Dogodilo se na današnji dan

Уредник: Moderatori

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 02 Нов 2010, 07:51

Danas je 02.nevembar,306 dan 2010,do kraja godine 59 dan.




1642. - Šveđani su u drugoj bici kod [img]Brajtenfelda[/img] u Tridesetogodišnjem ratu pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.

Слика

1687. - U pobuni janjičara u Carigradu zbačen je sa vlasti turski sultan Muhamed IV, a na presto je došao njegov mlađi brat Sulejman III.

1721. - Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije.

1755. - Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta, žena Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Omražena u narodu kojem je poručila: "Ako nemate hleba, jedite kolače", optužena tokom Francuske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793.

1766. - Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Johan Jozef Radecki, vojni reformator i nacionalni heroj koji je više od pola veka predvodio austrijske trupe.

1785. - Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao je prvi čamac za spašavanje.

1789. - U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve, što je bio prvi težak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji.

1815. - Rođen je engleski matematičar Džordž Bul, osnivač simboličke logike i "Bulove algebre", koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi "Istraživanje zakona mišljenja" i "Matematička analiza logike".

1841. - Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.

1841. - Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.

1906. - Rođen je Lukino Viskonti, jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom "Zemlja drhti" (1948) označio početak italijanskog neorealizma ("Bele noći", "Roko i njegova braća", "Gepard", "Sumrak bogova", "Smrt u Veneciji", "Nevino").

1913. - Rodjen je Bert Lankaster (Burt Lancaster), holivudski filmski glumac i dobitnik nagrade Oskar.

1917. - Britanski ministar inostranih poslova Artur Džejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini.

1930. - Haile Selasije I krunisan je za cara Etiopije.

1938. - Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivši se rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru.

1950. - Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo (George Bernard Shaw). Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospođe Voren", "Major Barbara", "Pigmalion").

1953. - Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.

1956. - Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; SSSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj.

1964. - U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal.

1976. - Džimi Karter (Jimmy Carter) je izabran kao 38. predsednik SAD.

1978. - Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Grečko vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice "Saljut 6" nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni.

1994. - Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela u južnom Egiptu.
1995. - Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.

1998. - Uragan "Mič", koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedam dana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo.

1999. - Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar.

2001. - Posle više od pola veka u škole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka.

2003. - Sveštenik Kenon V. Džin Robinson imenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi sveštenik koji je javno priznao da je homoseksualac.

2003. - Umrla je Kristabel Bilenberg (94), britanska književnica, autorka knjige "Prošlost sam ja", memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.

2004. - Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabran republikanac Džordž Buš.

2004. - Umro je šeik Zajed Ben al Nahajan (90), osnivač i istorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je tom zemljom vladao od 1971. godine.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 03 Нов 2010, 08:20

Danas je 03.nevembar,307 dan 2010,do kraja godine 58 dan.



1534. - Engleski parlament usvojio je povelju kojom je kralj Henri VIII (Henry) postao poglavar crkve (Act of Supremacy), čime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome je prethodio sukob sa papom Leonom X koji nije hteo da poništi kraljev brak sa Katarinom Aragonskom (Catherina) i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen (Boleyn).

1768. - Rođen je Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Nakon sloma ustanka 1813. pobegao je u Austriju, a zatim u Rusiju. Ubijen je po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1817. kada se tajno vratio u Srbiju.

Слика


1801. - Rođen je italijanski operski kompozitor Vinčenco Belini (Vincenzo Bellini), jedan od najpoznatijih stvaralaca italijanskog belkanta ("Norma", "Puritanci", "Pirat, "Kapuleti i Monteki").

1839. - Britanske fregate su kod Kantona potopile nekoliko kineskih džunki. Time je počeo Prvi opijumski rat protiv Kine, koji je završen potpisivanjem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepovoljnim uslovima za Kinu.

1852. - Rođen je japanski princ Mucuhito (Mutsuhito), od 1867. car Meiđi (Meiji). Tokom vladavine (do 1912) potpuno je lišio vlasti šogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalističku državu. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

1883. - Ugušena je Timočka buna koja je počela u Zaječarskom okrugu mesec dana ranije zbog odluke vlasti o oduzimanju oružja, dotad poverenog svim vojnim obveznicima. Među vođama, koji su uhapšeni i streljani, bilo je istaknutih članova Radikalne stranke. Neki od njih, kao Nikola Pašić, uspeli su da pobegnu van zemlje, a stranka je pretrpela tesku krizu.

1901. - Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro (Malraux), učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov (Gaulle) ministar kulture od 1959. do 1969. ("Kraljevski put", "Ljudska sudbina", "Iskušenje Zapada", "Antimemoari").

1903. - Panama je, uz podršku SAD koje su poslale u panamske vode krstaricu "Nešvil", proglasila nezavisnost od Kolumbije.

1912. - Rođen je paragvajski diktator Alfredo Stresner (Stroessner), koji je na vlast došao vojnim pučem 1954. i sprovodeći teror protiv političkih protivnika vladao do 1989. kada je zbačen državnim udarom.

1918. - Nedelju dana uoči kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna mornara koja se proširila na više gradova (Hamburg, Libek, Bremen) gde su formirane privremene revolucionarne vlade. Nakon obračuna vlasti sa pobunjenicima nemački parlament je 6. februara 1919. ukinuo njihovu vlast.

1918. - Predstavnici austrougarske vojske potpisali su u Padovi kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habsburške monarhije.

1921. - Rodjen je Čarls Bronson (Charles Bronson), američki filmski glumac, poznat po ulogama u vesternima.

1946. - Japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, a carska vlast prešla je na izborni parlament.

1954. - Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis (Henri Matisse), najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara 20. veka.

1956. - Velika Britanija i Francuska prihvatile su prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage UN.

1957. - SSSR je lansirao prvi satelit sa živim bićem "Sputnjik 2" u kojem je bio pas Lajka.

1957. - Velika Britanija i Francuska prihvatile su prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage UN.

1961. - U Tant je izabran za generalnog sekretara UN nakon pogibije Daga Hamaršelda (Hammarskjold).

1964. - Na predsedničkim izborima u SAD, pobedio je Lindon B. Džonson (Lyndon B Johnson), koji je, kao podpredsednik, preuzeo vlast u SAD posle ubistva tadašnjeg predesdnika Džona Kenedija (John F. Kennedy)

1970. - Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende (Allende) postao je predsednik Čilea, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima. Ubijen je 1973. u državnom udaru generala Augusta Pinočea (Pinoccet).

1985. - Dva francuska agenta su okrivljena za potapanje broda 'Dugin ratnik' (Rainbow Warrior), koji je pripadao ekološkoj organizaciji Grinpis (Greenpeace).

1991. - Hrvatske paravojne formacije proterale su stanovništvo i razorile 18 srpskih sela na području zapadne Slavonije.

1992. - Na predsedničkim izborima u SAD, pobedio je Bil Klinton (Bill Clinton) član Demokratske stranke, dobivši više glasova od dotadašnjeg predsednika, republikanca, Džordža H. W. Buša (George H.W. Bush) i drugog, nezavisnog, kandidata, Rosa Peroa (Ross Perot).

1992. - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton (Bill Clinton) je na izborima za predsednika SAD pobedio republikanca Džordža Buša (George Bush), dotadašnjeg šefa države.

1996. - Umro je bivši samoproglašeni car Centralne Afričke Republike Žan Bedel Bokasa (Jean, Bokassa). Na vlast je došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Oborio ga je 1979. bivši predsednik Dako i vratio zemlji status republike.

1998. - Umro je američki animator Bob Kejn (83), autor Betmena.

2002. - Na parlamentarnim izborima u Turskoj pobedila je Turska Partija pravde i razvoja, ali je njenom lideru Tajipu (Tayyp) Erdoganu zabranjeno da preuzme premijerski položaj jer je ranije osuđen zbog islamističkih pobuna.

2004. - Dotadašnji predsednik SAD, Džordž W. Buš (George W. Bush) ponovo je pobedio na predsedničkim izborima i započeo drugi 4-godišnji mandat.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 04 Нов 2010, 10:33

Danas je 04.nevembar,308 dan 2010,do kraja godine 57 dana.



1307. - Švajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije.

1650. - Rođen je engleski kralj Vilijam III Oranski, koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. učvrstio kraljevsku vlast, a pobedom nad katoličkim kraljem Džejmsom II 1690. ponovo uspostavio vlast u Irskoj. Po njemu je kasnije nazvan protestantski pokret oranžista koji svečanim marševima u Irskoj obeležava datum te pobede izazivajući proteste irskih katolika.

1814. - Proglašen je norveški ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.

1847. - Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma. Kao pijanista je debitovao u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1869. - Izašao je u Velikoj Britaniji prvi broj cenjenog naučnog časopisa Priroda (Nature). U njemu su po prvi put objavljena mnoga naučna otkrića, od osnivanja do danas.

1890. - U Londonu je otvorena prva linija podžemne električne železnice u svetu.

1916. - Rodjen je Volter Kronkajt (Walter Cronkite), legendarni američki TV reporter.

1918. - U Prvom svetskom ratu Austro-Ugarska se predala Italiji.

1918. - Jednu nedelju pred završetak Prvog svetskog rata poginuo je engleski pisac Vilfred Oven, čija poezija sadrži snažnu osudu rata. Znatno je uticao na posleratnu generaciju engleskih pesnika, a Bendžamin Britn (Benjamin Britten) komponovao je na njegove stihove muziku koju je uvrstio u svoj monumentalni "Ratni rekvijem".

1922. - U Egiptu je britanski arheolog Hauard Karter (Howard Carter) sa svojom arheološkom ekipom pronašao ulaz u grobnicu faraona Tutankamona, u Dolini kraljeva, gde su ritualno sahranjivani egipatski kraljevi, faraoni.

1931. - Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Društvo naroda u martu 1933.

1939. - Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta, američki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu, sa još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi.

1942. - Završena je bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Montgomerija porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.

1946. - Osnovan je UNESKO (UNESCO) Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu.

1956. - Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča. Jedan je od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1956. - Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o slanju mirovnih snaga na Bliski istok.

1956. - Sovjetske trupe su ušle u Madjarsku da bi okončale Madjarsku revoluciju koja je počela 23. oktobra. Hiljade ljudi je ubijeno, još više ranjeno, a skoro 250.000 je napustilo zemlju. Sovjetske trupe su ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.

1966. - Dve trećine Firence, u Italiji, je poplavljeno kada su se izlile reke Arno i Po, 113 ljudi je nastradalo, 30.000 je ostalo bez krova nad glavom a nebrojena umetnička dela i stare knjige iz perioda Renesanse su uništene ili oštećene.

1979. - Militantno krilo islamskih studenata u Iranu, zauzelo je zgradu američke ambasade u Teheranu i i uzeli 90 taoca, od kojih su 52 držali zatočene 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje.

1980. - Republikanac Ronald Regan (Reagan) izabran je za 40. predsednika SAD koji je na položaju ostao dva mandata pošto je dobio i izbore 1984. godine.

1993. - Žan Kretijen (Jean Chrétien) je postao premijer (Prime Minister) Kanade.

1994. - U San Francisku je održana prva konferencija koja se isključivo bavila pitanjima moguće komercijalizacije Interneta.

1995. - U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin (Yitzhak Rabin), koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir, nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer, zbog ustupaka koje je Rabin učinio arapima kao i zbog napuštanja jevrejskih naselja u Gazi i na Zapadnoj obali reke Jordan.

1998. - Nakon kraćeg primirja, na Kosovu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca.

2000. - U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.

2002. - Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.

2004. - Umrla je američka glumica Dženet Li, poznata po ulozi u filmu Alfreda Hičkoka "Psiho", za koju je bila nominovana za Oskara.

2004. - Sjedinjene Američke Države priznale su Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 05 Нов 2010, 07:39

Danas je 05.nevembar, 309 dan 2010,do kraja godine 56 dana.




1630. - Mirovnim sporazumom u Madridu završen je englesko- španski rat u kojem su Španija i njena saveznica Austrija poražene na moru i kopnu. Na strani Engleza borili su se Francuzi i Holanđani.

1879. - Umro je Džejms Klark Maksvel, najveći teorijski fizičar 19. veka, profesor u Londonu i Kembridžu. Među najznačajnije njegove radove ubrajaju se istraživanja u oblasti elektromagnetizma u kojoj je matematički formulisao Faradejeva otkrića. Rođen je u Kembridžu na isti dan 1831.

1882. - U Zagrebu je umro srpski naučnik i filolog Đura Daničić, sekretar Društva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike škole u Beogradu. Podržao je Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa ("Rat za srpski jezik i pravopis", 1847). Kao sekretar Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu pokrenuo je 1880. izradu kapitalnog dela "Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika". Sa latinskog je preveo Stari zavet.

1909. - U Požarevcu je rođena srpska slikarka i pesnikinja Milena Pavlović-Barili, najznačajniji predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog", scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Posle pada s konja umrla je u Njujorku u 36. godini.

1911. - Italija je anektirala turske pokrajine u Libiji, Tripoli i Kirenaiku i držala ih do 1943, kada su nemačko-italijanske snage u Drugom svetskom ratu potisnute iz Afrike.

1913. - Rođena je britanska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li, koja je stekla svetsku slavu ulogom Skarlet O'Hare u američkom filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je dobila Oskar. U pozorištu je igrala vodeće uloge u dramama Vilijama Šekspira, najčešće kao partnerka Lorensa Olivijea, za kojeg je bila udata od 1937. do 1960. Drugi Oskar dobila je za film "Tramvaj nazvan želja".

1914. - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Turskoj.

1914. - Pod komandom generala Oskara Poćoreka u Prvom svetskom ratu počela je nova austrougarska ofanziva na Srbiju, a srpske snage su prisiljene da se povuku. Usledila je kontraofanziva 3. decembra pod komandom Živojina Mišića koja je završena pobedom srpske vojske u Kolubarskoj bici polovinom decembra.

1926. - Nakon četvrtog atentata na Musolinija, u Italiji je donet Zakon o zaštiti države kojim je uveden totalitarni fašistički režim.

1930. - Umro je holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkriće vitamina B.

1940. - Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt) je po treći put bio izabran za predsednika SAD

1943. - U Jajcu je u Drugom svetskom ratu osnovana Telegrafska agencija Nove Jugoslavije - Tanjug. Prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar.

1955. - Umro je francuski slikar Moris Utrilo, koji je mimo svih slikarskih pravaca i struja izgradio poseban doživljaj ambijenta slikajući pariske vedute, od kojih su najpoznatije one sa motivima zabitih uličica i trgova Monmartra.

1956. - Britanski padobranci su izveli desant na Port Said tokom britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat; Sovjetski Savez je zapretio da će upotrebiti rakete ukoliko Francuzi i Englezi ne prihvate prekid vatre.

1960. - Umro je američki filmski režiser kanadskog porekla Mak Senet, jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je Čarlija Čaplina.

1968. - Širli Čizholm (Shirley Chisholm) je, kao prva crnkinja, izabrana u Predstavnički dom američkog Senata (skupština).

1989. - Umro je američki pijanista, poreklom ruski Jevrejin, Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira 20. veka. SSSR je napustio 1925, da bi se prvi put vratio 1986. kada su njegovi koncerti u Moskvi i Lenjingradu propraćeni ovacijama.

1991. - Predsednici Srbije i Crne Gore Slobodan Milošević i Momir Bulatović odbacili su na Međunarodnoj konferenciji o Jugoslaviji u Hagu četvrtu verziju Sporazuma za opšte rešenje jugoslovenske krize koju su ponudili međunarodni posrednici.

1991. - Britanski medijski magnat češkog porekla Jan Robert Maksvel nađen je mrtav u Atlantskom okeanu kod Kanarskih ostrva gde je krstario jahtom.

1996. - Pakistanski predsednik je smenio premijera Benazir Buto, pod optužbom da je njena vlada ogrezla u korupciji i nepotizmu.

1996. - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton ponovo je izabran za predsednika SAD, pobedivši republikanca Boba Dola.

2000. - Poslednji etiopski car Hajle Selasije sahranjen je u sabornoj crkvi Svete Trojice u Adis Abebi, 25 godina nakon što je, u 83. godini, umro pod sumnjivim okolnostima, a potom sahranjen na način koji ne dolikuje vladaru. Harizmatični afrički vođa koji je po legendi direktni potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe, svrgnut je nakon 44 godine vladavine u vojnom udaru 1974.

2001. - U Beogradu je potpisan sporazum o saradnji jugoslovenskih vlasti i UNMIK kojim su potvrđeni osnovni principi i obaveze iz rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, čime je otvoren put za učešće Srba na izborima na Kosovu.

2001. - Umro je britanski filmski producent Roj Bolting, poznat po najboljim britanskim filmovima od 1940-tih do 1970-tih godina, kao što su "Brajton Rok" i "U redu je, Džek".

2004. - Umro je novinar Sergej Lukač (85). Bio je dugogodišnji urednik i novinar beogradskog nedeljnika NIN i osnivač Katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je bio redovni profesor do 1985. godine.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 06 Нов 2010, 09:04

Danas je 06.nevembar, 310 dan 2010,do kraja godine 55 dana.




1429. - Henry VI je krunisan za kralja Engleske.

1632. - Švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa i vojni reformator, poginuo je u Tridesetogodišnjem ratu u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna.

1661. - Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga (1665-1700). Posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasleđe (1701-14). Pošto nije imao muškog potomka, za naslednika je odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto nakon Utrehtskog mira 1714.

1771. - Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. pronašao hemijski postupak štampanja, autografiju i litografiju, a 1826. litografiju u više boja. Napisao je "Udžbenik litografije".

1787. - Rođen je Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Uređivao je almanah "Danica" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Umro je u Beču 1864, a njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča u Beograd i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.


Слика

1814. - Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, (Adolphe Sax) koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1860. - Za predsednika SAD izabran je Abraham Linkoln, koji je u januaru 1863. proglasio oslobađanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vođen je Američki građanski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen je u pozorišnoj loži u atentatu koji je izvršio glumac J.W. But.

1861. - Rođen je kanadski trener Džejms Nejsmit, koji je 1891.izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa. U Evropu je stigla preko američkih vojnika, a u naše krajeve košarku je doneo izaslanik Crvenog krsta Amerikanac Vilijem Viland (William Wieland) 1923. prikazavši je na kursu za učitelje u Beogradu.

1880. - Francuski mikrobiolog Šarl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni na koji način dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.

1893. - U Petrogradu je umro slavni ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, kojeg mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatiji su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere "Evgenije Onjegin" i "Pikova dama", balet "Labudovo jezero" i uvertira "Romeo i Julija".


Слика

1911. - Predsednik Meksika je postao Fransisko Madero, vođa revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa.

1917. - Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipr. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmanje 240.000 vojnika.

1928. - Herbert Huver (Hoover) postao 31. američki predsednik.

1931. - Održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, nakon kojeg su studenti krenuli u protestnu šetnju Knez Mihailovom ulicom. Policija je uhapsila 13 i ranila šest studenata.

1943. - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev nakon dvogodišnje nemačke okupacije.

1950. - U Beogradu je osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.

1964. - U saobraćajnoj nesreći je poginuo Slobodan Penezić Krcun, predsednik vlade Srbije i visoki funkcioner Komunističke partije. Posle Drugog svetskog rata bio je načelnik OZNE za Srbiju, a potom ministar unutrašnjih poslova Srbije.

1975. - Prvi javni nastup, koncert pank rok grupe Seks Pistols (The Sex Pistols)

1975. - Na inicijativu kralja Hasana počeo je "Zeleni marš" u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavicama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je Spanija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.

1996. - Bivša jugoslovenska republika Hrvatska postala je 40. član Saveta Evrope.

1999. - Australijanci su na referendumu sa 55 prema 45 odsto glasova odbacili predlog da britanski monarh kao šef države bude zamenjen republikanskim ustrojstvom države.

2001. - Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg izabran je za novog gradonačelnika Njujorka. On je na tom mestu nasledio Rudolfa Đulijanija, koji je bio gradonačelnik u vreme septembarskih terorističkih napada.

2005. - Monsinjor Kiro Stojanov postavljen je u Skoplju u katedrali Presvetog srca Isusovog za skopskog biskupa i apostolskog egzarha u Makedoniji. On je prvi Makedonac koji je posle 104 godine preuzeo rukovođenje katoličkom crkvom u zemlji.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 07 Нов 2010, 08:21

Danas je 07.nevembar, 311 dan 2010,do kraja godine 54 dana.



1598. - Rođen je španski slikar Fransisko de Surbaran, čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza , predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV (1638), a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.

1659. - Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojimje završen rat između dve zemlje započet 1635.

1867. - Rođena je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri (Maria Skłodowska-Curie), prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeću sa suprugom Pjerom na istraživanju radioaktinosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supružnici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom, a 1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

1875. - Britanski istraživač Vernej Kameron stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.

1879. - Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštejn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom, isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.

1910. - Umro je ruski književnik Lav Tolstoj (Lev Nikolaevič Tolstoj). Napisao je svetski proslavljene romane Rat i mir, Ana Karenjina i druge.

1913. - Rođen je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. ("Stranac", "Kuga", "Mit o Sizifu", "Pisma nemačkom prijatelju", "Pobunjeni čovek").

1917. - U Petrogradu je pod vodstvom vođe boljševika Vladimira Iljiča Lenjina počela Oktobarska socijalistička revolucija. Crvena garda zauzela je sve značjane punktove u gradu, srušena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.

1944. - Američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin D. Roosevelt) izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.

1946. - Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.
1956. - Tokom Suecke krize, Generalna skupština UN izglasala jerezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.

1972. - Ričard Nikson (Richard Nixon) izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.

1973. - SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.

1987. - U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba, predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.

1990. - Meri Robinson je, na prvim predšedničkim izborimaposle 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.

1992. - Umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih godina 20. veka nazvanog "Praško proleće", promoter "socijalizma sa ljudskim likom". U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačkog parlamenta.

1996. - Prilikom pada nigerijskog putničkog aviona "Boing 727"oko 40 kilometara istočno od Lagosa poginuli su svi putnici i članovi posade (142).

2000. - Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog sporaoko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi.

2001. - Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela jezahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.

2002. - Na referendumu na Gibraltaru, velikom većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izvalo zastoj u pregovorima između Londona i Madrida.

2004. - Umro je južno-afrički scenarista Gibson Kente (72), osnivač pozorišta Crnaca, koji je otvoreno priznao da ima AIDS.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 08 Нов 2010, 12:06

Danas je 08.nevembar, 312 dan 2010,do kraja godine 53 dana.




- Danas je hrišćanski praznik Mitrovdan, spomen na svetog velikomučenika Dimitrija, rođenog u Solunu u trećem veku, pogubljenog na današnji dan. Zamenio je oca kao gradonačelnik Soluna, u vreme kad je hrišćanski svet prolazio kroz teška iskušenja. Javno je štitio hrišćane, odvraćao narod od mnogoboštva i upućivao na Hristov put, zbog čega je bačen u tamnicu i pogubljen. Dželati su ga gađali kopljima iz daljine, jer nisu smeli da mu priđu. Zabeleženo je svedočenje savremenika da mu je s lica sjala svetlost. Hrišćani su ga sahranili, a prema predanju, iz njegovog groba isticao je miro, pa je nazvan Mirotočivi.



Слика



1519. - Španski osvajač Hernana Kortez stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatla, primili s najvećim počastima.

1520. - Po naredbi danskog kralja Kristijana II izvršen je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića. "Stokholmsko krvoproliće" podstaklo je ustanak kojim je, pod vođstvom Gustava Vase 1521. Švedska oslobođena danske vlasti.

1656. - Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmond Halej, (Edmond Halley) koji je prvi odredio putanju jedne komete i predvideo njeno periodično pojavljivanje (Halejeva kometa). Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1674. - Umro je engleski pisac Džon Milton, po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo ("Izgubljeni raj", "Ponovo zadobijeni raj", "Samson Borac").

1793. - Prvi put je za javnost otvoren Luvr, dvorac francuskih kraljeva od 1204, koji je odlukom revolucionarne vlade 1791. pretovren u muzej.

1805. - Smederevski dizdar Muharem Guša Bošnjak predao je ključeve grada vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Tim činom Smederevo se uvrstilo među prve srpske varoši koje je Karađorđe oslobodio od Turaka.

1847. - Rođen je irski književnik i pozorišni kritičar Bram Stoker, autor romana o Drakuli (1897), koji je za autorova života ostao potpuno nezapažen. Otkrila ga je filmska produkcija ostvarivši niz filmova o egzotičnom transilvanskom grofu-vampiru.

1858. - Posle pobede nad turskom vojskom na Grahovu, Crna Gora jedobila međunarodno utvrđene granice prema Otomanskom carstvu, za koje su garantovale velike sile - Rusija, Austrija, Francuska i Pruska.

1895. - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen otkrio je X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

1900. - Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Srbija", "Svetli grobovi", "Vezilja slobode", solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).

1917. - Savet narodnih komesara uspostavljen je kao nova vlada Rusije s Lenjinom na čelu. Lav Trocki postao je komesar za inostrane poslove, a Staljin komesar za narodnosti.

1917. - Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme "Plava grobnica" posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući "Kraljevu jesen" i "Uroševu ženidbu".

1922. - Rodjen je Prof. Kristijan Bernard (Christiaan Barnard), kardiohirurg koji je izvršio prvu uspešnu transplantaciju srca na čoveku. Operacija je izvršena u bolnici u Južnoafričkoj republici.

1923. - Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da s generalom Ludendorfom izvede puč. Vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije i osuđen na pet godina zatvora, ali je krajem 1924. amnestiran. Tokom boravka u zatvoru napisao je knjigu "Maj kampf" (Moja borba), koja je kasnije postala biblija nacizma.

1935. - Rodjen je Alen Delon (Alain Delon), popularni francuski filmski glumac.

1942. - Savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera počele su iskrcavanje u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. pobedom Saveznika.

1960. - Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi postao je u 43. godini najmlađi predsednik u istoriji SAD. Ubijen je u atentatu u Dalasu 22. novembra 1963.

1986. - Umro je ruski političar Vjačeslav Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju (1939). Od 1931. do 1941. bio je i predsednik Saveta narodnih komesara (vlade). Jedan od najbližih Staljinovih saradnika, isključen je iz partije u junu 1957. i smenjen sa svih funkcija. Vraćen je u partiju 1984. u 95. godini života.

1988. - Republikanac Džordž Buš (stariji) (George Bush Sr.) je odneo pobedu na predsedničkim izborima u SAD, pobedivši demokratskog kandidata Majkla Dukakisa (Michael Dukakis).

1989. - Daglas Vajlder izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner jedne američke države. Istog dana Dejvid Dinkins je izabran za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.

1998. - Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.

1999. - U 101. godini je umro slovenački i jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj, koji je samo dve godine mlađi od modernih Olimpijskih igara, osvojio je šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. i jednu u Amsterdamu 1928.

2001. - Pripadnici jedinica za specijalne operacije Srbije("Crvene beretke") počeli su protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo autoputa u Beogradu. Protest je završen 17. novembra nakon pregovora s vladom Srbije.

2001. - Francuski gornji dom parlamenta, Senat, ušvojio je zakonkojim se Korzici dozvoljava ograničena autonomija, iz kojeg su prethodno izbačeni mnogi ključni članovi.

2002. - Savet bezbednosti UN je na javnoj sednici jednoglasno usvojio Rezoluciju 1441 o razoružanju Iraka.

2004. - Ubila se Iris Čang (36), autorka knjige "Silovanje Nankinga", koja predstavlja osvedočenu istoriju japanske brutalnosti u Kini tokom 30-tih godina prošlog veka. Knjiga je pokrenula preispitivanje tamne istorije japanske okupacije Kine.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 09 Нов 2010, 08:01

Danas je 09.nevembar, 313 dan 2010,do kraja godine 52 dana.



1799. - Napoleon Bonaparta je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.

1818. - Rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana "Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana", "Prolećne vode". Poznata je i njegova drama "Mesec dana na selu".

Слика


1835. - Rođen je Davorin Jenko, jedan od najznačajnijih kompozitora romantičara u slovenačkoj i srpskoj muzici. Autor je srpske himne "Bože pravde" i slovenačke "Naprej, zastava slave". Kao dirigent beogradskog Narodnog pozorišta (1871-1902) komponovao je muziku za više od 80 pozorišnih komada. Autor je prve srpske operete "Vračara".

1841. - Rođen je Eduard VII, kralj Velike Britanije i Irske i car Indije, najstariji sin kraljice Viktorije. Tokom njegove vladavine od 1901. završen je Burski rat, sklopljen je sporazum s Japanom 1902, s Francuskom 1904. i s Rusijom dogovor o podeli sfera u Aziji 1907.

1888. - Rođen je francuski političar, ekonomista i diplomata Žan Mone, tvorac plana o modernizaciji francuske privrede posle Drugog svetskog rata, prvi predsednik Evropske zajednice za ugalj i čelik (1952-55) i predsednik Akcione komisije za stvaranje Sjedinjenih država Evrope (1956-75).

1909. - Rodjena je Ketrin Hepbern (Katherine Hepburn), holivudska filmska glumica i dobitnica četiri nagrade Oskar.

1918. - U Berlinu su posle generalnog štrajka radnici izašli na ulice, vojnici su odbili da intervenišu protiv njih i pridružili su se pobuni. Vlast u gradu preuzeo je Radnički sovjet, a car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u Holandiju. Dva dana kasnije Nemačka je potpisala mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat.

1934. - Rodjen je Karl Sagan (Carl Sagan), američki astrofizičar, astrobiolog i pionir nove grane, egzobiologije, kao i pokretač mnogih naučnih projekata u potrazi za vanzemaljskim civilizacijama. Bio je uspešan pisac i popularizator nauke.

1937. - U japansko-kineskom ratu, japanske trupe su zauzele Šangaj.

1938. - Tokom noći nacisti su u Nemačkoj demolirali više od 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spalili stotine sinagoga. Ubijeno je preko 90 Jevreja. Ovaj pogrom Jevreja dobio je naziv "Kristalna noć" jer su ulice nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

1940. - Umro je britanski državnik Artur Nevil Čembrlen, vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom, potpisao je 1938. Minhenski sporazum s Adolfom Hitlerom.

1952. - Umro je izraelski državnik i hemičar Haim Vajcman, prvi predsednik novoformirane države Izrael 1948, predsednik Svetske cionističke organizacije (1920-31) i Jevrejske agencije (1929-31. i 1935-46). Kao hemičar pronašao je postupak za protizvodnju acetona i butanola.

1953. - Umro je u Njujorku, u 39. godini života, poznati pesnik Dilan Tomas (Dylan Thomas) poreklom iz Velsa, u Belikoj Britaniji.

1953. - Umro je kralj Abdul-Aziz Ibn Saud, koji je 1932. osnovao kraljevinu Saudijsku Arabiju, osvojivši pre toga čitavu centralnu Arabiju.

1960. - Džon Ficdžerald Kenedi (J. F. Kennedy) je postao predsednik SAD, kao najmladji ikada izabrani predsednik, u svojoj 43. godini.

1963. - U japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa poginula su 452 rudara, a 470 ih je ranjeno. Istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru teretnog voza s putničkim vozom na pruzi za Tokijo.

1970. - Umro je francuski državnik i general Šarl de Gol, vođa pokreta "Slobodna Francuska" u Drugom svetskom ratu kojim je rukovodio iz Londona, prvi posleratni premijer, osnivač i prvi predsednik Pete republike od 1958. do 1969, kada se povukao jer nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata. Suprotstavljao se prestižu SAD u Evropi, povukao francuske snage iz NATO pakta, a američkim snagama onemogućio da drže svoje baze u Francuskoj (1966). Okončao je sedmogodišnji rat u Alžiru nakon čega je ta zemlja stekla nezavisnost. Napisao je "Ratne memoare".

1977. - Izraelski avioni napali su ciljeve u južnom Libanu i tom prilikom, kako je saopštila libanska vlada, uništili su dva sela i ubili najmanje 60 civila.

1985. - Ruski velemajstor Gari Kasparov je u 23. godini postao najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11.

1989. - Stotine hiljada Istočnih Nemaca krenulo je prema Zapadnoj Nemačkoj, a veliki broj Zapadnih Nemaca krenuo je u suprotnom pravcu, samo nekoliko sati nakon što je vlada objavila da je otvorena granica prema Zapadu. Pad "Berlinskog zida", simbola podele Evrope posle Drugog svetskog rata, bio je prvi korak ka ponovnom ujedinjenju dve Nemačke.

1993. - U muslimansko-hrvatskim sukobima u bosanskom ratu Hrvati su srušili Stari most na reci Neretvi u Mostaru, simbol grada sagrađen u vreme Otomanskog carstva u 16. veku.

1995. - Predsednik PLO Jaser Arafat prvi put je posetio Izrael i tom prilikom izrazio saučešće udovici izraelskog premijera Jicaka Rabina koji je ubijen u atentatu 4. novembra.

2001. - Umro je bivši italijanski predsednik Đovani Leone, koji je 1978. bio primoran da podnese ostavku zbog optužbi za korupciju.

2002. - U Dženinu, gradu na Zapadnoj obali, izraelske snage su ubile Ijada Savalu, lidera miltantnog krila islamskog Džihada, koji je bio među prvima na izraelskim poternicama.

2003. - Umro je američki saksofonista Badi Arnold, jedan od osnivača Programa za pomoć muzičarima zavisnim od droge ili alkohola.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
_mostic_
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2262
Придружен: 16 Сеп 2007, 14:19
Место: Divlji zapad
Контакт:

Порукаод _mostic_ » 14 Јан 2011, 09:00

Dogodilo se na današnji dan - 14. januar


- Danas je prvi dan Nove godine prema Julijanskom kalendaru, kojeg se pridržavaju Srpska, Ruska, Gruzinska crkva i nekoliko malih pravoslavnih crkava, četiri stare patrijaršije (Vaseljenska, Jerusalimska, Antiohijska i Aleksandrijska) i svi svetogorski manastiri. Posle Drugog svetskog rata, kod nas je pod komunističkim režimom Josipa Broza proslava Pravoslavne nove godine (ili Srpske nove godine, kako se u narodu češće kaže) dugo bila praktično zabranjena i proslavljana je samo krišom. Kafane su obično zatvarane 13. januara u 23.00 časa, katkad i uz intervenciju milicije, a prvi put posle rata Srpska nova godina javno je proslavljana 1992. U noći između 13. i 14. januara prema Gregorijanskom kalendaru, kod Srba je običaj da se u krugu porodice i prijatelja dočekuje Nova godina i na trpezu iznese od Božića sačuvana glava pečenice i plećka, pola česnice, božićnja sveća i slama.

- Danas je Sveti Vasilije Veliki. Sveti Vasilije, arhieiskop kesarijski, rođen je u vreme cara Konstantina. Još dok je bio nekršten, školovao se u Atini i bio je vrlo obrazovan jer je petnaest godina učio filozofiju, retoriku, astrologiju i ostale nauke toga vremena. Školski drugovi bili su mu Grigorije Bogoslov i Julijan - kasnije car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Postavši čvrst pobornik pravoslavlja, luča moralne čistote i verske revnosti, ovaj umni bogoslov s pravom se naziva Veliki. Živeo je samo pedeset godina, ali je bio čvrsti stub Crkve i njen revnosni strojitelj. Deset godina je služio kao episkop Kesarije kapadokijske, a nazivan je i pčelom crkve Hristove. Sačuvana su mnogobrojna dela ovog oca Crkve, bogoslovska, kanonska, apologetska, kao i služba nazvana po njegovom imenu. Ta služba služi se deset puta u godini, i to uoči Božića, 14. januara (1. januara po starom kalendaru), uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta, osim Cvetne, na Veliki četvrtak i na Veliku subotu. Sveti Vasilije mirno se upokojio i preselio u carstvo Hristovo 14. januara (1. januara po starom kalendaru) 379. godine.

1842. - U Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestić otvorio prvu srpsku čitaonicu s bibliotekom, koju je i osnovao. Čitaonica je čitav vek primala svu važniju srpsku i jugoslovensku štampu i strane časopise, ali su tu dragocenu zbirku 1944. u Drugom svetskom ratu uništile ustaše miniranjem zgrade biblioteke.

1840. - U kneževini Srbiji za školsku slavu proglašen je Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva Svetog Savu, oca srpske državotvornosti, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske diplomatije, književnosti, zakonodavstva, zdravstva. Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu.

1875. - Rođen je Albert Švajcer, lekar, filozof i teolog, književnik, muzički istoričar i muzičar (organist). Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume", "Autobiografija", "Afričke priče" i dr. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1952. godine, a umro je 1965. godine.

1890. - Rođen je srpski slikar Petar Dobrović, majstor intenzivnog kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Slike ovog umetnika s naglašenom ulogom svetlosti i podvučenim odnosom prema elementarnom volumenu svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnom doživljaju realnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju je 1918. učestvovao u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjsko-srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim je u Beogradu bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

1892. - Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika", jedan od najvećih svetskih helenista 20. veka. Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije. Umnogome je izgradio srpsku terminologiju za odgovarajuće grčke mitološke i filozofske pojmove. Neprevaziđeni su njegovi prevodi Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homerovih epova "Ilijada" i "Odiseja", ali i savremenika, Alfreda Adlera, Karla Gustava Junga, Vila Duranta, Rabindranta Tagore. Dela: "Vidovdanska etika", "Filosofija panhumanizma", "Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji", "Problemi filosofije kulture", "Istorija helenske etike", "Ogledi iz grčke filosofije umetnosti", "Aristotelovo etičko učenje", "Iz helenskih riznica", "Platonova akademija i njen politički rad", "Sofisti i njihov istorijski značaj", "Istorija helenske književnosti".

1897. - Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, najmlađi učesnik atentata na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao đak je pristupio nacionalno-revolucionarnoj organizaciji "Mlada Bosna", a zbog učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. U Drugom svetskom ratu je zatvoren u logor na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. U periodu između dva svetska rata pripadao je progresivnom krilu Zemljoradničke stranke, a posle oslobođenja zemlje, bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Bio je istoričar s izrazitim darom za sintezu, što je osnovna odlika njegovih 70-tak knjiga i studija. Dela: "Bosanski ustanak 1875-1878", "Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini", "Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi", "Politička prošlost Hrvata", "Istorija političke misli u Srbiji XIX veka", "Odabrani istorijski radovi".

1900. - Pučinijeva opera "Toska" premijerno je izvedena u Rimu.

1912. - Rođen je srpski pisac Milorad Panić-Surep, čiju poeziju odlikuje snažan lirski naboj, muzikalnost i kompoziciona koherentnost. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i između dva svetska rata bio je novinar, a u Narodnooslobodilačku borbu stupio je 1941. Posle Drugog svetskog rata; bio je i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama "Vetar zviždi", "Prosto", "Ti dolaziš", "Ada", "Žito", "Svetlost zemaljska", "Jasika", "Od sene i opomene", poema "Mesec i pruće", letopis "Kad su živi zavideli mrtvima", studija "Filip Višnjić - pesnik bune".

1922. - Umro je srpski general lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku je primljen 1876. kao dobrovoljac sa činom poručnika i već u srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma je uspešno komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu je 1914. kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

1929. - Rođen je srpski istoričar umetnosti i likovni kritičar Lazar Trifunović, jedan od najznačajnijih evropskih estetičara 20. veka, direktor Narodnog muzeja u Beogradu. Pod njegovim rukovodstvom urađena je nova postavka Narodnog muzeja, otvorena 1966, organizovao je više izuzetno uspešnih izložbi, uključujući izložbu slika Vinsenta van Goga, jednu od najuspešnijih svetskih prezentacija dela holandskog majstora. Dela: "Konstruktivizam u srpskom modernom slikarstvu", "Savremena srpska skulptura", "Neke pojave u savremenom srpskom slikarstvu", "V. Kandinski", "Srpska likovna kritika", "Srpsko slikarstvo XX veka" (doktorska teza), "Teorijski problemi jugoslovenske skulpture", "Pol Gogen", "Petar Lubarda", "Leonardo da Vinči", "Galerija evropskih majstora", "Teorijski problemi strukture slike", "Slikarski pravci XX veka".

1953. - Josip Broz Tito izabran je za prvog predsednika Jugoslavije.

1965. - Radivoj Korać je u utakmici protiv švedskog Alvika postigao za OKK 99 poena, čime je postao, a i do danas ostao, rekorder po broju koševa na utakmici Kupa evropskih šampiona.

1991. - Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova, uključujući monumentalno gramatičko delo "Savremeni srpskohrvatski jezik". Uređivao je "Srpski dijalektološki zbornik, "Južnoslovenski filolog", "Naš jezik", "Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU", "Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske", "Rečnik jezika Petra Petrovića Njegoša". Ostala dela: "Istočnocrnogorski dijalekat", "Đakovački govor", "Funkcije i značenja glagolskih vremena", "Gramatika srpskohrvatskog jezika".

Корисников грб
_mostic_
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2262
Придружен: 16 Сеп 2007, 14:19
Место: Divlji zapad
Контакт:

Порукаод _mostic_ » 22 Јан 2011, 10:51

Dogodilo se na današnji dan - 22. januar

1788. - Rođen je lord Gordon Džordž Bajron, engleski pesnik romantičar čije je stvaralaštvo na evropsku književnost uticalo više no delo ijednog engleskog pisca, izuzev Šekspira. Na njega su se oslanjali i ugledali francuski i ruski romantičari (Puškin, Ljermontov), njegova satira uticala je na Hajnea u Nemačkoj, najzad, njegovim delom bili su inspirisani i Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić... Bajronizam je, štaviše, kao pojam postao osnovno obeležje evropskog romantizma. Ovaj termin podrazumeva kult osećajnosti i pobune u ime idealistički usmerenog individualizma. Neposredno nadahnuti junacima Bajronovih dela ("Čajl Harold", "Kain", "Manfred", "Lara", "Don Žuan"...), evropski romantičari stvaraju niz bajronovskih likova u svojim delima (Puškinov Evgenije Onjegin, Ljermontovljev Pečorin, Igoov Ernani...). Iako izražavaju različite vidove bajronizma - od obične preosetljivosti, nesrećne zaljubljenosti, narcizma do društvene pobune i weltschmerz-a, "svetskog bola", koji podrazumeva pesimistički doživljaj sveta karakterističan za romantičare - svi oni imaju isto osnovno obeležje, a to je svest o podvojenosti i sukobu između srca i razuma, patnje i buntovništva, pojedinca i društva, ideala i stvarnosti, "poezije srca" i "proze prilika". Englesku je Bajron napustio 1816. i nastanio se, kao i Šeli, u Italiji, gde je dovršio i ispevao svoja najveća pesnička dela. Ako je verovati biografijama ovog pisca, koje su mnogo brojnije nego književnokritička dela o njemu, povod za napuštanje zemlje bio je skandal povodom Bajronove incestuozne veze sa polusestrom, zbog čega mu je javnost zatvorila sva vrata i naterala ga na dobrovoljno izgnanstvo. Godine 1823. odlazi da pomogne grčkom narodu koji se borio za oslobođenje od Turaka, ali ga je prerana smrt sprečila da uzme učešća u borbi. Bajron je bio veoma plodan pisac, pisao je lako i brzo, mada su mu mnoga dela (naročito lirska) ocenjena kao neuspela, prosečna, čak bezvredna. Umro je u 36-oj godini u Misolongiju u Grčkoj.

1878. - Rođen je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, pokazavši izvanredan osećaj za njegovu strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu "Igrali se vrani konji" ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu "Umorni borac" na Kalemegdanu.

1894. - Umro je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika, obeležena misaonim skepticizmom, označila je raskid s romantičarskom poezijom. Pisao je elegične pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće ("Zimska idila", "Jesen", "Ja ništa više ne verujem", "Tamara", "Istok"). Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar Ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u Turn Severinu i diplomatski činovnik u Prištini i Solunu. Dela: dva izdanja "Pesama" objavljena za života i sabrana dela posthumno.

1896. - Rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje i sugestivno ostvarenje prostorne dubine kroz ekspresivni lirizam. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života proveo je u Šidu, gde su ga u Drugom svetskom ratu ubile ustaše 1942. Šumanovićeve velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" ubrajaju se u najznačajnija dela našeg modernog slikarstva. Najbolja njegova dela čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog i galeriji "Sava Šumanović" u Šidu.

1901. - Engleska kraljica Viktorija preminula je u 82. godini nakon 63-godišnje vladavine, najduže u istoriji Engleske. Njena vladavina obeležena je usponom i razvojem britanskog kolonijalnog carstva, pa se to vreme u Engleskoj često naziva "viktorijanskim vekom".

1905. - U Rusiji je počela prva revolucija u epohi imperijalizma. Revolucijom je rukovodila Ruska socijaldemokratska radnička partija na čelu sa Lenjinom, a ciljevi su bili svrgavanje carizma i uspostavljanje demokratske republike, konfiskacija krpunog zemljoposeda, uvođenje osmočasovnog radnog dana, likvidacija staleške neravnopravnosti i nacionalnog ugnjetavanja.

1917. - Umro je srpski arhitekta Jovan Ilkić, koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i projektovao je mnoga značajna zdanja u Beogradu: Skupštinu Jugoslavije, hotel "Moskva", "Oficirski dom" (sadašnji Studentski kulturni centar), zgradu Protokola.

1922. - Ksenija Atanasijević postala je prva žena koja je odbranila doktorsku tezu u Srbiji. Nakon toga, bilo je potrebno još devet godina da bi se ime druge žene upisalo u listu doktora nauka.

1973. - U SAD-u je legalizovan abortus.

Корисников грб
_mostic_
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2262
Придружен: 16 Сеп 2007, 14:19
Место: Divlji zapad
Контакт:

Порукаод _mostic_ » 23 Јан 2011, 12:57

Dogodilo se na današnji dan - 23. januar

1571. - Kraljica Elizabeta I otvorila je Kraljevsku berzu u Londonu.

1783. - Rođen je Stendal (pravo ime Anri Bejl), pored Balzaka najveći francuski romansijer druge polovine 19. veka, rodonačelnik realističkog romana ali i pisac koji se pojavljuje na prelazu iz romana 18. veka u realistički roman. Stekao je bogato životno iskustvo kao oficir, činovnik, diplomat i pisac u doba Prvog carstva, restauracije i Julske monarhije. Počeo je kritičkim studijama o umetnosti ("Život Hajdnov", "Istorija slikarstva u Italiji", "Rim, Napulj i Firenca"...). Čuveni su naročito njegovi romani "Crveno i crno" (prvi realistički roman u istoriji književnosti), "Kartuzijanski manastir u Parmi", "Lisjen Leven", "Armansa", "Lamijela". Autor je i književnoteorijskih spisa "Rasin i Šekspir", nastalog u okviru "romantičarske polemike" u Francuskoj, u kojoj Stendal, tvorac realističkog romana, brani romantizam od klasicizma, ali u isti mah nagoveštava realističku poetiku, "Romani Valtera Skota i Princeza od Kleva", u kom kratak roman Madam Lafajet označava kao primer tzv. psihološkog realizma, tj. psihološkog romana, "Pismo Balzaku", u kom odgovara na Balzakove primdbe o opširnosti u "Kartuzijanskom manastiru u Parmi"... Poznat je i Stendalov analitički spis "O ljubavi", gotovo nazaobilazan pri razumevanju teme ljubavi u piščevim romanima. Pri kraju života, na osnovu starih rukopisa, dao je nekoliko novela iz italijanske prošlosti.

1804. - Oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Birčanina pogubio je dahija Fočić Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadović, takođe jedan od najuglednijih Srba, čime je počela seča knezova na koju je narod odgovorio Prvim srpskim ustankom.

1832. - Rođen je Eduar Mane, francuski slikar, rodonačelnik impresionizma i jedan od najznačajnijih umetnika u 19. veku. Tačnije, istorija impresionizma započela je kada je 1863. godine Mane izložio "Doručak na travi" i 1865. godine "Olimpiju". Obe slike izazvale su burnu reakciju, štaviše, oštar revolt i skandal, budući da su bitno odudarale od ondašnjeg ukusa građanskog društva. Maneov način slikanja privukao je, međutim, grupu mladih slikara, budućih impresionista: Monea, Pisaroa, Bazila, Renoara, Dega, Sezana. Ostala dela: "Bal u Foli Beržeru", "Frulaš", "Portret Emila Zole"...

1849. - Patentirana je mašina za pravljenje koverata.

1849. - Elizabet Blekvel (Elizabeth Blackwell) zvanično je postala prva žena lekar u SAD-u.

1916. - U Krfskom kanalu je u Prvom svetskom ratu počelo sahranjivanje srpskih vojnika u "Plavu grobnicu". Posle natčovečanskih napora u albanskim gudurama i dodatne golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički brodovi, vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su prebačeni tifusari, a i zbog opasnosti širenja epidemije, odlučeno je da se sahranjuju u more. Prema zvaničnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Svi naši brodovi koji tuda prolaze zaustavljaju se i odaju im počast.

1922. - Četrnaestogodišnji Leonard Tompson je prva osoba koja je dobila insulinsku injekciju u tretmanu lečenja dijabetesa. Do tada je jedini način lečenja šećerne bolesti bio putem dijete.

1937. - Prva grupa od tridesetak Jugoslovena otišla je u Španiju da se bori protiv fašizma. U republikanskoj armiji borilo se 1.300 Jugoslovena, od kojih je poginulo 670.

Корисников грб
_mostic_
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2262
Придружен: 16 Сеп 2007, 14:19
Место: Divlji zapad
Контакт:

Порукаод _mostic_ » 24 Јан 2011, 13:04

Dogodilo se na današnji dan - 24. januar

76. - Rođen je Publije Elije Hadrijan, naslednik Trajanov i rimski imperator od 117. do 138. godine. Uvidevši da Rimska imperija slabi, odrekao se novih osvajanja i sa svojim naslednicima poveo defanzivnu politiku prema varvarima. U duhu te politike, podigao je na severnoj granici provincije Britanije, između zaliva Klida i Forta, tzv. Hadrijanov zid, koji je trebalo da štiti od Pikta i Škota. Podigao je i mnoga nova utvrđenja prema Germaniji. Za njegove vladavine pojačalo se nezadovoljstvo upropašćenih slobodnih seljaka, pa tada počinju i prvi veći ustanci po provincijama. Hadrijan je pokušao da suzbije nezadovoljstvo najpre reformama, a kada one nisu uspele, pokušao je sa jačanjem vojno-birokratskog aparata i vladarske centralne vlasti. Bio je veliki poštovalac grčke kulture i mecena književnosti i umetnosti. I sam je pisao stihove, vajao i slikao. Boraveći na Balkanu, ukrasio je Atinu novim građevinama, a na donjoj Marici podigao je Hadrijanov grad, današnje Jedrene. Umro je 138. godine.

1458. - Matija Korvin postao je mađarsko-hrvatski kralj. Vladao je do 1490. godine. Ostao je upamćen kao uspešan vojskovođa, zakonodavac i organizator. Pomagao je razvitak gradova i osnovao je Univerzitet u Požunu, veliku biblioteku i prvu štampariju.

1847. - Rođen je srpski vojskovođa vojvoda Radomir Putnik, koji se kao sjajan strateg posebno iskazao u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu i bio učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1916. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudničkom brigadom i Veterničkim odredom, jedinicama koje su se istakle u borbama na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Đunisu, oko Pirota i u oslobađanju Niša, Vranja i Gnjilana. U srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. Tada je u program obuke starešina uveo rešavanje taktičkih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, gde je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašću poverena mu je 1893, ali mu je 1895. oduzeta i 1896. je penzionisan pod sumnjom da sarađuje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i otad je kao načelnik Glavnog generalštaba i ministar vojske 1904, od 1906. do 1908. i 1912. rukovodio ratnim pripremama. Zahvaljujući njemu, srpska vojska je naoružana brzometnim oružjem i teškom artiljerijom, utvrđena je njena doktrina, povećan je i obučen rezervni starešinski kadar, otvorene su oficirske škole rodova, obučeno je više generacija generalštabnih oficira, izrađeni su ratni planovi i propisani postupci mobilizacije. U Prvom balkanskom ratu je kao načelnik Štaba Vrhovne komande znatno doprineo pobedi srpskih armija u neočekivanom sudaru s turskom vojskom u Kumanovskoj, a zatim u Bitoljskoj bici u oktobru i novembru 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. doprineo je veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915, osujetivši nizom manevara nameru nemačke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi, ali su ga prethodno saveznici - pogrešno procenivši situaciju - onemogućili da ofanzivom spreči Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. U toku povlačenja srpske vojske teško je oboleo i upućen je na lečenje u Francusku, gde je umro 1917.

1892. - Rođen je srpski revolucionar Aleksa Dundić, heroj Oktobarske revolucije, proslavljeni komandant konjičkog bataljona. Njegovo pravo ime i prezime i mesto rođenja nisu pouzdano utvrđeni, ali je najverovanija pretpostavka da je rođen u selu Ražana kod Kosjerića u zapadnoj Srbiji. Kao dobrovoljac srpske vojske, u Prvom svetskom ratu je posle ranjavanja pao u austrougarsko zarobljeništvo, odakle je prebegao u Rusiju i pridružio se Crvenoj armiji. Postao je čuven po hrabrosti i među prvima je odlikovan Ordenom crvene zastave. Poginuo je 1920. u bici kod Rovna u Ukrajini kao pomoćnik komandanta puka Šeste konjičke divizije Crvene armije. U znak priznanja, urna s njegovim pepelom položena je u zidine Kremlja, a u Rovnu mu je podignut spomenik.

1935. - Proizvedeno je prvo pivo u konzervi marke "Krueger Cream Ale".

1937. - Zaključen je jugoslovensko-bugarski pakt o večnom prijateljstvu. Bugarska nije htela da pristupi Balkanskom paktu koji je garantovao granice, ali joj je odgovaralo zbiliženje s najjačom balkanskom silom kako bi lakše ostvarila pretenzije prema Grčkoj (Trakija) i Rumuniji (južna Dobrudža).


Корисников грб
_mostic_
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2262
Придружен: 16 Сеп 2007, 14:19
Место: Divlji zapad
Контакт:

Порукаод _mostic_ » 24 Мар 2011, 07:20

Dogodilo se na današnji dan - 24. mart

1736. - U Budimu je mučenjem na točku umoren vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Srbe protiv Beča. Da bi zastrašile buntovne Srbe, austrijske vlasti su mrtvog Segedinca odnele u Pečku i obesile. Srbi su se digli na bunu zbog mobilizacije u austrijsku vojsku, a ustanak se proširio među seljacima. Moriški komandant i oberstvahtmajster opevan je u narodnim pesmama, a srpski pisac Laza Kostić napisao je dramu "Pera Segedinac".

1837. - Kanada je dala pravo glasa crncima.

1898. - Prodat je prvi automobil.

1924. - Grčka je postala republika.

1941. - Jugoslovenski premijer Dragiša Cvetković i šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković tajno su otputovali u Beč da bi 25. marta potpisali ugovor o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Vlada je oborena vojnim udarom tri dana kasnije, posle masovnih demonstracija u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.

1945. - U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave UN za pomoć i obnovu. Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.

1949. - Volter i Džon Hjuston postali su prvi "otac - sin" tim koji je osvojio Oskare - glumac i režiser.

1958. - Elvis Prisli pristupio je vojsci. Njegov serijski broj bio je 53310761.

1990. - Indijske trupe napustile su Šri Lanku.

1996. - Šenon Lucid, američki astronaut, postala je prva žena koja je živela u svemirskoj stanici.

1999. - NATO je otpočeo agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, pod izgovorom "sprečavanja humanitarne katastrofe" Šiptara na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i sopstveni osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez. To je učinio mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija koji su njegove članice potpisale, čak i ustavima pojedinih država članica. Tokom 79 dana agresije 19 zemalja pod vođstvom SAD korišćena su ubojna sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama, uključujući kasetne bombe i granate punjene osiromašenim uranijumom. Zvaničnici SAD i NATO ponavljali su tokom agresije da Severnoatlantska alijansa "nije u svađi sa srpskim narodom", ali NATO je neprestano bombardovao pretežno civilne ciljeve poput stambenih naselja, mostova, bolnica, škola, obdaništa, hotela, ambasada, rafinerija, fabrika, izbegličkih kolona, putničkih vozova i autobusa, televizijskih stanica i releja, elektroenergetskih objekata, počinivši ratne zločine i izazvavši humanitarnu katastrofu ogromnih razmera. Pobijeno je najmanje 2.000 jugoslovenskih državljana, od kojih tri četvrtine civila, među kojima oko 600 dece. Jugoslaviji je nanesena ogromna šteta, ali su njene razmere različito procenjene - između 30 i 100 milijardi dolara. Agresori nisu saopštili gubitke u ljudstvu i tehnici, ali je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general armije Dragoljub Ojdanić, izjavio pet dana po okončanju agresije da je tokom vazdušnih udara NATO oboren 61 agresorski borbeni avion, 30 bespilotnih letelica, sedam helikoptera i 238 krstarećih raketa.

2000. - Povodom ubistva 40 Šiptara u kosovskom selu Račak u januaru 1999. - ključnom događaju za ogroman pritisak na Jugoslaviju i agresiju NATO dva meseca kasnije - nemački list "Berliner cajtung" je, na osnovu kopija neobjavljenih izveštaja o autopsiji, objavio da nisu dokazane tvrdnje o masakru i da "nema dokaza za tvrdnju da su u Račku ubijeni mirni seljani". List je naveo da su finski stručnjaci za sudsku medicinu porekli i priču o maltretiranju pre smrti i ubistvu iz neposredne blizine. Predsednik SAD Bil Klinton rekao je, neposredno po otkrivanju žrtava u Račku, da su "nedužni muškarci, žene i deca" prisiljeni da "kleče u blatu i potom smaknuti".



Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 01 Мар 2012, 09:19

01.03.2012.





1498. - Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) iskrcao se, kao prvi Evropljanin, na obale današ¡nje afričke države Mozambik.

1562. - Katolici su u Francuskoj masakrirali preko hiljadu hugenota (protestanata) tokom njihove molitve u Vasiju, š¡to je bio početak dugotrajnih borbi i ratova, poznatih pod imenom "hugenotski ratovi", koji su uz prekide 36 godina razdirali Francusku.

1809. - Švedska je, kao prva zemlja u svetu, uspostavila ombudsmana, lice koje vrš¡i nadžor nad radom organa uprave i javnih službi, a postavlja ga parlament. Prvi ombudsman bio je Lars Avgust Manerhajm (August Mannerheim).

1811. - Egipatski vladar Mohamed Ali (Mohammed) izvrš¡io je pokolj nad mamelučkim vođama i time dokrajčio vlast mameluka u Egiptu. Mameluci, potomci ratnih zarobljenika koje su persijski i egipatski vladari uvrš¡tavali u svoje vojske, pretežno telesnu gardu, zavladali su Egiptom 1250. kada su oborili dinastiju Ajbeka.

1815. - Napoleon Bonaparta vratio se u Francusku sa ostrva Elba, gde je bio prognan nakon abdikacije u aprilu 1814. Uš¡avš¡i trijumfalno u Pariz preuzeo je vlast u zemlji, čime je počelo razdoblje "sto dana", koje je okončano vojnim porazom kod Vaterloa. Posle druge abdikacije, 22. juna, predao se Englezima koji su ga internirali na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 5. maja 1821.

1872. - U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.

1878. - Završ¡en je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritorijalno proÅ¡irenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu koji je održan u junu iste godine.

1891. - Rođen je Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih protagonista moderne srpske knjiš¾evnosti posle Prvog svetskog rata. Autor je Manifesta ekspresionizma i pokretač mnogih zajedničkih poduhvata mladih pisaca, a bio je i novinar, feljtonist, polemičar i prevodilac. Najpopularnijim njegovim delom smatra se "Pantologija novije srpske pelengirike" (1922) u kojoj je parodirao "Antologiju novije srpske lirike" Bogdana Popovića.

1896. - Bosonogi ratnici abisinskog cara Menelika II potukli su italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije (Etiopija).

1919. - U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament - Privremeno narodno predstavniš¡tvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.

1932. - Kidnapovan je 20-mesečni sin američkog pilota Čarlsa Lindberga (Charles Linbergh), prvog pilota koji je preleteo Atlantik 1927. Beba je nađena mrtva u maju, a taj događaj je podstakao donoš¡enje tzv. Lindbergovog zakona kojim je na području SAD za otmicu predviđena smrtna kazna.

1941. - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i dopustila nemačkim trupama da uđu u zemlju.

1943. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo da sistematski bombarduje evropske Železničke sisteme na teritorijama pod kontrolom nacističke Nemačke.

1954. - SAD su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1958. - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Izradio je veliki broj javnih spomenika, među kojima veliku grupu "Igrali se konji vrani" ispred Skupš¡tine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu "Umorni borac" na Kalemegdanu.

1959. - Kiparski vođa za nezavisnost od Velike Britanije arhiepiskop Makarios vratio se na Kipar sa Sejš¡elskih ostrva, gde su ga 1956. proterali Britanci. On je potom izdejstvovao pregovore na kojima su krajem godine Velika Britanija, Grčka i Turska postigle sporazum o nezavisnosti Kipra. Od 1960. do smrti 1977. Makarios je predsednik Republike Kipar.

1966. - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska automatska stanica "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1991. - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska automatska stanica "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1992. - Na referendumu u Crnoj Gori, na koji je izaš¡lo 66,04 odsto birača, 95,94 odsto glasalo je za ostanak u Jugoslaviji. Referendum su bojkotovali Muslimani, Albanci i neke opozicione partije. Istovremeno bosanski Hrvati i Muslimani izjasnili su se na referendumu za nezavisnu Bosnu i Hercegovinu.

1997. - Albanska vlada i predsednik Republike Sali Beriš¡a (Sali Berisha) podneli su ostavku pod pritiskom dvomesečnih nemira izazvanih krahom piramidalnih banaka u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo uš¡teđevinu.

2001. - Tužilaš¡tvo Međunarodnog suda za ratne zločine podiglo je optužnice protiv viš¡e lica iz SR Jugoslavije zbog napada na Dubrovnik 1991.

2003. - U Pakistanu je uhapš¡en Kalid šeik Mohamed, jedan od osumnjičenih za organizovanje terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 02 Мар 2012, 14:12

02.03.2012.




- Danas je praznik Sveti velikomučenik Teodor Tiron. Tiron znači regrut. Tek što je sveti Teodor stigao u vojsku u puk marmaritski, u gradu Amasiji, počeo je strašan progon hrišćana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Mladić nije hteo da krije da je hrišćanin, pa je žestoko kažnjen. Neki zločesti sudija naredi da ga strpaju u tamnicu i da tamnicu zapečate. Hteo je na taj način da ga umori glađu. U tamnici se Teodoru javi sam Hristos da ohrabri svoga mučenika i reče mu: "Ne boj se, Teodore, Ja sam sa tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom sa mnom na nebesima". U tamnici mladog mučenika tada se pojavilo mnoštvo anđela koji su svojim sjajem i belinom osvetlili tamnicu, a stražari su prestrašeni i u čudu sve ovo posmatrali. Malo zatim, sveti Teodor izveden je iz tamnice i mučen, a potom osuđen na smrt. Bacili su ga u oganj i u njemu on predade svoju dušu Gospodu 306. godine.





1824. - Rođen je Bedržih Smetana, češki kompozitor, dirigent i pijanista, najznačajniji predstavnik i začetnik češkog muzičkog nacionalizma. Glavna dela: "Prodana nevesta", "Dalibor", "Libuša" Poljubac", ciklus simfonijskih poema "Moja domovina", gudački kvartet "Iz moga života"...

1836. - Teksas je proglasio svoju nezavisnost od Meksika i postao republika. Tek je 1845. godine prisajedinjen SAD kao savezna država.

1855. - Aleksandar Romanov postao je ruski car.

1915. - Starešina Vojne pošte u Baru Ivan Stojanović izveo je podvig nezabeležen u njegovoj profesiji: kad je srpska vojska u Prvom svetskom ratu počela povlačenje, priključio joj se, ponevši u džaku pakete zatečene u njegovoj pošti. Posle tegobnog pešačenja do grčkog ostrva Krf, predao je pakete, koji su potom uručeni adresantima. Za podvig je javno pohvaljen i postavljen za upravnika Vojne pošte Timočke divizije na Solunskom frontu.

1921. - Umro je crnogorski kralj, vojskovođa i pisac srpskog porekla Nikola I Petrović Njegoš, koji je vladao bezmalo šest decenija - kao knjaz od 1860. do 1910, a potom kao kralj do 1918. godine. Crna Gora je u tom periodu dvostruko uvećana i međunarodno priznata. Vladavina mu je bila ispunjena oslobodilačkim borbama i nastojanjima da očuva nezavisnost države, u čemu je tesno sarađivao sa Srbijom. Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. napustio je Crnu Goru. Velika narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbacila s prestola i proglasila prisajedinjenje Crne Gore Srbiji, o čemu je kao vatreni srpski nacionalista - da bi ironija tog istorijskog trenutka bila potpuna - sanjao celog života. Život je okončao kao izbeglica u Francuskoj. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneseni su u otadžbinu u oktobru 1989. i sahranjeni u Cetinju. Pisao je pesme i drame, od kojih su najpoznatije drama u stihovima "Balkanska carica" i patriotska pesma "Onamo, 'namo".

1949. - Postavljeno je prvo automatsko ulično osvetljenje, Nju Milford.

1951. - Prva NBA All-Star Game: Istok - Zapad 111:94, u Bostonu.

1962. - Vilt Čembrlen je u Heršiju, u utakmici protiv Njujorka, postavio rekord svih vremena, postigavši 100 poena na jednoj utakmici. Poređenja radi, maksimum Majkla Džordana je 69 poena u duelu sa Klivlendom 1990. godine, a naš rekorder je neprikosnoveni Radivoje Korać koji je postigao 99 poena za OKK u utakmici protiv švedskog Alvika 1965. godine. Inače, u Čembrlenovoj statistici interesantan je podatak da je 118 puta zabeležio više od 50 poena po utakmici.

1976. - Zabeležen je 50-milioniti posetilac Diznilenda.

1977. - Bet Dejvis postala je prva žena koja je dobila nagradu za životno delo.

1983. - Phillips i Sony predstavili su tehnologiju snimanja na kompakt disk.

1993. - Izabrana je nova vlada Savezne Republike Jugoslavije sa Radojem Kontićem na čelu, a za ministra odbrane postavljen je civil Pavle Bulatović. Od 1860. tu dužnost su u Srbiji, Crnoj Gori i Jugoslaviji obavljali isključivo generali ili šef države.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...