Dogodilo se na današnji dan

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Mustra » 15 Мар 2017, 14:21

na današnji dan, 15. mart

1. Rođen Branko Radičević
Слика
Na današnji 1824.godine rođen je srpski pisac Branko Radičević, najznačajniji pesnik srpskog romantizma. Oduševljen pristalica Karadžićeve jezičke reforme, pesničkim slobodama označio prodor u novu epohu srpske poezije. Umro u Beču 1853, a njegovi posmrtni ostaci 1883. preneti na Stražilovo kod Sremskih Karlovaca.

2. Beograd dobio prvu "telefonsku stanicu"
Слика
Beograd je 1883. godine dobio prvu "telefonsku stanicu", sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor vodili ministar odbrane i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji 1882. dobio Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

3. Preminuo Moša Pijade
Слика
Čuveni srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, predsednik Skupštine Jugoslavije preminuo je 1957. godine. Član Komunističke partije od 1920, imao značajnu ulogu u Narodnooslobodilačkom ratu od 1941. do 1945, a u posleratnoj Jugoslaviji bio u najužem partijskom i državnom rukovodstvu. U novembru 1943. u Jajcu organizovao Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije, Tanjug. Umro u Parizu na povratku iz Velike Britanije, gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju.

4. Abdicirao poslednji ruski car
Слика
Na današnji dan 1917. godine pod pritiskom revolucionara abdicirao poslednji ruski car Nikolaj II, čime je posle tri veka okončana vladavina dinastije Romanov. Car potom s porodicom interniran u Carsko Selo, pa u Tobolsk. Tokom Oktobarske revolucije carska porodica premeštena u Jekaterinburg i ubijena u julu 1918.

5. Kolumbo se vratio u Španiju
Слика
Godine 1493. Kristofor Kolumbo vratio se u Španiju nakon prvog novosvetskog putovanja. On je doveo sedam Indijanaca Aruak sa ostrva Hispanjola u Španiju. To su bili prvi stanovnici Novog sveta koji su kročili na Stari kontinent.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Mustra » 16 Мар 2017, 13:40

na današnji dan, 16. mart

PREMINULA ANA FRANK

Слика

Na današnji dan 1945. godine preminula je Ana Frank, jedna od najpoznatijih žrtava holokausta. Rođena je 1929. godine u Nemačkoj, ali je veći deo života provela u Amsterdamu. Postala je poznata posle smrti, zahvaljujući dnevniku u kome je opisala svoj život tokom skrivanja za vreme nacističke okupacije. Nakon dvogodišnjeg skrivanja na osnovu dojave, skrovište je otkriveno i Ana je sa porodicom odvedena u logor, gde je sedam meseci kasnije preminula od tifusa.

ROĐEN SLAVNI REDITELJ BERNARDO BERTOLUČI

Слика

Na današnji dan 1941. godine rođen je italijanski filmski reditelj i scenarista Bernardo Bertoluči. Tvorac je kultnih ostvarenja "Konformista", "Dvadeseti vek", "Mali Buda", ali najveći uspeh stekao je kontroverznim filmom "Poslednji tango u Parizu", koji je zbog eksplicitnih scena bio zabranjen u njegovoj rodnoj Italiji.

MASAKR U MI LAJU U VIJETNAMU

Слика

Na današnji dan 1968. godine, tokom Vijetnamskog rata američki vojnici masakrirali su najmanje 347 civila (na spomeniku žrtvama masakra ispisano je 504 imena) u selu Mi Laj. Nenaoružane žrtve su bile starosti od jedne do 82 godine. Ovaj događaj je doveo do omasovljenja antiratnog pokreta koji je zahtevao hitno povlačenje vojske iz Vijetnama.

JOSIP BROZ TITO U PRVOJ POSETI UJEDINJENOM KRALJEVSTVU

Слика

Na današnji dan 1953. godine Josip Broz Tito doputovao je u Ujedinjeno Kraljevstvo, što je bila prva poseta šefa jugoslovenske države jednoj zapadnoj zemlji posle Drugog svetskog rata. Broz je svoju mirnodopsku i nesvrstanu politiku sprovodio u čestim kontaktima sa mnogim državnicima, koje je primao u goste ili ih je sam posećivao. Te posete su se popularno zvale "putevi mira".

PREMINUO DANILO BATA STOJKOVIĆ

Слика

Na današnji dan 2002.godine preminuo je legendarni srpski filmski i pozorišni glumac Danilo Bata Stojković. Stojković je iza sebe ostavio neprevaziđene uloge koje publika i dalje pamti. Bio je agent uhoda Luka Laban u "Profesionalcu", nervozni Laki u "Maratoncima", paranoični Ilija Čvorović u filmu "Balkanski špijun". Pored mnogih kultnih citata, navešćemo jedan koji opisuje njegov život i delo: "Mene, ako se sete na Dan bezbednosti, sete se, ako se ne sete, nikom ništa, to je bila moja dužnost, da radim".
Слика

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Viktorija Vi » 02 Дец 2018, 14:58

2. децембар

На данашњи дан 2. децембар 1914. аустроугарска војска је у Првом светском рату окупирала Београд, али је убрзо била принуђена да га напусти после великог пораза које су јој српске трупе нанеле у Колубарској бици.

1805. - Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила руску и аустријску војску у бици код Аустерлица
1823. — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио Монроову доктрину, којим је проглашена изолационистичка политика САД.
1852. — Проглашено Друго царство с царем Наполеоном III Бонапартом.
1942. — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
1950. — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла је у састав Етиопије као аутономна област.
1971. — Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ум ел Кајвејна и Фуџајре основана је федерација Уједињених Арапских Емирата.
1982. — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Viktorija Vi » 30 Јан 2019, 21:27

30. јануар

Након што је на Берлинском конгресу Србија 1878. године постала међународно призната, независна и суверена држава били су створени предуслови за успостављање дипломатских односа са другим земљама.

На данашњи дан, пре тачно 140 година, Народна скупштина Кнежевине Србије усвојила је Закон о дипломатским заступништвима и о конзулатима српским у иностранству.

Био је то 30. јануар 1879. године.

У првом члану овог закона наведено је да дипломатска заступништва Србије постоје у Бечу, Букурешту и Цариграду, а да се поред њих успостављају у Атини, Берлину, Лондону, Паризу, Петрограду, Риму, Цетињу и у Бугарској.

Тиме су успостављени дипломатски односи Србије са Грчком, Немачком, Великом Британијом, Француском, Русијом, Италијом, Црном Гором и Бугарском.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Viktorija Vi » 15 Феб 2019, 11:59

Дан државности Србије

Дан државности Србије је државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Од 2011, у част обележавања Дана државности Србије, симбол града Брисела облачи се шумадијску националну ношњу. Манекен Пис, иначе, има 917 различитих костима, а увек га облачи само једна особа – званична гардероберка.

Бронзана статуа из 18. века висока је 60 цм, а настала је по легенди о дечаку који је спасао Брисел тако што је урином угасио фитиљ који је требало да дигне у ваздух зидине града.

15. фебруар 1804. почео Први српски устанак и почела борба за ослобођење од Турака.

15. фебруар 1835. Скупштина у Крагујевцу донела је Сретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи) и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције.

Први српски устанак

Први српски устанак је, у својој основи, био побуна против тираније, али је прерастао у револуцију с националним, верским и социјалним захтевима – ослобађање народа од турске окупационе власти и феудалних обавеза, ослобађање цркве од притисака исламизације и формирање независне државе окренуте повратку у круг европских народа.

Устанку је претходио сукоб власти и турског двора, Порте и јањичара који је тињао током целог 18. века. У жељи да придобије бунтовне становнике пограничне провинције, познате као Београдски пашалук, Порта је, на челу са султаном Селимом Трећим, низом аката (1793–1797) гарантовала извесне олакшице.

Већ 1798. године српска народна војска и малобројне трупе Порте сузбиле су упад јањичара у Србију. Београдски паша хаџи Мустафа гарантовао је поштовање српских права до 1801. године, када су га јањичари свргли и преузели власт.

Уследио је период незапамћених свирепих злочина јањичарских власти према локалном становништву, а упоредо су почеле припреме за устанак против јањичара у два центра – у Ваљевској нахији с кнезом Алексом Ненадовићем и Шумадији с Карађорђем, на челу.

Јањичари су, сазнавши за припреме, у догађајима познатом као сеча кнезова, брутално побили многе виђене Србе, међу њима и Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина и хаџи Рувима.

Карађорђе је успео да измакне турској потери и да окупи своје присталице, тако да је, на Сретење, паљењем турских ханова код Орашца симболично започео устанак, а следеће године је спречавањем царских трупа да уђу у Србију и званично прекинута веза са Портом и проглашена независност.

Процес ослобађања и обнављања државности био је сложен и дуготрајан, а окончан је 1878. године када је на Берлинском конгресу Кнежевина Србија призната за независну самосталну државу.

Први српски устав

Први српски устав, познатији као Сретењски, донет је у Крагујевцу 1835. године, а подељен је на 11 глава и 142 члана и њиме је Србија дефинисана као независна кнежевина, подељена у округе, срезове и општине.

Сретењски устав је разрадио Државни секретар Димитрије Давидовић (лекар,политичар и новинар – у почетку је радио као лични лекар кнеза Милоша) који се посебно истакао у раду на доношењу Хатишерифа у Цариграду.

Овим уставом су кнежева (Милошева) права ограничена и делимично пренета на државни савет. Сретењски устав био је, за оно време и тадашње прилике, веома напредан, са наговештајем демократске владавине. Под притиском Турске, Аустрије и Русије које нису имале устав, и које су биле против сретењског устава , кнез Милош је радо ставио ван снаге Сретењски устав, после непуна два месеца његове примене.

Три године после тога уведен је Турски устав (1838).

Тим највишим правним актом земље, првим у историји Србије, било је све регулисано, од државних симбола, преко места и улоге Државног савета до значаја Скупштине и самог кнеза у новом устројству земље.

Због историјског значаја за српски народ и државу, 15. фебруар је 10. јула 2001. године изабран за Дан државности Србије.

Извор: http://www.magacinportal.com/2019/02/%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%b4%d1%80%d0%b6%d0%b0%d0%b2%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b5%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%81-%d0%be%d0%b1/?fbclid=IwAR2moMveX5nO6TihsqIixKWdMWCB_bbzImkpJrzDCrmTKjwKg-GNjXK7FP8

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Viktorija Vi » 16 Феб 2019, 22:55

Данас је субота, 16. фебруар 2019. године. На данашњи дан:

1808 - Француска је почела инвазију Шпаније и покорила је за месец дана. Цар Наполеон И одвео је у Француску краља Карлоса ИВ и његовог сина Фернанда ВИИ, а на престо је поставио брата Жозефа Бонапарту који је окупираном Шпанијом владао до 1813.

1826 - У Пешти је основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Бозитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића. Највећи прилог приликом оснивања даровао је Књаз Милош. То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба уопште а посебно у тада Хабзбуршкој српској Војводини, убрзо је прерасло у најважнију културну инститицију српског народа уопште - уз много касније основану Српску краљевску академију. ‚‚Летопис Матице српске“, најстарији је српски часопис који је успео да се одржи до наших дана. Почео је да излази на самом крају 1824. (за годину 1825. ‚‚перва частица“) и тада је био једини српски часопис, пошто су они покренути раније били краткотрајни. Први уредник био је Георгије Магарашевић. Управо из круга људи који су водили тадашњи ‚‚Сербски летопис“ израсла је Матица српска, а по узору на њу настаће касније и све друге словенске матице. Највећи добротвор Матице у њеној историји био је гроф Сава Текелија, затим Књаз Милош па гроф Јован Нако. Матица је 1864. пресељена у Нови Сад, где се налази и сада.

1873 - Рођен је српски писац Радоје Домановић, сатиричар. Оштро је приказивао властодршце које је сматрао корумпираним и бруталним, али и лажно родољубље и сервилно грађанство. Након завршетка Велике школе у Београду ради као наставник у Врању, Пироту, Лесковцу. Отпуштан је из службе као противник Обреновића. Од 1905. до смрти, предводи одељење коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист ‚‚Страдија“. Осим опоре сатире писао је и готово идиличне приповетке из сеоског живота. Дела: сатиричне приповетке ‚‚Страдија“, ‚‚Вођа“, ‚‚Данга“, ‚‚Мртво море“, ‚‚Краљевић Марко по други пут међу Србима“.

1873 - У Шпанији је проглашена република након што је краљ Амадео ИИ абдицирао због превирањања у земљи, несређене привредне ситуације и јачања републиканског покрета. Пошто су републиканци разједињени већ 1874. војска је вратила на власт бурбонску династију, с краљем Алфонсом XИИ.

1877 - Рођена је српска књижевница Исидора Секулић, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске краљевске академије. Када је 1958. умрла један књижевни критичар је оценио да је умро ‚‚литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра“. Завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Немачкој. Била је наставница и управница девојачке школе у Панчеву, затим професор гимназије у Београду. Са великим успехом бавила се и превођењењем. Дела: путопис ‚‚Писма из Норвешке“, роман ‚‚Ђакон Богородичине цркве“, приповетке ‚‚Хроника паланачког гробља“, ‚‚Сапутници“, ‚‚Госпа Нола“, есеји ‚‚Аналитички тренуци и теме“, ‚‚Записи о моме народу“, ‚‚Мир и немир“, ‚‚Његошу - књига дубоке оданости“, ‚‚Говор и језик културна смотра народа“.

1933 - Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале су одбрамбени савез Мала Антанта, настао из страха од хабзбуршке рестаурације. Тада је оформљен Стални Савет састављен од министара иностраних послова земаља чланица. Немачка окупација Чехословачке у марту 1939. практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко време животарио, али је сломом Југославије у Другом светском рату, после напада Немачке априла 1941. дефинитивно престао да постоји.

1936 - На парламентарним изборима у Шпанији победила је листа Народног фронта, после чега је владу социјалиста, комуниста и представника синдиката саставио Мануел Асања и она је одмах издала декрет о амнестији политичких затвореника и прописала аграрну реформу, али је започела и прогон некомуниста. Ројалисти су под руководством генерала Франциска Франка, у јулу 1936. отпочели оружану побуну, што је изазвало грађански рат у којем су 1939. поражене снаге владе Народног фронта, највише захваљујући обилној војној помоћи коју су Франку пружиле нацистичка Немачка и фашистичка Италија.

1937 - Патентиран је најлон. Тај изум плод је рада хемичара Воласа Хјума Каротерса и његовог истраживачког тима из компаније ‚‚Дупонт“ у САД.

1959 - Вођа герилаца Фидел Кастро - чије су снаге 1. јануара 1959. збациле диктатора Фулхенсија Батисту постао је председник владе Кубе.

1961 - У Љубљани одржан први југословенски избор за Песму Евровизије, победила Љиљана Петровић с песмом ‚‚Неке давне звезде“.

2003 - Умро је српски писац Александар Тишма, члан Српске академије наука и уметности и Академије уметности у Берлину. Његова дела превођена су на двадесетак језика, а и сам се бавио превођењем са мађарског и немачког. Дела: збирке песама ‚‚Насељени свет“, ‚‚Крчма“, књиге приповедака ‚‚Кривице“, ‚‚Насиље“, ‚‚Повратак миру“, ‚‚Школа безбожништва“, романи ‚‚За плавом девојком“, ‚‚Књига о Бламу“, ‚‚Употреба човека“, ‚‚Вере и завере“, збирка путописа ‚‚Другде“.

2003 - Промовисана Википедија на српском језику.

2005 - Ступио је на снагу Споразум из Кјота, којим су земље потписнице прихватиле до сада најстрожа ограничења везана за заштиту животне средине.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Dogodilo se na današnji dan

Порукаод Viktorija Vi » 17 Феб 2019, 21:52

1600 - Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције.

1800 — Представнички дом САД је изабрао Томаса Џеферсона за председника и Арона Бера за потпредседника САД, чиме је решен нерешен број гласова на изборима 1800.

1863 — Група грађана Женеве је основала Међународни комитет за помоћ рањенима, што ће касније постати познато као Међународни комитет црвеног крста.

1864 — Јужњачка подморница „Ханли“ је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила северњачки брод „Хустаник“, што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.

1979 — Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам.

2006 — Велики одрон земљишта у филипинској покрајини Јужни Лејте је усмртио више од 1000 особа.

2008 — Скупштина Косова и Метохије је усвојила декларацију о независности и тиме једнострано прогласила отцепљење од Србије.