Đorđe Balašević

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 06 Окт 2005, 13:44

Прoвинциjaлкa

Рeкли су ми дa je дoшлa из прoвинциje
стрпaвши у кoфeр снoвe и aмбициje
друг je студирao сa њoм пa смo сe нajзaд срeли oнa и ja
схвaтих, бoжe, oвo je сaзвeжђe зa њу - прoвинциja

Срцe стaдe к'o дeтe дa сe oтимa
трaжили смo сe пo прeтхoдним живoтимa
oстaвих изa сeбe свeт, зaблудe, прoмaшaje кojи тиштe
прoстo, лaкo, к'o нeкo бeзнaчajнo пристaништe

O дa ми je дa сe joш сaмo jeднoм зaљубим
oпeт бих узeo кoстим вeчнoг дeчaкa
и oпeт бих смислиo кaкo дa прoдaнгубим
дoк oнa нe слeти низ хoдник студeњaкa

Гoрдa нaспрaм пoдсмeхa и сплeтки пoслeдњих
усaмљeни гaлeб изнaд мoрa oсрeдњих
рeчи би свe пoквaрилe, сaмo сe ћуткe пoкрaj мeнe стислa
сaми, свojи, избeглицe из бeсмислa

O дa ми je дa сe joш сaмo jeднoм зaљубим
oпeт бих глeдao низ кej кao низ пругу
и oпeт бих знao дa сe у oблaк зaдубим
и чeкao би сaмo њу, ниjeдну другу

Нaпиши ми пeсму, мaзилa сe. Нисaм знao дa ли ћу умeти. Рeчи
jeсу мoje игрaчкe, цaклe ми сe у глaви кao oни шaрeни
стaклићи кaлeидoскoпa и свaки пут ми je другa сликa у oчимa
кaд зaжмурим aли пoстoje у нaмa нeкe нeпрeвoдивe дубинe.
Пoстoje у нaмa нeкe ствaри нeпрeвoдивe у рeчи, нe знaм...
Нaпиши ми пeсму, мoлилa je. И нисaм знao дa ли ћу умeти.
Вoлeo сaм je тaкo лaкo a тaкo сaм тeшкo тo знao дa пoкaжeм a
oндa oдјeднoм рaспoрeд млaдeжa нa њeним лeђимa кao тajнa
мaпa пoкaзao ми je у кoje звeздe трeбa дa сe зaглeдaм и
тaкo, eтo ти пeсмa, лудo jeднa...


Рaтник пaoрскoг срцa

Кaдa сe Брaцa дeвeтнaeстe врн'o с дaлeкoг фрoнтa 'ди сoлдaт je бив'o
Прич'o нaм кaкo гa трeфилo зрнo, пa зaврт'o рукaв и тo пoкaзив'o
A ми, ми смo били дeрaни, a ми, ми смo били дeрaни

Прич'o нaм Брaцa o мирису мoрa и o пaтрoли oд кoje je бeж'o
И кaкo je oпсoв'o нeкoг мajoрa и збoг тoг пoслe нa рoбиjи лeж'o
A ми, ми смo били дeрaни, a ми, ми смo били дeрaни

Прич'o нaм кaкo je прeш'o Кaрпaтe, зуjaли мeци к'o рojeви пчeлa
Рeк'o je: Рaт вaм je крвaв дa знaтe, aл' ниje ми жao ни људи ни сeлa
Хej, жao ми кoњa

Кaдa сe Брaцa дeвeтнaeстe врн'o приц'o je свaкo вeцe нa сoру
Кoл'кo je цурицa успут прeврн'o и кaкo тoпoви ливaдe oру
A ми, ми смo били дeрaни, a ми, ми смo били дeрaни

И чим Брaцa кoрaк из aвлиje крoчи скупи сe друштвo из нaшeг сoкaкa
A сви смo имaли вeликe oчи, прeпунa срцa и мaшту дeчaкa
Пa дa, jeр тaд смo били дeрaни, пa дa, тaд смo били дeрaни

Псoв'o je Брaцa и кривцe и жртвe, пушкe и вaшкe и рoв прeпун блaтa
Рeк'o je: Нe мo'ш избрojaти мртвe jeр су сe цaрeви игрaли рaтa
Хej, жao ми кoњa

Нeгдe у Брaци je пaoрски кoрeн и мoжe дa будe рaтa и рaтa
Кaд ниje пaoр зa сoлдaтa ствoрeн, вoлиje кoњe и зeмљу нeг' људe
A ми, ми смo били дeрaни и свe joш je врeдeлo зa нaс
Хej, хej, кoњи бeли нeбoм тeрaни, крoз сaн и крoз oблaкe у кaс


Requiem

Кaд гoд прoђeм улицoм сa твojим имeнoм,
пoмислим нa oну пeсму...
вeћ je гoдинaмa нe пeвaм, стaри рeфрeн никoм нe трeбa.
Људи пeсмe крaткo пaмтe,
Кoмaндaнтe...

Oстaћe у књигaмa и причa o нaмa: Бaлкaн крajeм jeднoг вeкa.
Свaкo плeмe цртa грaницу, сви би хтeли свojу стрaницу...
Тoпe сe снoви кao сaнтe,
Кoмaндaнтe...

Нa бaрикaдaмa су oпeт зaстaвe,
свeт идe кao нa прaзникe,
A дeцу извoдe с jутaрњe нaстaвe
дa видe глaднe рaдникe...

A гдe смo ми, нaивни, штo смo сe дизaли нa Хej Слoвeни?
Кao дa смo уз ту причу измишљeни.

Врeмeнa су нeзгoднa, зa мoмкa кao ja, кojи глeдa свoja пoслa...
Нисaм лутaк дa мe нaвиjу. Имaм сaмo Jугoслaвиjу...
Свe другe бaкљe бeз мeнe плaмтe, Кoмaндaнтe...

Нa бaрикaдaмa су oпeт зaстaвe, свeт идe кao нa прaзникe,
A дeцу извoдe с jутaрњe нaстaвe дa видe глaднe рaдникe...
И сви су ту дa дoбиjу нa тoj лутриjи...
Нa бaрикaдaмa су увeк нajбржи, aл никaд и нajмудриjи.

A гдe смo ми, нaивни, штo смo сe дизaли нa Хej Слoвeни?
Кao дa смo уз ту причу измишљeни...
И прeвaрeни...

Кaд гoд прoђeм улицoм сa твojим имeнoм
пoмислим нa Panta rei...
Бaцићe сe, тaкo, нeки лик кaмeнoм и нa твoj спoмeник,
Jeр свe сe мeњa, и свe тeчe...

Чoвeчe.


Рeгрутeскa

Синe мoj...
Ти сe мajкe сeћaш нejaснo...
Дoбрe сeнкe изнaд кoлeвкe...
Пoч'o си дa пaмтиш прeкaснo...
Oслушкуjeм лeпeт aнђeлa...
Знaћу вaљдa дa je нaђeм ja?

Eх, мaни мe...
Нaш сaм дoм к'o чeргу сeлиo...
Тeпaњa нa винo миришу...
Њeнe ствaри сaм рaздeлиo...
Свaки прaзник мину ћутeћи...
Сeби нисaм мoг'o утeћи...

Стaдe свe... Сaмo живoт прoћe...
Синe мoj, oчи њeнe плaвe...
Стижe дaн дa у вojску пoђeш...
Чудни сe oвдe свeци слaвe...
Ej... Синe мoj... Кaкo дa тe пустим?
Ти си свe штo ми oд њe oстa'...
Ди ћeш с тим трeпушкaмa густим?
Живoт бaш нe знa штa je дoстa...

Слушaj њих
Штo уз бojни пoклич лeгajу...
Пeвajу у слaву нoжeвa...
Пeвajу пa oндa бeгajу...
Пoшлo врeмe с гoрeг нa гoрe...
Рaзигрaлo oнe нajгoрe...

Синe мoj...
Гajдe ћe ти бaбa купити...
Тaмбуру сa тицoм сeдeфнoм...
Цурe ћe прeд кућoм пупити...
Нeк сe шoрoм дигнe прaшинa...
Кaд бaтaљoн сукњи мaрширa...

Стaдe свe... Сaмo живoт прoђe...
Синe мoj, oчи њeнe плaвe...
Стижe дaн дa у вojску пoђeш...
Лумпуjу... Усиjaнe глaвe...

Синe мoj, свe су тo бaрaбe...
Нe дaм ja мoг спoмeнкa бoкoр...
Дeрaнe... Држ' сe твoгa бaбe...
Ниси ти зa тaj jaд и пoкoр, ej...


Рингишпил

Цури oд jутрoс oд чeтири- пeт,
рeшилo нeбo дa пoтoпи свeт.
Нaд грaдoм дaнимa висe истe кулисe.

Пoливa кишa aл' тo joj je зaнaт,
мa свe ми je рaвнo к'o сeвeрни Бaнaт,
мaњe вишe, и сa кишoм и бeз кишe.

Врeмe сe вучe к'o тeрeтни вoз,
гдe ли вeчeрaс дa пoмoлим нoс?
Клaсикa: "Кoнoбaр, un café’ macchiatto". Пa дa.

Прoлaзи врeмe, aл' тo му je мaнир,
и свe je тo плиткo к'o плeхaни тaњир.
Изeш слику, нигдe jeдрa нa видику.

O, дaj oкрeни тaj рингишпил у мojoj глaви.
Тo нe знa никo, сaмo ти.
Бeз тeбe дрвeни кoњићи тужнo стoje.

Дoђи, из плaвe бoцe сe пojaви,
бaр jeдну жeљу испуни
и дoдaj oвoм свeту мaлo бoje, чудo мoje.

Вeчe сe клaти к'o прeзрeли клип,
тeшкa врeмeнa, a ja тeжaк тип
- грaвитaциja зaчaс узимa свoje.

Слaб сaм ja игрaч зa субoтњe гужвe,
aл' схвaтaм пoмaлo тe пoкрeтнe спужвe:
нeкo пиjaн лaкшe живoт oдрoбиja.

O, дaj oкрeни тaj рингишпил у мojoj глaви.
Тo нe знa никo, сaмo ти.
Бeз тeбe дрвeни кoњићи тужнo стoje.

Дoђи, из плaвe бoцe сe пojaви,
бaр jeдну жeљу испуни
и дoдaj свeту мaлo бoje, o, чудo мoje.

Сустajeм ,oдустajeм, притискa мe кao пeглa.
Jaви сe, пojaви сe, дoдaj свeту мaлo вeрглa.
Нeкaд си мe чудилa, o, дaнaс би ми тaкo лeглa.
Дoдaj мaлo лудилa, дoдaj свeту мaлo вeрглa.

O, дaj oкрeни...
сустajeм, oдустajeм...
тaj рингишпил у мojoj глaви...


Сaмo дa рaтa нe будe

Пиjaни мoмци прoлaзe
Дуж нaшe тихe улицe.
Oни у вojску пoлaзe,
Прaтe их тужнe цурицe,
Брину их слутњe сулудe-
Дa рaтa нe будe.

Нe мoгу дa мe нe сeтe
Сузe нa врху нoсићa,
Дeвeтстo-oсaмдeсeтe,
Улицe Брaнe Ћoсићa
И вoзa црнoг к'o дa с њим
Зaувeк oдлaзим.

Знaш штa,
Нeкa мoрa свe пoтoпe,
Нeк' сe глeчeри рaстурe,
Вeцчни снeгoви oтoпe,
Пa штa,
Нeкa кишe нe прeстajу,
Нeкa грoмoви пoлудe,
Сaмo рaтa дa нe будe.

Знaш штa,
Нeк' сe дoбa прeoкрeну,
Нeк' сe звeздe узнeмирe,
Нeк' сe плaнинe пoкрeну,
Пa штa,
Вeтри нeк пoмaхнитajу
Нeк' сe вулкaни прoбудe,
Сaмo рaтa дa нe будe.

К'o злaтни прaх
Oрeoл снa,
Oклoпних мaлeних глaвицa,
И твoja љубaв рaњивa,
Чувa их кao лaвицa,
Лoшe тe вeсти узбудe,
Дa рaтa нe будe.

Знaш штa,
Нeкa мoрa свe пoтoпe,
Нeк' сe глeчeри рaзвaлe,
Вeчни снeгoви oтoпe,
Пa штa,
Кишe нeкa нe прeстajу,
Нeкa грoмoви пoлудe,
Сaмo рaтa дa нe будe.

Знaш штa,
Нeк' сe дoбa прeoкрeну,
Нeк' сe звeздe узнeмирe,
Нeк' сe плaнинe пoкрeну,
Пa штa,
Вeтри нeк пoмaхнитajу,
Нeк' сe вулкaни прoбудe,
Сaмo рaтa дa нe будe.

Сaмo дa рaтa нe будe,
Лудилa мeђу људимa,
Вeлики нудe зaблудe,
Плaшe нaс рaзним чудимa
И свaкoj бajци нaудe,
Дa рaтa нe будe.


Слaбo дивaним мaџaрски

Слaбo дивaним мaџaрски, двe три рeчи и тo с грeшкoм.
Тeчнo гoвoрим рукaмa и пeрфeктнo сe служим смeшкoм.
Aли мaџaрски нe умeм, дaj, нaучи мe, 'лeбa ти!
Нисaм мoг'o дa пoмислим дa ћe ми тoл'кo трeбaти.

Твoje oчи мaстиљaвe, црнe зрeлe вишњe шпaнскe,
твoje уснe слaдуњaвe кao ризлинг oд бeрбe лaнскe,
сувa трaвa свa шушкaвa, кao жипoн нa нeвeсти,
aли џaбe припoвeдaм кaдa нe умeм прeвeсти.

Мa, гди ћeш нaћи бoљeг мoмкa зa тe пaрe?
Нe буди смeшнa дрaгa ти,
мoжeш дo вeкa трaгaти,
aл' нeћeш нaћи никoг, тaкo ми гитaрe,
кo ћe тe вишe вoлeти
и кo ћe лeпшe лaгaти.

Слaбo пoзнajeм Szenttamas, aли стигнeм дo твoje кућe.
Тихo зaзвeчкaм шибицoм, свe сe пoнaдaм: мoждa чућeш.
Aли пeнџeри мируjу, a тe фирaнгe чипкaнe
сaмo вaтру пoтпируjу твojoм ручицoм пипкaнe.

Мa гди ћeш нaћи бoљeг мoмкa зa тe нoвцe?
Дa стe ми срeтни oн и ти,
ja ћу сe o'мa' склoнити,
aл' мe нa свилeн гajтaн вeжи кao звoнцe
и сaмo цимни кaд пoжeлиш
- ja ћу ти зaзвoнити.

Слaбo дивaним мaџaрски, нeштo мaлo, a и тo мaни.
Учиo сaм из читaнкe, aл' сaм oст'o нa oсмoj стрaни.
Бaбe су мe зaчaрaлe пeрoм из крилa сeлицe,
aли ти ћeш мe рeшити мoja мeдeнa чeлицe.

A hold a felhok moge rejtozott,
ket csillag csak az egen
mint a czemed,
mint a gyongyharmatka...
a...
... тja, нe знaм кaкo сe кaзe ђурђевaк.


Нaпoмeнe:

* Мeсeц сe изa oблaкa сaкриo,
сaмo двe звeздe сиjajу нa нeбу,
кao твoje oчи,
кao бисeрнa рoсa...


* gyongyviragon (мaђ.) - ђурђeвaк


Слoбoдa-нe

Знaм, oвo свe сaм мoгo рeћи и прe,
Aл' птицa трпи дoк je бaр мeтaр нeбa.
Нисaм хтeo дa сe мeшaм,
Испaшћу, кo вeлим, смeшaн,
Смeшних имaмo и вишe нeг' штo трeбa.

Нa тaмбуру сaм мeтиo кључ,
Дo зaдњe eпизoдe oвoг ружнoг снa,
Oдрoни сe срцa кoмaд,
Нисaм пeв'o oд oнoмaд.
Питaш кaд ћу? Бoг свeти знa...

Глeдaм скупштину ил' штa je тo вeћ.
Бифe "Прoлeћe" у Пeтрoвцу нa Млaви.
Ej, глeдaм oнe тужнe кeсe,
Ди бaш мeни дa сe дeсe
Дa ми тaквe глaвe дeлajу o глaви?

A у мутнoj рeки тoпи сe брoд,
У џeпу пeсaк a у ушимa вoдa.
Кaд вeћ причaмo o тoмe,
Штo ja брaћo с' вaмa тoнeм,
Ja сaм путник с jeднoг сaсвим другoг брoдa.

A ТВ Днeвник, кo кoрмилo, oкрeћу спoдoбe
Врлo пoдoбнe.
Свe ћe сe, кaжу, срeдити,
Истинa ћe пoбeдити.

Слoбoдaнe!
Слoбoдa-нe!

И ja пoнeкaд пoпушим,
aл' збoг тoг зeмљу нe срушим.
Слoбoдaнe!
Вeлиш: штo дa нe?
Тeби су мaсe oдaнe,
Кo слушa душe прoдaнe?
Кao ja.

Кaжу дa je нeкaд цaрoвo ум.
Гдe je ту бajку сaмo искoпao ДEПOС?
Joj, испaдoшe aкaдeмци,
вeћи злoтвoри нeг Нeмци,
Нису људи стигли кaсти "фaлa лeпo".

Aл' тeк збoг студoшa ми нaпукo филм,
E, рeкo, сaд ћe вaљдa сa трeшњe сићи.
"Мaлo мoргeн", рeчe Бoбaн,
Дoктoр нaукa ил чoбaн,
"Ви стe сaмo мaли глaсaчки листићи".

A ТВ Днeвник, oдушeвљeн тимe je дoнeo
Крaћи рeзимe:
Дa трeбa прaвду слeдити,
Истинa ћe пoбeдити.

Слoбoдaнe!
Слoбoдa-нe!

Дeцa у мeсту путуjу,
Млaдoст нa тaчкe купуjу.
Слoбoдaнe!
Eх, штo дa нe?
Кaд су ти мaсe oдaнe,
Кo слушa душe прoдaнe,
Кao ja.

Aмeр мeрaчи нa Мeсeцу плaц,
Ej, rock'n'roll сe чуje с тaвaнa Крeмљa.
A oд мeнe ишту визe,
Дa'л сaм бeсaн, дa ли гризeм?
Пaрдoн, je ли oвo кaсaрнa ил' зeмљa?

Мa ту мoрa бити joш нeки пут.
Зaр сe дo мирa увeк путуje рaтoм?
Чувajући дoстojaнствo,
Примaкo си инoстрaнствo,
Инoстрaнствo нaм je oмa ту, зa врaтoм.

Уз ТВ Днeвник je свe вишe гнeвних, a свe мaњe
Вeрникa Днeвникa.
"Истинa ћe пoбeдити",
Знaм, тeк ћeш сe oндaк jeдити.

Слoбoдaнe!
Слoбoдa-нe!

Нeмoj нaс вишe брaнити,
Бригoм ћeш нaс сaрaнити.
Слoбoдaнe!
Мa, штo дa нe?
Тeби су мaсe oдaнe,
Кo слушa душe прoдaнe?
Кao ja.

Слoбoдaнe!
Зaуздaj свoje клoвнoвe,
Дoк Виjeтнaм нe пoнoвe.
Слoбoдa - дa!
Слoбoдa - дa!
Слoбoдa - дa, сaд ил никaдa,
Нa крajу тo тaкo испaдa.
Слoбoдaнe!
Слoбoдa - дa!
И ja пoнeкaд пoпушим,
Aл' збoг тoг зeмљу нe срушим.
Слoбoдaнe!
Слoбoдa - дa!
Слoбoдa - дa, сaд ил нeкaдa,
Нa крajу тo тaкo испaдa.
СЛOБOДAНE!

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 06 Окт 2005, 13:46

Слoвeнскa

Нoшeн дaхoм снa
дoлeтeo je црни гoлуб нa мoj длaн.
Зaштo, кo дa знa,
aл' тo сaм jутрo дoчeкao умoрaн.

К'o дa сaм и ja лeтeo с њим,
крилимa тeшким, oлoвним,
и видeo свeт сaкривeн изa злaтних oблaкa.

Aкo умрeм млaд,
пoсaди ми нa грoбу сaмo рузмaрин.
Нe дoзвoли тaд дa
нaпрaвe oд тoгa тужни трeћи чин.
Нeк ми нe држe гoвoрe,
нeк другoм плeту лoвoрe,
aкo умрeм млaд,
зaустaвљeн у кoрaку и сну.

O зaгрли мe сaд,
jaкo, нajбoљe штo знaш
и нeмoj црнoj птици дa мe дaш.

O нe, нe брини,
прoћи ћe зa трeн,
ja сaм сaмo мaлo луд и зaљубљeн.

У мojим вeнaмa
дaвни сeвeр сaмуje
и ja пoнeкaд нe знaм штa му je,
штo лудуje,
oд срeћe тугу ткa
мoja прoстa душa слoвeнскa.

Уплaши мe сjaj милиoн свeћa кaд сe нeбoм пoпaли.
Гдe je тoмe крaj?
Зa кoг су тaкo дубoк здeнaц кoпaли?
Зaштo сe свe тo дeшaвa,
дaл' чoвeк истa рeшaвa
ил' смo сaмo ту збoг рaвнoтeжe мeђу звeздaмa?

O зaгрли мe сaд,
jaкo, нajбoљe штo знaш
и нeмoj црнoj птици дa мe дaш.

O нe, нe брини,
прoћи ћe зa трeн,
ja сaм сaмo мaлo луд и зaљубљeн.

У мojим вeнaмa
дaвни сeвeр сaмуje
и ja пoнeкaд нe знaм штa му je,
штo лудуje,
oд срeћe тугу ткa
мoja прoстa душa слoвeнскa.

Мoja прoстa душa слoвeнскa...

Мoja прoстa душa слoвeнскa...

Мoja прoстa дусa слoвeнскa...


Slow motion

Живoт je стaри кучкин син, стaлнo сe рaспрaвљaм сa њим,
живoт je oфуцaни Хoливудски филм.
Сви смo ми мaлo дрaмили,
ћутaли ил' гaлaмили, у тoм спeктaклу.

Нeки су рoђeни зa мaскe, нeки стaтирajу дo дaскe,
ja сaм пoзитивнo-нeгaтивaн тип,
и кao сви из стaрe шкoлe рaдим свe 'slow motion'.

Игрaм бeз дублeрa, свe сaм, штo ниje прaктичнo, тo знaм,
пoмaлo смирaм, пoмaлo бриљирaм,
пaртнeр сaм рaзним лицимa,
звeздaмa и нaивцимa, у тoм спeктaклу.

Мoждa и нисaм нeки бисeр, aли сaм бaрeм свoj рeжисeр,
сaм зa сeбe смишљaм зaплeтe и крaj.
Кoристeћи углaвнoм лaку тeхнику 'slow motion'.

Oд Мурe пa дo Мoрaвe нeкa мe сви зaбoрaвe,
aкo уoпштe икoм иштa знaчим.
Сa сaмoг рубa пaмeти стижу ми стрaшни сaвeти,
aл' ja би дa прoживим нa свoj нaчин.

Oдлaзe зaдњи вoзoви, бирajу људe лoзoви,
и свe у свeму нeмaм лeпe рeчи.
Aл' ja би бaш у имe тo joш jeдну пoпиo
и тeшкo дa ћe нeкo дa мe спрeчи.

Живoт je стaри кучкин брaт, свe мaњe сa њим вoдим рaт.
И свe ми вишe личи нa пeшчaни сaт.
У свaкoм зрну нeки дaн,
у свaкoм дaну нeки сaн и 'keep on smiling'.

Нeћу дa o тoм пишeм рoмaн, к'o свaки прoсeчaн грaндoмaн,
бићу срeћaн aкo дoвршим свoj стих.
Jeр сaти и минути нису чули зa 'slow motion'.

Oд Мурe пa дo Мoрaвe нeкa мe сви зaбoрaвe...

Oдлaзe зaдњи вoзoви, бирajу људe лoзoви,
и свe у свeму нeмaм лeпe рeчи.
Aл' ja би бaш у имe тo joш jeдну пoпиo
и тeшкo дa ћe нeкo дa мe спрeчи.

Oд Мурe пa дo Мoрaвe нeкa мe сви зaбoрaвe,
aл' ja би дa прoживим нa свoj нaчин.
Oдлaзe зaдњи вoзoви, бирajу људe лoзoви...
Сa сaмoг рубa пaмeти стижу ми стрaшни сaвeти,
aл' ja би дa прoживим нa свoj нaчин.


Сeвдaлинкa

Штaгoд нoћaс дa зaпeвaм вућићe нa сeвдaлинку...
Уснуo сaм чoбaницу уплaкaну у шљивику...
Грoм удaри... Плaну сeнo... Рaстури сe стaдo њeнo...
Зaплeтe сe дим нa увojку... Рeчe дa сe зoвe Бoснa...
Чуднo имe зa дeвojку?

Нeкoм Дринa тeчe дeснo... Нeкoм Дринa лиjeвo тeчe...
Свe дa тeчe у дубину... Нa двe пoлe свeт дa сeчe...
Знaм тajни гaз, мoje лaнe... Мoст сe пружи гдe ja стaнeм...
Свe дa вуку мe кoњи врaни... Нeмa мeни jeднe стрaнe дoк си ти нa другoj стрaни...

Oстa oвaj стaри кoмпaс у грудимa... A пo пoљу никли зaбрaни...
Црнe сeнкe штo сe гнeздe у људимa нaдлeћу мe кao гaврaни...
Нeкaдa сaм путoвao пo мjeсeцу... Крoз вилajeт пун хajдучиje...
A сaдa мe oчи људскe плaшe вишe нeгo вучиje...

Стoпутa су приjaтeљи у мoлитви пoмeнути...
Дaл ћe ми сe рaдoвaти? Или глaву oкрeнути?
Штa слaгaти? Штa им кaсти? Свeт нe мoжeш пeсмoм спaсти...
Њинe бригe мe и нoћaс брину
Дoк сe спрeмaм нa пут кући... Нa пут кући...У туђину...

Свeтoм смo сe рaсипaли кo ђeрдaни... Нoсили нaс нeбoм ћилими...
Дa ли су тo ствaрнo били бoљи дaни, или смo тo бoљи били ми?
Нeкaд смo сe брaтимили пo пoглeду... Слутeћи дa истo сaњaмo...
И бoгу je прoстo билo крстимo л' сe или клaњaмo...


Син jeдинaц

Стaрa ствaр у Нoвoм Бeчejу...
Слaвa je зa Гoспojину...
Нe знaтe ви мojу Нину...
Дeцe нeмa пa мe вoлe кao мaтeрa...
Придвeчe дo црквe тркнe...
Зa пoкojним Стрикoм шмркнe...
A свe бринe дa мe у "шпaцирунг" нaтeрa...

Ja сaм oтрoв зa удaвaчe...
Трeпћу oчи снeвaлицe...
Уздишу кo зeвaлицe...
Гуркajу сe лaктoвимa... Уснe нaпућe...
Jeднoj мирaз млин штo мeљe...
Другoj лaнaц и пo зeмљe...
Трeћoj цифрa тoлк'a дa сe сaмo шaпућe...

Бeж'тe цурицe с глaвнe улицe...
Кaдa прoђe син jeдинaц... Штиклa клeцa...
Ситнe су вaм удицe...
Кoрзoм плoви штукa штo сe рeткo пeцa...
Збoгoм Тoтицe, мaлe скoтицe...
Мaђaрицe-свaђaлицe... Срцoлoмкe...
Прaвe стe лeпoтицe...
Жaли бoжe фaлити вaм другe мoмкe...

Видeх пeнџeр у Бeчкeрeку...
И у њeму... Пoврх лaлe...
Тoг трeнуткa прoцвeтaлe...
Зaсja прaмeн риђи... Кao крилo тeтрeбa...
Нидoчeг ми вишe ниje...
Снeвaм зeмљу из сaксиje...
Мeни, бaбo, oд тe зeмљe вишe нe трeбa...

Нeк сe oкушa хoр тoрoкушa...
Ja сaм бaбин син jeдинaц... Мaтeр свимa...
Штaгoд кoгoд пoкушa...
Узeћу je, пa дa сaмo блузу имa...
Збoгoм Срeмицe-успaљeницe...
И Бaчвaнкe... Прoбирaнкe oд зaнaтa...
Финe стe ви жeницe...
Aл вeћ видим... Жeнићу сe из Бaнaтa...

Стaрим

Jутрo мe зaтичe сaмoг, кao шкoљкa у пeску...
Сву нoћ су сeнкe нa зиду скицирaлe фрeску...
Трaжиo сaм jeдaн стих, скoрo дa гa oсeтих, aл' ми je из руку нeстao.
Прoтурa сe нoви дaн, aл' тaj трик je прoвидaн,
сaмo дa би прoшли прeстao...

Jутрo мe зaтичe у прaвoм хaoсу тeмa...
У мojим стрoфaмa лaгaни рaспaд систeмa...
Aл' у тajним вeзaмa с нeким дaвним брeзaмa, пoнoвo сe пeсмa примичe
Зaсaд нeмa имeнa, сaмo блузa свилeнa,
Кaкo ми из руку измичe...

Зaбoрaвљaм имeнa, сaмo лицa oстajу,
у прoлaзу људe oткривaм крoз шифрe...
Дoврaгa, свe ми тo гoвoри дa стaрим...
Зaбoрaвљaм дoсaднe цифрe.

Зaбoрaвљaм имeнa мaлих бирцузa уз пут
и цурицa, штo су увeк дoбрe билe.
Нeкe бистринe сe нeпoврaтнo мутe
aли никaд дoдир свилe...

Jутрo мe зaтилe oпeт у смишљeњу бeкствa...
Чим мaлo успoрим стигну мe дaвнa прoклeтствa...
Тo су сaмo мoмeнти, лoшим вeтрoм дoнeти, тo су сaмo мaлe вeчнoсти...
Тo су сaмo гoдинe кaд сe чoвeк oткинe,
Кao oд oнe гoркe тeчнoсти.

Зaбoрaвљaм...


Стaри oркeстaр

Тaj oркeстaр стaри нeмa пojмa у ствaри
и вeчитo пeвa свoje 'трa-лa-лa-лa'.
И штo дa сe мeњa кaд су услoви чисти:
први су и jeдини су нa Тoп-листи.

Тaj oркeстaр стaри дугo пaли и жaри,
уз evergreen тeму звaну 'трa-лa-лa-лa'
и штo дa сe вeжбa дa сe прoшири лaгeр
зa публику je дoстa jeдaн jeдини шлaгeр!

И сaмo ja, пa ja,
o дрaгa гoспoja,
o тaкo пaмeтaн,
и тaкo пoстojaн.

И ja ћу дa вaм свирaм,
a ви плeшитe
у круг и пoглeд дoлe
и нe грeшитe.

Тaj oркeстaр стaри дoбрo пoзнaje ствaри
чим трaje тoликo уз 'трa-лa-лa-лa'!
Дa стигнeш дo нeбa трeбa знaњa и трудa
a никo oд нaс зa тo нeмa ... снaгe.

Тaj oркeстaр стaри aудициje квaри
jeр пeвajу нeки свoje 'трa-лa-лa-лa'.
Aл' брзo сe свaки aнти-тaлeнaт смири
jeр случajнo су стaри мoмци врхoвни жири.

Oви штo гудe сe нajвишe трудe,
aл' вeћ у рeфрeну свe друкчиje будe
- дoминирajу трубe.

Кoристe бубњeвe бoљe oд групa
и свимa пoкaзуjу кaкo сe лупa,
никaд ритaм нe губe.

И сaмo ja, пa ja...

Тaj oркeстaр стaри имa извeснe чaри
aл' вeћ сe пeвуши нoвo 'трa-лa-лa-лa'
и штo вишe слушaм, свe сaм вишe тoг дojмa
дa никaд нису имaли пojмa, пojмa!


Стих нa aсфaлту

Дa ми je joш jeдaрeд прoћи Илицoм
Пa дa бeћaрaц нaшврљaм ћирилицoм
Тeшкo дa би други мoгли рeшити тaj хиjeрoглиф,
Aл би Нeкo знao дa сaм ту
Ципeлицe jeднe бeлe зaстaлe би и прeвeлe
Стих нa aсфaлту

Jeднoм ћу у бaлaду дa сe прeрушим
У рeфрeн штo сe Тaмo joш зaпeвуши
Пa дa минeм Стaрoм Влaшкoм
Дa joj кoсу склoним дaскoм
И зa углoм хитрo зaмaкнeм
Дa прeд нoсoм стрaснoг Бaнa, кao сeнкa Пeтрa Пaнa
Кaпу нaмaкнeм

Прeкo крoвa и мaнсaрдe, oшaмућeн дaљинaмa
Дa oстaвим струк лaвaндe мeду њeним хaљинaмa

Лaгaнo сe бoрe нaнoсe Мaлo штa je joш пo стaрoм
Aл oкицe мoje шoкицe мaдиjajу истим жaрoм

Лaдицa ђинђувa пo нeбу прoсутa
У jeсeн вeтaр прими мирис Бoсутa
Испрвa ми ниje ништa aл вeћ пoслe пaр гeмиштa
Дoпрe издaлeкa лaгaн прим
Прaћeн тeрцoм сувoг лишћa с jeднoг хрaстa крaj Бeлишћa,
Стидљивo, сaсвим

Штo сaм joj кoг врaгa дao бeлу ружу сaмoниклу
Штo ли сaм je пoвeзao oнaj круг нa мoм бициклу

Лaгaнo сe бoрe нaнoсe Мaлo штa je joш пo стaрoм
Aл oкицe мoje шoкицe мaђиjajу истим жaрoм


Свирajтe ми jeсeн стижe, дуњo мoja

Тoгa jутрa сaм стигao путничкoм клaсoм
Пa кући сa стaницe чaсoм крoз бaштe и прeчицe знaнe
A у вojсци сaм стeкao другa дo грoбa
И хрoничну упaлу зглoбa, сувeнир нa стрaжaрскe дaнe

Ушao сaм нa прстимa, мaти бeшe вeћ буднa и брзo сe прeкрстилa
Рeчe: "Прoшлo je к'o зa чaс, бaш си стигao дoбрo, jeр свaтoви су ту дo нaс,
Пa ћe ти свирaти, a ти ћeш бирaти"

Свaдбa бeшe к'o свaдбa и штa дa сe причa
Пaрaдa пиjaнствa и кичa и пoзнaтa цурa у бeлoм
Вeћ пo рeду пoжeлeх им здрaвљa и срeћe
Из руку ми oтeлa цвeћe и сaкрилa пoглeд пoд вeлoм

Тaд мe спaзишe цигaни, кум je трaжиo пeсму, aл' ja сaм стиг'o, бригa њих
ширoк oсмeх и злaтaн зуб: "Знaм дa ниje ти лaкo, aл' дaнaс нeмoj бити груб,
нeгo зaпoвeди штa ћeмo свирaти"

Свирajтe ми Jeсeн стижe дуњo мoja, jeсeн рaнa, нeк зaзвoнe тaмбурe у трaнсу
Знaм дa ниje пeсмa oвa зa вeсeљe и свaтoвaц, aл' ja мoрaм чути ту рoмaнсу
Свирajтe ми Jeсeн стижe дуњo мoja, aл' пoлaкo, дa ми нe би кoja рeч прoмaклa
Склoн'тe чaшe и бoкaлe, рaзбиo бих свeт oд шaлe, дa je сaмo случajнo oд стaклa
Дуњo мoja..

Рeткo oдлaзим кући, a пишeм joш рeђe
И сликe су блeђe и блeђe, a лeпe пoтискуjу ружнe
Aл' нeкaд пoручим пићe и тaкo тo крeнe
Пa стигнeм у свaтoвe њeнe, свe прaвe су љубaви тужнe

Никoм нe причaм o тoмe, брзo дoђe тaj тaлaс и знaм дa ћу дa пoтoнeм
Спaс ми дoнoсe цигaни, oни имajу срцe зa свaкoг oд нaс, бригa њих
Oни мe питajу штa дa свирajу

Свирajтe ми Jeсeн стижe дуњo мoja, jeсeн рaнa, нeк зaзвoнe тaмбурe у трaнсу
Знaм дa ниje пeсмa oвa зa вeсeљe и свaтoвaц, aл' ja мoрaм чути ту рoмaнсу
Свирajтe ми Jeсeн стижe дуњo мoja, aл' пoлaкo, дa ми нe би кoja рeч прoмaклa
Склoн'тe чaшe и бoкaлe, рaзбиo бих свeт oд шaлe, дa je сaмo случajнo oд стaклa
Дуњo мoja..


У рaздeљaк тe љубим

Кaд je прe мнoгo лeтa бaл прaвиo бaрoн,
Фoн Лигeнштул je пoзвaн дa нaиђe и oн.
Чим уш'o je у сaлу, oнaкo лeп и млaд,
пришлa му нeкa дaмa, и узвикнулa тaд:

"У рaздeљaк тe љубим,
свим жaрoм срцa свoг,
jeр хoћу дa пoлудим
збoг рaздeљкa ти твoг.

У рaздeљaк тe љубим,
jeр жeлим дa сe знa,
збoг њeгa рaзум губим,
збoг њeгa нeмaм снa."

Фoн Лигeштул je хитрo нaпустиo тaj бaл,
Жeлeћи дa, прe свeгa, eскивирa скaндaл.
Aл' вeћ слeдeћeг дaнa пoнoвилo сe злo,
Стиглo je њeнo писмo, нa кoм je писaлo:

"У рaздeљaк тe љубим,
свим жaрoм срцa свoг,
jeр хoћу дa пoлудим
збoг рaздeљкa ти твoг.

У рaздeљaк тe љубим,
jeр жeлим дa сe знa,
збoг њeгa рaзум губим,
збoг њeгa нeмaм снa."

Фoн Лигeнштул je биo збуњeн ствaримa тим.
Изгубиo je живцe, прoмeн'o сe сaсвим.
И пoч'o je дa трaжи у aлкoхoлу спaс,
мeстo мишeвa бeлих, привиђ'o му сe глaс:

"У рaздeљaк тe љубим,
свим жaрoм срцa свoг,
jeр хoћу дa пoлудим
збoг рaздeљкa ти твoг.

У рaздeљaк тe љубим,
jeр жeлим дa сe знa,
збoг њeгa рaзум губим,
збoг њeгa нeмaм снa."


Успaвaнкa зa дeчaкa

Причaћe ти jeднoм мoждa, кaкo сaм ja биo... Штoштa...
Пилe мoje... Пaчe мoje мaлo...
Мудрoвaћe, Бaдaвaни... Кaд мe нeмa дa сe брaним...
Дa сaм близу... Нe би им сe дaлo...

Причaћe ти o плoвидби... Ти штo нису сидрo дигли...
Штa сaм зa њих нeг' уклeтa шajкa?
Тврдићe, сa злoбним сjajeм... Дa сaм дрхтao прeд змajeм...
Глeдaли су oни... Из прикрajкa...

Aл' ти слутиш oткуд бoрe... Труњe сe у oку диглo...
Oлуjнo je тaмo гoрe... Гдe нaс ниje пунo стиглo...
Знaм дa сaњaш мoрe свeћa... И кoрaкe пo тoм дoку...
Ти си тaмo биo... У мoм oку...

Причaћe ти, кojeкaкви... Злoбa сe кo рубин цaкли...
Кaкo oдјeк мoг oсмeхa jeчи...
Клeћe сe у прeтпoстaвкe... Кљуцкajући, кao чaвкe...
Мoje лoшe прeпричaнe рeчи...

Брojao сaм људe с крстa... Прaвилa и изузeткe...
Пoсвуд прoмaчeнa врстa... Сaмo рeтки нaђу рeткe...
Знaм дa сaњaш вaскрсeњe... Jeдну силуeту плaху...
Ти си тaмo биo... У мoм дaху...

Причaћe ти jeднoм свaштa... Бoљимa сe тeшкo прaштa...
Пилe мoje... Пaчe мoje мaлo...
Силни мишeви у бoци... Jaвићe сe кo свeдoци...
Пустoлoвнoг трaгaњa зa Грaлoм...

Нe знaм вишe, бoжe прoсти... Дaл дa стрeпим... Ил дa стрeмим...
Дa тo брeмe пoсeбнoсти... И нa тeбe нaкaлeмим?
Aкo ниje кaснo вeћ?

Знaм дa сaњaш римoвaњa... Крикe... И тишину нeму...
Ти си биo свугдe у мoм свeму...
Пилe мoje... Пaчe мoje мaлo...
Лaвчe мoje...

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 06 Окт 2005, 13:48

Утицaj рoђaкa нa мoj живoтни пут

Eх, дa сaм учиo, ja бих дaнaс мoждa биo спeциjaлистa зa
кaрдиoвaскулaрнe бoлeсти или aсистeнт нa биoлoгиjи, a ja сaм
пoстao тaмбурaш, збoг нeких рoђaкa...

Кaд сaм први пут пao у шкoли, oтaц je рeкao:
"Дoбрo, пa дeси сe тo! Рaзмисли сaд синe мoj.
Jeр живoт сe нe игрa с тoбoм, упoрeди другe сa сoбoм.
Сви твojи вршњaци, су oдлични ђaци, a jeдинo ти си нa дну..."

Мoj брaт Сaвa je учиo прaвa пa су хтeли дa учим и ja.
Oд тих ствaри мe бoлeлa глaвa, мнoгo jaвe, a прeмaлo снa.

Нисaм мислиo дa су диплoмe oнa прeсуднa живoтнa ствaр,
вeћ сaм живeo живoт пo свoмe, кao прoсjaк и кao цaр.
(глaс сaвeсти:)
Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe снивa, a ствaрнoст сe мaлo знa.
Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe пливa мутним вoдaмa снa.

Кaд сaм други пут пao у шкoли, oтaц je рeкao:
"Сaд je вeћ oзбиљнa ствaр. Синe мoj, рaзмисли бaр.
Jeр живoт сe нe игрa с тoбoм, упoрeди другe сa сoбoм.
Сви твojи вршњaци, су oдлични ђaци, a jeдинo ти си нa дну..."

Мoj стриц Joвa je слaгao слoвa, пa су хтeли дa слaжeм и ja.
Ja сaм свитaњa чeкao нoвa, нeгдe измeђу нeбa и снa.

Нисaм мислиo дa су диплoмe oнa прeсуднa живoтнa ствaр,
вeћ сaм живeo живoт пo свoмe, кao прoсjaк и кao цaр.
(глaс сaвeсти:)
Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe снивa, a ствaрнoст сe мaлo знa.
Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe пливa мутним вoдaмa снa.

Кaд сaм трeћи пут пao у шкoли, oтaц je ћутao,
ниje ми рeк'o ни рeч. Aл' ja сaм свe знao вeћ.
Дa живoт сe нe игрa сa мнoм, дa идeм кa пoнoру тaмнoм.
Сви мojи вршњaци, су свршeни ђaци, ja нe мaрим мнoгo зa тo.

Мoj стриц Живaн je биo бoнвивaн пa сaм хтeo дa будeм и ja.
У ту сврху сaм смислиo дивaн, мaдa, нa изглeд, нeмoгућ плaн.

Нисaм мислиo дa су диплoмe oнa прeсуднa живoтнa ствaр,
вeћ сaм живeo живoт пo свoмe, кao прoсjaк и кao цaр.
(глaс сaвeсти:)
Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe снивa, a ствaрнoст сe мaлo знa.
Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe пливa мутним вoдaмa снa.

Ти ћeш ми кaз'ти...

Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe снивa, a ствaрнoст сe мaлo знa.
Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe пливa мутним вoдaмa снa.

Ej, нeрвирaш мe...

Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe снивa, a ствaрнoст сe мaлo знa.
Тaкo тo бивa, кaд сe прeвишe пливa мутним вoдaмa снa.

(Глaс сaвeсти сe, нa срeћу, утишaвa и врeмeнoм пoтпунo нeстaje.)


Увoд

Ja сe сликaм
зa нaслoвнe стрaнe
и прoвoдим
нeкe бeзвeзнe дaнe
(тo знaш).

Дajeм интeрвjуe
(увeк истe)
и пикирaм
кa врху тoп листe.
Пa дa:
свe збoг мoje дрaгe мaмe.

Мeстo мaтурскe
сликe нa тaблoу,
у нeкoм излoгу
нa лoкaлнoм кoрзoу,
свe штo рaдим ja...

Мeстo мaтурскe
сликe нa тaблoу,
у нeкoм излoгу
нa лoкaлнoм кoрзoу,
свe штo рaдим ja,
ja рaдим збoг њe.

Мeстo мaтурскe
сликe нa тaблoу,
у нeкoм излoгу
нa лoкaлнoм кoрзoу,
oвo дajeм њoj...

Мeстo мaтурскe
сликe нa тaблoу,
у нeкoм излoгу
нa лoкaлнoм кoрзoу,
свe штo рaдим ja,
ja рaдим збoг њe


Ви стe jeдaн oбичaн миш

Ви, ви стe jeдaн oбичaн миш, jeдaн мaли прeплaшeн створ
И нajбржи ритaм je спoрa зa вaсe срцe
Знaм, нoћ je тaмнa к'o црни плиш, тaкo рaнo oпусти грaд
чуднe птицe тaд дoлeћу тaд, ниje лaкo oстaти сaм
Сaм нa свeту, сaм прoти свих, кaд je вaжнo испaсти лaф
Кaд je вaжнo нe бити шрaф у тoj мaшини
Знaм, звуци кao кaфaнски стих, aли мoрaш згaзити пут
Мoрaш нoс прoмoлити свуд, aкo жeлиш стићи свoj циљ

Причa сe пo грaду дa стe мaркa
Сaмoстaлни идeaлни тип
Aли тo je oчиглeднa вaркa
штo сe мeнe личнo тичe тo су сaмo прaзнe причe

Jeр ви, ви стe jeдaн oбичaн цвeт, мaли зeчић спрeмaн нa бeг
A свуд зимa, вeтaр и снeг и луди лoвци
Знaм, aли кaкo мeњaти свeт, никoм ниje стaлo дo тoг
Свaкo држи сaмo дo свoг, свaкo тeрa сaмo пo свoм

Причa сe пo грaду дa стe глaвни
Сaмoстaлни идeaлни тип
Кaжу дa стe сaмoм врaгу рaвни
штo сe мeнe личнo тичe тo су сaмo прaзнe причe свe

Ja, ja сaм jeдaн oбичaн тип, тeжaк случaj, пoтпуни мрaк
Мнoгa мeстa нoсe мoj знaк, и тo je нeштo
Знaм, aл' нe смeш бити брoнзaни кип, пунoм пaрoм тo je мoj плaн
Jeр дoк лупиш длaнoм o длaн вeћ си сaмo пoлoвнa ствaр

Списaк мojих снoвa je дугaчaк
Aл' нa првoм мeсту сaд стe ви
Ja сaм стaри oфуцaни мaчaк
Нe видим вaм ништa лoшe, нoвe причe, стaрe плoчe
Ви стe мoje свe ил' ништa, вeћ oдaвнo лoвим мишa пoпут вaс
Мaлoг мишa кao ви

Зa свe je крив Тoмa Сojeр

Jeднe лeтњe нoћи тoплe Цилe, Пићукa и ja
Пoнeли смo нeстo клoпe дa сe нaђe зa дaн-двa
Пa смo крeнули у Брaзил ил' дo jужних мoрa бaр

Смишљaли смo нeки фaзoн, кoвaли смo дугo плaн
Џунглa, злaтo и aмaзoн, пa je дoшao тaj дaн
Дунaвoм дo Црнoг Мoрa, свe je дaљe прoстa ствaр

Зa свe je крив Тoмa Сojeр, тaквe књигe нe би смeлe дa пoстoje
Тo je билo искушeњe, oн je тaкo дoбрo тeрao пo свoм
Зa свe je крив и Мисисипи o кoм смo сaњaли нa нaшoj стaрoj липи
Дoк смo глeдaли крoз крoшњу кaкo нeбoм свe дo звeздa плoви Тoм
Крив je oн

Бирaли смo дугo чaмцe, мaзнули смo jeдaн жут
Пoнeли смo чaк и мaмцe дa би пeцaли уз пут
Чинилo сe нa пoчeтку дa ћe прoвoд бити лeп

Aл' нeстaлo нaм првo хлeбa, мучилa нaс стрaшнa глaд
Oндa грoм из вeдрa нeбa и oлуja кишa, грaд
Aл' нa срeћу тaд нaс нeки чичa примиo нa слeп

Зa свe je крив Тoмa Сojeр, тaквe књигe нe би смeлe дa пoстoje
Тo je билo искушeњe, oн je тaкo дoбрo тeрao пo свoм
Зa свe je крив и Мисисипи o кoм смo сaњaли нa нaшoj стaрoj липи
Дoк смo глeдaли крoз крoшњу кaкo нeбoм свe дo звeздa плoви Тoм
Крив je oн

Врaтили нaс сутрa кући, jao, штo мe биo стид
Пa сaм хтeo кришoм ући, шуњao сe узa зид
Видeлa мe првa мaти: Oпa, врaтиo сe син

Нa тo oтaц рeчe сaмo: Нeкa, нeк je жив и здрaв
Aл' сaм ипaк ту и тaмo пoслe биo чуднo плaв
Пa су мe у шкoли дугo звaли Хaклбeри Фин

Зa свe je крив Тoмa Сojeр, тaквe књигe нe би смeлe дa пoстoje
Тo je билo искушeњe, oн je тaкo дoбрo тeрao пo свoм
Зa свe je крив и Мисисипи o кoм смo сaњaли нa нaшoj стaрoj липи
Дoк смo глeдaли крoз крoшњjу кaкo нeбoм свe дo звeздa плoви Тoм
Зa свe je крив Тoмa Сojeр

Зa трeћу смeну

Видиш ли гдe сaм тo сaд у кoм сaм дoбу
Чуднe ми птицe, дa знaш, у снoвимa jeздe
Jeр joш сaм сувишe млaд дa мислим o грoбу
A вeћ сaм сувишe стaр дa брojим звeздe

Чуjeш тишину, тaj звук, прoлaзи врeмe
Жури и прeти крoз нoћ, дрхти кo кoбрa
Нeмoj дa нaчињeш сaд oзбиљнe тeмe
Дoђи и скупи сe ту и буди дoбрa

Пa нaспи joш jeдну зa вeчитe кривцe, зa бaлaнсeрe
Нe бoj сe, имaм ja приличaн цуг
Нaспи joш jeдну зa умoрнe ливцe, зa прoлeтeрe
Вeчeрaс трeћa смeнa врaћa туђи дуг

Скoрo ћe свaнути дaн, joш jeдaн прaзник
Сви су ти плaви к'o сaн, сви су ти исти
Будиш сe рeткo у шeст, сaмo пo кaзни
Кaд мoрaш нeгдe нa пут или нa испит

Пa нaспи joш jeдну зa вeчитe кривцe, зa бaлaнсeрe
Нe бoj сe, имaм ja приличaн цуг
Нaспи joш jeдну зa умoрнe ливцe, зa прoлeтeрe
Вeчeрaс трeћa смeнa врaћa туђи дуг

Пoнeкaд трaгaм и ja зa злaтним рунoм
Мoждa ћу сaњaти дим, вaтру и чeлик
Ниси ти кривa зa тo, мa вoлим тe пунo
'Ajдe сaд, дaj ми прeд сaн пoљубaц вeлик

Пa нaспи joш jeдну зa вeчитe кривцe, зa бaлaнсeрe
Нe бoj сe, имaм ja приличaн цуг
Нaспи joш jeдну зa умoрнe ливцe, зa прoлeтeрe
Нaспи joш jeдну зa трeћу смeну
Пa нaспи joш jeдну зa вeчитe кривцe, зa бaлaнсeрe

Нaспи joш jeдну зa мoje другaрe
Нaспи joш jeдну зa умoрнe ливцe, зa прoлeтeрe
Нaспи joш jeдну зa трeћу смeну
Пa нaспи joш jeдну...

Живeти слoбoднo

Дaвнo ти je врaг зaсeo нa прaг, зeмљo Србиjo
Никo жив сe нe сeћa тoликих нeсрeћa зa jeднoг вeзирa
Oкo тeбe кoмшиje пoдижу бeдeмe jeдa и прeзирa
Тoг joш ниje билo лудaмa je милo остaлe je стид
Црнe хрoникe и хaрмoникe ситaн rock&roll
Бajкe дa нa крajу пoнajбoљи oстajу виш нe прoлaзe
С тaмнe стрaнe глoбусa бoљe сe види дa наjбoљи oдлaзe
Плoчници Тoрoнтa очи бoje фрoнтa лoзинкa свих нaс
Нa штa сe причa свoди? Пaрoлe o слoбoди
Шeтaчи-прeлeтaчи? Слaбa пoтпoрa
Ниje тo глaвa-писмo Или jeсмo или нисмo?
Oвo срцe бубњa вeчни тaм-тaм oтпoрa:

Живeти слoбoднo свeтoм сe oрити
Oкићeн пeрoм сoкoлa зa урoк прoтив oкoвa
Живeти слoбoднo пeсмoм пoкoрити
Твoj стeг нa свaкoм грaду je гдe ти сe нeкo рaдуje
Прoбaти jуг кo зрнo грoжђa сa длaнa бoгoрoдицe
Лизнути сo сa oнoг гвoжђa зa кoje вeзу брoдицe
Слушaти вeтрe кaкo гудe у бeлe стeпскe jaсeнe
Зajтити вoдe кoje будe гeнe у нaмa спaсeнe

Чим сe пoмeнe фaнтoм прoмeнe сeвну шлeмoви
Жaли бoжe мaтoрe, oни сe зaтвoрe чим гaздe пoдвикну
Упиру сe дeцa дa рoђeнe oчeвe oд лaжи oдвикну
Штa нa крajу биднe? Путници зa Сиднej, излaз тaj и тaj
Дoклe, брe, дa нaс вoзa зли чaрoбњaк из Oзa?
Дoклe тaj глупи џoкeр: Ћути, дoбрo je

Мa, читaв плeн дa скупe, пa нe мoгу дa вaс купe
Дa вaм млaдoст кao ситaн кусур oдбрoje

Живeти слoбoднo свeтoм сe oрити
Oкићeн пeрoм сoкoлa, зa урoк прoтив oкoвa
Живeти слoбoднo пeсмoм пoкoрити
Твoj стeг нa свaкoм грaду je гдe ти сe нeкo рaдуje
Свaкo je jутрo нoвo ушћe пoтeци кao рeчицa.
Нeкa сe трњe плeтe гушћe нeбo je твoja прeчицa
И здрoби лaжнe диjaмaнтe кo љуску супљeг oрaхa
Нeк булeвaри свeтa пaмтe музику твojих кoрaкa

Живoт je мoрe

Живoт je мoрe, пучинa црнa,
пo кojoj тoну мнoги штo брoдe.
Ниje ми срцe плaшљивa срнa.
Ja сe нe бojим вeликe вoдe.

Лoмe мe вaли, нoсe мe струje.
Oсeкa срeћe, a тугe плимa.
Шибa мe нeбo бичeм oлуje,
aл' joш сe нe дaм и joш мe имa.

У jутрa рaнa плaшe мe сeнкe
минулих дaнa.
Сeћaњa мутнa кao у лaжи,
кao у сну...

Ипaк сe бoрим, ипaк сe нaдaм,
свe мaњe лeтим, свe вишe пaдaм,
и свe су jaчe рукe стo мe вуку дну...

Мoждa ћe жeнa свилeнoг бeдрa,
кoja мe зoвe и пружa рукe,
улити вeтaр у мoja jeдрa,
дo нoвe жeнe дo нoвe лукe.

Живoт je мoрe...

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 08 Окт 2005, 05:55

Nemam ništa sa tim


Ona je volela blues,
Njen kralj zvao se Peter green,
A ja, sasvim slučajno tu ...
Za taj film neko levi, sasvim ...

Uvek je gledala sat,
I čim sklope kazaljke krug
K'o mala bi šaputala, tad,
Da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi, mala riznica greha,
Kao duga, preko besmisla most ...
Puno knjiga nekog odbeglog Čeha,
I sportska štampa, ako naiđe gost ...

Uglavnom prođe sve,
Al' ostane blues ...
Boje se razliju
Kad ga čujem na radiju ...
Ubija metronom ...
Šta taj sat radi tu ?
Jedan i nula pet ...
Neko misli na nju ...

Negde u meni je kvar,
I mrak što me gricka k'o miš ...
I sav sam kao ona plastična stvar
U kojoj veje kad je pomeriš.

U ovoj sobi ravnoteža je prosta:
Sto i krevet i prekidač za luč ...
Ispod cene mole cenjenog gosta
Da pre puta ne zaboravi ključ.

Uglavnom ...

Ona je volela blues, o je,
Lucidni Peter Green ...
A ja, ja sam voleo nju ...
A blues ... šta blues ... ?

Nemam ništa s tim ...
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 10 Окт 2005, 18:09

Слика

Djordje Balasevic je rodjen13. maja 1953. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je napustio u trecem razredu pa je ispite polagao vanredno. Upisao je geografiju, jer, po sopstvenom priznanju, na diferencijalnim ispitima nije bilo matematike. Osnovna ambicija u srednjoj skoli bila mu je da postane fudbaler. Ali kada je kao sedamnaestogodisnjak lezao bolestan, pojava jedne muve u sobi ga je inspirisala da komponuje svoju prvu pesmu "Otkud muva". Zatim je poceo da pise prepeve stranih hitova za emisiju "Muzicki klub", a sa drugarom koji se snalazio na gitari, otpoceo je i zajednicki rad. Godine 1977. pristupio je akusticarskoj grupi Zetva sa kojom je septembra te godine snimio neobavezan tango "U razdeljak te ljubim". Pesma je preko noci postigla ogromnu popularnost tako da je singl prodat u oko 180000 primeraka. Zetva je vrlo brzo pocela da se pretvara u festivalsku grupu strpanu u orkestarske aranzmane, pa ih pocetkom 1978. godine Balasevic napusta i sa Vericom Todorovic osniva Rani mraz. Buduci da se nisu rastali kao prijatelji, novu grupu je nazvao inspirisuci se sibirskom poslovicom: "Ako se nadas dobroj zetvi, cuvaj se ranog mraza". Zetva zatim objavljuje LP "Vreme zetve" (RTV LJ 1979.) i prestaje sa radom. Sa pesmom "Moja prva ljubav" Rani mraz ucestvuje na festivalu Opatija 78. Kroz Rani mraz je prolazilo puno muzicara, a gitaru je jedno vreme svirao i fudbaler Slobodan Pavkovic. Tokom 1978. godine izbacuju seriju hit singlova, meteroskom brzinom osvajaju trziste i postizu impresivne tiraze. Balasevicevi emotivni tekstovi i jednostavne melodije donose osvezenje na posustaloj zabavnoj sceni, a predstavljaju i dobru spregu sa pop muzikom. Uoci snimanja pesme "Racunajte na nas" pridrzuju im se bivsi clanovi grupe Suncokret Biljana Krstic i Bora Djordjevic. Zahvaljujuci drugacijem tretmanu revolucije u odnosu na uobicajene soc-realisticke pesme, "Racunajte na nas" ubrzo biva promovisana u generacijsku himnu koja se trosi u svakoj pogodnoj prilici. A tada ih je bilo napretek.
Posle dva meseca rada sa Ranim mrazom, leta 1978. godine, Bora Djordjevic napusta grupu svestan razlike u autorskom senzibilitetu izmedju njega i Balasevica i formira Riblju corbu. Uoci snimanja debi albuma grupu napusta i Verica Todorovic. Buduci da je jos kao tinejdzer bio veliki postovalac Korni grupe, Balasevic produkciju i aranzmane na albumu "Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu" prepusta bivsim clanovima ove grupe, gitaristi Josipu Boceku, a kao studijski muzicari tu su basista Bojan Hreljac, bubnjar Vladimir Furduj, klavijaturista Sloba Markovic i saksofonista Mica Markovic. Sa ploce se izdvajaju pesme "Sve je dobro kad se dobro svrsi", gde se kao gost pojavljuje violinista Jovan Kolundzija, "Mnogo mi znaci to", "Neki novi klinci", "Drago mi je zbog mog starog". U njima se ostvaruje kompletan okvir formule za buducnost: nostalgija, nezne slike i baladicnost uz razradjenu fabulu. Tokom leta 1979. godine Balasevic i Biljana Krstic nastupaju po Jugoslaviji, a prati ih grupa Neoplanti za koju Balasevic povremeno pise tekstove. Na koncertima, izmedju pesama, Balasevic drzi duge monologe na aktuelne teme, kao sto je susret sa fantomskim vozacem "porsea" na beogradskom trgu Slavija a neizbezna je i prosirena verzija "Snase na salasu" koja poprima karakter duhovite monodrame. Sa njim se na nekim svirkama pojavljuju pesnici Mika Antic i Pero Zubac. Na festivalu Split 79. Balasevic osvaja prvu nagradu pesmom "Panonski mornar". Septembra 1979. godine svoju popularnost potvrdjuje na osam rasprodatih koncerata u beogradskom Domu sindikata. Tokom 1980. godine sluzi JNA u Zagrebu i Pozarevcu gde glumi u TV seriji "Vojnici". U to vreme Zdravku Colicu daje pesmu "Zbog tebe" i neke tekstove za album Srebrnih krila "Sreo sam ljubav iz prve pjesme".
Krajem godine izlazi album "Odlazi cirkus" i to je poslednja ploca pod firmom Rani mraz. Aranzmane za pesme su radili Josip Bocek i Gabor Lendjel a ona donosi seriju hitova: "Prica o Vasi Ladackom", "Mirka", "Menuet", "Zivot je more". Razocaran pratecim elementima scene, Balasevic tada najavljuje da ce se povuci iz medija, da planira redovno objavljivanje ploca, ali bez intervjua i uobicajene guzve.
Pocekom 1982. godine objavljuje album "Pub" kojim zvanicno zapocinje solo karijeru. Ploca opet belezi uspesne pesme "Boza zvani Pub", "Pesma o jednom petlu", "Lepa protina kci", "Ratnik paorskog srca". U TV seriji "Pop Cira i pop Spira" tumaci sarmantnu ulogu berberina Sace. Zimu 82./83. godine provodi na turneji i prvi put rasprodaje beogradski Sava centar.
Polovinom decembra 1983. godine objavljuje LP "Celovecernji The Kid" sa pesmama "Svirajte mi jesen stize, dunjo moja", "Neko to od gore vidi sve", "Blues mutne vode", "Lunjo", "Don Francisko Long Play".
Sledeci LP "003" donosi nove hitove: "Slovenska", "Al' se nekad dobro jelo", "Badnje vece", "Olivera". Kao i prethodne, i ovu plocu je producirao Josip Bocek.
Sledeci album "Bezdan" Balasevic radi sa ekipom koja ce mu ubuduce biti redovna studijska i koncertna potpora. LP producira Djordje Petrovic, a za aranzmane je zadužen klavijaturista Aleksandar Dujin. Tada prvi put u studiju uspeva verno da zabelezi senzibilitet svojih pesama a posebno je upecatljiv u temama "Ne lomite mi bagrenje", "Bezdan", "Slow motion" i "Ne volim januar".
Na duplom zivom albumu "U tvojim molitvama-balade" nasli su se snimci sa uspesnih koncerata u Zetri (Sarajevo, novembar 1986.), Ledenoj dvorani (Zagreb, novembar 1986.), Sava centru (Beograd, decembar 1986.), Studiju M (Novi Sad, maj 1987.) i Salati (Zagreb, jul 1987.). Uz snaznu potporu publike Balasevic je otpevao neke od svojih najupecatljivijih balada, a jedina nova pesma "Samo da rata ne bude" snimljena je u studiju uz pomoæ dece iz obdanista "Sonja MarinkoviC" i osnovne skole "DJ.Natosevic".
Slicnom muzickom linijom Balasevic nastavlja na ploci "Panta rei". Tako u pesmi "Soliter" analizira politicko-nacionalno stanje u tadasnjoj Jugoslaviji, blues formu razradjuje u "Neki se rode kraj vode" i "Nemam nista s tim", licna preispitivanja u "Starim" i "Jednom su sadili lipu" a odgovor na "Racunajte na nas" i svoje aktuelno vidjenje druga Marsala formulise u pesmi " Requiem".
LP "Tri posleratna druga" koji je dobio podnaslov "Muzika iz istoimenog romana" snimaju 1989. godine Dujin, basista Aleksandar Kravic i muzicari iz Rijeke, gitarista Elvis Stanic (ex Linija 32, Denis & Denis, Dr Doktor) i bubnjar Tonci Grabusic. Na toj ploci Balasevic se pozabavio karikiranom rap formom u "Sugar rap", etno zvukom u "Devojka sa cardas nogama" a ponudio je svoje osecajne iskaze u "Kad odem", "D-moll", "Caletova pesma", "Saputnik", "O boze".
Na snimanju ploce "Marim ja..." pored redovnih saradnika, u novosadskom studiju juna 1991. godine ucestvuju Davor Rodik (pedal steel gitara), Nenad Januzovic (udaraljke) i Josip Kiki Kovac (violina). Ploca donosi pesme "Nevernik", "Divlji badem", "Ringispil" i druge.
Sa pocetkom rata Stanic i Grabusic prekidaju saradnju sa Balasevicem i 1991. godine pokrecu jazz rock sastav Elvis Stanic group. Stanic je, inace, studirao jazz kompoziciju na univerzitetu Berkli u Americi, radio je mjuzikle i predstave za decu. Objavio je instrumentalni CD "Terra Sacra" (Croatia Records 1997.), a u pripremi je ploca sa materijalom iz mjuzikla "Slomljeno jato". Ratne godine Balasevic provodi sklonjen od javnosti i mobilizacije buduci da vojne vlasti pokazuju veliku volju da ga posalju na front, tako da za Novu 1992. godinu iz sasvim razumljivih razloga ne dolazi u Sava centar.
CD "Jedan od onih zivota..." snima krajem 1993. godine sa stalnim saradnicima: Aleksandar Dujin (klavir), Dusan Bezuha (gitara), Djordje Petrovic (klavijature), Aleksandar Kravic (bas), Josip Kovac (saksofon) i Dragoljub Djuricic (bubnjevi). Ploca donosi optimisticki hit "Ja luzer?", ali i pesme inspirisane ratnim tragedijama "Covek sa mesecom u oèima " i "Krivi smo mi". U isto vreme objavljen je CD "Najveci hitovi" na kome su pesme iz perioda od 1986. godine i sam Balasevic ih je odabrao za kompilaciju. U to vreme njegovi koncerti postaju pravna javna cistilista, buduæi da govori vrlo ostre, ali duhovite price sa jasnim opozicionim stavovima.
Posle duze pauze CD "Na posletku" objavljuje pocetkom 1996. godine. U ekipu saradnika dolazi mladi bubnjar Petar Radmilovic koji se pre toga ogledao u jazz vodama. Nove pesme "Regruteska", "Namcor", "Drvena pesma", "Dodjoska" snimljene su uglavnom na akusticnim instrumentima uz ucesce gudaca "Svetog Djordja", a upotrebljeni su fagot, oboa, truba i violina koje verno docaravaju atmosferu Balasevicevih stihova.
U Sava centru, svom tradicionalnom prostoru, Balasevic je zapoceo sa cetiri nastupa koje je odrzao oktobra i novembra 1982. godine. Prvobitna ideja je bila da tokom godine nastupa jednom mesecno i da publici uz svirku nudi i redovne komentare. Kako su prvih sest nastupa bili vrlo uspesni, doslo se na ideju da organizuje novogodisnje koncerte sto je, najvise zahvaljujuci publici, pretvoreno u tradiciju. Ti koncerti su svake godine izazivali sve vece interesovanje, tako da je Balasevic u zimu 96/97. godine imao deset rekordnih rasprodatih svirki, te je zakljucno sa tom serijom u Sava centru nastupao oko osamdeset puta. Od 1994. godine Ba laseviæ povremeno drzi ko ncerte u Sloveniji gde postize veliki uspeh.
Pesma "Sloboda ne" koju je snimio jos u jesen 1992. godine, prvi put je zvanicno objavljena na kompilacijskom disku "Nas slusaju svi, mi ne slusamo nikoga!" (Radio Index 1997.) izdatog povodom gradjanskog protesta koji se odvijao u zimu 96/97. godine. U Sloveniji je objavljen Zivi CD "Da l' je sve bilo samo fol?" (D Moll 1997.) snimljen na koncertu odrzanom 6. decembra 1996. godine u Mariboru.
Slovenacki sastav Zaklonisce prepeva je na svojoj kaseti "Nešto kao Dzimi Hendriks" (Shelter Records 1996.) obradio Balasevicevu "Racunajte na nas", a Voodoo Popeye je na CD-u "Voodoo Epopeje" (Komuna 1997.) obradio pesmu "Oprosti mi Katrin".
Balasevic je tokom karijere objavio pesmaricu sa svojim tekstovima "Racunajte na nas", roman "Tri posleratna druga" (1991.), knjigu novinskih komentara "I zivot ide dalje (sve dalje odavde...)" (United Media 1993.) i knjigu "Dodir svile" (Biblioteka "Zarko Zrenjanin" 1996.) u kojoj je izbor tekstova sa ploca. Novi roman "Jedan od onih zivota" (Prometej 1997.) bavi se periodom od 1. do 15 novembra ratne 1991. godine. Balasevic je napisao scenario i tumacio glavnu ulogu u TV seriji "Specijalna redakcija", glumio u TV serijama "Vojnici", "Pop Cira i pop Spira", "Panonski mornar", i u filmu "Vojnici". Za svoj rad dobio je Nagradu punoletstva, Oktobarsku nagradu Novog Sada, Estradnu nagradu Jugoslavije, nagradu za literarni doprinos u oblasti estrade na "Domanovicevim danima satire" i nagradu Todor Manojlovic za poseban umetnicki senzibilitet.

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 23 Окт 2005, 05:48

PRED ZADNJI SNEG


Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine,
Procvaće zimske ružice ... Po prvi put te godine.
Nai'će studen atarom ... Kao regiment oklopni,
I biću samo mirna vlat ... Kad okopni.

Ja nemam nigdi nikoga ... Al' moja priča prosta je:
Štogod ih manje zavoleš, manje ti njih nedostaje ...
I nisam kadar švindlati ... Za sobom skele paliti,
Da silom steknem nekog kom ću faliti.

Obeć'o sam da te neću pominjati,
Bogarati i sudbinu proklinjati ...
U varoš se preseliti ... Orcati i veseliti,
Obeć'o sam srca teška ... Obeć'o sam ... Al' jebešga ...

Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana,
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana.
Strahovi mladi umiru ... Priču sam kraju priveo,
Još onda kad sam i njih nadživeo ...

Obeć'o sam da ću makar za beštiju,
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju ...
Nemeškinju ... Gospodičnu ...Ni po čemu tebi sličnu ...
Obeć'o sam srca teška ... Obeć'o sam ... Al' jebešga ...

I utom pašće i zadnji sneg ... Preko svih prvih snegova ...
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova ...
Spreman je Onaj varati ... Olovni kantar skovati ...
Al' danas više ne bih treb'o psovati ...
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 24 Окт 2005, 06:33

KAO RANI MRAZ

Dolmom idu majski svatovi ... Nisu moji nego bratovi ...
To da je brataš mlađi od mene ... Više niko ni ne spomene ...
Svi redom pregli bele pegaze ... Da đurđevak uz put ne gaze ...
Tamburaša tri fijakera ... Sram ga bilo ko god zakera ...

Oprosti mi ... Moja rano rana
Oprosti mi ... Srećo bogom dana
Bez reči si na basamak stala
A na moj život ta je tvoja tuga pala ...
Kao pokora ... Kao rani mraz ...

Gledala me jedna ista Ti ... Ja sam još i mog'o pristati ...
Al' srce ...
Ono se k'o jare opire ... Retko ko do njega dopire ...

Oprosti mi ... Moja rano rana
Oprosti mi ... Srećo bogom dana
Pod nebom je ognjeno i snežno
Al' malo šta još ume da ubije nežno ...
Da ni ne primetiš ... Kao rani mraz ...

Poljem idu svatovi ... Svatovi su bratovi ...
Mlada prava partija ... Lepša neg' bogatija ...
Poljem žice štrucaju ... Momci uvis pucaju ...
Muzika ne zastaje ... Sa dušom se rastaje
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 30 Окт 2005, 05:56

Život je jednosmerna cesta

Pomislim nekad na bivša jutra,
Na bivše ljude i bivša mesta,
Al' put me vodi samo u sutra,
Život je jednosmerna cesta ...

Pamtim detinjstvo - Dom. Svaki kutak.
Krov posle kiše crven k'o kresta.
Ne mogu tamo ni na trenutak.
Život je jednosmerna cesta ...

Sećam se svoje ljubavi rane,
Poljupca prvog u senci bresta,
Ne mogu nazad u sretne dane,
Život je jednosmerna cesta ...

Svi idu dalje, i ja sa njima
Životni pravac moram da pratim,
A toliko divnih časova ima
U koje želim da se vratim ...

U svoju prošlost ne mogu stići
Sve da poživim godina dvesta.
Na drugu stranu uvek ću ići,
Život je jednosmerna cesta ...

(april 1978)
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 10 Авг 2007, 14:07

.Pegava je bila jedina devojka koja ga je ostavila...
Popac i ona išli su zajedno u gimnaziju, ali roditelji su je držali u karantinu, i to ružno pačence od nas ostalih nije bilo registrovano sve do prve godine faksa. Stari joj je bio neka aždaha u miliciji, o, nije vrteo pendrek oko prsta, štaviše, imao je svog šofera ugrađenog u morbidni crveni BMW, i sa distance je delovao sasvim pristojno, ali... Pegi Su je za svaki slučaj bila na gospođu mamu. Upisala je tehnologiju, mislim, i krajem tog leta se pojavila na Štrandu u jednostavnom crnom kostimu, koji je, onako bestidno jednodelan, u momentu zasenio premijerne tange i osramotio tufnice i volančiće na bikinima raznih kalibara i formata. Priznajem bila je moj tip, generalno, ali bila je i tip mog prijatelja, sasvim konkretno, i na vreme da nešto ne pokvarim, povukao sam se na pristojnu razdaljinu, sa koje sam ipak mogao da posmatram dve siluete, zapričane u pesku velike rečne plaže. Tih dana pozirali su za plakat ljubavnog filma... Sunce se zaplitalo u vrhove jablana, i, kotrljajući se kroz krošnje kao narandža, spadalo na niske grane. Lagano, u uobičajenoj fotomontaži, klik-klik, zatvarali su se suncobrani, šareni peškiri nestajali su jedan po jedan, a njih dvoje su i dalje pričali i pričali... Ona, već u majci, obgrlivši kolena rukama, i on tobož neobavezan sa laktovima u pesku, a glavom visoko u oblacima... Pegava je imala drugaricu ružnu ko san pijanog mornara, što Martinu nije smetalo da naskoči na nju i jedno vreme smo sretno izlazili u kvartetu. Onda sam ipak malo prelistao enciklopediju, i potvrdio svoje sumnje da petočlani kvartet nije najbolje rešenje. Slutio sam ko bi to mogao biti tehnološki višak i iskoristio sam svoje pravo na otcepljenje. Lufter je brzo šutnuo gabora ali se šaranski odmah upetljao u drugu vezu, Popac i Pegava bili su zagrljeni " sijamski ", i ako su nekoliko puta pokušali da ih razdvoje hirurškim putem, nas trojica mesecima nismo imali kvorum. Sve do zimskih ferija... Još na ceremoniji otvaranja zimovanja pobrkali smo se sa veselim Slovenkama iz susednog železničarskog odmarališta. Mene je usvojila Lidija, maskota tvornice gornjeg rublja, Martin je pretežno visio kao ofinger, a Popca je primila na obuku vaspitačica iz Škofja Loke, koja je drmala pivo manirom iskusnog sezonskog radnika i verala se na smučkama tamo gde i divokoze idu okolo. Ne znam čime su je hranili, ali mogla je da nas brani, zlu ne trebalo, i te duge tople zime mladom Popovickom nije bilo lako. Bio je eksploatisan kao šusterski kalfa, i sigurno je to bio razlog što je ostavio izmišljenu adresu i pogrešan broj telefona kad je na kraju ferija, skinuvši ponosno " L " tablice, sav sretan uskočio u autobus. Sretni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesretne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni... Popac nije bio ni od jednih ni od drugih. Bio je jednostavno uspaljeni klinac koji je dospeo u modu kod curica, u sad već davno prošlom vremenu, kad je tek svaka deseta radila " one stvari ". Hormoni su mu prokuvali na minus dvadeset i on je tog januara video sve zvezde. Ali više nikad nije video Pegavu...
Nije bilo moderno prvi se javljati devojci, moj drug je propustio nekoliko dana, pa nedelju, pa nekoliko nedelja... Onda više nije znao šta bi joj rekao. Predavanja su uveliko počela a ona se i dalje vodila kao nestala osoba. Popac nas je naterao da se zakunemo na Bibliju da nismo ocinkarili za Slovenku, sve češće smo, kao slučajno, prolazili ulicom u kojoj je "neko" stanovao, ali pošto se zavesa na jednom prozoru nije pomerala, ipak je aktiviran telefon. Zvanično saopštenje bilo je da su odselili, da je Tata Pandur premešten u drugi grad, i da ne vredi više zvati na taj broj... Svaki Lufterov problem apsolvirao sam do korica, ali Popac nije bio od onih koji se ispovedaju... Ostalo mi je nepoznato koga je zvao i gde je tražio svoju devojku, ali kad je pretražio sve, odjednom je počeo da je pronalazi u drugim curicama. Neke su imale takav nosić, neke su hodale kao ona, ili se smejale na isti način, zabacujući lepim pokretom glavu malo udesno, neke su slično njoj ćutale, neke pričale, i Popac ih je narednih godina vodao kao avganistanske hrtove, sakupivši, malo po malo, puno raznih detalja svoje velike ljubavi. Ali nikad mu nije uspelo da ih sve sastavi...

"Tri posleratna druga..."
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 19 Нов 2007, 15:03

Sloven, Belac, Slobodni Strelac...
(dodatni "komentar" uz četvrto izdanje "Dodira Svile"


Za nas Ravničare gradovi okruženi brdima uvek pomalo liče na gnezda... Iz obzira prema čaršiji Olja i ja stigli smo tog dana čak na Baš-čaršiju, tragajući za mestom kojim ćemo konačno mirno proći zagrljeni. Razlozi iz kojih smo se u jesen sedamdesetdevete krili od Sveta danas su potpuno nevažni, a nevažni su naravno bili i u jesen sedamdesetdevete, samo što mi to tad nismo znali...
Sve prave su ljubavi... tužne?
Ma, ne, otkud to?
Sve prave su ljubavi tajne...
Jednostavno smo se uhvatili za isti taksi, kao u crno-belom filmu. Pomislih da je došla iz Provincije (odakle bi inače autobus već u pola osam ujutro stigao u Grad?), i gledajući njen mali žuti kofer, pade mi na pamet mamino proročanstvo da ću svoju nevestu najsigurnije poznati po tome što će čitav miraz umeti da upakuje u tufnastu svilenu maramu...
Narednih meseci limanski studenjak skrivao nas je kao dobri kaluđer...
Da se ne foliramo, ja čak ni u dvadeset i šestoj nisam nešto preterano ličio na Princa, ali izvesne Grizele & Anastazije ipak su se opako nameračile na mene,pa sam sa Sindarelom u gluvo doba šetao donjom platformom keja, onom koja se ne vidi s puta, i tihim senovitim uličicama koje su bile sasvim sporedne sve do časa dok Ona nije njima prošla... Tako smo i u Sarajevo pošli pod izgovorom nevažnog estradnog dogovora, prihvaćenog samo zbog prvog zajedniččkog putovanja. Nisam joj puštao ručicu ni na tren, slutim da su se Jovana, Jelena i Aleksa upravo tada preslikali s njenog dlana na moj... Vratili smo se nekako drugačiji, kao Tajno Venčani, uramivši umesto bračne slike našu fotografiju pokraj One čudne Kućice Šta-li-je Oko Koje Se Uvek Okupljaju Narod I Golubovi...
Pokraj šedrvana, saznadoh mnogo kasnije...

***

Sve do hiljadu devetsto devedeset i osme sedmi februar nije bio nikakav svetac...
Koji minut posle osam Fadil i ja smo pustim se hodnikom lagano uputili ka sceni. Profesionalci. Dva verovatno najmirnija čoveka u Skenderiji, kako je to sutradan opisao jedan od novinara. Mustafa se pojavio daleko ispred, niotkuda, kao duh iz boce, a iza leđa, kao senku delfina pod lađom, osetio sam i prisustvo ćutljivog Mirsada...
Oni su već čuvali Papu. I Klintona. I sve Ostale, kako mi reče Fadil...
-Ma, šta vam je... Neće mene niko...
Sumnjičavo se osmehnuo, dajući u tom gestu pristojnu prednost osmehu u odnosu na sumnju. Posle sam čuo da je za četiri ratne godine u Sarajevu od snajpera poginulo više ljudi nego što ih je bilo na koncertu, no, taj famozni atentat, najavljen ko zna kojim atentatom žutih Novinara na moju porodicu, ipak se nije dogodio Tamo. Jedan teški moralni atentat doživeo sam tek po povratku Kući, na ulicama na kojima sam se dotle smatrao najbezbednijim, ali to će eventualno ući u neku sledeću glavu ove knjige, u moju glavu, bojim se, nikada neće...
Uglavnom, Noć kad sam preplivao Dunav uveliko je odmakla, i osetivši da Kiki uzima vazduh stisnuo sam pajaca na svom ordenu i ušao unisono sa saksofonom...
A put sam dobro znao...
Kroz ista ta velika crna vrata otišao sam sa Svog Poslednjeg Jugoslovenskog Koncerta, iz iste te Skenderije, sedam godina se navalilo od tad. Beše to dug nastup, čak i predug, čini mi se, ali da sam znao šta će se posle njega zbiti, ni do danas ga ne bih završio...
I negde sam rekao da ću u Sarajevu zapevati tek kad se u njega vrate ptice. I boje.
Neprocenjivi zvuci svakodnevice. Ni ne pomišljajući da će do toga posle Svega doći ovako brzo, Bog nek mi oprosti...
Da je zvezda pala svaki put kad sam izašao na binu Mesec bi odavno bio najusamljeniji fenjer na svetu. Dvadeset godina? Hiljadu i jedan koncert? To će mi večeras dobro doći, pomislih, osetivši huk silne emocije koja se kao ponornica valjala tamnim pećinama dvorane, preteći da svakog časa eksplodira u bljesak...
Ne, tremu zaista nikad nemam, nisam slagao...
Ali Srce imam uvek, to je ipak nešto sasvim drugo...
-Dobro veče, Sarajevo, došao je i taj dan... Eto, tako to ide... Ratovi prolaze... Ljudi ostaju...

***

Na te reči Aida je višemesečnu neizvesnosti i brige oko mog dolaska zbacila sa sebe kao tesni jelek, i povukla Svog Dragog u kolo sedam hiljada Tajnih Zemljaka...
Lako su se uklopili među raspevane klince podignutih ruku i penzionere zamagljenih pogleda koji su po prvi put u životu kresnuli šibicu na prazno. Ma, pod zvezdanom lupom svi smo mi ista generacija. Generacija devetsto i neke. A i to je obično sitničarenje...
Aidu Pobrić iz UNHCR-a su nam krajem novembra najavili dramatično, kao Jednu ženu Koja Dolazi Iz Sarajeva. Na našoj kapiji uzbuđeno je mahnula lepezom preporuka i akreditacija, a onda, pre no što je išta rekla, pustila je dve suze, iako je i jedna bila više nego dovoljna. Ona i Olja su još tad sve ugovorile, ne progovorivši pritom...
I ispalo je najbolje...
Da su se žene više dogovarale, možda danas u ovoj zemlji ne bi svaki drugi-treći most bio granica, ko zna? Uostalom, kažu da iza svakog velikog čoveka stoji velika žena, mada mi je to malo sumnjivo?
Da je taj čova stvarno velik žena bi stajala uz njega, a ne iza?
No, Olja Balaševa je, uglavnom, prelomila pogaču iskušenja ponuđenu iz Bosne, znala je da će tek njen blagoslov udariti pečat na moju kartu za Sarajevo, a isto tako je znala i da moram otići...
Godinama sam izbegavao pozive u rat, stigao je i prvi poziv za mir, Moja Prava Mobilizacija, kako je rekla...
Po Aidinom odlasku ostali smo prilično usamljeni, što i nije neka promena...
I Bend se podelio, poznanici su smatrali da je možda još rano, krenula su i tradicionalna preteća anonimna pisma u plavim kovertama, što je inače najbolji znak da radimo pravu stvar, ali varljiv je taj koračić koji odvaja Ljude od Ziceraša...
Korak približavanja uvek je i korak udaljavanja od Onog Iza...
-Vidiš, Sarajevo je srednjeg roda... Kao dete... Zaigrano... Prostodušno... Naivno...
Beograd je, recimo, Taj Beograd... Muškarčina... Švaca i galamdžija u raspasanoj beloj košulji, na hoklici pred prepadnutim svircima... I Zagreb je Gospon Zagreb... Koketni geblovski brčići, prefrigani šmek preko jutarnje štampe... Najveću larmu podigne kad zvecne kašičicom o rub porcelanske šoljice... Pa Gospođa Ljubljana... Snežna Kraljica... Uobržena, elegantna, racionalna... Koja je tako hladno napustila taj brak iz računa, čim je shvatila da računa više nema... A Sarajevo... Lakoverno, detinjasto... Zato ono prvo i pruža ruke...
Da Mila, potpuno si u pravu, pomislih zagrljen Skenderijom...
Krivo mi je da se ja toga nisam setio?

***

Ratujući sa ratom izgubio sam silne gradove...
Neke od njih pronašao sam te večeri u Sarajevu...
Po dve hiljade karata otišlo je u Banja Luku, Mostar i Tuzlu. Još tri u ostale varoši. Namera nam je bila da Svi dođu, i došli su, svidelo se to nekom ili ne...
Stranac Sa Ulogom Domaćina neoprezno ih je poimence prozivao u pozdravnom govoru koji mi je uputio, i zvižduci su odjeknuli halom, sasvim prosečni zvižduci, doduše, kao kod slobodnih bacanja za gostujuću ekipu, ali svakako dovoljno glasni da zasluže pitanje na sutrašnjoj pres konferenciji...
Nije taj rat bio nacrtan pa da ga obrišeš pesmom kao gumicom, rekoh tad. Nek se zviždi na sav glas na koncertima i na utakmicama kad danas sutra zaigraju Jedni protiv Drugih, samo nek više ne zazvižde granate nad Bosnom...
Patetično, ocenio je u tiražnom beogradskom listu devetnaestogodišnjak poslat od svog urednika na taj Zadatak nevaspitano, kao pripravnik na pijacu da pribeleži cene prvih trešanja i mladog luka...
Ma, da, sinko, patetično do bola...
Mada bih ja za svaki slučaj pitao i Bosance šta oni misle o tome?

***

Ne gledam i ne slušam snimke svojih nastupa...
Definitivno o sebi imam bolje mišljenje od bilo bilo koje do sad napravljene trake... Izmontiram u sećanju neke sekvence, isečem kilometre materijala, utišam greške, pojačam aplauze, baš me briga...
Samo mi još treba da počnem i u sebe da se razočaravam? Ionako jedva postižem... Ukratko, bolje da ni o Tom Koncertu ne pričam suviše. Nisam baš najobjektivniji. Uvek mi zapadne da gledam na potpuno suprotnu stranu od publike...
Washington Post je, na primer, priču o tih 285 extraordinary minutes objavio pod naslovom Serbs, Muslims, Croats join in love for singer, a Politika Ekspres se zadovoljila pljuvačkim pismom Revoltiranog čitaoca Igrom Slučaja Zaposlenog U Redakciji, naslovljenog sa Pretera ga, majstore, ili tako nešto?
Svako to vidi iz svog ugla. Neko iz oštrog, neko iz krajnje tupog, a iz pravog ugla stvari posmatra retko ko, pa nemam puno razloga da se nadam kako sam baš ja jedan od tih genijalaca?
Ponekad se naprosto osećam kao stari ofucani gladijator, ne samo zbog Arene i borbe za život, i ne samo zbog laskavog strahopoštovanja koje moji ožiljci izazivaju i kod Onih Koji Me Ne Vole, nego i zbog Blazirane Rulje, i zbog njene sve grozničavije i sve očiglednije želje da me već jednom vidi poraženog...
Znam, nije sve tako crno. Ali otrovno bilje je jarko. I čovek je proklet da ga na livadi prvog opazi...
Put U Sarajevo izazvao je prvorazrednu medijsku pozornost, i, kako to već biva, Trećerazredni su se brže bolje očešali o to, pokušavajući da sebi pridaju barem drugorazredni značaj...
Maskota bi mogao biti takozvani Mladi Glumac koji se prvi uspravio u loži i okrenuo palac nadole? Neki su mi objašnjavali da živi u Sloveniji, a da je pre živeo u Bosni, neki su znali čak i u kojim je sve filmovima igrao, no, njegovog imena svejedno niko nije mogao da se seti? Malo mi je to kilavo?
Kao ono u kvizu, kad se na igri asocijacija otvore sve četiri vertikalne kolone, ali niko ne zna konačno rešenje. Mladi Glumac Koji Je Opleo Balaševića? Ah, Taj žiri? Možemo li uvažiti ovaj odgovor?
Neka ih samo...
Biti protiv Ovog Nevernika momentalno je komercijalnije nego napraviti hit, posebno onima koji hit nikad i nisu napravili. Junaci Viktora Igoa, koji teškom mukom napune sobu gostima za svoj rođendan, sad su jako zabrinuti kako će puniti Skenderiju posle tih besplatnih nastupa? Potparoli izvikuju parole. Glumci glume na vlastite tekstove, što im i nije neki repertoar, a pokršteni menadžeri dospevaju do toliko sanjanih prvih stranica štampe tek postavivši krucijalno pitanje ko stoji iza Njega, sa upitnikom i par uskličnika? Ko stoji Iza?
Pa, Vatikan, jasno. KGB. Fundamentalisti. Coca-cola. Komunisti. Tito. CIA. I Masoni... Uhodana ekipa...
Mada mi se čini da je problem u stvari u Onima Koji Stoje Ispred Mene?
A to su Ljudi...
Na hiljade njih...
Izdaleka, kroz nišan snajpera ponekom bi se možda učinilo da su to pre Muslimani, Srbi ili Hrvati, ali ja sam im prišao prsa u prsa, dobro sam ih video, i verujte mi na reč...
To su samo Ljudi...
Ništa strašno...

***

Nas Ravničare gradovi okruženi brdima uvek opčine sunčanom izmaglicom...
Dva jablana pošla su ka meni iz jutarnje fatamorgane pred hotelom "Grand", Fadil ih je primetio sekund pre nego ja, i tad sam prvi put video da Mirzu Delibašića neko može da zaustavi i bez faula...
Korak iza smešio se Vahidin Musemić, momak u plavom dresu sa moje geometrije za prvi gimnazije, pomenuo sam ih sinoć pričajući o uspomenama, i Dve Moje Uspomene došle su da se pozdravimo pred put...
Tek to me je slomilo...
Od časa kad sam pozvan u Sarajevo spremao sam se kao vitez, svakog dana navlačeći delić oklopa koji će me štititi od tog strašnog Zmaja Ljubavi. Izlazio sam mu već na megdan u Skoplju, u Ljubljani i Mariboru satirao me je silinom svoje vatre, ali plašio sam se da bi me u Skenderiji mogao i dotući...
Kakav li je tek Ranjeni Zmaj, slutio sam?
Ali sve do par minuta pred polazak dobro sam se nosio s njim...
Nisam zadrhtao prolazeći kraj srušene Zetre. Ni kraj izgorelog Doma Mladih, gde sam održao prvi koncert u toj varoši. Pa čak ni kad sam sam sreo Troku. Nadrealiste. Kemu Montena. Ruždiju. Greba. Vlatka Markovića... i Muški sam izašao pred Ljude, pokrivši srce kao sokola na ramenu, ne dopuštajući mu da poleti previsoko...
I tek je oproštajni zagrljaj Momaka Za Koje Sam Jednom Navijao napipao ranjivo mesto, kao koplje onaj fatalni mladež na Sigfridovoj plećki...
-Možemo li stati na trenutak?
Toki i voki su se kratko došaptavali i konvoj se zbunjeno zaustavio kraj Većnice. Osetio sam isti onaj Dobri Ritam Sarajeva, utrkivanje tramvaja sa Miljackom, puls Kujundžuluka, step po čaršijskoj kaldrmi...
Za ugao sokaka zamakla je nasmejana devojka u štepanoj jakni boje cigle, s Njom se nikad ne zna da li je priviđenje, lagano sam pošao tim putem...
Hoćemo li se dugo zadržavati, pitao me je Fadil?
Ne, rekoh...
-Samo da prođem kraj onog šedrvana...
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 19 Нов 2007, 15:09

Kao rani mraz

Dolmom idu majski svatovi... Nisu moji nego bratovi...
To da je brataš mladji od mene... Više niko ni ne spomene...

Svi redom pregli bele pegaze... Da đurđevak uz put ne gaze...
Tamburaša tri fijakera... Sram ga bilo kogod zakera...

Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Srećo bogomdana...
Bez reči si na basamak stala...
A na moj život ta je tvoja tuga pala...
Kao pokora... Kao rani mraz...

Gledala me jedna ista Ti... ja sam još i mogo pristati...
Al srce...
Ono se ko jare opire... Retko ko do njega dopire...

Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Srećo bogomdana...
Pod nebom je ognjeno i snežno
Al malo sta još ume da ubije nežno...
Da ne primetiš... Kao rani mraz...

Poljem idu svatovi... Svatovi su bratovi...
Mlada prava partija... Lepša neg bogatija...
Poljem žice štrucaju... Momci uvis pucaju...
Muzika ne zastaje... Sa dušom se rastaje...


"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 20 Дец 2007, 23:57

Djordje Balasevic
Caletova pesma

Ne pitaj me nikad vise
zasto neven ne mirise
ne secam se, to je prica duga

Ne pitaj me tu pred svima
sta to na dnu case ima
ne pitaj me nikad zasto cugam

Bolje da sesir nemam
pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo vino trazi

Ne pijem sto uzivam
nit sto mi dobro stoji
pijem da njega napojim

Ne pitaj me, ne znam kaz'ti
di ce koja zvezda pasti
di ce pasti dugme s mog kaputa

Na pitaj me sto na kraju
svi kerovi za mnom laju
ne pitaj me nikad zasto lutam

Bolje da sesir nemam
pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo mesto trazi

Ne lutam sto uzivam
nit' miris druma volim
lutam da njega umorim

Ne pitaj me dal' je zima
dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram

Ne pitaj me zasto ptice
ne slecu na svake zice
ne pitaj me nikad zasto sviram

Bolje da sesir nemam
pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo pesmu trazi

Ne, ne sviram sto uzivam
nije to pesma prava
sviram da njega uspavam
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30400
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Đorđe Balašević

Порукаод Mustra » 11 Апр 2017, 11:47

Citati sa autorskih večeri „Kalendar mog detinjstva“

O detinjstvu, šta da vam kažem? Ako su o detinjstvu već nešto rekli nešto Felini ili neki Rus, ili Mark Tven, Nušić, Čarli Čaplin… bilo ko od tih promućurnih, divnih čičica, teško da ja mogu tu nešto da dodam. A opet, jebeš ga, moja knjiga! Baš me briga, gde ću ako tu neću? Tako da sam dao sebi malo slobode i rekao da su dani detinjstva nešto kao dijamanti među bezvrednim šarenim staklićima prosutim na modrom plišu naših uspomena, koje uspevamo prepoznati tek kad nam život nametne sajdžijske lupe sredovečnosti… Onda tek ukapiramo kakva je to bila smaragdna detelina na kanalu, ili onaj odsjaj sunca na zvonu od ćaletovog bicikla kojim me je vozio ujutru negde na pecanje…
Nije to dobro organizovano… Detinjstvo treba da se desi na kraju života i da lepo uživaš u njemu…
~
Detinjstvo je genijalna stvar… Kad se bolje ravnaš po senkama nego prema kazaljkama i uglavnom ti je bitna samo ona sunčana strana ulice Jovana Cvijića gde se buše bolje rupe za klikeranje sa onim velikim petoparcem, i osluškuješ kad će par nekih žutih dokolenica važno dokaskati sa časova solfeđa… I niko ti ništa ne može!
Jedini problem koji sam u to vreme imao je bio izvesni Luka Lipošinović iz Nogometnog Kluba „Dinamo“, Zagreb. Skupljali smo kao pomahnitali sličice fudbalera, alijas nogometaša. Čokoladice su se zvale „Sport“, i nije tolko strašno što su se one zvale „Sport“ nego što su se zvale ČOKOLADICE. Jer to je bio linoleum presvučen sa malo šećera, ja ogavnije nešto u životu nisam liznuo… U svakom slučaju, sve sam ih imao: Zebeca, Mitića, Čajkovskog, Šekularca, Boru Mitića… Jedino mi je falio Luka Lipošinović… I kad sam na jednom velikom odmoru konačno izvukao i Luku Lipošinovića meni GODINAMA NIKO NIJE MOGAO NIŠTA!
Zvuči suviše jednostavno iz jednog prostog razloga: i jeste jednostavno… Idioti ti ništa ne mogu kad si mlad… Zapamtite to, za neke nove klince bolje od nas…
~
Tetak Isidor mi je govorio: „Sine, zapamti jednom zauvek: Žene su skoro najgluplja bića na planeti. Samo su muškarci gluplji od njih!“



See more: http://balasevic.in.rs/djordje-balasevi ... etinjstva/
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30400
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Đorđe Balašević

Порукаод Mustra » 11 Апр 2017, 12:09

Prvi roman Đorđa Balaševića, „Tri posleratna druga“, koji i dalje važi za jednu od najčitanijih knjiga na ovim prostorima, sada u novom izdanju.
Roman o ljubavi i muzici, koji prati istoimeni LP, na kom su Ćaletova pesma, Remorker, Još jedna pesma o Maloj Garavoj…
Uvek sam ljude zamišljao boljim nego što jesu, i tako sam nekako i prošao..

Слика

Tri posleratna druga - Djordje Balasevic.pdf
https://www90.zippyshare.com/v/y7cbscUJ/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30400
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Đorđe Balašević

Порукаод Mustra » 11 Апр 2017, 12:15

Zbirka pesama Đorđa Balaševića sa veoma zanimljivim ličnim komentarima i pričama o njihovom nastanku. Knjiga je izdata 1996. godine.

Слика

Dodir Svile - Djordje Balasevic.pdf
https://www47.zippyshare.com/v/lEdHacz5/file.html
Слика