ima 186 dana.

1491 - Rođen je engleski kralj Henri VIII, koji je raskidom s rimokatoličkom crkvom izveo crkvenu reformaciju proglašenjem Anglikanske crkve (1534.) nezavisne od Vatikana, s kraljem kao vrhovnim verskim poglavarom. Ženio se šest puta, pošto nije imao muškog naslednika, a s Rimom je raskinuo pošto nije dobio dozvolu da se razvede od Katarine Aragonske i oženi Anom Bolen. Proširio je vlast na Vels, Škotsku i Irsku i uspešno je izgradio jaku flotu - temelj kasnije engleske pomorske moći.

1577 - Rođen je flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najvećih majstora baroka. Sjedinio je najbolje tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja.

Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je uticao na španskog slikara Velaskeza. Pošto je imao brojne porudžbine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

1629 - Mirom u Aleu okončana je pobuna Hugenota u Francuskoj.

1690 - Posle poraza Austrijanaca u ratu s Turcima, u kojem je kao saveznik Beča predvodio Srbe, patrijarh srpski Arsenije III Čarnojević je na Kalemegdanu u Beogradu održao sabor srpskih episkopa i sveštenstva sa obe strane Save i Dunava.

Sabor je priznao Leopolda I Habzburškog za kralja Srbije.

Patrijarh je tih dana, posredstvom episkopa Isaije Đakovića, pregovarao s austrijskim carem Leopoldom I o prelasku preko Save i Dunava i Srbi su krenuli na sever dva dana pre nego što su Turci ponovo zauzeli Beograd. Naselili su se na širokom prostoru Ugarske (oko 50 varoši), najviše na teritoriji današnje srpske Vojvodine, ali i mnogo severnije poput Sent Andreje ili Budima koji je dugo bio važno središte Srba. Velika seoba veoma je povećala brojnost Srba na tim teritorijama, ali i ranije su Srbi na prostoru današnje Vojvodine bili brojni. Svi fruškogorski i južnobanatski manastiri vekovima su stariji od Čarnojevićeve seobe, što svedoči o brojnosti tamošnjeg srpskog življa.

1712 - Rođen je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno "Deklaracije o pravima čoveka i građanina". Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Smatrao je da je čovek po prirodi pravičan i dobar, ali da njegovu prirodu guše nepravični, iskvareni i nerazumni sistemi vladavine i egiostični nagoni. Tvrdio je da su ljudske ustanove prolazne, ali da su trajnije ako su zasnovane na principima uma i na načelima društvenog ugovora koji jednako obavezuje vladare i podanike.

Idealizovao je prvobitno "prirodno stanje", uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu "Emil". Religiozni deo tog dela, "Ispovest savojskog vikara", ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu "Seoski vrač", melodramu "Pigmalion" i napisao je "Muzički leksikon", "Disertaciju o modernoj muzici", "Pismo o francuskoj muzici". Ostala dela: "Društveni ugovor", "Rasprava o naukama i umetnostima", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima", "Julija ili Nova Eloiza", "Pismo Dalamberu", "Pisma sa planine", "Ispovesti".

1836 - Umro je američki državnik Džejms Medison, "otac američkog ustava", predsednik SAD od 1809. do 1817. Sa Aleksanderom Hamiltonom i Džonom Džejem napisao je "Federalističke spise" zbog pridobijanja podrške za ratifikaciju ustava koji je umesto konfederacije učvrstio uniju federalnih država SAD.

1838 - Krunisana je britanska kraljica Viktorija I, godinu dana pošto je nasledila presto. Tokom njene vladavine do 1901.

često nazivane "viktorijanskom epohom", moć Britanske imperije i njeno kolonijalno carstvo su doživeli vrhunac.

1867 - Rođen je italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom "Gole maske". Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke "Priče za jednu godinu", "Smrt na leđima", romani "Pokojni Matija Paskal", "Njen muž", drame "Đakomino", "Henri IV", "Šest lica traže pisca".

1873 - Rođen je Aleksis Karel, francuski hirurg, biolog i pisac, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1912.

Njegova otkrića o prenosu (transplantaciji) tkiva i održavanju živog tkiva van organizma donela su mu priznanje Nobelove fondacije i svetski ugled. Unapredio je i hirurgiju krvnih sudova. Njegovo filozofsko-publicističko delo "Čovek nepoznanica" objavljeno 1935. donelo mu je opštu popularnost širom sveta. Bio je izuzetno religiozan, čak mistik. Kao saradnik vlade maršala Petena, optužen je za kolaboraciju sa okupatorom ali je umro pre sudske presude.

1881 - S dozvolom srpskog kneza Milana Obrenovića - razočaranog politikom Rusije - potpisana je Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske. Posle izjava austrijskih zvaničnika da se Austro-Ugarska ne protivi širenju Srbije na jug, ministar spoljnih poslova Čedomilj Mijatović je, bez znanja Predsednika Ministarskog saveta (Vlade) Milana Piroćanca, zaključio Tajnu konvenciju. Bio je to mudar državnički potez Kralja Milana (tada kneza) koji je Srbiji omogućio više decenija stabilnosti i sveopšteg napretka.

1902 - Kongres SAD ovlastio je predsednika Teodora Ruzvelta da za 40 miliona dolara otkupi prava francuske panamske kompanije i od Kolumbije preuzme stalni nadzor nad zonom Panamskog kanala u kolumbijskoj pokrajini Panami. Posle pobune podstaknute iz SAD, 3. novembra 1903. osnovana je država Panama koju je prvi priznao Vašington i posle samo 15 dana zaključen je ugovor kojim je za 10 miliona dolara kupljena široka zona u području Panamskog zemljouza.

1914 - U Sarajevu je srpski nacionalni revolucionar iz organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip ubio austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Austro-Ugarska je iskoristila taj događaj da Srbiji postavi ultimatum, optužujući je da stoji iza atentata. Pošto je Srbija odbacila ultimatum, Austro-Ugarska joj je objavila rat i napala je, čime je započela Prvi svetski rat. Prethodno je na Ferdinanda bacio bombu Nedeljko Čabrinović, ali je promašio. Atentatori su pohvatani i osuđeni: Veljko Čubrilović i Danilo Ilić na smrt, a Princip, Čabrinović i Trifko Grabež kao maloletnici na 20 godina robije, ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u Češkoj, ne dočekavši raspad Austro-Ugarske i oslobođenje njihove zemlje.

1919 - U Versaju je na Mirovnoj konferenciji potpisan mirovni ugovor sa poraženom Nemačkom, čime je i formalno okončan Prvi svetski rat. Nemačka je izgubila Alzas i Lorenu koji su pripali Francuskoj, Sar je pretvoren u autonomnu oblast pod upravom Pariza. Austrija je pretvorena u malu čisto nemačku državu.

Belgija i Danska su dobile manje teritorije, a Dancig (Gdanjsk) je postao slobodna luka. Nemačka je izgubila sedminu teritorije s desetinom stanovništva, morala je da plaća reparacije, a njene kolonije su podeljene između Britanije, Francuske, Belgije i Japana. Rezultat Versajskog ugovora bilo je i stvaranje novih država - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Finske, Estonije, Letonije i Litvanije.

1921 - Ustavotvorna Skupština Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je Vidovdanski ustav. Država je proglašena "ustavnom, parlamentarnom monarhijom" s dinastijom Karađorđević na čelu. Ustav je važio do 1929. kada ga je kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao pošto je zaveo ličnu vladu kako bi stabilizovao prilike u zemlji.

1921 - Rođen je Dušan Kanazir, predsednik SANU od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti molekularne biologije.

1935 - Predsednik Frenklin Ruzvelt naredio je izgradnju trezora zlatnih rezervi SAD u Fort Noksu u Kentakiju.

1940 - Sovjetske trupe zaposele su rumunske oblasti Besarabiju i Bukovinu (Besarabija je do revolucije bila u sastavu Ruskog carstva, ali je imala moldavsku većinu).

1948 - U Bukureštu je objavljena "Rezolucija o stanju u KPJ" kojom je sovjetski vođa Staljin, posredstvom Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro ili Kominform), želeo da ospori ponašanje vrha jugoslovenske partije. Rezolucijom su pozvane "zdrave snage" da zbace čelnike KPJ, zbog revizionizma.

1950 - Severnokorejske trupe su zauzele Seul, a snage Južne Koreje odbačene su južno od reke Han.

1950 - Pušten je u saobraćaj autoput Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan "Autoput bratstvo-jedinstvo", u čijoj su izgradnji učestvovale i dobrovoljne omladinske radne brigade iz cele zemlje.

1956 - U poljskom gradu Poznanj ugušeni su radnički nemiri u kojima je bilo dosta žrtava i to je bio jedan od prvih izraza opšte krize u istočnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti.

1960 - Osnovan je Univezitet u Novom Sadu, koji je počeo da radi u jesen 1960.

1970 - Trupe SAD počele su da se povlače iz Kambodže.

1973 - U Beogradu je osnovano Društvo za informatiku Srbije, s ciljem širenja informatičke pismenosti, praćenja stanja i trendova kao i predlaganja korisnih mera.

1976 - Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu su posle 160 godina stekla nezavisnost od Velike Britanije.

1977 - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu.

Počeo je sa senzibilnim realističkim portretima i mrtvim prirodama. Potom počinje njegova socijalno angažovana faza.

Primenjivao je tehniku kolaža.

1981 - U snažnoj eksploziji u Teheranu podmetnutoj u sedište Islamske republikanske partije poginulo je 74 ljudi, uključujući šefa vladajuće partije, moćnog predsednika Vrhovnog suda Irana ajatolaha Muhameda Huseina Beheštija, četiri ministra, šest zamenika ministara i 20 članova Medžlisa (Skupština).

1993 - Grčka je proterala u Albaniju hiljade ilegalnih imigranata, posle odluke Tirane da protera jednog grčkog pravoslavnog sveštenika.

1995 - Japan i SAD postigli su sporazum o trgovini automobilima, izbegavši u poslednjem trenutku najavljene američke sankcije protiv japanske automobilske industrije i mogućni trgovinski rat.

1996 - Predsednik Turske Sulejman Demirel poverio je mandat za sastav vlade vođi islamističke Partije blagostanja Nedžmetinu Erbakanu, koji je posle 73 godine postao prvi islamistički Predsednik vlade Turske.

1999 - Patrijarh srpski Pavle je na liturgiji na kojoj se u manastiru Gračanica, povodom 610. godišnjice Kosovske bitke, okupilo 500 ljudi, pozvao pravoslavne vernike da ostanu na Kosovu i Metohiji. Istog dana snage Kfora zavele su policijski čas u Prizrenu, Gnjilanu i Vitini, u pokušaju da obuzdaju sve masovniji teror takozvane "Oslobodilačke vojske Kosova" prema preostalim Srbima i drugim nealbancima.

2001 - Haškom tribunalu izručen je Slobodan Milošević, bivši predsednik SRJ.

2008 - U severnom delu Kosovske Mitrovice konstituisana je Skupština zajednice opština Kosova i Metohije. U Osnivačkoj deklaraciji Skupština je odbacila nelegalnu, jednostrano proglašenu nezavisnost te srpske pokrajine.

2008 - Delegati Skupštine Udruženja porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj upozorili su da se i dalje ništa ne zna o sudbini 2.450 nestalih Srba u Hrvatskoj te da vlasti u Zagrebu iz političkih razloga umanjuju njihov broj i odugovlače ekshumaciju i identifikaciju.

2011 - u saobraćajnoj nesreći tragično je stradao Vladimir Dimitrijević, izdavač. Rođeni Beograđanin, Dimitrijević je maturirao u Drugoj muškoj gimnaziji i upisao studije prava ali je emigrirao u Italiju i zatim je prešao u Švajcarsku gde je 1966. u Lozani osnovao izdavačku kuću "Laž D'om" (Doba čoveka) koja je na francuskom govornom području bila znamenita po izdanjima srpskih i ruskih autora. Njegovom zaslugom na francuski su prevedena i objavljena dela brojnih srpskih pisaca poput Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Dositeja Obradovića, Bore Stankovića, Anđelka Krstića, Aleksandra Tišme.

Danas je veliki srpski nacionalni praznik Vidovdan, dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava uspomenu na svetog mučenika kneza Lazara, kao i na druge koji su postradali za veru i otadžbinu. Knez Lazar je stradao u boju na Kosovu, od turske ruke.

Vidovdan je danas zvanični državni praznik u Srbiji, u znak sećanja i poštovanja prema svima koji su stradali za otadžbinu.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Сеп 2013, 16:33

[scribd id=164855301 key=key-193c2tr4lad9y5p5k3b4 mode=scroll]
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Сеп 2013, 13:44

Na današnji dan > Osnovan 'Google' - 1998. godine


Osnivači 'Googla' Lari Pejdž i Sergej Brin upoznali su se na Univerzitetu Stenford, gde su zajedno bili na postdiplomskim studijama.
Слика

Na Stenfordu su Pejdž i Brin izradili pretraživač BackRub. Kad se on pokazao uspešnim, zaključili su da mu treba novo ime. Odlučili su se za 'Google' – ime dobijeno od reči gogool, koja označava broj 10 na stoti. Još pre nego što su osnovali firmu, Andi Bečtolhajm, suosnivačfirme Sun (nazvane prema skraćenici za Stanford University Network), dao im je ček na 100 000 dolara za novu kompaniju. Organizovali su kancelariju u jednoj garaži u Silkonskoj dolini, južno od San Franciska i nedaleko od Stanforda. Na današnji dan pre 13 godina podneli su zahtev za osnivanje svoje firme nazvane Google u saveznoj državi Kalifornija. Prvi zaposleni je bio Kkreg Silverstajn, kolega sa posdiplomskih studija na Stanfordu. S postepenim rastom, „Googl”” će se kasnije preseliti u Palo Alto, a zatim u Mauntin Vju, gde mu je i danas sedište. Inače, univerzitet Stenford osnovao je kalifornijski milijoner Leland Stenford i nazvao ga po svom sinu, koji je umro u 15. godini. Svojoj supruzi je rekao da će tako „deca Kalifornije biti naša deca". Ljudi koji su pohađali Stenford osnovali su i mnoge druge firme: Cisco, Hewlett-Packard, PayPal, Symantec itd.
-----------------------------------------------------------------------
Osnovan Los Anđeles - 1781. godine
U 18. veku Španci su odlučili da kolonizuju prostor današnje Kalifornije.
Слика

Jedan od razloga bilo je i napredovanje Rusa iz Aljaske prema jugu, što je značilo potencijalnu opasnost da to područje prvi kolonizuju Rusi. Španci su osnovali niz misija, utvrđenja i gradića, pri čemu su veliku ulogu imali franjevački misionari (zato veliki deo gradova u Kaliforniji nosi ime po svecima – San Francisco, San Diego, Santa Barbara). Na mestu današnjeg Los Anđelesa osnovan je El Pueblo de Nuestra Senjora la Rejna de los Anđeles de Porcijunkule. Kad se to ime skrati na L.A. dobija se najsažetija skraćenica na svetu prema Ginisovoj knjizi rekorda. U prevodu puno ime Los Anđelesa znači: Gradić Naše Gospe Kraljice Anđela od Porcijunkule. Porcijunkula je naziv malene crkve pored Asisija koju je voleo sv. Franjo Asiški, a i do danas je vrlo poštovana među vernicima. Prvo stanovništvo Los Anđelesa činilo je 11 porodica doseljenika – 11 muškaraca, 11 žena i 22 dece.
-------------------------------------------------------------------

Iz Beograda je krenuo prvi svečani voz na pruzi Beograd-Niš – 1884.
Voz je krenuo u 8:30 časova, a u Niš je stigao u 18:23.
Слика

Početak gradnje pruge u julu 1881. simbolično je srebrnim budakom obeležio kralj Milan Obrenović.
Ispraćaju svečanog prvog voza, okićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza.
Voz je krenuo u 8:30 časova, a u Niš je stigao u 18:23.
Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u rad avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.
Taj dan je i praznik srpskih železničara.
U momentu preuzimanja, Srpska železnica imala je 532 kilometara pruge, 27 lokomotiva, 127 putničkih vagona, 293 zatvorenih vagona, 88 vagona za prevoz stoke i 321 vagon za različite svrhe.
Слика
Za prvog direktora Srpskih državnih železnica postavljen je inženjer Dimitrije Stojanović.
Danas je dužina pruga Srpskih železnica 3.808 kilometara, a vozni park čini preko 417 lokomotiva i preko 17.000 vagona.
Beogradska železnička stanica je sagrađena između 1882. i 1885. po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića.
Слика
------------------------------------------------------------------------

Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan – 1768.
Njegova najveća dela su: 'Duh hrišćanstva' (čiji su deo kratki romani 'Atala' i 'Rene'), poema u prozi 'Mučenici', 'Put iz Pariza u Jerusalim', 'Uspomene s onu stranu groba',

Слика

Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. godine.

Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814, bio je diplomata i šef francuske diplomatije.

Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije. Čitavog života ostao je dosledni reakcionar.

Njegova najveća dela su: „Duh hrišćanstva” (čiji su deo kratki romani „Atala” i „Rene”), poema u prozi „Mučenici”, „Put iz Pariza u Jerusalim”, „Uspomene s onu stranu groba”, epopeja o američkim Indijancima, politički spisi „Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju”, „O Bonaparti i Burbonima”.
----------------------------------------------------------------------

Ostali događaji na današnji dan:



1533 - Rođena je engleska kraljica Elizabeta I,kćerka kralja Henrija VIII i njegove druge žene Ane Bolen. Za vreme njene vladavine (1558-1603) postavljeni su temelji buduće britanske imperije. Podržavala je razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike i renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom.

1566 - U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska SulejmanaII Veličanstvenog, poginuo je hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.

1701 - U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije iHolandije protiv Francuske, poznat kao "Druga velika alijansa".

1714 - Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima"Badenskimir" kojim je okončan Rat za špansko nasleđe, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.
1764 - Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik StanjislavII Ponjatovski, poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.

1788 - Turci su zarobili a potom ubili vođu srpskih dobrovoljacau austrijsko-turskom ratu Koču Anđelkovića, poznatog kao Koča kapetan. Po njemu je borba srpskih dobrovoljaca u ovom ratu nazvana Kočcina krajina.

1812 - Završena je Borodinska bitka, blizu Moskve, jednaodnajkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000 među kojima i 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.

1813 - Prvi put je upotrebljen naziv "Ujka Sem" za SAD, uuvodniku njujorškog lista "Troj Post".

1822 - Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije i proglasio se za cara. Portugal je priznao nezavisnost Brazila 1828.

1860 - Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi je sa svojim "crvenokošuljašima" zauzeo Napulj, u ratu za oslobođenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije.

1901 - Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan"Bokserski ustanak" u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.

1909 - Rođen je američki filmski i pozorišni režiser ElijaKazan, dobitnik nekoliko Oskara ("Tramvaj nazvan želja", "Viva Zapata", "Istočno od raja", "Bebi Dol").
1914 - Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen(James, Allen). Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite "Eksplorer 1" i "Eksplorer 2" otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani "Van Elenovi radijacioni pojasevi".

1940 - Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi.

1949 - Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD.

1964 - U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskojobali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap.

1975 - Završeno je preseljavanje Turaka na Kipru. Pod nadzorom UN, oko 9.000 ljudi prebačeno je sa juga na sever zemlje.

1986 - Biskup Dezmond Tutu postao je nadbiskupKejptauna u Južnoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.

1990 - Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom jeznačajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasili su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.

1991 - U Hagu je počela sa radom Međunarodna mirovnakonferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington.

1994 - U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put jespuštena američka zastava, čcime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.

1997 - U egzilu u Maroku umro je Mobutu Sese Seko, predsednik idiktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila.

1999 - U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih uGrčkoj u poslednjih više od 40 godina, poginulo je 101 lice.

2001 - U nigerijskom gradu Džos izbili suhrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja, ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povređeno.

2004 - Umro je Bejer Naud južnoafričkisveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.

2005 - Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarak kome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima po prvi put učestvovalo je više kandidata.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Авг 2014, 12:46

3. avgust


Слика
216. p.n.e. - Kartaginski vojskovođa Hanibal u Drugom punskom ratu kod Kane, naneo najteži poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva - ubijeno je oko 50 hiljada rimskih vojnika, a u Rimu se u panici govorilo "Hanibal ante portas"

Слика
1492. - Moreplovac Kristifor Kolumbo brodom "Santa Marija" isplovio iz luke Palos de la Frontera na put preko Atlantika

Слика
1778. - Otvorena "Milanska skala"
Kada je 1776. godine požar uništio najlepše milansko pozorište "Teatro Regio Ducale", austrijska carica Marija Terezija dodelila je gradski prostor na kome je bila crkva Santa Maria della Scala, za potrebe novog pozorišta. Crkva je srušena i na tom mestu je dvorski arhitekta Đuzepe Pjermarini, za samo dve godine, sagradio najlepše pozorište u Italiji, nazvano "Teatro alla Scala". Na svečanom otvaranju, 3. avgusta 1778, izvedena je opera "Zahvalna Evropa" Antonija Salijerija. Narednih godina ovde su doživele svoje prvo izvođenje opere Rosinija, Belinija, Donicetija, Verdija, Pučinija i drugih italijanskih kompozitora.U Skali su nastupali slavni pevači: Karuzo, Melba, Gilji, Šaljapin, Marija Kalas... Pozorišna sala ima 3600 mesta, a veličanstvena pozornica prostrana je kao 3 teniska terena, dok kulise, kostimi i rekviziti mogu opslužiti čak 200 predstava. Sezona traje 11 meseci, a uz opere, izvode se baleti i koncerti, tradicionalni i savremeni repertoar.

Слика
1862. - Američki profesor Dažozefus Lister prvi put, za vreme Građanskog rata u Americi, primenio antisepsa - sistem primenom sterilnog zavoja i karbolne kiseline

Слика
1903. - Rođen Dušan Baranin, književnik
(Žabljak, 03. 08. 1903 - Beograd, 01. 09. 1978)

Слика
1904. - Proradila prva radio - telegrafska stanica na Balkanu, na brdu Volujica, iznad Bara

Слика
1924. - Umro Džozef Konrad, engleski književnik (Berdičev, 03. 12. 1857 - Bišopsburn, 03. 08. 1924)

Слика
1928. - Umro Jovan Avakumović, pravnik, advokat i političar, upravnik grada Beograda, predsednik vlade i ministar inostranih dela, akademik (Beograd, 13. 01. 1841 - Rogaška Slatina, 03. 08. 1928)

Слика
1936. - Američki atletičar Džesi Ovens (Džems Klivlend) osvojio u skoku u dalj prvu od 4 zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu

Слика
1954. - Umrla Gabrijel Sidon Kolet, francuska književnica, akademik, nosilac Ordena Legije časti (Jon, 28. 01. 1873 - Pariz, 03. 08. 1954)

Слика
1958. - Američka atomska podmornica "Nautilus" prvi put prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola

Слика
2002. - Umrla Karmen Silvera, britanska pozorišna, filmska i TV glumica (Toronto, 02. 06. 1922 - London, 03. 08. 2002)

Слика
2008. - Umro Aleksandar Solženjicin, ruski književnik, disident, nobelovac (Kislovodsk, 11. 12. 1918 - Trojice Likov, 03. 08. 2008)

Слика
2011. - Umro Slavoljub Čvorović, slikar i grafičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (Kruševac, 10. 09. 1934 - Beograd, 03. 08. 2011)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Mustra » 14 Јул 2016, 12:35

Napadom na Bastilju počela Francuska revolucija - 1789. godine

Слика

Ranije tog dana narod je provalio u jednu oružarnicu u Parizu i uzeo gotovo 32.000 pušaka mušketa. Problem je bio u tome što u toj oružarnici nije bilo baruta za navedeno oružje.
Bastilja je, međutim, čuvala neverovatnu količinu od oko 13.600 kilograma baruta. Svetina se radi toga uputila prema Bastilji i zahtevala da se tvrđava preda zajedno s barutom. Zapovednik Bastilje, markiz Bernard-René de Launay nije na to pristao.
Oko 13:30 na današnji dan masa je provalila u tvrđavu, pri čemu su u borbama pale i prve žrtve. Ukupno je poginulo do stotinu ljudi.Tako je počela Francuska revolucija, koja će trajati manje ili više intenzivno sledećih 10 godina, sve do dolaska na vlast Napoleona Bonapartea.

Ostali događaji na današnji dan:
1223. Umro francuski kralj Filip II Avgust. Vladavinu počeo 1179. uspešnim ratovanjem protiv Engleza, od kojih je preuzeo posede u zapadnoj Francuskoj, a pobedom nad englesko-nemačkom vojskom proširio teritoriju Francuske. Učestvovao u Trećem krstaškom ratu.
1602. Rođen francuski državnik italijanskog porekla Žil Mazaren, naslednik kardinala Rišeljea na dvoru Luja XIII. Za vreme regentstva Ane Austrijske, majke Luja XIV, imao punu vlast i kao vešt diplomata postavio temelje francuske nadmoći u Evropi, najviše izražene u vreme vladavine Luja XIV.
1817. Umrla francuska književnica Ana Lujza Neker, Madam de Stal. Knjigom "O Nemačkoj" dala značajan doprinos teoriji francuskog i evropskog romantizma. Njen salon u Parizu bio je čuveno mesto okupljanja intelektualaca tog vremena.
1867. Alfred Nobel, pronalazač dinamita, prvi put demonstrirao svoj izum u kamenolomu kod engleskog grada Redhil.
1887. Umro nemački industrijalac i proizvođač oružja Alfred Krup. Prvi počeo da proizvodi topove od livenog čelika i stekao monopol u snabdevanju pruske armije, stvarajući pri tom moćni metalurški koncern Krup.
1889. U Parizu održan međunarodni socijalistički kongres, u organizaciji marksističkih partija Nemačke i Francuske. Osnovana Druga internacionala, donete rezolucije o osmočasovnom radnom danu i o proslavi 1. maja kao dana međunarodne solidarnosti radnika.
1901. U Beogradu svečano otvoreno prvo radničko pozorište u Srbiji. Predstave izvođene u kafani Radnička kasina, na uglu Dečanske i današnje Nušićeve ulice.
1902. U Sarajevu osnovano srpsko kulturno-prosvetno društvo Prosvjeta.
1904. Rođen američki pisac, poreklom poljski Jevrejin, Isak Baševis Singer, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978.
1913. Rođen američki političar Lesli Linč King Junior, poznat kao Džerald Ford, predsednik SAD od 1974, kada je, sa mesta potpredsednika, zamenio Ričarda Niksona, koji je zbog afere Votergejt podneo ostavku. Na predsedničkim izborima 1976. pobedio ga Džimi Karter.
1918. Rođen švedski filmski i pozorišni režiser i scenarista Ingmar Bergman, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca XX veka, dobitnik tri Oskara.
1933. U Nemačkoj, nacionalsocijalisti, koji su s Hitlerom došli na vlast u januaru, zabranili sve opozicione partije.
1958. U Iraku izvršen vojni udar u kom su ubijeni kralj Fejsal II i premijer Nuri el Said. Irak proglašen za republiku, vlast preuzeo general Abdul Karim Kasim.
1959. Prvi brod na atomski pogon USS Long Beach porinut u Kvinsiju, u Masačusetsu. Brod je imao dva nuklearna reaktora i postizao je brzinu od 30 čvorova na sat.
1965. Američki satelit Mariner 4, lansiran 1964, napravio prve fotografije Marsa.
1976. Kineski graditelji završili železničku prugu Tanzam, vezu Zambije i luke Dar es Salam u Tanzaniji.
1992. Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla, izabran za prvog premijera Savezne Republike Jugoslavije.
1997. Haški tribunal osudio bosanskog Srbina Dušana Tadića na 20 godina zatvora zbog učešća u etničkom čišćenju bosanskih muslimana 1992. na području Prijedora, u severozapadnoj Bosni.
1998. U 89. godini umro Ričard Mekdonald, vlasnik restorana Mekdonalds. Prokrčio put konceptu brze hrane i razvio ga u najveći lanac restorana u svetu.
1999. Obnovljeni avio-letovi Argentina - Foklandska ostrva, prvi put posle Foklanskog rata 1982.
2000. SAD i Vijetnam sklopili, 25 godina po završetku Vijetnamskog rata, trgovinski ugovor koji je Hanoju otvorio put u Svetsku trgovinsku organizaciju.
2000. Sud u Majamiju obavezao najveće američke proizvođače cigareta da plate 145 milijardi dolara na ime odštete pušačima u Floridi zbog ugrožavanja njihovog zdravlja.
2001. Vlada Srbije saopštila da je u akumulacionom jezeru hidroelektrane Perućac otkriven kamion-hladnjača u kom je nađeno 50 do 60 leševa, za koje se pretpostavlja da su žrtve sukoba na Kosovu 1999.
2002. Pripadnik neonacističkog pokreta pucao na predsednika Francuske Žaka Širaka na proslavi nacionalnog praznika. Širak nije povređen, napadač uhvaćen, parada nastavljena.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Mustra » 15 Јул 2016, 11:28

Na današnji dan 1904. godine, umro je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, čiji se stil odlikuje jednostavnosću, izvanrednim darom zapažanja i specificnom atmosferom, bliskom impresionistickom postupku.

Слика

Bio je jedan od najistaknutijih predstavnika novelističkog žanra u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga, a njegove drame 'Galeb', 'Tri sestre' i 'Višnjev sad' i danas su na repertoarima svetskih pozorišta.
U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim je prešao na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvorio u rezignaciju i očaj. Istu tematiku obrađivao je i u dramama, u kojima nema ni tradicionalnog zapleta ni raspleta, kao ni pravih junaka ili jakih strasti, nego je u njima naglašena lirskim elementima sugestija atmosfere u kojoj se odvija život njegovih junaka. Smatra se, uz Mopasana, najvećim novelistom evropskog realizma, dok je svojim dramama izvršio, a i danas vrši, jak uticaj na evropsko pozorište.
Antona P. Čehova nazivaju začetnikom psihološkog realizma. U njegovim dramama ne postoji tipičan dramski sukob već sve što se događa u drami proizilazi iz psiholoških stanja, osećaja i unutrašnjih sukoba likova. Čehov u svojim dramama takođe insistira na protoku vremena koji je jedan od mehanizama zbivanja u kojem se događaju promene. U Čehovljevim dramama su vrlo detaljno ispisane didaskalije i opisana mesta radnje što doprinosi opštem razumevanju likova i njihovih psiholoških stanja.

Ostali događaji na današnji dan:
1412 - U Novom Brdu izdat je "Zakon o rudnicima Despota Stefana "koji sadrži dragocene podatke o načinu života srpskog naroda na početku XV veka. Zakonik je značajan dokument srpske pismenosti i srpskog pravnog sistema u srednjem veku.
1635 - Osnovana je Francuska akademija, jedna od najčuvenijih u Evropi. Akademiju je osnovao kardinal Rišelje, ministar kralja Luja XIII.
1860 - Rođen je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najistaknutijih predstavnika novelističkog žanra u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga, a njegove drame "Galeb", "Tri sestre" i "Višnjev sad" i danas su na repertoarima svetskih pozorišta.
1872 - Rođen je Goce Delčev, vođa nacionalno-revolucionarnog pokreta u Makedoniji s kraja 19. i početka 20. veka. Poginuo je u borbi s Turcima u maju 1903, tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen.
1886 - Nemački inženjer Karl Benc patentirao je prvi uspešan automobil na benzin.
1889 - Austrougarski princ prestolonaslednik Rudolf, jedini sin Franca Josipa I nađen je mrtav zajedno s ljubavnicom Marijom Večerom u dvorcu Majerling kraj Beča.
1896 - Američki lekar Emil Grab prvi je upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li.
1899 - Umro je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle jedan od stvaralaca francuskog impresionizma. Izlagao je na njihovoj prvoj izložbi 1874. u Parizu.
1916 - Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.
1934 - Rođen je srpski pisac Branko Miljković, koji se prvom zbirkom pesama "Uzalud je budim" (1957) uvrstio među značajne srpske liričare druge polovine 20. veka ("Poreklo nade", "Vatra i ništa", "Smrću protiv smrti" - napisao zajedno s Blažom Šćepanovićem). Izvršio je samoubistvo 1961.
1941 - Umro je grčki general i državnik Joanis Metaksas. Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je parlament i uspostavio ličnu diktaturu. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fašističke Italije i organizovao otpor italijanskoj agresiji.
1942 - Peru i Bolivija su potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru okončali rat započet 1941. godine zbog sporne pogranične teritorije između dveju zemalja u području amazonske džungle, ali sporno pitanje time nije rešeno.
1950 - Počela je prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvane rasističkom politikom vlade Južne Afrike.
1959 - Danski putnički brod "Hans Hedtoft" udario je, ploveći pored obala Grenlanda u ledeni breg i potonuo. Poginulo je 95 ljudi.
1963 - Francuska je stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (Evropska unija).
1989 - Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael je vratio Egiptu grad Tabu na Crvenom moru, koji je okupirao u izraelsko-arapskom ratu 1967.
1994 - Austrijanka Ulrike Majer, dvostruka svetska prvakinja u smučanju, umrla je od povreda zadobijenih prilikom pada u takmičenju u spustu za Svetski kup.
1996 - Venecijanska operska kuća "La Feniče" izgorela je u požaru, drugi put u 204 godine svoje istorije.
1999 - Kontakt grupa je pozvala srpske vlasti i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. februara pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.
2001 - U Sen Tropeu, na Azurnoj obali, u 91. godini umro je istaknuti francuski pozorišni i filmski glumac Žan-Pjer Omon. Uz Šarla Boajea bio je jedan od retkih
francuskih glumaca koji je napravio karijeru i u Holivudu ("Američka noć", "Mačka i miš").
2002 - Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je u američkom Kongresu da počinje rat protiv terorizma i upozorio da "osovina zla" koju čine Iran, Irak i Severna Koreja preti miru u svetu.
2002 - U Kabulu se zavijorila stara avganistanska zastava, po prvi put od komunističkog prevrata 1978. godine koji je označio početak 23-godišnjeg period ratova i kriza u zemlji.
2003 - Američki predsednik Džordž Buš najavio da će 15 milijardi dolara u narednih pet godina biti iskorišćeno za lečenje AIDS-a i prevenciju u 12 afričkih i dve karibske zemlje.
2005 - Umro je Efraim Kišon, koji je preživeo holokaust i postao jedan od najpoznatijih i najprevođenijih izraeskih pisaca. Među najpoznatijim knjigama su "Nije fer Davide", "Kita boli more", "Jabuka je svemu kriva", "Knjiga za poreske obveznike", "Kod kuće je najgore" i "Pomozite svetu na svoju štetu".
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Mustra » 16 Јул 2016, 11:55

Rođen Petar Bojović, slavni srpski vojvoda – 1858. godine
Kao mladi oficir zauzimao je postepeno položaje prema činu i komandovao je u miru pešadijskim pukom, pešadijskom brigadom, divizijskom oblašću, konjičkom divizijom, trupama novih oblasti.


Слика

Petar Bojović je bio srpski i jugoslovenski vojvoda (maršal). Nosilac je mnogobrojnih najviših srpskih i savezničkih odlikovanja. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.
Učesnik je srpsko-turskih ratova tokom kojih je bio u štabu Vrhovne komande, a po završetku ratova postao je vodnik baterije u Beogradu. Posle srpsko-bugarskog rata postao je vodnik konjice, a zatim je 1891. položio ispit i dobio čin kapetana. Istovremeno je postavljen za vršioca dužnosti načelnika Štaba Moravske divizije u Nišu, gde je ostao pet godina. Menjao je nekoliko dužnosti sve do izbijanja Balkanskih ratova 1912. godine, kada je bio komandant Konjičke divizije.
U Prvom balkanskom ratu Bojović je bio načelnik Štaba Prve armije od oktobra 1912. godine. Istakao se tokom Kumanovske iBitoljske bitke, posle kojih je dobio čin generala. Po okončanju Prvog balkanskog rata, na njegov predlog, a uz podršku vojvodePutnika, sklopljen je savez sa Grčkom, kao protivteža opasnosti koja je tada dolazila od Bugarske.
U Drugom balkanskom ratu bio je načelnik Štaba Prve armije koja je odnela pobedu u bici na Bregalnici, a posle rata bio je komandant trupa Novih oblasti na Kosovu i Makedoniji.U Prvom svetskom ratu je bio komandant Prve armije. Učestvovao je u završnim operacijama Cerske bitke, a po oslobađanju Šapca, sa ovom jedinicom forsirao je, početkom septembra, Savu i prodro u Srem. Biva ranjen u gležanj, pa je smenjen sa mesta komandanta. Od novembra 1914. do novembra 1915. godine general Bojović je bio na raspolaganju, kada je zbog Trojne ofanzive, opet reaktiviran. Opet je postao komandant trupa Novih oblasti i uspeo je da pruži otpor neprijatelju, dok se srpska vojska povlačila ka Kosovu. Kada je doneta odluka da se trupe povlače ka Albaniji, Bojović je tada (decembar 1915.) postavljen za načelnika Vrhovne komande.Podneo je ostavku načelnika Vrhovne komande 19. juna 1918. godine, zbog neslaganja oko proširenjaSolunskog fronta. Zatim je opet postavljen za komandanta Prve armije, kojom je komandovao i u bici kod Dobrog polja. Zbog ratnih zasluga 13. septembra 1918. dobio je čin vojvode (maršala).
Posle rata postao je komandant Prve armijske oblasti i na toj funkciji je ostao do decembra 1920. godine. Imenovan je načelnikom Glavnog generalštaba vojske Kraljevine SHS u januaru 1921. godine. Decembra iste godine stavljen na raspolaganje, a ubrzo i penzionisan.Vraćen je u službu 1941. i postavljen za Vrhovnog inspektora celokupne vojne sile Jugoslavije. Tokom Aprilskog rata imenovan je po ustavu, usled maloletnosti kralja Petra II, za pomoćnika vrhovnog komandanta kraljevske jugoslovenske vojske da bi posle kapitulacije vojske sam sebi odredio kućni pritvor u kome je bio sve do kraja rata.
Pred kraj rata uhapsili ga prvo Nemci, a potom i partizani. U partizanskom pritvoru je bio izložen raznim torturama, da bih ubrzo bio pušten, a nakon toga od posledica je preminuo.

Ostali događaji na današnji dan:
622. Istoričari smatraju da ovim datumom počinje prva godina islamske ere, odnosno dan kada je Muhamed, sa svojim pristalicama napustio Meku da bi osnovao prvi centar nove vere u Medini.
1054. Zbog sukoba oko pitanja da li rimski papa ima primat među hrišćanskim poglavarima, došlo je do raskola između rimske i carigradske hrišćanske crkve. Spor je kasnije doveo do „velike šizme" i stvorene su dve crkve - istočnopravoslavna i zapadna rimokatolička.
1533. Prema naredbi španskog osvajača Fransiska Pizara, ubijen je car Inka Atahualpa, iako je dao traženi otkup - jednu sobu punu zlata i dve pune srebra.
1661. Stokholmska banka izdala je prve papirne novčanice u Evropi.
1723. Rođen je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih portretista u istoriji slikarstva, prvi predsednik Kraljevske umetničke akademije (1768) i dvorski slikar od 1784. Izradio je oko 2.000 portreta i snažno uticao na generacije engleskih portretista.
1858. Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, čuveni vojskovođa u ratovima 1912-18. Zaslužan je za pobede u Prvom balkanskom ratu nad turskom vojskom u bitkama kod Kumanova i Bitolja (1912), a u Drugom balkanskom ratu za uspeh u bici kod Bregalnice (1913) nad bugarskom vojskom. Za uspehe u Prvom svetskom ratu dobio je čin vojvode. Kao komandant Prve armije, 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd. Umro je 1945. godine u Beogradu i sahranjen je bez vojnih počasti.
1861. Osnovano je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu.
1867. Francuski vrtlar Žozef Monije patentirao je u Parizu armirani beton.
1872. Rođen je norveški istraživač Rual Amundsen prvi čovek koji stigao na Južni pol (1911). Poginuo je u junu 1928. u avionskoj nesreći, pokušavajući da pronađe nestalu italijansku ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu.
1890. Umro je švajcarski pisac Gotfrid Keler najveći pripovedač nemačkog govornog područja u Švajcarskoj („Ljudi iz Zeldvile", „Ciriške novele", „Sedam legendi", „Epigram", „Zeleni Hajnrih", „Martin Zalander").
1896. Umro je francuski pisac Edmon Gonkur načiju je inicijativu osnovano književno društvo koje od 1903. nosi ime braće Gonkur „Academie des Goncourt".
1917. Osujećen je pokušaj boljševika da preuzmu vlast u Rusiji, Trocki je uhapšen, a Lenjin se povukao u ilegalu.
1918. U Jekaterinburgu je ubijen poslednji ruski car Nikola II Romanov i članovi njegove porodice.
1925. U Bagdadu je otvoreno zasedanje prvog izabranog parlamenta Iraka.
1935. U Oklahoma Sitiju postavljen je prvi u svetu parking merač.
1945. SAD su u pustinji Alamogordo, u državi Novi Meksiko, izvršile prvu probu atomske bombe, pod šifrovanim nazivom „Triniti".
1950. Na stadionu „Marakana" u Rio de Žaneiru, Urugvaj je u finalu svetskog prvenstva pobedio Brazil sa 2:1, osvojivši drugi put svetski fudbalski šampionat. Utakmicu je pratilo 199.000 gledalaca.
1951. Belgijski kralj Leopold III abdicirao je u korist sina Boduena.
1965. Predsednici Francuke i Italije Šarl de Gol i Đuzepe Saragat otvorili su 11,6 kilometara dug tunel ispod Mon Blana koji je povezao dve zemlje.
1969. Američki vasionski brod „Apolo 11" lansiran je iz Kejp Kanaverala u istorijsku misiju ka Mesecu sa astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom.
1976. Indonezija je anektirala bivšu portugalsku koloniju Istočni Timor kao svoju 27. pokrajinu.
1979. Sadam Husein je postao predsednik Iraka.
1985. Umro je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata („Grupni portret s damom", „Mišljenje jednog klovna").
1989. Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Od 1949. bio je dirigent Bečkog simfonijskog orkestra, od 1955. vodio je Berlinsku filharmoniju, a od 1956. do 1964. bio je direktor Bečke državne opere.
1990. Na Filipinima je u zemljotresu poginulo više od 1.600 ljudi.
1995. Umro je britanski pesnik Stefan Spender. Na početku karijere nazvan je drugim Šelijem („Dvadeset pesama", „Ruševine i viđenja").
1998. Kosovski Albanci su u Prištini konstituisali paralelni kosovski parlament. Policija je, po naredbi srpskih vlasti koje su taj postupak smatrale nelegalnim, kao i majske izbore, zaposela prostorije i zaplenila dokumenta o radu parlamenta.
2000. U Budimpešti je umro pesnik Đerđ Petri, jedan od najpoznatijih mađarskih disidenata za vreme komunističkog režima Janoša Kadara.
2001. Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta od 1980. Huan Antonio Samaran penzionisan je, a potom imenovan za počasnog doživotnog predsednika MOK-a. Njega je nasledio belgijski hirurg Žak Rog.
2001. Kineski i ruski predsednici Đijang Cemin i Vladimir Putin potpisali su prijateljski pakt kojim su postavljeni principi partnerstva dve zemlje, a u funkciji zaštite njihovih interesa.
2003. Vojnim pučem je svrgnuta vlada afričke ostrvske države Sao Tome i Principe dok je njen predsednik Fradike de Menezes bio u privatnoj poseti Nigeriji.
2004. Tribunal u Hagu obelodanio je optužnicu protiv bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, zbog ratnih zločina nad hrvatskih i drugim nesrpskim stanovništvom u istočnoj Slavoniji. Hadzić je od tada u bekstvu.
2004. Na aerodromu u Tokiju uhapšen je bivši svetski prvak u šahu Bobi Fišer. U martu 2005. Fišer je otputovao na Island pošto je dobio državljanstvo te ostrvske zemlje i time izbegao deportaciju u SAD, koje ga traže više od deset godina zbog kršenja međunarodnih sankcija prema bivšoj SR Jugoslaviji, gde je 1992. odigrao šahovski meč sa Borisom Spaskim.
2004. Umro je Čarls W. Svini, američki pilot koji je upravljao bombarderom koji je bacio atomsku bombu na japanski grad Nagasaki 1945. godine.
2005. UNESCO je uvrstio Mostar (BiH) na listu svetske kulturne baštine.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Mustra » 17 Јул 2016, 12:52

U Beogradu pogubljen Dragoljub Draža Mihailović - 1946. godine
Mihailović je osuđen zbog ratnih zločina i izdaje i određena mu je smrtna kazna. Partizani su ga zarobili u istočnoj Bosni, kod Višegrada.


Слика

Suđenje Mihailoviću i ostalim četnicima počelo je 10. juna u Beogradu, na Topčideru.
Mihailović je osuđen zbog ratnih zločina i izdaje i određena mu je smrtna kazna.
Na današnji dan strijeljan je sa još osam četnika u Lisičijem Potoku pokraj Topčidera, što je samo nekoliko stotina metara od Belog dvora. Njegovo telo pokopano je na neoznačenom mestu i danas se ne zna gde mu je grob.
Zanimljivo je da su mnogi Srbi smatrali suđenje Mihailoviću nameštenim od strane komunističkih vlasti.
Danas postoji pokret u Srbiji za rehabilitaciju Draže Mihailovića, čemu se hrvatski državni vrh u načelu protivi.
Zanimljivo je da je američki predsednik Truman posmrtno odlikovao Dražu Mihailovića redom Legije zasluga, zbog spašavanja nekoliko stotina američkih pilota za vreme Drugog svetskog rata.
Medalja Dražinoj kćerki Gordani uručena je 2005. godine za vreme administracije američkog predsednika Džordža Buša.

Ostali događaji na današnji dan:
1453 - U bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlučujuću pobedu nad Englezima koja je dovela do okončanja Stogodišnjeg rata.
1762 - Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.
1790 - Umro je škotski ekonomista Adam Smit, uz Dejvida Rikarda, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti. („Bogatstvo naroda", „Teorija moralnih osećanja").
1890 - Sesil Roudz, po kojem je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.
1912 - Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare. Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istraživao diferencijalne jednačine, a posebno su značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio je oko 500 naučnih radova.
1917 - Britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
1928 - Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji (1904-05). Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je sa geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo.
1945 - U Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. avgusta predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu - SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
1946 - U Beogradu je pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.
1959 - Umrla je čuvena američka džez i bluz pevačica Bili Holidej.
1968 - U Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je došlo desno krilo BAAS partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr.
1969 - U Španiji, general Fransisko Franko imenovao je zasvog naslednika princa Huana Karlosa, koji je preuzeo vođstvo države 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.
1973 - U Avganistanu je proglašena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodišnja vladavina kralja Mohameda Zahir Šaha. Predsednik je postao bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan.
1975 - Američki i sovjetski vasionski brodovi „Sojuz 19" i „Apolo 18" spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford, razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
1979 - Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre.
1981 - Više od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.
1984 - Lansiran je sovjetski svemirski brod „Sojuz T12", a član posade Svetlana Savickaja postala je prva žena koja je „prošetala" svemirskim prostorom izvan letelice.
1994 - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.
1995 - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u „Formuli-1".
1996 - Američki putnički avion „Boing 747" na liniji Njujork-Pariz ekplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon što je poleteo sa aerodroma „Kenedi". Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.
1998 - Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova ičlanova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
1998 - Džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifika odneli su šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.
1998 - Na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemaljausvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.
2000 - Bašar el-Asad postao je predsednik Sirije, obećavši prilikom inauguracije da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10. juna.
2001 - Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.
2001 - Nakon završetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnihnapada NATO-a na SRJ, istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronašli su, prema izjavi portparola tužilaštva suda Florens Artman, tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve od kojih je 2.099 identifikovano.
2002 - Umro je Jozef Luns komandant Zapadne alijanse sanajdužim stažom na toj funkciji. Luns, bivši ministar inostranih poslova Holandije, imenovan je za generalnog sekretara NATO u oktobru 1971, za vreme hladnog rata. Tu dužnost napustio je 1984. godine.
2003 - U Americi je umrla „kraljica salse", pevačica kubanskog porekla Selija Kruz (79). Kubu je napustila uoči dolaska Fidela Kastra na vlast i nastanila se u SAD, a povratak na karipsko ostrvo joj nikad nije dozvoljen. Odigrala je ključnu ulogu u promovisanju kubanske muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi, najznačajnije američko priznanje za muziku.
2004 - Grčke vlasti uhapsile su u Solunu Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog za saučesništvo u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Nekoliko meseci kasnije Bagzi je izručen vlastima u Srbiji, gde je dobio status zaštićenog svedoka.
2005 - Specijalni tribunal u Iraku podigao je prvu optužnicu protiv bivšeg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zločine počinjene tokom njegove 35-godišnje vladavine.
2006 - U cunamiju koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginulo je 525 osoba. Poplavni talas visok dva metra posledica je zemljotresa jačine 7,7 Rihterove skale, čije epicentar bio u Indijskom okeanu.
2008 - Haški tribunbal pravosnažno je osudio penzionisanog generala JNA Pavla Strugara na sedam i po godina zatvora zbog granatiranja Starog grada u Dubrovniku u decembru 1991. godine.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30112
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Mustra » 18 Јул 2016, 11:01

Na današnji dan 64. godine, u požaru koji je prema legendi podmetnuo car Klaudije Cezar Avgust Germanik Neron, što istorijski izvori ne potvrđuju, Rim je izgoreo gotovo do temelja. Neron je za požar optužio hrišćane i podvrgao ih surovim represalijama.

Слика

Veliki rimski požar ili Veliki požar Rima je naziv za požar koji je u ljeto 64. pogodio Rim i opustošio veći dio grada.
Taj je događaj predstavljao najveću katastrofu u istoriji grada od galskog pustošenja godine 390. pne. i za posledicu imao nestanak mnogih velelepnih građevina i vrednih istorijskih artefakata.
Kao neposrednu političku posledicu je imao slabljenje autoriteta cara Nerona i nestanak Julijevsko-Klaudijevske dinastije, a dugoročno je imao značajan uticaj na razvoj hršćanstva, s obzirom da su rani vođe tog pokreta stradali pod optužbom za podmetanje požara.

Ostali događaji na današnji dan:
64. U pozaru koji je prema legendi podmetnuo car Klaudije Cezar Avgust Germanik Neron, sto istorijski izvori ne potvrdjuju, Rim izgoreo gotovo do temelja. Neron za pozar optuzio hriscane i podvrgao ih surovim represalijama.
1374. Umro italijanski pisac Francesko Petrarka, najznacajniji preteca renesanse. Snazno uticao na italijansku i svetsku knjizevnost, ukljucujuci pesnike u Dubrovniku u 15. i 16. veku. Bavio se i istorijom i filozofijom.
1536. Odlukom Parlamenta, u Engleskoj ponistena vlast pape.
1610. Umro italijanski slikar Mikelandjelo Merizi da Karavadjo. Znatno uticao na francusko i holandsko slikarstvo 17. veka.
1635. Rodjen engleski fizicar Robert Huk, sekretar Kraljevskog drustva u Londonu, koji je usavrsio barometar, teleskop i mikroskop i otkrio celijsku strukturu biljaka. Dokazao okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela, autor zakona o istezanju elasticnih tela, "Hukov zakon".
1721. Umro francuski slikar Zan Antoan Vato, tipican predstavnik rokokoa.
1811. Rodjen engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, ostar kriticar drustva, posebno obozavanja novca i polozaja.
1817. Umrla engleska knjizevnica Dzejn Ostin, koja je u romanima realisticki slikala svakodnevni zivot provincijske Engleske.
1868. Postavljen kamen-temeljac zgrade Narodnog pozorista u Beogradu, cemu je presudno doprinelo gostovanje glumaca iz Novog Sada. 1867, Odusevljen predstavom "Gospodje i gusari", knez Srbije Mihailo Obrenovic obecao da ce o svom trosku podici zgradu i osnovati stalno pozoriste. Narodno pozoriste svecano otvoreno u oktobru 1869. prigodnim komadom "Posmrtna slava kneza Mihaila".
1870. Vatikanski koncil proglasio dogmu o papskoj nepogresivosti o pitanju vere i morala rimokatolickog svestenstva i vernika.
1872. Umro meksicki drzavnik Benito Pablo Uares, nazvan "Vasington Meksika", koji je kao predsednik od 1858. do 1865. i od 1867. do 1872. odvojio crkvu od drzave i sproveo niz mera znacajnih za socijalni i ekonomski razvitak zemlje.
1877. Rodjen srpski vizantolog i prevodilac Dragutin Anastasijevic, sjajan znalac grckog jezika i paleografije, profesor Beogradskog univerziteta, clan Srpske akademije nauka i umetnosti.
1883. Rodjen ruski revolucionar jevrejskog porekla Lav Borisovic Rozenfeld, jedan od prvaka Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. U staljinistickim cistkama uhapsen 1935. i na montiranom procesu osudjen na 5 godina robije, a na novom procesu 1936. na smrt pod optuzbom da je kao neprijatelj naroda kovao zaveru protiv Staljina. Posthumno rehabilitovan.
1887. Rodjen vodja norveskih fasista Vidkun Kvisling, premijer marionetske vlade u Drugom svetskom ratu od 1942. do 1945, cije je ime postalo sinonim izdajstva i saradnje s nemackim nacistickim okupatorima. Osudjen na smrt i streljan u oktobru 1945.
1909. Rodjen ruski politicar Andrej Andrejevic Gromiko, 28 godina sovjetski ministar inostranih poslova. U vreme Drugog svetskog rata bio sovjetski ambasador u SAD, zatim u UN.
1918. Rodjen juznoafricki pravnik i drzavnik Nelson Rolihlahija Mandela, predsednik Juzne Afrike i vodja Africkog nacionalnog kongresa i borbe protiv Aparthejda. Rasisticki rezim Juzne Afrike ga 1962. osudio na 5 godina, a 1964. na dozivotnu robiju. Iz zatvora, posle ogromnog pritiska svetskog javnog mnjenja i javnosti Juzne Afrike, pusten 1990, a sef drzave postao 1994.
1921. Rodjen prvi americki astronaut Dzon Glen, koji je u kosmickom brodu "Merkjuri-Atlas 6" 20. februara 1962. tri puta obleteo Zemlju.
1933. Rodjen ruski pisac Jevgenij Aleksandrovic Jevtusenko, predvodnik pesnicke generacije u poststaljinistickoj eri.
1936. Pobunom trupa generala Fransiska Franka u Melilji u Spanskom Maroku protiv vlade Narodnog fronta premijera Manuela Asanje, pobednika izbora u februaru 1936, poceo gradjanski rat u Spaniji u kom je poginulo oko milion ljudi. U pomoc Republici priskocili dobrovoljci iz celog svijeta i formirane internacionalne brigade u kojima je bilo i vise od 1.500 Jugoslovena. Franko pobedio u prolece 1939, najvise zahvaljujuci direktnoj vojnoj intervenciji Nemacke i Italije, posle cega je zaveo fasisticku diktaturu.
1942. Posle 38 dana borbi Nemci u Drugom svetskom ratu zauzeli planinu Kozaru u severozapadnoj Bosni, na kojoj je 3.500 boraca Drugog krajiskog partizanskog odreda branilo zbeg sa oko 80.000 civila pred ofanzivom 40.000 vojnika.
1942. SAD u Drugom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, Madjarskoj i Rumuniji, satelitima Nemacke.
1951. Americki bokser africkog porekla Dzersi Dzo Volkot u 37. godini osvojio titulu svetskog prvaka u teskoj kategoriji, postavsi najstariji bokser kom je to uspelo.
1971. Sest emirata u Persijskom zalivu, Abu Dabi, Dubai, Sardza, Adzman, Um al Kajvajn i Fudzajra, sklopilo sporazum o osnivanju federacije Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sporazum stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. federaciji se prikljucio i Ras al Kajma.
1972. Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser zatrazio da SSSR povuce svih 20.000 vojnih savetnika, optuzivsi Moskvu da nije poslala obecano oruzje, sto je oznacilo pocetak zaostravanja odnosa dve zemlje i priblizavanje Kaira Vasingtonu.
1991. Predsednistvo SFRJ objavilo odluku o povlacenju Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije.
1992. Ratni brodovi NATO uplovili u Jadran radi kontrole sankcija UN protiv Jugoslavije.
1994. U eksploziji u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu, koju su podmetnuli islamski teroristi, poginulo 96 ljudi.
2000. EU donela odluku da ukine sankcije Beogradu ukoliko opozicija pobedi na izborima. Ministri inostranih poslova EU pozvali birace da glasaju protiv Slobodana Milosevica.
Слика