Dogodilo se na današnji dan

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 11 Окт 2005, 17:27

11. oktobar

1579. - Turskog velikog vezira srpskog porekla, Baja Sokolovića, poznatog kao Mehmed-paša Sokolović, obnovitelja Pećke patrijaršije, ubio je, prema nalogu pašinih neprijatelja, jedan derviš. Budući gotovo neograničeni gospodar Otomanskog carstva, odveden je u ranoj mladosti (danak u krvi) - prema novijim istraživanjima iz manastira Mileševa, gde je sasluživao - poturčen je i školovan u Jedrenu. Meteorski je napredovao - sa manje od 25 godina postao je kapudan-paša (ministar mornarice), 1549. beglerbeg Rumelije (zemlje Balkanskog poluostrva), glavni zapovednik u ratu s Austrijom, 1555. treći vezir. Drugi vezir je postao 1561, zet sultana Sulejmana II 1562, veliki vezir 1565. Posle smrti Sulejmana II 1566, bio je veliki vezir i pod sultanima Selimom II i Muratom III. Kao veliki vezir Sulejmana II, krio je njegovu smrt prilikom pohoda na Austriju i održao je red u vojsci do dolaska Selima II. Prisilio je 1568. Austriju na mir, a 1570. osvojio Arabiju. Zahvaljujući njemu, Otomansko carstvo vodilo je popustljivu politiku prema Srbima, davalo im povlastice za podizanje manastira, otvaranje štamparije i obnavljanje Pećke patrijaršije 1557, čiji je prvi patrijarh bio njegov brat (ili brat od strica), Makarije Sokolović. U srpskim zemljama podigao je mnoge zadužbine, uključujući znameniti most na Drini u Višegradu.

1806. - Rođen je srpski knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, u vreme čije vladavine je donet Građanski zakonik i reformisano sudstvo, Srbiji 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila i objavljeno "Načertanije" Ilije Garašanina (spoljnopolitički program). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića, na presto su ga 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja ustavobraniteljskom Savetu i vezivanja za Austriju, "kajmakamska" struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenovića.

1811. - Počeo je sa radom "The Juliana", prvi parobrod-trajekt.

1851. - Rođen je srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći deo stvaralaštva posvetio herojskoj romantičarskoj muzici, znatno je obogativši u tehničkom i izražajnom pogledu. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira predstavljaju poseban doprinos srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu u Pragu i u Beogradu je bio dirigent pevačkog društva "Obilić". Dela: horovi "Narodni zbor", "Junački poklič", "Kola", "Potočara", "Zadovoljna reka", solo pesme "Čežnja", "Kaži mi, kaži, Stojanke", crkvena muzika "Liturgija", "Pomen", "Carju nebesni", "Opelo".

1922. - Prvi put je jedna žena dobila zvanje specijalnog agenta u FBI.

1936. - Premijerno je pušten "Professor Quiz", prvi radio-kviz.

1942. - U selu Kriva Reka kraj Brusa, nemački i bugarski vojnici su u Drugom svetskom ratu zatvorili sve stanovnike u crkvu i digli je u vazduh, usmrtivši 320 civila, uglavnom žena i dece.

1945. - Počeo je kineski građanski rat između snaga koje je predvodio Čang Kaj Šek i onih predvođenih Mao Ce Tungom.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Окт 2005, 07:12

12. oktobar

- Danas je Miholjdan, praznik pravoslavnih hrišćana, poznat i kao Sveti Kirijak Otšelni. Sveti Kirijak, rođen u Korintu krajem V veka, smatra se stubom pravoslavlja i monaškim učiteljem. Želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i od Božjeg čoveka Evstogorija dobio početna uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira, revnovao je mnogo za pravoslavnu crkvu i razobličavao je razne jeresi, a post i bdenje u pustinji bili su uobičajeni način njegovog dugog života. Poživeo je 109 godina, a upokojio se 557. godine. Mnoge srpske porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan, najviše u Boki Kotorskoj, jer se veruje da je Sveti Kirijak zaštitnik moreplovaca. S Miholjdanom nastupa prava jesen, ali kad su dani još topli narod to jesenje doba naziva miholjsko leto.

1492. - Nakon što je preplovio Atlantski okean, italijanski moreplovac Kristofor Kolumbo ugledao je Bahame misleći da je stigao u istočnu Aziju. Njegova ekspedicija istog dana je stupila na kopno i proglasila ga španskom zemljom.

1810. - Prvi put je održan Oktobarfest. Kada se bavarski kralj Louis I oženio sa princezom Therese von Sachsen-Hildburghausen, kraljevska porodica je pozvala stanovnike Minhena da prisustvuju veselju održanom na poljima ispred gradskih kapija. Ta polja su nazvana Terezina polja ("Theresienwiese") u čast nove princeze, ali je kasnije naziv skraćen u "Wies'n". Odluka da se ovakvo veselje ponovi i sledećih godina ustanovilo je zapravo tradiciju održavanja Oktobarfesta, koji sada počinje krajem septembra i traje do prve nedelje u oktobru. Konzumiranje alkohola je važan deo modernog festivala: na svakom Oktobarfestu popije se više od milion galona piva.

1865. - Rođen je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o migracijama jugoslovenskih naroda, o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpskih državnika na mirovnim pregovorima u Parizu posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije" (tri toma), "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Geomorfologija" (dva toma), "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja", "Geografska karta Jugoslavije", "Govori i članci" (četiri toma).

1873. - Rođena je srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i saosnivač "Kola srpskih sestara" (s Branislavom Nušićem). Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izložbu priredila je 1900. godine. Njena dela nose snažan, originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja. Sačuvano je oko 200 njenih dela, a pojedine slike ("Resnik", "Autoportret", "Notr Dam", "Bulonjska šuma") ravne su radovima vrhunskih evropskih majstora tog vremena. Njeno delo obuhvata raspon od plenerizma do snažnog realizma prožetog ekspresionizmom. U Srbiji svog doba ona se najsnažnije vezala za modernu umetnost i anticipirala njen dalji razvoj. Rođena je u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko pisac. Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj bolnici, gde je kao bolničarka negovala ranjene srpske vojnike.

1874. - Rođen je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, stručnjak za srpsku srednjovekovnu umetnost. Bio je urednik specijalizovanog časopisa "Starinar" i prvi direktor Arheološkog instituta SANU. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog Grada. Dela: "Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda", "Le peiunture serbe en Mouen age " (Srpsko slikarstvo u srednjem veku), monografije o manastirima Žiča, Ravanica, Studenica, Kalenić i Dečani.

1897. - U Beograd su iz Beča preneseni posmrtni ostaci srpskog jezičkog reformatora Vuka Stefanovića Karadžića i sahranjeni u porti Saborne crkve.

1918. - "Marš na Drinu" srpskog kompozitora Stanislava Biničkog prvi put je odjeknuo ulicama Niša, tek oslobođenog u Prvom svetskom ratu. Uz zvuke marša, pobedonosno je koračala Drinska divizija srpske vojske.

1918. - U dečjoj bolnici u Bostonu prvi put su korišćena "gvozdena pluća".

1931. - Svečano je otvoren spomenik Isusa Hrista sa raširenim rukama, "Korkovado", zaštitni znak Rija de Ženeira. Spomenik težak 1.145 tona napravio je francuski skulptor Maksimilijan Pol Landovski. Spomenik se nalazi na 710 metara visine i godišnje ga poseti u proseku oko 770.000 ljudi.

1933. - Alkatraz je postao federalni zatvor.

1934. - Maloletni Petar I Karađorđević proglašen je kraljem Jugoslavije, tri dana pošto je u Marseju ubijen njegov otac Aleksandar I, u atentatu koji su, uz pomoć italijanskih fašista, izvele hrvatske ustaše.

1968. - Otvorene su 19. olimpijske igre u Meksiku. Norma Enriqueta Basilio Satelo je prva žena koja je zapalila olimpijsku vatru.

1999. - Umro je Vilt Čembrlen u 63. godini. Najznačajnija novinska agencija, "Asošijeted pres", uvrstila ga je neki mesec kasnije među deset najboljih američkih sportista 20. veka, kao jedinog košarkaša pored Majkla Džordana. Vilt Čembrlen će ostati upamćen po tome što je 1962. godine u Heršiju, u utakmici protiv Njujorka, postavio rekord svih vremena, postigavši 100 poena na jednoj utakmici. Poređenja radi, maksimum Majkla Džordana je 69 poena, a naš rekorder je neprikosnoveni Radivoje Korać, koji je postigao 99 poena za OKK u utakmici protiv švedskog Alvika 1965. godine. Inače, u Čembrlenovoj statistici povodom ovoga interesantan je podatak da je 118 puta zabeležio više od 50 poena po utakmici.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Окт 2005, 07:13

12. oktobar

- Danas je Miholjdan, praznik pravoslavnih hrišćana, poznat i kao Sveti Kirijak Otšelni. Sveti Kirijak, rođen u Korintu krajem V veka, smatra se stubom pravoslavlja i monaškim učiteljem. Želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i od Božjeg čoveka Evstogorija dobio početna uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira, revnovao je mnogo za pravoslavnu crkvu i razobličavao je razne jeresi, a post i bdenje u pustinji bili su uobičajeni način njegovog dugog života. Poživeo je 109 godina, a upokojio se 557. godine. Mnoge srpske porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan, najviše u Boki Kotorskoj, jer se veruje da je Sveti Kirijak zaštitnik moreplovaca. S Miholjdanom nastupa prava jesen, ali kad su dani još topli narod to jesenje doba naziva miholjsko leto.

1492. - Nakon što je preplovio Atlantski okean, italijanski moreplovac Kristofor Kolumbo ugledao je Bahame misleći da je stigao u istočnu Aziju. Njegova ekspedicija istog dana je stupila na kopno i proglasila ga španskom zemljom.

1810. - Prvi put je održan Oktobarfest. Kada se bavarski kralj Louis I oženio sa princezom Therese von Sachsen-Hildburghausen, kraljevska porodica je pozvala stanovnike Minhena da prisustvuju veselju održanom na poljima ispred gradskih kapija. Ta polja su nazvana Terezina polja ("Theresienwiese") u čast nove princeze, ali je kasnije naziv skraćen u "Wies'n". Odluka da se ovakvo veselje ponovi i sledećih godina ustanovilo je zapravo tradiciju održavanja Oktobarfesta, koji sada počinje krajem septembra i traje do prve nedelje u oktobru. Konzumiranje alkohola je važan deo modernog festivala: na svakom Oktobarfestu popije se više od milion galona piva.

1865. - Rođen je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o migracijama jugoslovenskih naroda, o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpskih državnika na mirovnim pregovorima u Parizu posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije" (tri toma), "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Geomorfologija" (dva toma), "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja", "Geografska karta Jugoslavije", "Govori i članci" (četiri toma).

1873. - Rođena je srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i saosnivač "Kola srpskih sestara" (s Branislavom Nušićem). Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izložbu priredila je 1900. godine. Njena dela nose snažan, originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja. Sačuvano je oko 200 njenih dela, a pojedine slike ("Resnik", "Autoportret", "Notr Dam", "Bulonjska šuma") ravne su radovima vrhunskih evropskih majstora tog vremena. Njeno delo obuhvata raspon od plenerizma do snažnog realizma prožetog ekspresionizmom. U Srbiji svog doba ona se najsnažnije vezala za modernu umetnost i anticipirala njen dalji razvoj. Rođena je u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko pisac. Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj bolnici, gde je kao bolničarka negovala ranjene srpske vojnike.

1874. - Rođen je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, stručnjak za srpsku srednjovekovnu umetnost. Bio je urednik specijalizovanog časopisa "Starinar" i prvi direktor Arheološkog instituta SANU. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog Grada. Dela: "Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda", "Le peiunture serbe en Mouen age " (Srpsko slikarstvo u srednjem veku), monografije o manastirima Žiča, Ravanica, Studenica, Kalenić i Dečani.

1897. - U Beograd su iz Beča preneseni posmrtni ostaci srpskog jezičkog reformatora Vuka Stefanovića Karadžića i sahranjeni u porti Saborne crkve.

1918. - "Marš na Drinu" srpskog kompozitora Stanislava Biničkog prvi put je odjeknuo ulicama Niša, tek oslobođenog u Prvom svetskom ratu. Uz zvuke marša, pobedonosno je koračala Drinska divizija srpske vojske.

1918. - U dečjoj bolnici u Bostonu prvi put su korišćena "gvozdena pluća".

1931. - Svečano je otvoren spomenik Isusa Hrista sa raširenim rukama, "Korkovado", zaštitni znak Rija de Ženeira. Spomenik težak 1.145 tona napravio je francuski skulptor Maksimilijan Pol Landovski. Spomenik se nalazi na 710 metara visine i godišnje ga poseti u proseku oko 770.000 ljudi.

1933. - Alkatraz je postao federalni zatvor.

1934. - Maloletni Petar I Karađorđević proglašen je kraljem Jugoslavije, tri dana pošto je u Marseju ubijen njegov otac Aleksandar I, u atentatu koji su, uz pomoć italijanskih fašista, izvele hrvatske ustaše.

1968. - Otvorene su 19. olimpijske igre u Meksiku. Norma Enriqueta Basilio Satelo je prva žena koja je zapalila olimpijsku vatru.

1999. - Umro je Vilt Čembrlen u 63. godini. Najznačajnija novinska agencija, "Asošijeted pres", uvrstila ga je neki mesec kasnije među deset najboljih američkih sportista 20. veka, kao jedinog košarkaša pored Majkla Džordana. Vilt Čembrlen će ostati upamćen po tome što je 1962. godine u Heršiju, u utakmici protiv Njujorka, postavio rekord svih vremena, postigavši 100 poena na jednoj utakmici. Poređenja radi, maksimum Majkla Džordana je 69 poena, a naš rekorder je neprikosnoveni Radivoje Korać, koji je postigao 99 poena za OKK u utakmici protiv švedskog Alvika 1965. godine. Inače, u Čembrlenovoj statistici povodom ovoga interesantan je podatak da je 118 puta zabeležio više od 50 poena po utakmici.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 13 Окт 2005, 07:19

13. OKTOBAR

54. - Umro je rimski car i istoričar Klaudije I Tiberije Druz, od otrovnih pečurki koje mu je podmetnula četvrta supruga Julija Agripina Mlađa da bi na presto dovela sina iz prethodnog braka Nerona. Tokom vladavine od Klaudije je sredio haos u državi, a potom osvojio Britanska ostrva.

1792. - Predsednik SAD Džordž Vošington položio je kamen-temeljac Bele kuće u Vašingtonu, zvanične predsedničke rezidencije.

1815. - Streljan je francuski maršal Žoakim Mira, najčuveniji među komandantima armije cara Napoleona I.

1869. - Umro je francuski pisac Šarl Ogisten Sent Bev, najistaknutiji predstavnik francuske književne kritike.

1884. - Grinič je usvojen kao univerzalni [nulti] meridijan, od kojeg se računaju geografske dužine i vremenske zone na Zemlji.

1905. - Umro je engleski glumac Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula.

1921. - Rođen je francuski glumac i pevač italijanskog porekla Ivo Livi, poznat kao Iv Montan, koji je svetsku slavu postigao filmom 'Nadnica za strah'.

1923. - Turski parlament proglasio je Ankaru, bivšu Angoru, prestonicom Turske.

1925. - Rođena je britanska državnica Margaret Hilda Roberts, poznata kao Margaret Tačer, koja je 1979. postala prva žena premijer u istoriji Velike Britanije. Držala je duže od svih položaj britanskog premijera u 20. veku, ali je 1990. primorana na ostavku odlukom rukovodstva njene Konzervativne partije.

1943. - Italija je posle kapitulacije promenila stranu u Drugom svetskom ratu. Pod pritiskom saveznika, italijanski kralj Vitorio Emanuele III i njegov premijer, maršal Pjetro Badoljo, objavili su rat nacističkoj Nemačkoj.

1964. - Posle 24 časa od poletanja brodom 'Vashod 1', bezbedno su se prizemljila tri sovjetska kosmonauta, članovi prve višečlane posade u istoriji svemirskih letova.

1967. - Umro je srpski inženjer Dobrivoje Božić, konstruktor najbolje svetske automatske vazdušne kočnice na železnicama. 'Kočnica Božić' je u Jugoslaviji usvojena 1922, a kad je ubrzo Međunarodna železnička unija proglasila taj uređaj boljim od svih dotadašnjih, usvojena je i u drugim zemljama. Božićeva kočnica neprevaziđena je po jednostavnosti konstrukcije, lakoći rukovanja i snazi delovanja.

1970. - Kanada i Kina saopštile su da će uspostaviti diplomatske odnose, a Tajvan je hitno prekinuo odnose sa Kanadom.

1972. - Prilikom pada sovjetskog putničkog aviona 'Iljušin 62' blizu moskovskog aerodroma poginulo je svih 176 ljudi u letilici, što je bila dotad najveća nesreća u istoriji putničke avijacije.

1976. - Bolivijski teretni avion 'Boing 707', kojem je otpao jedan motor odmah posle poletanja, pao je na glavnu ulicu Santa Krusa, usmrtivsi više od 100 ljudi na tlu i tri člana posade.

1988. - Laboratorijskim ispitivanjem nepobitno je ustanovljeno da je 'Torinski pokrov' - u kojem je, prema verovanju mnogih hrišćana, sahranjen Isus Hrist - lažan i da potiče iz Srednjeg veka.

1990. - U moskovskoj crkvi Svetog Vasilija Blaženog na Crvenom trgu održana je prva pravoslavna liturgija, 73 godine posle Oktobarske revolucije.

1990. - Vođa hrišćanskih snaga u Libanu general Mišel Aun zatražio je azil u francuskoj ambasadi u Bejrutu posle napada sirijske armije na njegovo uporište.

1993. - Sud u Hamburgu proglasio je Nemca Gintera Parhea krivim zbog ranjavanja nožem jugoslovenske teniserke Monike Seleš, ali je na osnovu toga doneo presudu koja je širom sveta ocenjena kao skandalozna. Parhe je kažnjen uslovno na dve godine zatvora.

1997. - Britanski supersonični automobil prvi je uspeo da na tlu probije zvučni zid, razvivši brzinu od 1.222,7 kilometara na čas.

2003. - Flipinske bezbednosne snage ubile su Fatura Rahmana el Gozija, navodno ključnu figuru islamističke teroristicke organizacije 'Džema islamija'.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 14 Окт 2005, 09:22

14. oktobar

- Danas je praznik Pokrov Presvete Bogorodice. Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljicu i zaštitnicu hrišćana koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima. Bezbroj puta pomagala je pojedincima i narodima, u ratu i miru i svuda u nevoljama. Događaj koji crkva danas praznuje desio se 14. oktobra (1. oktobra po starom kalendaru) 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod. Bila je odevena u zlatnokrasnu porfiru i blistala je okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi "Caricu i gospođu kako se moli za sav svet", što Epifanije začuđen potvrdi. Zbog tog događaja, uvedeno je ovo praznovanje da nas stalno podseća na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice, kad god to u nevoljama od nje molitveno tražimo.

1066. - Engleski kralj Harold II je poražen u bici kod Hestingsa od normanskih snaga predvođenih Viljemom Osvajačem. Harold je ubijen, a njegove snage uništene. On je bio poslednji anglosaksonski kralj Engleske.

1834. - Henri Bler je prvi crnac u Americi koji je dobio patentnu zaštitu, i to za sadilicu kukuruza.

1894. - U Beogradu je na liniji Kalemegdan-Slavija pušten u saobraćaj prvi tramvaj na konjsku vuču. U gradu je već 1896. bilo 9,5 kilometara tramvajskih šina, a između Terazija i Topčidera saobraćao je električni tramvaj.

1941. - Okupatorski vojnici nacističke Nemačke su u Srbiji u Drugom svetskom ratu počinili jedan od najtežih ratnih zločina, streljavši u Kraljevu više od 6.000 srpskih civila, uključujući žene i decu.

1944. - Umro je srpski slikar Marko Murat, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu, koji je počeo kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje tzv. Beogradske škole i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja i razvio interesovanje za probleme svetlosti.

1944. - Nemački feldmaršal Ervin Romel je, posle neuspelog atentata na Hitlera (20. avgusta 1944.), kao jedan od zaverenika, izvršio samoubistvo.

1947. - Američki kapetan Čak Jejger (Chuck Yeager) postao je prva osoba koja je letela brže od brzine zvuka, tj. koja je probila zvučni zid.

1961. - Početak radova na izgradnji Avalskog tornja. Zidanje je trajalo do sredine 1965. godine.

1964. - Američki borac za ljudska prava, dr Martin Luter King, dobio je Nobelovu nagradu za mir povodom svoje nenasilne borbe za ukidanje rasnih predrasuda u Americi. Sa svojih 35 godina života, on je ujedno i najmlađa osoba koja je dobila ovo prestižno priznanje.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 15 Окт 2005, 10:41

15. oktobar

70. p. n. e. - Rođen je Vergilije Publije Maron, rimski pesnik. Napisao je "Bukolike" ("Eclogae" ili "Bucolica") - pastirske idilične pesme, spev o zemljoradnji i pčelama "Georgike" i junački ep "Eneida" o legendarnom Enejinom putovanju posle pada Troje i njegovom nastanjenju u Laciji.

1582. - Mnoge katoličke zemlje prihvatile su gregorijanski kalendar. Da bi kalendar doveo u sklad sa prirodom, papa Gregorije XIII je prema predlozima jedne komisije poznatih astronoma, izvršio reformu julijanskog kalendara i naredio da se iza četvrtka, 4. oktobra 1582, naredni dan računa kao 15. oktobar.

1791. - Rođen je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske egzaltacije, koji je nadimak dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića, vratio se 1831. u Srbiju i bio diplomatski agent za veze s Crnom Gorom, sekretar Ministarstva prosvete, istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka".

1834. - Srpski knez Miloš Obrenović je ukazom o Velikoj školi u Kragujevcu naložio "popečitelju prosveštenija" da "novi i shodni poredak uvede, kako bi se u njoj i one nauke predavale koje se u prosveštenijim evropejskim carstvima i po školama, takozvanim gimnazijama, predaju". Tu gimnaziju pohađali su mnogi srpski pisci i umetnici - Radoje Domanović, Jovan Ilić, Svetozar Marković, Sreten Popović, Vojislav Ilić, Dobrica Milutinović.

1844. - Rođen je Fridrih Niče, nemački filozof, profesor klasične filologije. Osnovu njegovog filozofskog učenja predstavlja ideja o natčoveku. Dela su mu više pesničkog nego naučnog karaktera, a neko vreme je, naročito početkom 20. veka, uticao na književno stvaranje u većini evropskih zemalja. Dela: "Tako je govorio Zaratustra", "Ecce Homo", "Rođenje tragedije", "Volja za moć", "Ljudsko, suviše ljudsko"...

1881. - Objavljen je prvi američki ribolovački časopis - "American Angler".

1917. - U Francuskoj je pogubljena Mata Hari (pravo ime Margaretha Geertruida Zelle), igračica i kurtizana, poreklom Holanđanka, upamćena kao nemačka špijunka za vreme Prvog svetskog rata.

1989. - Umro je srpski pisac Danilo Kiš, jedan od najvećih u srpskoj literaturi, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog 20. veka. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis "Čas anatomije".
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 16 Окт 2005, 20:00

16. oktobar

1793. - Franucska kraljica Marija Antoneta je giljotinirana, devet meseci posle svog supruga kralja Luja XVI.

1837. - Srpski knez Miloš Obrenović ukinuo je kuluk - besplatan rad seljaka koji su koristili kmetovi, nahijske starešine i sveštenstvo. U tome se preterivalo, što je bilo povod za odmetanje seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su ukazom kneza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za održavanje puteva i mostova.

1854. - Rođen je engleski književnik Oskar Vajld. Pord pesama, napisao je roman "Slika Dorijana Greja", nekoliko duhovitih komedija ("Idealan muž", "Glavno je zvati se Ernest"...), dramu "Saloma", ali najbolja i najčuvenija njegova dela su "De Profundis" (napisano na robiji u Redingu, gde je na dve godine, od 1895. do 1897, osuđen za seksualnu nastranost) i "Balada o tamnici u Redingu" (napisano 1898). Po izlasku sa robije, živeo je u Parizu pod imenom Sebastian Melmoth.

1869. - Jedan hotel u Bostonu postao je prva zgrada sa unutrašnjim vodovodom u modernom smislu te reči.

1910. - Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva, Ivan Sarić, izveo je, pred više hiljada znatiželjnika u Subotici, let drvenim "monoplanom" koji je sam konstruisao. Uzdigao se na visinu od 30 metara i u širokom luku obleteo konjičko trkalište. Sarićev "monoplan" čuva se u Muzeju vazduohoplovstva u Surčinu.

1923. - Osnovana je kompanija "Dizni".

1946. - Nad deset nacističkih oficira izvršena je smrtna kazna, nakon suđenja u Ninbergu za ratne zločine.

1983. - Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.

1993. - Prvi let motornim zmajem iznad Beograda (Kalemegdana) obavljen je u okviru prvog aeromitinga aerokluba "Naša krila". Prvi put obavljeni su i skokovi padobranaca iz istog motornog zmaja. Poletanje i sletanje organizovano je sa savskog keja između Gazele i tramvajskog mosta, a leteo je zmajar Bane Miljković.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 17 Окт 2005, 23:21

17. oktobar

- Danas je praznik Sveti Stefan Štiljanović. Rođen je u Paštrovićima i bio je srpski despot. Upravljao je srpskim narodom u preteškim vremenima, boreći se hrabro i istrajno protiv Turaka i Latina. Ovaj veliki rodoljub i pravednik božji može se uporediti po svemu sa svetim Aleksandrom Nevskim i svetim kraljem Jovanom Vladimirom. Umro je početkom 16. veka. Na njegovom grobu često se noću pojavljivala svetlost, zahvaljujući kojoj su i pronađene njegove mošti. Kada je Stefanova žena videla njegove netljene mošti, i ona se zamonašila i do kraja provela u manastiru svoj podvižnički život. Stefanovo telo dugo je počivalo u fruškogorskom manastiru Šišatovcu. Za vreme Drugog svetskog rata preneseno je u Beograd i položeno u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara.

1860. - U Škotskoj je održan prvi profesionalni gold turnir. Pobednik je bio Vili Park (Willie Park).

1909. - Prvi let dr Vladimira Aleksića u Pančevu.

1912. - Srbija i Bugarska su, devet dana posle Crne Gore, objavile rat Turskoj, a 18. oktobra na strani balkanskih saveznika u Prvi balkanski rat ušla je i Grčka. Za nepun mesec dana oslobođen je gotovo ceo Balkan od Turaka, a na mirovnoj konferenciji u Londonu Turska se odrekla teritorija u Evropi, izuzev teritorije oko grada Jedrena, zbog čega je rat nastavljen do pada Jedrena u martu 1913, a mir između balkanskih saveznika i Turke potpisan je u Londonu 13. maja 1913.

1920. - Rođen je Montgomeri Klift, američki filmski glumac, poznat po ulogama ljubavnika sa primesom psihopatoloških kompleksa. Umro je 1966. godine. Filmovi: "Mesto pod suncem", "Odavde do večnosti", "Naslednica", "Stanica Termini"...

1931. - Najčuveniji kriminalac svih vremena, Al Kapone, osuđen je u Čikagu zbog izbegavanje poreza na 11 godina zatvora.

1945. - Huan Peron uveo je diktaturu u Argentini.

1957. - Francuski pisac Alber Kami dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1967. - Prvi put je izveden mjuzikl "Kosa".

1972. - Umro je srpski princ Đorđe Karađorđević, stariji sin kralja Petra I, koji se odrekao prava na presto i posvetio vojničkoj karijeri. Do 16. godine, služio je u Petrogradu u paževskom korpusu s mlađim bratom Aleksandrom i vratio se u Srbiju kada je Petar I 1903. postao kralj. Učestvovao je u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu, a u jurišu na Mačkovom kamenu 1914. teško je ranjen. Posle oslobođenja zemlje, bio je žrtva dvorskih spletki, proglašen je maloumnim i do početka Drugog svetskog rata bio je na prinudnom lečenju. Odbio je da se 1941. pridruži vladi i kralju u izbeglištvu, a potom je odbio i nemačku ponudu da se nastani u Belom dvoru.

1989. - San Francisko je zadesio najstrašniji zemljotres još od onog 1906. godine. Ovaj zemljotres trajao je svega 15 sekundi i bio je jačine 7,1 stepen po Rihterovoj skali. Njegove posledice mogli su da vide milioni ljudi koji su u tom momentu čekali direktan prenos bejzbol utakmice između San Francisco Giants-a i Oakland Athletics-a. Podrhtavanje je počelo nekoliko sekundi pre početka utakmice i sportski komentatori ubrzo su se našli u sasvim drugoj ulozi, direktno svedočeći o paklu koji je nastao na stadionu. U zemljotresu je poginulo 63 ljudi, više od 3.000 bilo je povređeno, a preko 100.000 zgrada ozbiljno oštećeno.

1997. - Rano ujutru dotrajale električne instalacije izazvale su požar u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Radovi na obnovi ovog pozorišta počeli su već sledeće 1998. godine, ali su prolongirani zbog nedostatka novca, bombardovanja i sl, te je pozorište ponovo otvorilo vrata tek u prvoj polovini 2003. godine.
Слика

Корисников грб
Maestro
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3126
Придружен: 28 Сеп 2004, 03:54
Место: Swiss
Контакт:

Порукаод Maestro » 18 Окт 2005, 05:09


    18. oktobar



1469. - Ferdinand, kralj Argonije, oženio se sa Izabelom od Kastilje i dobio Kastilju, čime je izvršio ujedinjenje Španije, čiji je bio kralj od 1479. do 1516. godine. Njihova vladavina upamćena je po uvođenju zloglasne španske inkvizicije 1480. godine, ali i po tome što je tada bila opremljena Kolumbova ekspedicija koja ja otkrila Ameriku.

1692. - Postavljen je kamen temeljac Petrovaradinske tvrđave kod Novog Sada, na ruševima srednjovekovne tvrđave, na uzvišenju 40 metara iznad Dunava. Nova tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je visoke bedeme i bila je okružena šančevima u koje je puštana voda.

1842. - Rođen je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog Liceja u Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je više puta ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske diplomatije, potpisao je s Austro-Ugarskom 1881. Tajnu konvenciju, a kao ministar finansija je uveo dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i njenom uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo sistematski da izučava privrednu istoriju. Mnogo je prevodio s engleskog, uključujući "Istoriju civilizacije u Engleskoj" Henrija Tomasa Bakla (Henry Thomas Buckle). Posle pada dinastije Obrenović 1903, napustio je Srbiju i otišao u London, gde je živeo do smrti 1932. Dela: "Izvod iz političke ekonomije", "Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji", "Istorija trgovine", "Financije srpskog kraljevstva", "Ikonija, vezirova majka", "Rajko od Rasine", "Knez Gradoje od Orlova grada", "Đurađ Branković", "Uspomene balkanskog diplomate".

1856. - Rođen je srpski geolog i političar Jovan Žujović, geolog svetskog glasa, utemeljivač geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, član mnogih inostranih društava i akademija. Osnovao je Srpsko geološko društvo, Mineraloško-geološki zavod i časopis "Geološki anali Balkanskog poluostrva". Autor je mnogih radova iz svih oblasti geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar prosvete i spoljnih poslova Srbije i jedan od osnivača Republikanske demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem Živojina Žujovića i Svetozara Markovića. Dela: "Geologija Srbije I i II", "Topografska i petrografska geologija", "Opšta geologija".

1898. - Samo godinu dana nakon što je Španija zagarantovala Portoriku nezavisnost, američke snage su ga zauzele i on je došao pod američki kolonijalni sistem.

1910. - Rođen je srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković, koji je u Pragu završio Konzervatorijum i Majstorsku školu, gde je i doktorirao. U Beogradu je bio profesor Muzičke škole "Stanković", dirigent Beogradske filharmonije i saradnik više listova i časopisa. Između dva svetska rata je učestvovao u radničkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, bavio se muzičkom kritikom. Uhapšen je zbog provale specijalne policije u okupiranom Beogradu i streljan 1942. Dela: simfonijske poeme "Ozareni put", "Burevesnik", "Herojski oratorijum", balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1931. - Umro je Tomas Alva Edison, američki tehničar i pronalazač (preko hiljadu patenata uglavnom u elektrotehnici). Pronašao je električnu sijalicu sa ugljenim vlaknom, među prvima sagradio električnu centralu, pronašao gramofon, mikrofon, usavršio telefon, akumulator i dr. Ponašao je kinetoskop i prvi put primenio danas uobičajenu filmsku traku od celuloida (35 mm). Vršio je eksperimente u sinhronizovanju filmske slike s tonom reprodukovanim sa ploča kinetofona i sagradio prvi filmski atelje u svetu.

1963. - Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito je s predsednikom SAD Džonom Ficdžeraldom Kenedijem u Beloj kući razgovarao o akcijama za smanjenje hladnoratovske zategnutosti.

1991. - Televizija Beograd počela je da emituje program preko satelita.

Слика ... Volimo se jer su nam slabosti iste...

Корисников грб
Maestro
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3126
Придружен: 28 Сеп 2004, 03:54
Место: Swiss
Контакт:

Порукаод Maestro » 20 Окт 2005, 07:25

    20. oktobar

- Danas je praznik Srđevdan - Sveti mučenici Sergije i Vakho. Ova dva svetitelja bili su prvaci i velikaši na dvoru cara Maksimijana, koji ih je poštovao i uvažavao zbog njihove hrabrosti, vernosti i mudrosti. Kada je car saznao da su oni hrišćani, sva njegova ljubav pretvorila se u gnev, naročito kada su otvoreno odbili da učestvuju u svečanostima žrtvoprinošenja idolima. Naredio je da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je posalo u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja su ostala čvrsta u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije je odmah potom bio mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji. Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradala su oko 303. godine.

1757. - Jovan Apostolović postao je prvi Srbin doktor medicine, odbranivši na Univerzitetu u Haleu, na kojem je i studirao, disertaciju na latinskom jeziku - "O načinu kako duševni efekti utiču na čovečje telo". Bio je lekar u Novom Sadu i 1762. je znatno doprineo suzbijanju kuge u Beogradu, Bačkoj i Banatu.

1843. - Rođen je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je realistički slikao naravi vojvođanske sredine u drugoj polovini 19. veka. Posle završetka studija prava u Požunu (Bratislava), radio je u Pešti kao činovnik, potom u Novom Sadu kao beležnik i advokat. Njegove šaljive pozorišne igre, prožete neusiljenim humorom i prirodnošću, bile su pravo osveženje u vreme teške romantičarske drame. Realistički je nastavio komediografsku tradiciju zanemarenu u srpskoj literaturi posle Jovana Sterije Popovića, ali bez Sterijine snage i dubine. Dela: "Izbiračica", "Milo za drago", "Mladost Dositeja Obradovića", "Školski nadzornik", "Ljubavno pismo", "Čestitam", "Francusko-pruski rat".

1894. - Rođen je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu, dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej, a zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz, zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, slikao uglavnom ženske aktove ili portrete i iskazao posebnu sklonost u obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1935. - Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije organizovala je u više gradova zborove, zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za građane oba pola.

1936. - Zdanje Skupštine Jugoslavije primilo je prve poslanike. Kamen temeljac te impresivne građevine položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao srpski arhitekta Jovan Ilkić.

1942. - Umro je srpski glumac, dečji pisac, karikaturista i humorista Brana Cvetković, osnivač "Orfeuma", za koji je napisao više od 80 komada i skečeva lakog žanra. Školovao se u Beogradu i Minhenu. Bio je glumac Narodnog pozorišta, a zatim član putujućih družina.

1943. - Nekoliko desetina britanskih i američkih bombardera je u Drugom svetskom ratu zasulo bombama Niš, usmrtivši više od 250 srpskih civila, među njima i više desetina dece. Objekti nemačke okupatorske vojske pretrpeli su neznatna oštećenja, a najviše su postradali kvartovi najsiromašnijih Nišlija oko železničke stanice, u Šumadijskoj, Drinskoj, Prizrenskoj, Kajmakčalanskoj, Šiptarskoj, Gvozdenoj i Banjalučkoj ulici. Bio je to početak besomučne angloameričke vazdušne kampanje po gradovima u Srbiji i Crnoj Gori, koja je trajala do 18. septembra 1944. Bombe su malo naudile nemačkoj vojnoj sili, ali su tokom velike vazdušne operacije pod parolom isterivanja Nemaca "saveznici" ubili hiljade srpskih civila.


1944. - Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, pod komandom generala Peka Dapčevića, i Crvene armije, pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova, oslobodile su u Drugom svetskom ratu Beograd. Tokom 12 dana teških borbi, poginulo je 16.800 Nemaca, a 8.739 je zarobljeno. Među oslobodiocima je poginulo 2.944 jugoslovenskih boraca i 960 crvenoarmejaca. Zaplenjeno je 1.500 nemačkih motornih vozila, 80 tenkova i 200 topova. Oslobađanjem glavnog grada Jugoslavije presečena je komunikacija Solun-Budimpešta, pa je nemačka grupa armija "E" morala da se izvlači iz Grčke nepovoljnijim pravcem, što je osetno usporilo njeno povlačenje i povećalo gubitke.

1949. - Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.

1992. - Umro je srpski političar i publicista cincarskog porekla Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilačkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza (Tito) s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz političkog života.
Слика ... Volimo se jer su nam slabosti iste...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 21 Окт 2005, 20:34

21. oktobar

1790. - Rođen je Alfons de Lamartin, pesnik koji stoji na početku francuske romantičarske poezije i koji je, smatra se, preporodio francusku liriku; bio je član Francuske akademije od 1830. Učestvovao je u političkom životu od 1834. godine do državnog udara Napoleona (u vreme februarske revolucije čak postaje privremeni predsednik Republike), kada se povukao na svoje imanje i bio prinuđen da "robuje perom", tj. piše po porudžbini da bi otplatio silne dugove. Prvom zbirkom pesama, "Pesnička razmišljanja", nadahnutom smrću voljene Julije Šarl i prožetom poznatim romantičarskim motivima tuge, sete i beznađa zbog nestanka voljenog bića, stekao je veliku slavu i uticao na razvoj romantizma u svojoj zemlji. Dao je još tri zbirke lirskih pesama: "Nova pesnička razmišljanja", "Pesničke i religiozne harmonije", "Pribranosti" i dve epske poeme: "Žoslen" i "Pad jednog anđela" (u kojem je iskoristio i neke motive naših narodnih pesama). Napisao je i mnoga prozna dela, ali slabije vrednosti, od kojih je najpoznatije "Istorija žirondinaca". U "Putu na Istok" ima poglavlje "Beleške o Srbiji" napisano sa puno topline i vidovitosti. O stogodišnjici izlaska te knjige, podignut mu je spomenik u Karađorđevom parku u Beogradu.

1805.- Odigrala se bitka kod Trafalgara (rt na ulazu u Gibraltarski moreuz) u kojoj su udružene francuske i španske flote pretrpele poraz od engleske flote i u kojoj je poginuo engleski admiral Nelson. Ova bitka bila je veoma bitna, jer je onemogućila Napoleonov plan za invaziju Engleske.

1833.- Rođen je Alfred Nobel, švedski hemičar, pronalazač, industrijalac i veliki filantrop. Godine 1867. pronašao je dinamit, a 1886. balistit, jedan od prvih bezdimnih baruta, a patentirao je još preko 100 drugih izuma. Od proizvodnje dinamita i drugih eksploziva veoma se obogatio i ostavio je svojim testamentom 9.2 mil. dolara za dodeljivanje Nobelove nagrade za izvandredna dostignuća na području fizike, hemije, medicine (i fiziologije), književnosti i zalaganja za mir. Nagrade su prvi put dodeljene 1901. godine. Za hemiju i fiziku nagrade dodeljuje Švedska akademija nauka, za medicinu (i fiziologiju) Istitut Karolina u Stokholmu, a za mir komisija od pet članova koju bira Norveška narodna skupština.

1918. - Margaret Oven postavila je rekord u brzom kucanju - 170 reči u minutu.

1941. - Nemačka "kaznena ekspedicija" je u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu streljala više od 7.000 srpskih civila. Dan ranije, nemačka vojska je napravila obruč oko grada, a patrole su kupile ljude po kućama, radnjama, kafanama, crkvama, kancelarijama. U gimnaziji su pokupili sve đake od petog do osmog razreda, profesore i direktora Milivoja Pavlovića, koji je odbio milost okupatora i podelio sudbinu đaka. Kragujevački pokolj jedan je od najvećih i najmonstruoznijih u Drugom svetskom ratu izvršen nad civilnim stanovništvom u jednom mestu i u jednom danu. U znak sećanja na užasan zločin, kraj spomenika poginulima u Šumaricama u Kragujevcu svake godine se održava Veliki školski čas, uz učešće umetnika, đaka i građana iz svih krajeva zemlje.

1945.- Ženama u Francuskoj dato je prvi put pravo glasanja.

1984.- Stiv Džouns (Steve Jones) istrčao je maraton u Čikagu za 2:08:05 i postavio svetski rekord.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 22 Окт 2005, 23:34

22. oktobar

1793. - Francuz Žak Garneren (Jacques Garnerin) proslavio se kao prvi čovek koji je redovno skakao padobranom. Prvi put je javno nastupio u Parizu na današnji dan 1793. godine, i tom prilikom je uspešno skočio sa visine veće od 600 metara. Njegov padobran je imao oblik suncobrana, a bio je napravljen od belog platna za jedra, i u prečniku je bio širok oko sedam metara. U središtu kalote nalazio se drveni kotur od otprilike 25 cm, sa rupom u sredini koja je omogućavala da vazduh izlazi iz kalote. Taj deo je bio pričvršćen za platno većim brojem kratkih pantljika.

1811. - Rođen je Franc List, mađarski kompozitor, pijanista i dirigent, jedan od najuticajnijih i najistaknutijih muzičara svoga vremena. Nenadmašan kao pijanista, uživao je svetsku reputaciju. Dao je novi pravac muzici 19. veka, naročito uvođenjem programske muzike. Klavirska dela: "Godine hodočašća", "Legende", "Ljubavni snovi", "Sonata u h-molu", 20 mašarskih rapsodija, veliki broj transkripcija svojih i tuđih kompozicija, simfonije "Faust" i "Dante", simfonijske pesme "Les preludes", "Mazeppa", "Tasso"...

1845. - Rođena je Sara Bernar, čuvena francuska glumica. Svojim velikim formatom, njena gluma ispunjava čitavu jednu pozorišnu epohu. Bila je i profesor Konzervatorijuma u Parizu. Napisala je "Memoare".

1887. - U redu za patente u Njujorku, dotad nepoznat srpski pronalazač Nikola Tesla prijavio je šest izuma - asinhroni motor, obrtno magnetno polje, višefaznu naizmeničnu struju, način izrade motora za višefaznu struju, generator i transformator. Izume je 1888. otkupila firma "Vestinghaus" i njihovu primenu prikazala na svetskoj izložbi u Čikagu 1893.

1912. - Treća srpska armija generala Božidara Jankovića je u Prvom balkanskom ratu razbila turske snage i oslobodila Prištinu.

1921. - U Beogradu je osnovan Srpski aeroklub.

1927. - Umro je srpski pisac Borisav Stanković, pesnik mladosti, ljubavi, prolaznosti života i ljudske tragike, dubok analitičar političkih i psiholoških procesa u srpskom društvu uzdrmanom socijalnim raslojavanjem. Slikao je Vranje i jug Srbije, degeneraciju starih trgovačkih porodica i talas promena, opisijući patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske duše, naročito je rado slikao likove izraženih psihičkih i čulnih osobina kojima gopodare strast i dert, dovodeći ih u žestok sukob s moralnim nazorima male sredine. Dela: knjige pripovedaka "Iz starog jevanđelja", "Stari dani", drame "Koštana", "Tašana", roman "Nečista krv", memoari "Pod okupacijom".
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 26 Окт 2005, 06:55

26. oktobar

1685. - Rođen je Domeniko Skarlati, italijanski kompozitor i virtuoz na čembalu, sin Alesandra (takođe kompozitora, osnivača tzv. Napuljske škole u oblasti opere). Dao je veliki broj kompozicija za čembalo među kojima su najpoznatije sonate.

1863. - U Ženevi je osnovana međunarodna organizacija Crveni krst. Ona ostvaruje brojne i raznovrsne humanitarne zadatke na zdravstvenom i socijalnom polju, a naročito je orijentisana na pružanje pomoći žrtvama rata i drugih nesreća. Ideja o Crvenom krstu (amblem organizacije je krst sastavljen od pet jednakih kvadrata na belom polju) rodila se prilikom bitke kod Solferina 1859, kada je Ženevljanin Anri Dinan, dirnut teškom sudbinom desetina hiljada ratnika napuštenih na ratištu, pokrenuo mesno stanovništo i organizovao ga da dobrovoljno ukazuje pomoć.

1921. - Na smrt vešanjem osuđen je član komunističke terorističke organizacije "Crvena pravda", Alija Alijagić, koji je 21. jula 1921. ubio ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - Milorada Draškovića. Povod za atentat bio je Zakon o zaštiti države usmeren protiv komunista, poznat kao Obznana, donesen krajem 1920.

1961. - Švedska akademija dodelila je srpskom piscu Ivu Andriću Nobelovu nagradu za književnost; tako je Andrić postao prvi Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade. Bilo je to visoko priznanje piscu koji je romanima "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Prokleta avlija" i nizom drugih dela prikazao svetu dotad manje poznate ljude i sudbine s nemirnog balkanskog područja.

1984. - U Kaliforniji je dr Leonard Bejli (Leonard L. Bailey) izveo eksperimentalnu operaciju u kojoj je bolesnoj devojčici staroj 14 dana presadio zdravo srce pavijana. Bila je to prva uspešna operacija te vrste, jer su do tada tri osobe imale presađeno životinjsko srce, ali nijedna od njih nije živela duže od tri dana nakon operacije. Dr Bejli je isticao da su šanse da dete sa nerazvijenim imunološkim sistemom odbije tuđe srce manje nego kada je u pitanju odrasla osoba, i bio je u pravu: beba je poživela više nego ijedan primalac životinjskog srca - čitavih 20 dana.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Окт 2005, 07:10

27. OKTOBAR

1505 - Umro je ruski vladar Ivan III Vasiljevič. Veliki knez moskovski od 1462. i 'svih Rusa' ujedinio je veliki broj kneževina, ojačao centralnu vlast i oslobodio ruska područja od Tatara. Izdao je prvi ruski zbornik zakona 'Sudebnik' [1497]. Zbog rodbinskih veza sa vizantijskom carskom dinastijom, smatran je naslednikom Istočnorimskog carstva i tada se prvi put pojavila ideja o istorijskoj misiji Ruskog carstva kao zaštitnika celog pravoslavlja.

1553 - Na lomači je kao jeretik spaljen španski lekar i teolog Migel Serveto [Miguel]. Spisima 'Ćristianismi restitutio', u kojima je odbacio hrišćansku doktrinu o Svetom trojstvu, izazvao je gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vodje švajcarskih protestanata Žana Kalvina [Jean Calvin] uhapšen je u Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i osudjen na smrt spaljivanjem.

1728 - Rodjen je engleski istraživač Džejms Kuk [James Cook], poznat kao Kapetan Kuk, jedan od najvećih morepolovaca u istoriji. Na osnovu svojih istraživanja napravio je mape Australije, Novog Zelanda i Havajskih ostrva, a 1893. objavljen je njegov dnevnik sa mnogobrojnih putovanja. Ubili su ga 1779. domoroci na Havajima.

1782 - Rodjen je italijanski muzičar Nikolo Paganini [Ničolo], virtuoz na violoni i kompozitor, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći [violinski koncerti, 24 kapriča za solo violinu, kamerna muzika].

1806 - Napoleonove trupe ušle su u Berlin, nakon pobede nad Prusima kod Jene.

1807 - U dvorcu u Fontenblou Napoleon Bonaparta i španski kralj Karlos IV potpisali su sporazum o podeli Portugala.

1811 - Rodjen je američki pronalazač Ajzak Merit Singer [Isaac Merritt], koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu za široku upotrebu.

1843 - U Srbiji je osnovana državna pošta.

1858 - Rodjen je Teodor Ruzvelt [Theodore Roosevelt], predsednik SAD od 1901. do 1909, čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države je preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija [William McKinley] 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1871 - Velika Britanija je anektirala dijamantska polja u Kimberliju u Južnoj Africi.

1918 - Britanske, francuske i italijanske snage porazile su u Prvom svetskom ratu austrijsku vojsku na italijanskom frontu.

1922 - Pod pritiskom fašističkog pokreta Benita Musolinija [Mušolini], italijanska vlada je podnela ostavku.

1935 - Pušten je u saobraćaj železničko-drumski 'Pančevački most Kralja Petra II' na Dunavu kod Beograda.

1966 - Generalna skupština UN je oduzela Južnoj Africi mandat nad Jugozapadnom Afrikom [Namibija].

1971 - Kongo je promenio naziv države u Republika Zair.

1973 - Mirovne snage UN stigle su u Kairo da uspostave liniju razdvajanja izmedju egipatskih i izraelskih snaga.
1978 - Egipatski predsednik Anvar el Sadat [Anwar] i izraelski premijer Menahem Begin [Menaćem] dobili su Nobelovu nagradu za mir.

1991 - Sovjetska republika Turkmenistan je proglasila nezavisnost od Moskve.

1995 - U Beogradu je umro srpski književnik Slobodan Selenić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor na Fakultetu dramske umetnosti u Beogradu ['Prijatelji sa Kosančićevog venca', 'Očevi i oci', 'Ubistvo s predumišljajem'].

1998 - Savet NATO odložio je na neodredjeno vreme aktivirajuću naredbu o vojnoj intervenciji protiv ciljeva u SR Jugoslaviji, nakon što su srpske vlasti povukle vojsku na Kosovu u kasarne i smanjile policijske snage u toj pokrajini.

1998 - Gerhard Šreder [Sćroeder] je preuzeo dužnost kancelara Nemačke, nakon što je Helmut Kol [Kohl], izgubivši na izborima, podneo ostavku.

1999 - Haljina, koju je holivudska zvezda Merlin Monro [Marilyn Monroe] nosila dok je pevala 'Happy Birthday, Mr. President' predsedniku DŽonu Kenediju [John Kennedy], prodata je za 1,267.500 dolara, što je rekordna suma za deo odeće prodat na aukciji.

1999 - Naoružani napadači su upali u parlament Jermenije u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uključujući premijera Vazgena Sarksijana, predsednika parlamenta Karena Demirkijana, dvojicu njegovih zamenika i jednog ministra.

2000 - Zbog jake oluje, ronilačka ekipa nije uspela da udje u podmornicu Kursk. Dan ranije su otkriveni dokazi da su 23 mornara preživela prvu eksploziju zbog koje je ova ruska atomska podmornica potonula 12. avgusta u Barencovom moru. Stručnjaci su procenili da mornari nisu mogli živeti duže od osam sati od početka ove katastrofe u kojoj je svih 118 članova posade izgubilo život.


2001 - Švedski dnevnik Ekspresen preneo je izjavu Kristera Petersona, koji je u nedostatku dokaza oslobodjen optužbi za ubistvo švedskog premijera Ulofa Palmea 1986. godine, da on zapravo jeste ubio premijera. Peterson je umro 29. septembra 2004. od posledica moždanog udara.

2002 - Na predsedničkim izborima u Brazilu, pobedio je Luiz Inasio [Inacio] Lula da Silva. Da Silva je prvi brazilski predsednik levičarskog opredeljenja i predstavnik radničke klase.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Окт 2005, 16:06

Danas je četvrtak, 27. oktobar, 300. dan 2005. Do kraja godine ima 65 dana.


1505. - Umro ruski vladar Ivan Treći Vasiljevič, nazvan "Ivan Veliki", koji je učinio Rusiju veoma moćnom, oslobodio je vazalstva odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao "prikupljanje ruskih zemalja". Po dolasku na prijesto 1462, kad je ustoličen za velikog moskovskog kneza, pripojio je kneževine Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. je oslobodio Rusiju mongolske vlasti. Nastojao je da ojača centralnu vlast i 1497. je izdao jedinstven "Sudbenik" za cijelu Rusiju. Počeo je zidanje kamenih kula i palata Kremlja u Moskvi.

1553. - Na lomači kao jeretik spaljen španski ljekar i teolog Migel Serveto, koji je otkrio da krv cirkuliše u pluća iz desne srčane komore. Radio je uglavnom u Francuskoj, gdje je objavio spise "Điristianismi restitucio" u kojima je odbacio kao apsurdnu hrićansku doktrinu o Svetom trojstvu, što je izazvalo gnjev i rimokatolika i protestanata. Na zahtjev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina uhapšen je u Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i potom osuđen na smrt spaljivanjem, jer je njegovo učenje proglašeno jeretičkim.

1662. - Engleski kralj Čarls Drugi za 2,5 miliona livri prodao Francuskoj luku Denkerk na obali Lamanša.

1728. - Rođen engleski moreplovac Džejms Kuk, nazvan "Kapetan Kuk", najznamenitiji istraživač Tihog okeana. Na prvom putovanju od 1768. do 1771. riješio je tajnu Australije, oplovio Novi Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772. do 1775. istraživao je ostrva u Tihom okeanu, a od 1776. do 1779. prvi je oplovio obale Aljaske, istražio Beringov moreuz i otkrio Havajska ostrva. Ubijen je 1779. na Havajima u okršaju s ostrvljanima.

1782. - Rođen italijanski muzičar Nikolo Paganini, virtuoz na violoni i kompozitor, čijoj su vještini savremenici pridavali magične moći. Obilježio je violinsko majstorstvo i literaturu za taj instrument svih epoha. Vladao je violinom kao niko ni prije ni poslije njega i dosta je komponovao, uključujući pet violinskih koncerata, čuvena 24 kapriča za solo violinu, kamernu muziku.

1806. - Francuski car Napoleon Prvi Bonaparta poslije pobjede kod Jene nad Prusima zauzeo Berlin.

1811. - Rođen američki pronalazač Ajzak Merit Singer, koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu za masovnu upotrebu.

1843. - Ministarstvo unutrašnjih dela je aktom o "ustrojenju poštanskog zavedenija" osnovalo državnu poštu u Srbiji.

1855. - Rođen ruski biolog Ivan Vladimirovič Mičurin, koji se bavio poboljšanjem sorti voćaka, godinama eksperimentišući s aklimatizacijom biljaka na hladne zime. Različitim postupcima - hibridizacijom, selekcijom i kalemljenjem - odgajio je niz otpornih sorti trešanja, kajsija, vinove loze i višanja.

1858. - Rođen američki državnik Teodor Ruzevelt, predsjednik SAD od 1901. do 1909, čija je politika stvorila svjetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države je preuzeo kao potpredsjednik SAD, poslije ubistva predsjednika Vilijama Mekinlija 1901. Inicijator je izgradnje Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobijelovu nagradu za mir.

1867. - Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi počeo marš na Rim u pokušaju da grad oslobodi papske vlasti.

1914. - Rođen veliki pisac Dilen Marle Tomas, pjesnik snažnog retoričkog dara, svježih i preciznih slika i novih i uverljivih ritmova. Pisao je i priče i radio drame. Djela: više zbirki pjesama, uključujući zbirku "Smrt i ulazi", radio-drama "Pod mlječnom šumom", autobiografska skica "Portret umjetnika kao mladog psa".

1915. - Njemački feldmaršal August fon Makenzen u Prvom svjetskom ratu pokušao da kod Kragujevca okruži i uništi srpsku vojsku. Kad je njemački 22. korpus zauzeo Gornji Milanovac i doveo u pitanje odbranu Kragujevca, načelnik Vrhovne komande srpske vojske vojvoda Radomir Putnik je odustao od protivudara i krenuo je u proboj preko Kačanika i Skopske Crne Gore prema Makedoniji, odakle je očekivan dolazak savezničkih snaga, ali su umjesto toga bugarske trupe mučkim udarom s leđa ugrozile kačanički prolaz, pa je srpska vojska morala da odstupi znatno nepovoljnijim pravcem preko Albanije.

1918. - Britanske, francuske i italijanske snage u Prvom svjetskom ratu poslije trodnevnih borbi slomile habsburšku vojsku na italijanskom frontu. Austrougarska armija se raspala, jer su vojnici pobacali oružje i, siti rata, krenuli u zavičaj. Poslije primirja italijanske trupe se nisu zaustavile i rasulo neprijatelja su pretvorile u "najveću italijansku pobjedu". Za samo nekoliko dana zarobljeno je 427.000 vojnika koji nisu pružali otpor.

1922. - Pod pritiskom fašističkog pokreta Benita Musolinija italijanska vlada podnijela ostavku.

1935. - Predat u saobraćaj železničko-drumski "Pančevački most kralja Petra Drugog" na Dunavu kod Beograda, iz čijeg je naziva po dolasku komunista na vlast poslije Drugog svjetskog rata izbačeno kraljevo ime.

1956. - Poslije plebiscita na kojem su stanovnici oblasti Sar glasali za priključenje Zapadnoj Njemačkoj, vlade u Bonu i Parizu sporazumom definitivno riješile problem sporne teritorije. Sar je vraćen Njemačkoj, ali je do kraja 1959. ostao u privrednoj uniji s Francuskom.

1966. - Generalna skupština UN oduzela južnoj Africi starateljski mandat nad jugozapadnom Afrikom .

1971. - Vlada Konga saopštila da je naziv te afričke zemlje promijenjen u Republika Zair.

1973. - Mirovne snage UN stigle u Kairo da bi obezbijedile liniju razdvajanja između egipatskih i izraelskih snaga.

1978. - Egipatski predsjednik Anvar el Sadat i izraelski premijer Menahem Begin dobili Nobijelovu nagradu za mir.

1991. - Sovjetska republika Turkmenistan proglasila nezavisnost od Moskve.

1994. - Stejt dipartment odlučio da u bivšu Bosnu i Hercegovinu uputi 15 oficira SAD radi integracije muslimanske i hrvatske vojske i uspostavljanja zajedničke komande Armije Muslimansko-Hrvatske Federacije.

1996. - U kairskom predgrađu Heliopolis srušila se stambena zgrada i usmrtila 64 ljudi.

1998. - Gerhard Šreder preuzeo dužnost kancelara Njemačke, dan poslije ostavke Helmuta Kola, poraženog na izborima prethodnog mjeseca.

1999. - Naoružani napadači upali u parlament Jermenije u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uključujući premijera Vazgena Sarksijana, predsjednika parlamenta Karena Demirkijana, dvojicu njegovih zamjenika i jednog ministra.

2000. - Predsjednik SRJ Vojislav Koštunica mandat za sastav jugoslovenske vlade povjerio potpredsjedniku Socijalističke narodne partije (SNP) Crne Gore Zoranu Žižiću.

2003. - Italijanski karabinjeri uhapsili na Kačaniku na Kosmetu petoricu Albanaca, koji su osumnjičeni za ratne zločine protiv civilnog stanovništva u zapadnoj Makedoniji i na jugu Srbije.

- Danas je pravoslavni praznik Sveta Petka, jedna od prvih jesenjih srpskih krsnih slava. Paraskeva, kasnije Sveta Petka, Srpkinja je, rođena u bogatoj porodici u romejskom gradu Epivat, koja je svu imovinu razdijelila siromasima i zamonašila se u Carigradu, gdje je i umrla. Njene mošti su potom prenesene u Trnovo, ponovo u Carigrad, pa u Beograd i konačno u rumunski grad Jaši. Smatra se zaštitnicom žena i za pomoć joj se obraćaju naročito nerotkinje.

2004. - Nametnuti branioci Slobodana Miloševića, britanski advokati Stiven Kej i Džilijan Higins, zatražili dozvolu Haškog tribunala da se povuku iz sudkog procesa.
Последње учитавање од Mustra дана 28 Окт 2005, 07:55, учитано 1 пут укупно.
Слика