Pero Zubac

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Pero Zubac

Порукаод Mustra » 02 Окт 2005, 12:41

Слика
Pero Zubac je rođen u Nevesinju, Hercegovina, 30. maja 1945. godine. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a eksperimentalnu gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao književnost južnoslovenskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Član Udruženja novinara Jugoslavije i Udruženja književnika Srbije.

Objavio 30 knjiga poezije, 17 knjiga pesama za decu, jednu knjigu eseja, knjigu parodija na jugoslovensko pesništvo, 12 antologija jugoslovenskog i stranog pesništva. Na strane jezike prevedeno mu je 6 knjiga (dve knjige na makedonski, dve na albanski, jedna na mađarski i jedna na italijanski jezik), a pesme su mu prevođene na dvadeset svetskih jezika. Nalazi se u 10 stranih i pedesetak antologija jugoslovenskog pesništva i pesništva za decu.

Bio je glavni urednik studentskog lista INDEX, glavni i odgovorni urednik časopisa za kulturu POLJA, u Novom Sadu, urednik zagrebačke revije POLET, urednik skopske MISLE, saradnik brojnih jugoslovenskih revija, časopisa i listova. Kao novinar, imao je svoje kolumne i feljtone u “Borbi” (Beograd), “Pobjedi” (Podgorica), “Svijetu” i “Nedjelji” (Sarajevo), “Oku” (Zagreb), “Dnevniku” (Novi Sad), “Poletu” (Zagreb), “Radu” (Beograd), “Glasu omladine” (Novi Sad), “Uni” (Sarajevo), “Subotičkim novinama” (Subotica)...

Objavio je (sa Goranom Babićem, Lukom Paljetkom, Vladimirom Nikolićem) dramu “Mudbol”, izvedenu 1968. godine, pozorišni komad “Vratio se Nikoletina” (sa Draganom Jerkovićem), izveden u Beogradu 2000. godine, TV dramu “Izbacivač”, koja je emitovana 1979. godine, na TV Novi Sad i TV Beograd.

Napisao je libreto za balet “Banović Strahinja” Stevana Divjakovića i libreto za operu Miroslava Štatkića “Lenka Dunđerska”.

Na stihove Pera Zubca komponovano je više kantata, solo pesama, oratorijuma, a za stihove je dobio najznačajnije nagrade na jugoslovenskim festivalima u Opatiji, Beogradu, Podgorici, Nišu, Donjem Milanovcu, Pančevu, Rožaju, Nikšiću.

Napisao je scenarija za 8 dokumentarnih filmova i celovečernji film “Centar filma” iz Beograda o Jovanu Jovanoviću Zmaju. Dobio je Zlatnu povelju međunarodnog Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma za scenario filma Karolja Viceka “Pinki”.

Realizovao je pedesetak multimedijalnih spektakala (Dani mladosti, logorske vatre, otvaranja olimpijskih takmičenja), a kao televizijski autor i urednik napisao je i realizovao preko četiri stotine scenarija za dokumentarne, muzičke, zabavne, umetničke i emisije za decu i mlade. Urednik je popularnih jugoslovenskih serijala za decu “Muzički tobogan” i “Fazoni i fore”.

Bio je urednik popularne serije klasične muzike Radio — Televizije Srbije “Harmonija sfera”, šesnaest filmova o savremenim kompozitorima klasične muzike.

Za književni rad nagrađen je značajnim jugoslovenskim nagradama kao što su: “Nagrada punoletstva” OK SSO Novi Sad, “Goranov vijenac”, “Goranova plaketa” za književnost za djecu, “Jovan Popović”, “Žarko Vasiljev”, Oktobarska nagrada Novog Sada, Povelja Novog Sada, Nagrada oslobođenja Mostara, Zlatna plaketa grada Vukovara, Velika povelja grada Kraljeva, Nagrada oslobođenja Kikinde, “Zlatna kap sunca Mostara”, “Stražilovo”, “Zmajev štap”, Nagrada Sremskih Karlovaca “Pavle Adamov”, Godišnje nagrade Radio Beograda, Nagrade “Zmajevih dečjih igara” za književnost za decu, nagrada “Stara maslina” za književnost za decu, Bar, “Gašino pero”, Lazarevac, za životno delo u književnosti za decu, “Zlatni ključić” Smederevske pesničke jeseni za književnost za decu, Zlatna čaša manifestacije “Čaša vode sa izvora”, Nagrada oslobođenja Vojvodine.

Zastupljen je u čitankama i lektiri u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Objavio je više tekstova o jugoslovenskoj periodici na teme iz sovjetske i ruske umetnosti. Pisao je o S. Jesenjinu, V. Majakovskom, B. Pasternaku, M. Cvetajevoj, O. Mandeljštamu, V. Visockom, V. Polonskoj, C. Ajtmatovu i drugima.

Poemu “Mostarske kiše” u prevodu Irine Čivilihine, objavio je moskovski časopis “Rabotnica” (februar 1988.) u tiražu od 19.750.000 primeraka. Nekoliko njegovih pesama prevedeno je na ruski jezik i objavljeno u ruskim revijama. Poema “Ruska varka” objavljena je i na italijanskom jeziku, u Bariju 2001. godine.

Prevodi Pera Zubca pesnika ruskih vojnika palih u otadžbinskoj vojni, posebno pesme Zahara Gorodijskog, objavljeni su u Jugoslaviji, a pesma “Kad mi časi smrti postanu bliski”, dugo godina je veoma popularna među mladima u Jugoslaviji.

Pero Zubac živi i stvara u Novom Sadu. Zaposlen je u Radio-Televiziji Srbije, Televiziji Novi Sad, kao odgovorni urednik Redakcije programa za decu i mlade.
Слика

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2736
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 02 Окт 2005, 13:13

***
Не бира се љубав

Не бира се љубав,
као ни смрт.
Све је у књигама
дубоко под морем
записано,
језиком незнаним нама,
небесним писменима.
Нити се одупрети можеш,
нити прескочити дан,
као што не можеш
туђи сан уснити,
нити оком другим
видети.
Волео бих да ниси ти
она коју у овом часу
волим.
---

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 05 Окт 2005, 04:20

Modre kiše i modru rijeku nikako da zaboravim. Dvadeset i više godina nosim u sebi jedan daleki septembar.
Kiše su se miješale sa svjetlošću, voz je nosio moje djetinjstvo u daleko, nepoznato. Volio sam svjetlost i mrve kiše, one su me podsjećale na suze. A bilo je tih dana dosta suza i dosta kiše. Oči su mi ostale na modroj vodi. Kiše su bile dosadne, ja sam bio mlad i željan uspjeha.
Sa diplomom nastavnika, majčinim selametom, i neizbježnim gurabijama, te noći sam tiho, da niko ne čuje, govorio i pjevao o Mostaru, Hercegovini, o suncu i nebu ...
Modre kiše i modru rijeku ponio sam kao amajliju, biser-lančić moga djetinjstva.
A onda je jednog dana, iznenada, moj sin počeo da pjevuši neku pjesmu o mostarskim kišama. Recitovao je:


U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
jedne jeseni ...
jao, kad bih znao sa kim sada spava
ne bi mu glava, ne bi mu glava,
jao kad bih znao ko je sad ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao kad bih znao ko to u meni
bere kajsije još nedozrele


Pero Zubac, moj dragi prijatelj iz djetinjstva, pjevao je o modroj rijeci, mostarskim kišama, Svetlani i svjetlosti. Sin se neobično radovao fotografijama na kojima smo Pero i ja iz naših đačkih dana u Gimnaziji ''Ivan Goran Kovačić'' u Lištici kod Mostara.


Ahmet Kosić
(beleška uz ''Mostarske kiše'', Tode Čolak: ISKRENA PESMA, antologija ljubavne lirike, ''Dečje novine'', Gornji Milanovac, 1987.)
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 23 Окт 2005, 06:04

SPAVAČI


Vi sanjate svake večeri jednu devojku
jednu ulicu
jednu pticu
ja budan gledam tragove osmeha
i poslednjeg plača na vašem licu
vi gasite svetla i spuštate zelene žaluzine
svako u svojoj sobi sa sobom
u nečijim tamnim zenicama
sa nekom mladom ženom kojoj se spava
sa svojim rukama
sa starim žutim kandilom na zidu
vi sanjate bele ljiljane u vrtovima
sanjate crne automobile
neki mladić vidi sebe kao bokserskog šampiona
vi sanjate ptice i svečana zvona
pred venčanje sa nekom izmišljenom
ženom
ja stojim na vetru i dugo pričam
sa vašom opsenom.

(1963)
Последње учитавање од ... kolibri ... дана 01 Нов 2005, 05:26, учитано 1 пут укупно.
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 30 Окт 2005, 06:37

POLUĆUTNJE

Odlomci iz dnevnika


6. oktobar


Kraj jednog leta i tuga. Ostale su masline i zreli narevi negde na jugu. I Vera. Lepa i topla, negde u dnu vidokruga, daleko, daleko iza Fruškog brda. Golubovi. Asfalt i devojke. Malo sunce. Zašto dolazimo uvek u ravnicu i tu ostajemo pognuti nad sobom i dugim pismima iz zavičaja ? Bez suze, bez smeha. Dan u dosanjanom gradu. Nema buke u našim malim kujundžilucima ... Kukci su se ljubili pod mostom. U noć. U tako blisku noć. Večernji voz za Sarajevo. Dug i promukao zvižduk. Još odzvanja u meni. Da li je to samo trag neprospavanih noći ? Korak po korak. Korak odsečen od koraka u odlaženju. Novi Sad. Malo je prazno i teško ...
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 30 Окт 2005, 06:58

7. oktobar


Ne razumem ništa. Imena, brojke, imena ... Smeh. Zvonak smeh. Brucoši pojma nemaju. Ne pitaju, stide se. Čudan je to osećaj što se javlja pri prvom susretu sa nečim za šta se vežemo. Čudan je to nemir što kipti u venama. Stepeništa ...
...''Nadam se da ćemo se razumeti''... drvene klupe ... čuperak profesorove kose izniče iz nekog ženskog ramena ... ''to će reći paidagogos'' ... Tišina. Tišina. Bila je takva tišina pod crkvom svete gospe od Karmela. Vera i ja, smo tu provodili polovinu leta, pod maslinama. Naspram sunca i čempresa. Zvona gađali kamenčićima. Smejali se. Ljubili. Gledali galebove bele nad pučinom ... ''deskripcija je metod'' ... kosa joj je bila pomalo žuta ... ''prikupljanje podataka'' ... bila je to nedelja. Pod crkvom ... ''funkcionalno vaspitanje'' ... polunagi ... Sunce sišlo na zvonik. Bakarna smeđa koža ... ''to nazivamo sistematsko ili celovito posmatranje'' ... Skazaljka na satu ima isčašeno rame, Pavlov je davno rekao: ''Časovnici su tu za to da vuku za rukave''.
Kroz okno ulica. Trg i veliki bronzani spomenik naspram katedrale. Tiho zvoni ... Kao da neko kamenčićima udara u zvona. Vraćam se u sebe i ćutim ...
Последње учитавање од ... kolibri ... дана 14 Нов 2005, 05:28, учитано 1 пут укупно.
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 01 Нов 2005, 05:38

10. oktobar

Jedna devojka ima kosu kao Vera. Pričao sam to sinoć Milutinu u ''Zagrebu''. Interesantni su ti pozorišni ljudi. Vezani za daske kao galioti. Marinko je ponovo recitovao Prevera. Zatim, Starog Vujadina za vermut. Plaćam rado. Boro ne sme da pije. Kaže: ''Pope-tope. Osvesti se, Vera ti uvek u glavi'' ... Lako je njima. Improvizacije, dikcija, improvizacije. Lepo zvuči: Dramski studio ... Lepše nego Filozofski fakultet ... Vera ... To zvuči još lepše, toplije.



11. oktobar

Što su smešna staroslovenska slova! Nejasna kao Davičovi ''Tropi''.
To je trebalo štampati na staroslovenskom. I tako niko ništa ne razume. Bar bi lepše izgledalo ... Kosa jedne devojke mi smeta.



12. oktobar

Već se razumemo u raspored. Ne kasnim često. Grad. Parkovi. Poljak je sinoć mitingovao na klupi u parku pored pozorišta. Kao Vaznesenjski na Tverskom bulevaru. Neka se baka usput prekrstila ...
Nije mi žao što sam došao. Moram pisati ocu i Veri. Da je dobro, da će biti dobro.
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 14 Нов 2005, 05:43

24. oktobar, suton

Piše mi otac: ''Čuvaj se i piši. Kod nas je jesen uveliko. Pobrane su poslednje maline. Ove su godine rodili lešnici i kukuruz kao vojnici, kršni, naočiti ... Juče su nam javili iz Beograda da je Slobodan položio histologiju. Uči i ti.''
Mislim kada ću se vratiti ... Tamo će skoro zima prekriti, kraj ceo ... pašće sneg beo ... pašće sneg beo.


3. novembar, posle podne

Profesor Ružić voli Popu, ja ne. Popa nije pesma. Teško je biti pesma. Ona prava, u lišću. Jer trave kažu: ''Ne treba tvoja pesma'' ... Sećam se ... sedela si na zidu crkvene ograde i čitala Belčine pesme ... U zvoniku zalutale ptice ... Tiho je ... Gledaš me pomalo umorno. Nešto mi govoriš (ili mi se čini). Ne čujem. Prolaze zalutale lokomotive.


19. novembar, uveče

Kupio sam Neni karanfil. Onda smo šetali. Pričao sam joj nešto o Miljkoviću. Mislim da nema puta za juče. U jednom pismu prijatelj mi je napisao: ''Ne treba se vraćati po izgubljene korake, mogu nedostajati pri povratku.'' Dobro je što nismo ptice. Mogli bi nas dečaci ubijati praćkama. Prolazim ovim gradom. Lišće. Kako je samo Biokovo daleko. Sada spavaju zmije pod stenjem. Ništa vam ne umem reći. Golema je Tuga jesenja.


3. decembar, jutro

Ne mogu shvatiti zašto se jutros toliko smejem. Sve je po starom. Sinoć se, samo rodilo jedno dete u mojoj ulici ... I zima.

(jesen, 1964)
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 16 Нов 2005, 06:33

NEKO DRUGO MORE

Neko drugo more
jutrom ti osviće pod
oknima.

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlanu prinosi.

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zeni
ogleda.

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira.

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotiče.

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane.
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 23 Нов 2005, 18:01

Ulazis u pesmu kao u vrt


Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
slazes reci,pomeras mlado drvece
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao sto u san moj
ulazis kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radoscu
docekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i necujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noci u noc tako sa morem
snagu premeravas,umirujes ga
recima i u poslusnu pticu pretvaras.


Ulazis u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reci ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2558
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 28 Нов 2005, 03:50

Mostarske kiše

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije jos nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Važna
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku po
Ašcinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke Neretva
Ždrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlaznom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U džamije je vodio Karađoz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela malo
Plakala kao i sve žene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skaču baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugacke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izadji eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Ćurila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu veruje
Li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće
A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da bas on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muskarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre
Kise
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije jos nedozrele.

1965.
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2558
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 28 Нов 2005, 03:52

Neko drugo more



Neko drugo more
jutrom ti osvice pod
oknima

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlan prinosi

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zenici
ogleda

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotice

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2558
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 28 Нов 2005, 03:53

Oprostajna





Recimo da je otisla iz grada
u nepredvidivu vecer
i da su joj zameli puti.
Recimo da su boje kojima sam
je slikao bile nestalne
i da su izcilile sa koze.

Recimo da je odlucila da je
ne prepoznaju moje zene,
da ima srce nevidivo.
Samo da nije mrtva,
samo da dise.

Tacka na kraju price mala je
kao srce.
Stavljena je lakim potezom,
ali jos pulsira,
jos se otima svetlu.
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2558
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 28 Нов 2005, 03:53

Dok sam te imao



jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao
Слика

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 01 Дец 2005, 02:39

Opraštanje od pesme

1.

Niti sam te ukorio niti sam te umorio
pesmo pesmo ne možemo stići
ja u jednu ti u drugu stranu
osta mis'o sama na megdanu
pobegosmo u tišinu pesmo luda luda pesmo
bar da smo se po detinjstvu raspoznali ne bi tako
ne može se ja ovako ti onako
niti si me razumela
niti si me prepoznala u noćima na Dunavu
ne dam pesmo ne dam glavu za parčiće porcelana
niti jao nit mi žao
samo samo ta igranja neigrana
ta pevanja ta sevanja noćnih ćutnji
niti ptica niti travka narasla do zglavka nebu
ne pobeže
niti Dunav
ni Morava ni tišine mutne vode
ne odoše
osta mis'o na megdanu
ti u stranu
ja u stranu.


2.

Posustalo oko u oknima
noći tavna noći nedonoći
kuda poći kuda ulicama
neće ptice neće trave s nama
posustalo oko u oknima
ne zaspati u muku bršljana
ne zaspati u snu nesanjanu
sa pticama Kosovo obići
kuda glavo iz pesme otići
ne zaspati u muku bršljana

ne mogu se u reči sakriti
pesmo gluva pesmo nekazana
vrh oblaka sunce razapeto
žut različak iz tuge procveto
ne mogu se u reči sakriti
noć noćuje promiču tišine
na konjima preko deteline
ginu trave pre kraja jeseni
noć u meni noć bela u meni
sve noćuje promiču tišine.

...
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...