Dogodilo se na današnji dan

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Maestro
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3126
Придружен: 28 Сеп 2004, 03:54
Место: Swiss
Контакт:

Порукаод Maestro » 22 Сеп 2005, 01:05

    22. septembar



- Danas se slavi praznik Sveti Joakim i Ana. Sveti Joakim bio je sin Varpafira od kolena Judinog i potomak cara Davida, a Ana kći sveštenika Matana iz kolena Levijeva iz kojeg je i pravosveštenik Aron. Sveštenik Matan imao je tri kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udala u Vitlejemu i rodila Salomiju, Sovija se udala takođe u Vitlejemu i rodila Jelisavetu, majku svetog Jovana Krstitelja, a Ana se udala u Nazaretu za Joakima. Pedeset godina živeli su u braku Joakim i Ana, ali bez dece. Bili su vrlo imućni, ali tihi ljudi koji su davali siromasima i hramu. Pod starost su otišli u Jerusalim u hram da prinesu žrtvu Bogu i tada ih je ukorio prvosveštenik Isahar rečima upućenim Joakimu: "Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar jer si bezdestan." Stari ljudi se mnogo ražalostiše zbog ovih reči i opet se dadoše na molitvu Bogu da i njima učini čudo kao nekada Avramu i Sari, i podari im jedno dete za utehu u starosti. Bog im posla anđela nebeskog da im objavi rođenje "kćeri preblagoslovene kojom će se bagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu". I zaista, kroz devet meseci, Ana donese na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista. Joakim požive 80, a Ana 79 godina.

1773. - Ubijen je srpski avanturista Šćepan Mali, poznat kao lažni car Šćepan Mali, koji je 1766. zbacio s vlasti crnogorskog mitropolita Savu uz pomoć pećkog patrijarha Vasilija (Brkić) i uspeo da se nametne Crnoj Gori za gospodara. Predstavljao se kao ruski car Petar III, koga je 1762. s prestola uklonila njegova supruga Katarina II. Represivnom merama suzbio je krvnu osvetu, nastojao je da iskoreni pljačku i otimačinu, uveo je sud, gradio puteve i počeo popis stanovništva. Zaklao ga je na spavanju sluga Grk, kog je potplatio skadarski paša.

1828. - Šaka Zulu, osnivač kraljevine Zulua u južnoj Africi, ubijen je od strane svoje polubraće, nakon što je njegova duševna bolest zapretila da dovede do propasti ovo pleme. Kada je 1816. Šaka došao na čelo plemena, ono je brojalo oko 1500 pripadnika i bilo jedno od manjih u Južnoj Africi. Međutim, zahvljujući njegovoj fantastičnoj organizaciji borbenih redova, pleme Zulu pokorilo je susedna plemena, asimilirajući njihovo stanovništvo. Kada je Šakina majka Nandu 1827. godine umrla, on je izgubio razum. U svom bolu pobio je sve trudne žene i njihove muževe u svom plemenu i zabranio da se seju usevi i pije mleko godinu dana. To je bio jedan od razloga zbog čega su se njegova polubraća pobunila i ubila ga. Nakon toga, jedan od njih - Dingan - postao je kralj.

1882. - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikarstvo je učila u Pešti i Beču, jedno vreme živela u Parizu i Beogradu, potom do smrti u rodnom Stonom Beogradu (Sekešfehervar). Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i s posebnim uspehom mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".

1904. - Beogradski list "Opozicija" objavio je da je ukradeno "Miroslavljevo jevanđelje", o čemu je potom vođena i rasprava u parlamentu. Dragocena knjiga čuvana je u ličnoj arhivi kralja Aleksandra Obrenovića, ubijenog u prevratu 1903. i govorilo se da je tada nestala i potom prodata van Srbije. Tek u jesen 1915, kad je srpska vlada u Prvom svetskom ratu napuštala Srbiju, prilikom pakovanja državne arhive, "Miroslavljevo jevanđelje" pronađeno je u jednom sanduku.

1980. - U Beogradu je u prisustvu 2000 delegata iz 150 zemalja otvoreno 21. zasedanje Generalne konferencije UNESKO.

1980. - Otpočeo je iransko-irački rat.

1990. - U Sremskim Karlovcima je uz učešće oko 100.000 ljudi održana centralna proslava 300-godišnjice Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.

1992. - Na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN, iz rada tog tela je isključena Jugoslavija, čime je ugašeno članstvo SFRJ i odlučeno da Savezna Republika Jugoslavija podnese molbu za prijem kad se steku uslovi. Jugoslovenskoj misiji pri UN dozvoljeno je da kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim nadležnim telima UN radi održavanja potrebnih veza.
Слика ... Volimo se jer su nam slabosti iste...

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2555
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 23 Сеп 2005, 21:37

23.Septembar

1689. - Srpski vojvoda Stojan Janković, vođa uskoka u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, poginuo je u napadu na Turke u Duvnu. U borbi s Turcima 1666. zarobljen je i odveden u Carigrad, odakle je posle 14 meseci pobegao, što je opevano u srpskoj narodnoj pesmi „Ropstvo Janković Stojana”, a 1686. oteo je Sinj od Turaka.

1719. - Lihtenštajn je postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva.

1817. - Španija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robljem.

1819. - Rođen je francuski fizičar Arman Ipolit Luj Fizo, koji je s Leonom Fukoom izračunao brzinu svetlosti. Dokazao je da se svetlost sporije kreće u vodi, pronašao metod za merenje širenja čvrstih tela na toploti i optičkim eksperimentima prikazao uvlačenje etra u tela pri kretanju.

1840. - Crnogorci su u Mljetičku na Durmitoru ubili 80 turskih vojnika i muselima gatačkog, pivskog i drobnjačkog Smail-agu Čengića, koji je pošao da kupi harač. O tom događaju spevan je herojski ep „Smrt Smail-age Čengića”.

1846. - Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio je planetu Neptun.

1866. - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o ujedinjenju Srbije i Crne Gore i savezu u ratu protiv Otomanskog carstva.

1870. - Umro je francuski pisac Prosper Merime, koji se odlikovao uglađenim i sažetim stilom. Njegove novele „Karmen” i „Kolomba” inspirisale su francuskog kompozitora Žorža Bizea da napiše opere.

1893. - U Beogradu je puštena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.

1916. - Rođen je italijanski političar i univerzitetski profesor Aldo Moro, premijer Italije od 1963. do 1968. i od 1974. do 1976. Bio je i ministar pravosuđa, ministar prosvete, politički sekretar Hrišćansko-demokratske stranke i više puta šef diplomatije. U martu 1978. otela ga je i u maju ubila teroristička grupa „Crvene brigade”.

1920. - Rođen je američki filmski glumac Džo Jul, poznat kao Miki Runi, koji je već kao dete bio filmska zvezda. Filmovi: „Avanture Haklberi Fina”, „Bebe u vojsci”, „Mladi Tom Edison”, „Osnujmo orkestar”, „Bebe na Brodveju”, „Ljudska komedija”, „Nacionalna Velvet”, „Reči i muzika”, „Endi Hardi dolazi kući”, „Privatni život Adama i Eve”.

1930. - Rođen je američki pevač i kompozitor afričkog porekla Rej Čarls, koji je, iako slep, postigao blistavu karijeru. Na njegov stil najviše je uticala crnačka gospel muzika i bluz.

1932. - Nedžd, Hedžas i više drugih država koje je pod patronatom Velike Britanije na Arabijskom poluostrvu pripojila dinastija Saudita, ujedinile su se u državu Saudijska Arabija.

1939. - Umro je austrijski lekar jevrejskog porekla Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, lekar za nervne bolesti i profesor nervne patologije na Univerzitetu u Beču. Pred nacistima je 1938. emigrirao u London, gde je umro. Posebno je isticao značaj nesvesne psihe i seksualnog nagona na psihički život ljudi. Dela: „Uvod u psihoanalizu”, „Psihopatologija svakodnevnog života”, „Tumačenje snova”, „Tri rasprave o seksualnoj teoriji”, „Dosetka i njen odnos prema nesvesnom”, „Prilog istoriji psihoanalitičkog pokreta”, „Čovek Mojsije i monoteistička religija”, „Totem i tabu”, „O snu”, „Psihologija masa i analiza ega”, „Ja i ono”, „Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija”, „Mikelanđelov Mojsije”, „Dostojevski i oceubistvo”, „Nelagodnost u kulturi”, „Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu”, „Studije o histeriji” [s Jozefom Brojerom], „Autobiografija”.

1957. - Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska.

1973. - Umro je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, najveći liričar Latinske Amerike, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. Dela: pesničke zbirke „Praznična pesma”, „Suton”, „Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma”, „Pokušaj beskonačnog čoveka”, „Boravak na Zemlji”, „Španija u srcu”, „Treći boravak 1935-1945”, „Opšta pesma”, „Grožđe i vetar”, „Elementarne ode”.

1973. - Na vanrednim izborima treći put je za predsednika Argentine izabran Huan Peron, a za potpredsednika njegova supruga Isabela.

1982. - Novi lider libanskih hrišćana Amin Džemajel izabran je za predsednika Libana, devet dana pošto su islamski teroristi ubili šefa države, njegovog brata Bešira.

1991. - Jermenija je proglasila nezavisnost od SSSR.

1996. - Grčki socijalistički premijer Kostas Simitis, koji je na položaj došao u januaru 1996. umesto teško obolelog Andreasa Papandreua, pobedio je na izborima konzervativnog suparnika i dobio četvorogodišnji mandat da upravlja zemljom.

1997. - Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestanski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali licem u lice s vođama „Šin Fejna”, političkog krila severnoirske rimokatoličke terorističke organizacije Irska republikanska armija.

1999. - Šiptarski teroristi su u njegovoj kući u Prištini ubili fotoreportera Momira Stokuću, jednog od najistaknutijih umetničkih fotografa na Kosovu i Metohiji.

1999. - Jugoslovenska vlada zatražila je od Saveta bezbednosti UN da poništi preobrazaj terorističke „Oslobodilačke vojske Kosova” u Kosovski zaštitni korpus, jer su teroristi time praktično legalizovani.

1999. - Ruski vojni avioni bombardovali su aerodrom u Groznom, na početku kampanje iskorenjivanja islamskih terorista u Čečeniji.

2001. - U Poljskoj su izbore dobili reformisani komunisti.
Слика

Корисников грб
Maestro
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3126
Придружен: 28 Сеп 2004, 03:54
Место: Swiss
Контакт:

Порукаод Maestro » 25 Сеп 2005, 17:32


    25. septembar


1789. - Američki kongres usvojio je Povelju slobode kao 12 amandman na Ustav SAD-a. Ovom poveljom građanima se garantuje sloboda govora, štampe, okupljanja i ispovedanja vere.

1823. - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1897. - Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani "Gluho doba" (s Dušanom Matićem), "Koren vida", "Raspust", "Mrtve javke", "Zasluge", "Poziv na maštanje", "Omame", "I tako dalje omame", "Omame - kraj", poeme "Humor zaspalo", "Nemenikuće - Ćirilo i Metodije", "Mastodonti", zbirke pesama "Krov nad prozorom", "Ako se još jednom setim", "Pesme", "Alge", "Momak i po hoću da budem".

1897. - Rođen je Vilijam Fokner, američki romansijer i pripovedač, uz Virdžiniju Vulf i Džejmsa Džojsa najznamenitiji predstavnik modernog psihološkog romana ili romana toka svesti. Prvi književni uspeh postigao je pripovetkom "Pribežište", "najjezivijom pričom koju sam mogao da smislim", napisanom da bi zaradio novac koji mu bolji radovi nisu donosili. U ciklusu romana prikazao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje "starosedelačke gospoštine" s jedne strane i bezobzirnost "došljaka" sa druge strane ("Sartoris", "Buka i bes", "Avesalome, Avesalome!"). Opsednut problemom zla, Fokner je hroničar propadanja, poročnosti i izopačenosti. Roman "Uljez u prašini" izdvaja se od njegovih ranijih dela izvesnim optimizmom u pogledu shvatanja ljudske prirode. Ostala dela: "Svetilište", "Svetlost u avgustu", "Medved".... Godine 1949. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1906. - Rođen je Dmitrij Šostakovič, jedan od najistaknutijih sovjetskih kompozitora. Dela: opere "Nos", "Ledi Magbet mcenskog okruga", oratorijum "Šume pevaju", 24 preludijuma i fuga za klavir, muzika za filmove ("Mlada garda")...

1939. - Kako je Versajskim mirom slučajno izostavljena Andora, na današnji dan 20 godina kasnije, Andora i Nemačka potpisale su mirovni ugovor, kojim je za njih i formalnopravno prestao Pevi svetski rat.

1981. - Sandra Day O'Connor postala je prva žena sudija u istoriji Vrhovnog suda SAD-a.

1988. - Florens Grifit Džojner, američka atletičarka, postavila je rekord na 100 metara - 10.54 sekundi.

2000. - Pometeni izbornim porazom jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, visoki funkcioneri odlazećeg režima zatražili su od Demokratske opozicije Srbije, čiji je kandidat Vojislav Koštunica nadmoćno dobio izbore dan ranije, da pristane na drugi krug predsedničkih izbora.


Слика ... Volimo se jer su nam slabosti iste...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Сеп 2005, 14:43

Masimo jedan dan, ali jedan k'o nijedan...Idemo dalje :)

27. Septembar


1540. - Papa Pavle III odobrio je bulom osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.

1601. - Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota [protestanata] i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine osnovana je Francuska akademija.

1825. - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz sa prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson.

1862. - Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima i prvi premijer Južnoafričke Unije.

1891. - Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana 'Oblomov', u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam 'oblomovština', sinonim za parazitizam i apatiju.

1901. - Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima u oktobru 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.

1902. - Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne 'Politike', dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

1917. - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti.

1922. - Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu sa Turskom, dve godine nakon što se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.

1939. - Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli grad.

1940. - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio.

1947. - U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija [Informbiro]. Savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu S S S R-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.

1962. - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal] oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana nakon što je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1964. - Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. u Dalasu. Kasnija istraživanja su pokazala da Osvald, koji je ubijen dva dana posle atentata, sigurno nije bio jedini atentator, a možda nije ni učestvovao u atentatu.

1968. - Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1932. zaveo autoritarni režim u Portugalu, povukao se sa mesta premijera nakon moždanog udara.

1970. - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990. - Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige 'Satanski stihovi' britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998, kad su iranske vlasti odustale od 'fatve', smrtne kazne kojom je zaprećeno Ruždiju.

1996. - Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1998. - Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.

2000. - Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno su pozdravili proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji su najavili sledbenici Slobodana Miloševića.

2000. - U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara.

2001. - Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Zug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.

2002. - Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.

2003. - Umro je Donald O'Konor, najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu 'Pevajući na kiši'.
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2555
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 28 Сеп 2005, 17:05

28.septembar

1066. - Normanski vojvoda Vilijam, budući engleski kralj Vilijam I Osvajač, iskrcao se sa svojom vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i započeo osvajanje Engleske.

1803. - Rođen je francuski pisac Prosper Merime, koji se odlikovao uglađenim i sažetim stilom. Njegove novele „Karmen” i „Kolomba” inspirisale su njegovog sunarodnika Žorža Bizea da komponuje opere. Ostala dela: istorijski roman „Hronika vremana Šarla IX”, novele „Mateo Falkone”, „Zauzimanje utvrđenja”, „Tamango”, „Etrurska vaza”, „Lokis”, pozorišne scene „Seljačka buna”.

1841. - Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso, premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920.

1864. - U Londonu je osnovana Prva internacionala, prva međunarodna revolucionarna organizacija radnika, za koju je Statut i Osnivački manifest izradio nemački filozof Karl Marks.

1891. - Umro je američki pisac Herman Melvil, autor romana „Mobi Dik”, oštrouman kritičar sebičnosti i komercijalizacije američkog društva, pri čemu je majstorski koristio simbole i alegoriju. Ostala dela: „Tajpi”, „Omu”, „Bili Bad”.

1895. - Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcine protiv besnila, antraksa i crvenog vetra.

1902. - Umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je i pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke članke, borio se strasno za pravdu i napredak. Dela: romani „Nana”, „Žerminal”, „Slom”, „Trovačica”, „Zver čovek”, „Novac”, „Zemlja” [iz ciklusa od 20 romana pod zajedničkim naslovom „Rugon-Makarovi, prirodna i društvena istorija jedne porodice pod Drugim Carstvom”], „Plodnost”, „Rad”, „Istina” [iz ciklusa „Četiri jevanđelja”], „Tri grada: Lurd, Rim, Pariz”, rasprava „Eksperimentalni roman”.

1914. - Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva, u stilizaciji folklornih motiva uzor generacijama kompozitora. Dela: 15 „Rukoveti”, „Primorski napjevi”, „Kozar”, solo pesma „Lem-Edim”, scenska muzika za „Ivkovu slavu”, crkvena muzika „Opelo”, „Akatist Bogorodici”, „Liturgija”.

1924. - Rođen je italijanski filmski glumac Marčelo Mastrojani, jednako uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski glumac, ljubavnik i tumač uloga u filmovima hermetičnog intelektualizma. Filmovi: „Devojke sa Španskog trga”, „Hronika o siromašnim ljubavnicima”, „Bele noći”, „Sladak život”, „Razvod na italijanski način”, „Noć”, „Porodična hronika”, „Osam i po”, „Privatan život”, „Leo poslednji”, „Miris žene”.

1934. - Rođena je francuska filmska glumica Brižit Bardo, najveći filmski seks simbol, koja je stekla nezapamćenu popularnost otkrivajući ženske čari više nego ijedna glumica ranije. Filmovi: „I Bog stvori ženu”, „Žena i njena igračka”, „U slučaju nesreće”, „Istina”, „Babet ide u rat”, „Privatan život”, „Prezir”, „Odmor ratnika”, „Parižanka”, „Viva Marija”.

1944. - Jedinice Crvene armije prešle su u Drugom svetskom ratu u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

1949. - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći SSSR i Jugoslavije, što su sledile ostale zemlje ´socijalističkog lagera´ - Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra 1949.

1966. - Umro je francuski pisac Andre Breton, koji je u psihoanalizi tražio sredstvo za otkrivanje istine i pokušao da je u prvom i drugom Nadrealističkom manifestu 1924. i 1930. primeni na umetnost, stvorivši teorijsku osnovu nadrealizma. Dela: „Nadrealistička revolucija”, „Nađa”, „Sjaj zemlje”, „Izgubljeni koraci”, „Praskozorje”, „Fatamorgana”, „Nadrealizam i slikarstvo”.

1970. - Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, šef države od 1956, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača pokreta nesvrstanih.

1978. - Umro je papa italijanskog porekla Jovan Pavle I, poglavar Rimokatoličke crkve samo 33 dana, čije su ideje izložene na početku pontifikata veoma uznemirile vatikansku kuriju.

1989. - U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je bezmalo 22 godine vladao Filipinima.

1990. - Skupština Srbije usvojila je Ustav kojim je ukinuto trodržavlje iz Ustava od 1974. i uspostavljena država ravnopravnih građana koja vlast obavlja na čitavoj svojoj teritoriji. Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su autonomiju, ali bez atributa državnosti.

1990. - Umro je italijanski pisac Alberto Moravija, koji je stekao slavu delima o moralnom raslojavanju italijanske buržoazije. Pisao je romane, pozorišne komade, priče, eseje, putopise, filmsku i pozorišnu kritiku. Dela: romani „Ravnodušni ljudi”, „Prezir”, „Rimljanka”, „Dosada”, „Konformist”, „Čočara”, „Ja i on”, „Pažnja”, „Godina 1934”, „Unutrašnji život”, priče „Automat”, „Rimske priče”, „Drugi život”.

1994. - U najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, više od 900 ljudi poginulo je kad je u nevremenu u Baltičkom moru naspram finske obale potonuo feribot ´Estonija´.

1995. - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu sporazum o vraćanju većeg dela Zapadne obale pod palestinsku samoupravu.

2000. - Umro je kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, koji je s prekidima vodio zemlju 16 godina.

2003. - Umro je američki filmski režiser grčkog porekla Elija Kazan, dobitnik nagrade Američke filmske akademije za životno delo, čijih je sedam filmova dobilo 20 Oskara u raznim kategorijama, uključujući dva za režiju. Filmovi: „Džentlmenski sporazum” [Oskar], „Na dokovima Njujorka” [Oskar], „Istočno od raja”, „Sjaj u travi”, „Viva Zapata”, „Bumerang”, „Panika na ulicama”, „Istočno od raja”, „Bejbi Dol”, „Divlja reka”, „Amerika, Amerika”, „Posetioci”, „Tramvaj nazvan želja”.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 30 Сеп 2005, 18:53

30. SEPTEMBAR
1399. - Osnivač engleske dinastije Lankaster Henri Bolingbrok postao je kralj Henri IV, dan nakon što je abdicirao Ričard II, prvi monarh u istoriji Engleske koji je napustio presto.

1846. - Američki zubar Vilijam Morton prvi je upotrebio anesteziju [etar] prilikom vađenja zuba.

1876. - Rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Pesnik modernog senzibiliteta sledio je u savršenstvu forme francuske parnasovce i simboliste. Bio je član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba.

1882. - Rodjen je nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger, koji je 1928. izumeo napravu za otkrivanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka, poznatu kao 'Gajgerov brojač'.

1891. - U egzilu u Briselu izvršio je samoubistvo francuski general Žorž Ernest Bulanže, lider reakcionarnog antiparlamentarnog pokreta 'bulanžista' koji je zapretio da sruši Treću Republiku.

1912. - Srbija i Bugarska su objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je oslobađanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1941. - Počela je prva nemačka ofanziva na Moskvu u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okončana u januaru 1942. porazom Nemaca.

1949. - Okončan je berlinski 'vazdušni most' uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.

1955. - U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je američki glumac Džejms Din, simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. Iako je snimio samo tri filma postao je kultna ličnost mladih tog vremena.

1962. - Beli rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je, na osnovu odluke federalnog suda, crnac Džejms Meredit upisan na Univerzitet Misisipija, koji su do tada pohađali samo belci.

1965. - Pripadnici indonežanskog 'Pokreta 30. septembar' oteli su šest generala i pokušali da izvrše državni udar. Generali su nađeni mrtvi 3. oktobra, a protivudarom na vlast je došao general Suharto. Smatra se da je u represalijama protiv komunista i njihovih simpatizera, koje su usledile, pobijeno oko pola miliona ljudi.

1966. - Bivši britanski protektorat u Africi Becuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik postao je Serece Kama.

1966. - Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli su iz zatvora Špandau u kojem su odslužili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravljen za 600 stanara, ostao je samo jedan - Rudolf Hes.

1970. - Ričard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog američkog predsednika SFRJ.

1980. - U simboličnom podsećanju na biblijska vremena, Izrael je uveo valutu šekel, koja je zamenila funtu.

1985. - Umro je američki seizmolog Čarls Rihter, po kojem je nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988. - U S S S R-u je penzionisano pet visokih funkcionera, među kojima i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andrej Gromiko.

1990. - S S S R je normalizovao diplomatske odnose sa Izraelom, prekinute tokom šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. i uspostavio pune diplomatske odnose sa Južnom Korejom.

1991. - Vojnim udarom u Haitiju oboren je sa vlasti predsednik Žan-Bertran Aristid.

1992. - Pod pokroviteljstvom i u prisustvu kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, predsednici SRJ i Hrvatske Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman potpisali su zajedničku Deklaraciju kojom su se obavezali na prestanak neprijateljstava i rešavanje spornih pitanja pregovorima.

1992. - Moskovska banka distibuirala je vaučere za privatizaciju kao deo vladinih ekonomskih reformi koje bi trebalo da milione Rusa pretvore u kapitaliste.

1993. - U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji razoreno je 36 sela, a poginulo je najmanje 22.000 ljudi.

1999. - Jedan od najvećih nemačkih književnika 20. veka Ginter Gras dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

2000. - Uz punu podršku Demokratskoj opoziciji Srbije i novoizabranom predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici, svetska demokratska javnost je sa zebnjom iščekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji. Rusija je upozorila poraženog Slobodana Miloševića da ne koristi silu radi opstanka na vlasti.

2002. - Petnaest ministara inostranih poslova Evropske unije glasalo je da se državama članicama dozvoli da potpišu individualne ugovore sa SAD, kojima su američki vojnici i oficiri izuzeti od krivičnog gonjenja od strane Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 01 Окт 2005, 12:32

1. OKTOBAR
1207. - Rođen je engleski kralj Henri III, koji je stupio na presto u devetoj godini života, jer mu je u Prvom baronskom ratu poginuo otac Džon, nazvan Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada 1234.

1684. - Umro je francuski pisac Pjer Kornej, tvorac klasične francuske tragedije koju je oslobodio izveštačenosti, dajući likovima snagu dubokog unutrašnjeg proživljavanja.

1754. - Rođen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov, naslednik Katarine Velike, koji je po dolasku na vlast 1796, u strahu od ideja Francuske revolucije, zaveo policijski režim i uveo Rusiju u 'Drugu koaliciju' s Engleskom i Austrijom protiv Francuske.

1795. - Belgija je pripojena Francuskoj.

1800. - Španija je tajnim sporazumom Francuskoj vratila Luizijanu.

1870. - U bici kod Sedana u francusko-pruskom ratu zarobljen je francuski car Napoleon III, a Francuska je tri dana kasnije ponovo postala republika.

1878. - U Nišu je počela da radi gimnazija, u koju je u prvoj školskoj godini upisano 49 učenika.

1892. - Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu.

1904. - Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. S S SR je napustio 1925, a kad se prvi put vratio 1986. održao je trijumfalne koncerte u Moskvi i Lenjingradu.

1914. - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918. - Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca, u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924. - Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su s predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar ustanovljen je kao dan RTV Srbije.

1924. - Rođen je američki državnik Džejms Erl 'Džimi' Karter, predsednik SAD od 1977. do 1981.

1928. - U S S SR-u je proglašena prva petoljetka radi povećanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje.

1936. - Španski fašisti proglasili su svog vođu Fransiska Franka šefom države.

1938. - Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete posle Minhenskog sporazuma Nemačke s Velikom Britanijom i Francuskom.

1943. - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946. - Međunarodni vojni sud u Nirnbergu je posle desetomesečnog procesa osudio na smrt vešanjem 12 nemačkih glavešina zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, trojicu na doživotnu robiju, a četvoricu na zatvorske kazne od 10 do 20 godina.

1949. - U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina pod vođstvom Mao Cedunga.

1957. - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.

1958. - Televizija Beograd počela je da emituje redovni program.

1960. - Proglašena je nezavisnost najmnogoljudnije afričke zemlje Nigerije, koja je od kraja 19. veka bila britanska kolonija.

1965. - Indonežanska armija pod vođstvom generala Suharta, štićenika SAD, koji je ubrzo prigrabio svu vlast, skršila je pokušaj državnog udara, posle čega je usledio nemilosrdan obračun s Komunističkom partijom Indonezije, optuženom za pokušaj udara, čijih je oko 700.000 članova i pristalica likvidirano.

1979. - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982. - Vođa desničarske Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988. - Mihail Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta ŠSR umesto Andreja Gromika, penzionisanog dan ranije.

1988. - Umro je srpski glumac Pavle Vuisić, 'vulkan glume, života i snage', kako ga je opisao Orson Vels. Već u prvom filmu 'Čudotvorni mač' Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne serije 'Šešir gospodina Vujića'. Filmovi: 'Ko to tamo peva', 'Sjećaš li se Doli Bel?', 'Maratonci trče počasni krug', 'Hajka', 'Kampo Mamula', 'Dim', 'Mačak pod šlemom', 'Parče plavog neba', 'Žedj', 'Horoskop', 'Inspektor', 'Sam', 'Pogon B', 'Kad čuješ zvona', 'Događaj', 'Konjuh planinom'.

1989. - Danska je kao prva zemlja dozvolila brak homoseksualaca.

1990. - Srpsko nacionalno veće proglasilo je u Srbu autonomiju Srba u Hrvatskoj na osnovu referenduma na kojem se od 567.317 građana za autonomiju izjasnilo 567.127.

1995. - Velika Britanija je napustila imperijalne mere za dužinu i težinu uspostavljene 1812. Kilometar, metar, santimetar, litar, kilogram i gram zamenili su milju, jard, fit, inč, galon, pintu, libru, funtu i uncu.

1997. - Izrael je oslobodio vođu palestinskih islamskih terorista i osnivača terorističke organizacije 'Hamas' šeika Ahmeda Jasina i na osnovu sporazuma s Jordanom deportovao ga u jordansku prestonicu Aman.

1999. - Indonezija je sazvala prvi demokratski izabran parlament od 1955.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Окт 2005, 00:48

2. OKTOBAR

1187. - Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.

1452. - Rođen je engleski kralj Ričard III , koji je vladao od 1483. do

1485, kad je poginuo u bici kod Bosvorta u borbi s trupama Henrija VII, osnivača dinastije Tjudor . Ričardovom pogibijom okončan je 'Rat dveju ruža' - nazvan tako jer je dinastija Lankastra, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, imala u grbu crvenu, a dinastija Jorka [York] belu ružu.

1608. - Holandski optičar Hans Liperšej prikazao je u Hagu prvi upotrebljiv teleskop.

1810. - Oko 30.000 Turaka krenulo je u Prvom srpskom ustanku iz Bosne da uguši ustanak, koristeći proređenost srpske vojske na Drini, čija se glavnina borila kod Varvarina, Deligrada i Sokobanje. Turci su 12 dana topovima tukli Loznicu, ali je nisu osvojili, a kad je s vojskom stigao vođa ustanka Karađorđe potukao ih je i proterao iz Srbije.

1836. - Engleski prirodnjak Čarls Darvin uplovio je na brodu 'Bigl' u englesku luku Falmut posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, koja su odlučujuće doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji, odnosno o promenljivosti vrsta.

1847. - Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg , u Prvom svetskom ratu načelnik štaba nemačke Vrhovne komande, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Istog dana kad je umro, vođa nacista kancelar Adolf Hitler pruzeo je apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle nemačkog poraza u Prvom svetskom ratu.

1851. - Rođen je francuski maršal Ferdinan Foš , koji je u Prvom svetskom ratu komandovao ključnim bitkama protiv Nemaca na Zapadnom frontu. U njegovom komandnom vagonu u Kompijenju kod Pariza Nemačka je 11. novembra 1918. potpisala kapitulaciju, čime je završen rat.

1852. - Rođen je škotski hemičar Vilijam Remzi , dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904, koji je otkrio gasove helijum, argon, kripton, radon, neon i ksenon. Dokazao je da se helijum stvara prilikom radioaktivnog raspadanja radijuma.

1869. - Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi nazvan Mahatma , predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Završio je prava u Engleskoj 1891, od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Doktrina gandizma, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija na čelu borbe za nezavisnost, manifestovala se u pasivnom otporu. Sam je asketski živeo i često je štrajkovao glađu, što se pokazalo kao oružje pred kojim je britanska uprava bila nemoćna. Stekao je ogroman ugled ne samo u Indiji, a pola godine posle sticanja nezavisnosti Indije, u Nju Delhiju ga je u januaru 1948. ubio jedan fanatik iz sekte 'Hindu Mahasabha' koja se protivila politici stišavanja antagonizama između Hindusa i muslimana.

1870. - Papske države plebiscitom su odlučile da se ujedine sa Italijom, a prestonica je postao Rim umesto Firence.

1904. - Rođen je engleski pisac Grejem Grin , suptilan analitičar psihe, čije su teme bile bezuspešno traganje za spasenjem i ljubavlju, strah, sažaljenje i nasilje. Dela: romani 'Brajtonska stena', 'Moć i slava', 'Suština stvari', 'Kraj ljubavi', 'Gubave Duše', 'Komedijaši', 'Monsinjor Kihot', 'Doktor Fišer iz Ženeve', 'Ministarstvo straha', 'Treći čovek', memoari 'Neka vrsta života', 'Načini bekstva', drame, eseji, putopisi.

1904. - Rođen je indijski državnik Lal Bahadur Šastri , premijer Indije od 1964. do iznenadne smrti u januaru 1966. tokom posete ŠSR-u.

1924. - Društvo naroda usvojilo je Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.

1935. - Italija je napala Abisiniju [Etiopija], pokorila je koristeći najmodernije oružje i zabranjene bojne otrove i držala pod okupacijom do 1941.

1944. - Nemci su ugušili ustanak u Varšavi koji je u Drugom svetskom ratu podigla Otadžbinska armija lojalna emigrantskoj vladi u Londonu, a pridružili su mu se i varšavski odredi prosovjetske Narodne armije. Kad je ustanak počeo 1. avgusta 1944, Crvena armija i Prva poljska armija, formirana u ŠSR-u, ulazile su u varšavsko predgrađe Pragu, ali nisu prešle reku Vislu. Više od 200.000 civila i 25.000 ustanika poginulo je tokom borbi, a Nemci su potom evakuisali preživele Varšavljane i većinu umorili u koncentracionim logorima.

1949. - Umro je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu. Muzičke studije završio je u Oksfordu. Zapisao je veliki broj narodnih pesama, kojima se inspirisao. Napisao je 'Spomenicu Stevanu Mokranjcu' i etnomuzikološke studije 'Muzičke karakteristike našeg juga', 'Muzičko delo našeg sela', 'Narodne melodije u istočnoj Srbiji'. Dela: ciklusi horova 'Žalne pesme', 'Pesme zemlje Raške', 'Pesme zemlje Skenderbegove', solo pesme, obrade narodnih pesama.

1958. - Francuska zapadnoafrička kolonija Gvineja stekla je nezavisnost.

1973. - Umro je finski trkač Pavo Nurmi [Paavo], koji je na dugim stazama osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde je obarao 29 puta.

1974. - Umro je srpski pisac i političar Marko Vujačić, koji je između dva svetska rata na listi Zemljoradničke stranke biran za senatora i poslanika. Narodnooslobodilačkoj borbi priključio se 1941. i bio je potpredsednik AVNOJ-a, potom potpredsednik Prezidijuma Savezne skupštine do 1953. Dela: 'Znameniti crnogorski i hercegovački junaci' [pet knjiga], 'Vojvoda Mirko Petrović'.

1990. - Prekinut je saobraćaj putničkih vozova iz Beograda Zagreba ka Splitu, Šibeniku i Zadru i između Bihaća i Splita, jer su prugu blokirali Srbi u Kninskoj krajini da bi sprečili ulazak policije Hrvatske u Knin i sukobe širih razmera.

1990. - Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 ljudi kad je oteti kineski avion udario u dva aviona koja su stajala na aerodromskoj pisti.

1996. - Bivši bugarski premijer Andrej Lukanov usmrćen je vatrenim oružjem ispred svoje kuće u Sofiji.

1998. - Žan Pol Akajesu bivši major armije Ruande optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen je u Hagu na tri doživotne robije.

2000. - Vozači kamiona i taksija širom Srbije otpočeli su blokadu puteva i mostova, zahtevajući da jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević prizna izborni poraz i odstupi s vlasti.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Окт 2005, 07:09

3. OKTOBAR

1226. - Umro je italijanski fratar Frančesko Asiški, osnivač rimokatoličkog franjevačkog reda. Poreklom iz imućne trgovačke porodice, od 1205. odlučio da živi u siromaštvu i stekao je mnoge sledbenike koji su prihvatili zavet odricanja.

1796. - Predvodjeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima do nogu potukli Turke, a u bici je poginuo i skadarski paša Mahmut Bušatlija, koji je s 23.000 vojnika pokušao da pokori Crnu Goru.

1824. - Skupština Meksika usvojila je Ustav prema kojem je ta država postala nezavisna.

1835. - Rodjen je francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orguljaš i muzički pisac Šarl Kamij Sen Sans, romantičar tipično francuskog duha, racionalne muzičke ugladjene forme. Dela: opera 'Samson i Dalila', tri simfonije, poema 'Ples smrti', četiri simfonijske pesme, pet klavirskih koncerata, tri koncerta za violinu, dva koncerta za violočelo, kompozicija za kamerni sastav 'Karneval životinja', klavirski trio, dva gudačka kvarteta, svita za violončelo, oratorijum 'Potop', balet 'Brbljivica'.

1866. - Rat Austrije i Italije je posle sedam sedmica okončan Bečkim ugovorom, kojim je Italiji pripala provincija Veneto i grad Venecija.

1888. - Rodjen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935, koji je razotkrio ponovno naoružavanje Nemačke pre Drugog svetskog rata. Prvi put je uhapšen 1931. i opet 1933. po dolasku nacista na vlast. Držao se izuzetno hrabro u koncentracionim logorima, a 1938. umro je od posledica mučenja.

1895. - Rodjen je ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin, koji je melodičnim i slikovitim stihovima poetizovao boemiju i skitnju i slutio oluje nad Rusijom i sopstveni udes skitnice i samoubice u 30. godini života. Konflikt epohe i pesnikove lirske duše najviše je izražen u dramatičnim ciklusima 'Kafanska Moskva' i 'Povratak u zavičaj' i nizu pesama nastalih 1924. i 1925. koji su pripremili pesnikov tragičan kraj, samoubistvo u decembru 1925. Snažno je uticao na generacije pesnika, ne samo ruskih. Ostala dela: zbrike pesama 'Zadušnice', 'Ispovest mangupa', 'Triptih', 'Stihovi skandalista', 'Sovjetska Rusija', 'Persijski motivi', pripovetka 'Urvina', poema 'Ana Snjegina', dramska poema 'Pugačov'.

1897. - Rodjen je francuski pisac Luj Aragon, najpre dadaista, potom jedan od prvih nadrealista, ali se posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunističkoj partiji Francuske pristupio je 1927, učestvovao je u gradjanskom ratu u Španiji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu. Dela: zbirke pesama 'Vatra radosti', 'Ura Ural', 'Elzine oči', 'Oči sećanja', 'Elza', 'Jad', 'Večni pokret', romani 'Seljak iz Pariza', 'Bazelska zvona', 'Gospodske četvrti', 'Orelijen', 'Sveta nedelja', 'Komunisti', 'Blanša ili zaborav', eseji 'Komunistički čovek', 'Sovjetska književnost', 'Za socijalistički realizam', 'Rasprava o stilu', 'O Stendalu'.

1906. - Radio konferencija u Berlinu prihvatila je SOS kao medjunarodni signal za pomoć.

1929. - Naziv Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenjen je u Kraljevina Jugoslavija.

1932. - Irak je stekao nezavisnost i postao član Društva naroda posle okončanja britanskog mandata.

1952. - Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.

1954. - Devet zapadnih zemalja odlučilo je da Zapadnu Nemačku primi u NATO i još čvršće je uključi u hladnoratovsko nadmetanje Zapada sa Istokom.

1968.
- Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren je u vojnom udaru levičarske Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado.

1977. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta. Bio je direktor drame i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta i urednik više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela: 'Kritike', 'Lica i maske', 'Matoš - Dis - Ujević', 'Pozorišne kritike', 'Srpski realisti', 'Ogledi i kritike', 'U vihoru', 'Branislav Nušić', 'Portreti', 'Senke i snovi', 'Knjiga života', 'Kuća smrti', 'Hronika jednog doba'.

1981. - Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk gladju protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo 10 štrajkača.

1990. - Ujedinjene su dve nemačke države nastale posle sloma Trećeg rajha u Drugom svetskom ratu i prestala je da postoji Nemačka Demokratska Republika.

1991. - Predsedništvo SFRJ prešlo je na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je gradjanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predvidjeni Ustavom. Predstavnici secesionističkih republika Hrvatske i Slovenije već su se isključili iz rada Predsedništva.

1995. - Predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen je prilikom eksplozije automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač je poginuo.

1997. - Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.

2000. - Tajvanski premijer Tang Fei saopštio je da podnosi ostavku, samo četiri i po meseca pošto je preuzeo vlast.

2002. - Turski sud formalno je ukinuo smrtnu presudu izrečenu vodji kurdskih pobunjenika Abdulahu Odžalanu, uhvaćenom 1999. i ubrzo osudjenom na najtežu kaznu.

2004. - Umrla je američka filmska glumica Dženet Li. Snimila je više od 60 filmova, igrajući sa slavnim imenima poput Džejmsa Stjuarta, Džona Vejna, Frenka Sinatre i Pola Njumena. Medjutim, pravu slavu joj je doneo film Alfreda Hičkoka 'Psiho' iz 1960. Za tu ulogu je dobila Zlatni globus i bila nominovamna za Oskara. Čuvena scena filma u kojoj se Dženet Li tušira ušla je u sve kinematrografske antologije.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Окт 2005, 15:20

4. OKTOBAR

1209. Nemački kralj Oto IV krunisan je za rimsko-nemačkog cara. Tokom tri naredne godine napao je Toskanu, Siciliju i južnu Italiju, zbog čega ga je papa Inokentije III ekskomunicirao.

1582. Četvrti oktobar označen je kao poslednji dan Julijanskog kalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugalu. Gregorijanski kalendar stupio je na snagu narednog dana sa datumom 15. oktobar, a ubrzo su ga prihvatile gotovo sve katoličke države. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je taj kalendar za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije 19, odnosno 31. januara 1919.

1853. Turska je, uz podršku Velike Britanije i Francuske, objavila rat Rusiji, nakon što je Rusija odbila da se povuče iz podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije koje je okupirala da bi, kako je obrazložila, zaštitila pravoslavne podanike na teritoriji Otomanskog carstva.

1918.Boris III postao je car Bugarske, nakon što je njegov otac Ferdinand I abdicirao. Godine 1923. zaveo je diktaturu u zemlji, a u Drugom svetskom ratu bio je saveznik nacističke Nemačke.

1957. S S S R je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, 'Sputnjik 1', nakon čega je počelo sovjetsko-američko nadmetanje u osvajanju svemira.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio je tenkove da bi zauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici, nakon što je 21. septembra raspušten parlament. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.

2000.Ustavni sud SR Jugoslavije poništio je predsedničke izbore održane 24. septembra na kojima je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio kandidata levice i dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Na poziv Demokratske opozicije Srbije da se 5. oktobra okupe u protestu isped Savezne skupštine, građani iz cele Srbije krenuli su prema Beogradu probijajući policijske blokade na putevima.

2001.Ruski avion Tupoljev-154 koji je iz Izraela leteo za Moskvu pao je u Crno more pogođen raketom koju je greškom ispalila ukrajinska vojska na vojnoj vežbi. Poginulo je 78 putnika i članova posade.
Последње учитавање од Mustra дана 08 Окт 2005, 00:11, учитано 2 пута укупно.
Слика

Корисников грб
Maestro
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3126
Придружен: 28 Сеп 2004, 03:54
Место: Swiss
Контакт:

Порукаод Maestro » 05 Окт 2005, 07:10


    5. oktobar

1762. - U Beču je prvi put izvedena opera "Orfej i Euridika".

1908. - Bugarska je objavila nezavisnost od Turske, a Ferdinand Koburg je uzeo titulu cara.

1921. - Sadašnji ustav Lihenštajna stupio je na snagu.

1940. - U Beogradu je rođena poznata glumica Milena Dravić. Na film je dospela slučajno, tako što ju je na naslovnoj strani neke ilustrovane revije još kao srednjoškolku zapazio reditelj F. Cap i dao joj ulogu u filmu "Vrata ostaju otvorena" (1959). Kako se nametnula svojim šarmom i spontanošću, ubrzo su se ređale njene uloge u filmovima: "Diližansa snova" (1960), "Zajednički stan" (1960), "Uzavreli grad" (1961), "Leto je krivo za sve" (1961). Motivisana uspehom koji je do tada postigla, upisuje Akademiju za film, pozorište, radio i televiziju. Za ulogu u "Prekobrojnoj" (1962) osvaja Zlatnu arenu na Festivalu u Puli. Od tada sarađuje sa preko trideset reditelja svih generacija i neprekidno igra uglavnom glavne uloge u više od pedeset filmova najrazličitijih žanrova. Postala je jedan od glumačkih postulata srpske kinematografije. Svoju drugu Zlatnu arenu dobila je za ulogu u filmu "Biciklisti" (1970). Dobitnica je i pet Srebrnih arena, a za ulogu u filmu "Posebni tretman" (1980) nagrađena je nagradom za epizodnu ulogu na Festivalu u Kanu. Od brojnih drugih filmskih nagrada i priznanja ističe se titula Prve dame jugoslovenskog filma koja joj je dodeljena na Filmskim susretima u Nišu još 1970. godine. Iako je u nizu filmova igrala dramske uloge, njene najizrazitije glumačke vrednosti su, prema njenom vlastitom uverenju, "karakterne uloge sa elementima komedije", koje su do punog izražaja došle u seriji zabavnih televizijskih emisija - "Obraz uz obraz". Uspešno je igrala i u velikom broju televizijskih serija i drama, a okušala se i u pozorištu. Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Beograda 1970. godine.

1962. - Bitlsi su objavili svoj prvi album - "Love Me Do".

1974. - Amerikanac Dejvid Kunst završio je prvo putovanje oko sveta pešice; za taj poduhvat bilo mu je potrebno četiri godine i 21 par obuće. On je krenuo iz svog rodnog grada Waseca u Minesoti 20. juna 1970 godine. Svoje razloge za ovaj neobični put objasnio je rečima: "Zasitio sam se svog posla, ljudi koji ne žele da razmišljaju i svoje žene." Tokom ovog dugog puta, pridobio je i spoznore koji su mu pomogli da sakupi novac za UNICEF.

1989. - Dalaj Lama je dobio Nobelovu nagradu za mir povodom svog nenasilnog zalaganja za okončanje kineske vlasti nad Tibetom.


2000. - Demokratska opozicija Srbije pozvala je građane da se okupe ispred Savezne skupštine, kako bi se suprotstavili velikoj izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Slobodana Miloševića. Pristalice DOS-a su počele sa okupljanjem još u ranim jutarnjim satima, dolazeći organizovano iz više pravaca Srbije. Oko 15 časova, građani okupljeni ispred Skupštine pokušali su da uđu u nju, u čemu su i uspeli, jer se policija povukla, a već oko 18 časova pripadnici policijske stanice u ulici Majke Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima. I oko zgrade RTS-a vodila se borba: policija je, pokušavajući da rastera masu, bacila suzavac, ali je bager prokrčio put do ulaza. Program RTS-a je prekinuo sa emitovanjem redovnog programa oko 17 sati, dok su sve druge stanice polako, jedna za drugom, počele da emituju stvarnu sliku sa beogradskih ulica. Novoizabrani predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, obratio se predveče građanima sa terase Skupštine grada, a potom i preko RTS-a. Stotine hiljada građana je u toku noći bilo na ulicama Beograda i slavilo pobedu. Strepeći od moguće intervencije VJ i drugih bezbedonosnih formacija bivšeg režima, oni su dočekali prvo jutro bez diktatora.
Слика ... Volimo se jer su nam slabosti iste...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Окт 2005, 20:57

7. OKTOBAR

1571.-Španska i mletačka mornarica potukle su kod Lepanta, u jugozapadnoj Grčkoj, tursku flotu. U najvećoj pomorskoj bici posle bitke kod Akcijuma 31. p.n.e. poginulo je oko 25.000 turskih vojnika i potopljeno 80 turskih brodova. To je bila i poslednja velika bitka sa brodovima na vesla.

1813.- Padom Beograda u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804.

1849.- Umro je američki pisac Edgar Alan Po. Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskih romana.

1885.- Rodjen je danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. za istraživanja strukture atoma, jedan od osnivača atomske fizike.

1949.- Na području sovjetske okupacione zone proglašena je Nemačka Demokratska Republika [Istočna Nemačka] sa predsednikom Vilhelmom Pikom i premijerom Otom Grotevolom. Dve nemačke države ponovo su se ujedinile 3. oktobra 1990.

1992.- Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o formiranju međunarodne komisije eksperata za ispitivanje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i izrazio zabrinutost zbog informacija o masovnom ubijanju i sprovođenju etničkog čisćenja.

2000.- U Beogradu je konstituisana Skupština SR Jugoslavije, a Vojislav Koštunica je položio predsedničku zakletvu. U narednim danima novi predsednik primio je mnogobrojne državnike, a Jugoslavija je, nakon desetogodišnje izolacije, otvorila proces pomirenja sa svetom.

2003.- Holivudski glumac, austrijskog porekla, Arnold Švarceneger izabran je za guvernera Kalifornije.
Последње учитавање од Mustra дана 08 Окт 2005, 00:12, учитано 1 пут укупно.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 08 Окт 2005, 00:07

8. OKTOBAR

1354.- Ubijen je italijanski humanista Nikolo Gabrini, poznat kao Kola di Rijenci, vođa rimskih republikanaca.

1856.- Velika Britanija povela je drugi 'Opijumski rat' protiv Kine, u kojem joj se pridružila Francuska. Kad su 1857. Britanci i Francuzi zauzeli Kanton, Kina je kapitulirala.

1864.-Rođen je srpski pisac cincarskog porekla Alkibijad Nuša, poznat kao Branislav Nušić, najveći srpski komediograf, član Srpske kraljevske akademije, koji je briljantno naslikao srpsku provinciju pod dinastijom Obrenovića i Beograd s početka 20. veka i između dva svetska rata. Dela: komedije 'Sumnjivo lice', 'Gospođa ministarka', 'Narodni poslanik', 'Protekcija', 'Ožalošćena porodica', 'Pokojnik', 'Put oko sveta', 'Dr', 'Svet', 'Ujež', 'Mister dolar', pripovetke i romani 'Pripovetke jednog kaplara', 'Ramazanske večeri', 'Opštinsko dete', 'Ben-Akiba', 'Autobiografija', tragedije 'Knez Ivo od Semberije', 'Hadži-Loja', 'Nahod', drame 'Tako
je moralo biti', 'Jesenja kiša', 'Pučina', 'Iza božjih leđa'.

1915. - Komandant Drugog bataljona Desetog puka, srpski major Dragutin Gavrilović je izdao zapovest braniocima Beograda - Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i Mađara: 'Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja... Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu'! U jurišu su izginuli gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen.

1953. - Velika Britanija i SAD su bez konsultovanja Jugoslavije povukle snage, predale civilnu upravu u zoni 'A' slobodne teritorije Trst u celini Italiji i tako izazvale jednogodišnju krizu. Italija je koncentrisala trupe na granici, na šta je Jugoslavija odgovorila istom merom.

1992.- Umro je nemački državnik Vili Brant, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kad je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun.

2001. - Avion skandinavske kompanije SAS udario je u hangar na milanskom aerodromu 'Linate' posle sudara u gustoj magli s malim privatnim avionom, što nije preživeo niko od 110 ljudi u letilici. Poginulo je i četvoro ljudi u privatnom avionu i četvorica aerodromskih radnika.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 09 Окт 2005, 16:49

9. OKTOBAR

1701 - U Nju Havenu, u američkoj državi Konektikat osnovan je Univerzitet Jel, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.

1789 - U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.

1806 - Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.

1831 - U atentatu je ubijen predsednik Grčke, Joanis Kapodistrijas , jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.

1835 - Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva [1871]. Njegov bogati opus obuhvata sve vrste mužičkih dela od kojih je najpoznatija opera 'Samson i Dalila'.

1854 - Rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike [1901] na Kolumbija univerzitetu. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi ['Pupinovi kalemovi'] [1890], omogućio je telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu 'Od iseljenika do pronalazača' dobio je 1924. Pulicerovu nagradu.

1892 - Rođen je Ivo Andrić, čije je delo donelo međunarodni ugled i priznanje jugoslovenskoj književnosti. Prvi je i do sada jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost [1961] ['Ex ponto', 'Znakovi' 'Na Drini ćuprija', 'Travnička hronika', 'Gospođica', 'Prokleta avlija'].

1915 - Nemačke i austrougarske trupe su u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.

1934 - U Marseju je ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat u kojem je poginuo i francuski ministar inostranih poslova Žan Luj Bartu , organizovali su lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga je Vlada Černozemski.

1944 - Počela je Treća moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Čerčil i lider ŠSR Staljin razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uređenju Evrope posle Drugog svetskog rata.

1962 - Uganda je stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963 - Više od 2.000 ljudi je poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana 'Vajont' kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.

1967 - U Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto 'Če' Gevara , simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi [1961-65], postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobljen, a potom ubijen.

1975 - Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1983 - U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno je 18 vladinih funkcionera Južne Koreje, među kojima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk [Lee]. Juznokorejske vlasti su za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.

1992 - U pokušaju da spreči dalje razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru ove bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama [UNPROFOR] naloženo je da nadgledaju kako se zabrana poštuje.

1993 - U sukobima Muslimana i Hrvata u Mostaru [Bosna i Hecegovina] srušen je Stari most, simbol grada, sagrađen u 16. veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod zaštitom UNESKO-a.

1997 - Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan 'Paulina' pogodio meksičko letovalište Akapulko.

1998 - Ariel Šaron [Sharon] postao je ministar spoljnih poslova Izraela zadužen za mirovne pregovore s Palestincima.

2001 - Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili su Nobelovu nagradu za fiziku. Oni su otkrili novo stanje materije, ultra-hladni gas [Boze-Ajnštajnova kondenzacija - BEC], čija primena otvara nove mogućnosti za razvoj precizne elektronike.

2002 - Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan je TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug, Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa.

2002 - Umro je jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih reditelja na ovim prostorima u domenu istorijske dokumentarne drame, koji se oprobao i u svim ostalim televizijskim žanrovima.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30163
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 10 Окт 2005, 11:03

10. OKTOBAR

1864.
U Londonu je osnovana Prva internacionala, prva međunarodna revolucionarna organizacija radnika, za koju je Statut i Osnivački manifest izradio nemački filozof Karl Marks.
1895.
Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcine protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i da se hrana može konzervisati sprečavanjem razmnožavanja bakterija, zahvaljujući čemu je razvijen postupak nazvan 'pasterizacija'. Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju i organizovao 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan njegovim imenom.
1902.
Umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je i pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke članke, borio se strasno za pravdu i napredak.
1914.
Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovodja Beogradskog pevačkog društva, u stilizaciji folklornih motiva uzor generacijama kompozitora.
1924.
Rođen je italijanski filmski glumac Marčelo Mastrojani, jednako uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski glumac, ljubavnik i tumač uloga u filmovima hermetičnog intelektualizma.
1934.
Rođena je francuska filmska glumica Brižit Bardo, najveći filmski seks simbol, koja je stekla nezapamćenu popularnost otkrivajući ženske čari više nego ijedna glumica ranije. Karijeru je prekinula relativno rano - mnogi smatraju mudro, jer bi joj u poznijim godinama skroman glumački kvalitet bio nepouzdan oslonac.
1949.
Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći S S SR i Jugoslavije, što su sledile ostale zemlje 'socijalističkog lagera' - Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra 1949.
1966.
Umro je francuski pisac Andre Breton, koji je u psihoanalizi tražio sredstvo za otkrivanje istine i pokušao da je u prvom i drugom Nadrealističkom manifestu 1924. i 1930. primeni na umetnost, stvorivši teorijsku osnovu nadrealizma.
1970.
Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, šef države od 1956, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača pokreta nesvrstanih.
1978.
Umro je papa italijanskog porekla Jovan Pavle I, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana, čije su ideje izložene na početku ponfiikata veoma uznemirile vatikansku kuriju. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima.
1990.
Skupština Srbije usvojila je Ustav kojim je ukinuto trodržavlje iz Ustava od 1974. i uspostavljena država ravnopravnih građana koja vlast obavlja na čitavoj svojoj teritoriji. Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su autonomiju, ali bez atributa državnosti.
1990.
Umro je italijanski pisac Alberto Moravija, koji je stekao slavu delima o moralnom raslojavanju italijanske buržoazije. Pisao je romane, pozorišne komade, priče, eseje, putopise, filmsku i pozorišnu kritiku.
1994.
U najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, više od 900 ljudi poginulo je kad je u nevremenu u Baltičkom moru naspram finske obale potonuo feribot 'Estonija'.
1995.
Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu sporazum o vraćanju većeg dela Zapadne obale pod palestinsku samoupravu.
2003.
Umro je američki filmski režiser grčkog porekla Elija Kazan, dobitnik nagrade Američke filmske akademije za životno delo, čijih je sedam filmova dobilo 20 Oskara u raznim kategorijama, uključujući dva za režiju.
Слика