Pablo Neruda

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30059
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Pablo Neruda

Порукаод Mustra » 02 Окт 2005, 11:40

Pablo Neruda
100 ljubavnih soneta
(1959.)


Слика

Naslov originala
Cien sonetos de amor / Pablo Neruda




1
Matilda, ime od biljke, kamena ili vina, od svega što se rađa iz zemlje i traje, reči u čijem rastu sviće,
u čijem letu planu svetlo limunova.

U tome imenu plove brodovi od drveta okruženi rojem vatre morske modrine, i ova slova su voda neke reke
što uteče u moje zakrečeno srce.

O ime otkriveno ispod puzavice kao da su vrata nepoznatog tunela što se s mirisom sveta spaja!

O, osvoji me svojim vrelim ustima,
istraži me, ako želiš, svojim noćnim očima,
ali me pusti da plovim i spavam u tvome imenu.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30059
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Окт 2005, 11:41

2
Ljubavi, koliko puteva do jednog poljupca, kakva lutajuća samoća do tebe!
Usamljeni vozovi kotrljaju se s kišom. U Taltalu još nije svanulo proleće.

Ali ti i ja, ljubavi, mi smo sjedinjeni, sjedinjeni od odeće do korena, sjedinjeni od jeseni, vode i bokova,
sve dok samo ti i ja ne budemo zajedno.

Misliti da je stajalo toliko kamenja koje nosi reka, ušće vode Boroa,
misliti da smo se, odeljeni vozovima i narodima,

ti i ja jednostavno morali voleti,
izmešam sa svima, s muškarcima i ženama, sa zemljom koja sadi i gaji karanfile.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30059
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Окт 2005, 11:58

3
Opora ljubavi, ljubičice okrunjena trnjem,
šipražje između mnogih strasti nakostrešeno, koplje bolova i krunico gneva,
kojim si putem i kako pošla u moju dušu?

Zašto si sunovratila svoj bolni plamen, odjednom, između hladnog lišca mog puta? Ko ti označi korake koji te nose k' meni?
Koji cvet, kamen i dim pokazaše moje boravište?

Sigurno je da je drhtala stravična noć
i zora ispunila sve vrčeve svojim vinom
i sunce učvrstilo svoju prisutnost nebesku,

dok me okrutna ljubav opsedala neprestano sve dok, sekući svojim sabljama i trnjem,
u mome srcu ne otvori užareni put.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30059
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Окт 2005, 11:59

4
Setićeš se onog hirovitog klanca gde su se uspinjali drhćući mirisi, s vremena na vreme ptica odevena
u vodu i tromost: a to je odeća zime.

Setićeš se darova zemlje: neobuzdanog mirisa i zlatne gline, trave šipražja, mahnitog korenja, začaranog trnja poput mačeva.

Setićeš se rukoveti koju si donela, rukoveti sene i vode s' tišinom, rukoveti kao što je kamen s' penom.

I tada beše kao nikada i kao uvek: pođimo tamo gde nas ne čeka ništa i nađimo sve što nas tamo očekuje.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30059
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Окт 2005, 12:00

5
Da te ne takne noć, ni vetar, ni zora, samo zemlja, nevinost grozdova,
jabuke što rastu i slušaju čistu vodu, blato i smole tvog mirisnog kraja.

Od Kvinčamalija gde se rodiše tvoje oči do tvojih nogu stvorenih za me na Granici ti si tamna glina koju poznajem:
u bokovima ti diram ponovo svu pšenicu.

Možda nisi znala, Araukanko,
i kad ti zaboravih poljupce, pre nego što sam te voleo, srce se moje sećalo tvojih usana,

i bejah poput ranjenika na ulicama sve dok nisam shvatio da sam našao,
ljubavi, svoje područje poljubaca i vulkana
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 03 Окт 2005, 15:53

6
U šumama, izgubljen, otkinuh tamnu granu i usnama, žedan, podigoh njen šapat:
možda to beše glas kiše koja je plakala, zvono razbijeno i srce presečeno.

Nešto iz daljine što mi se činilo tegobno skriveno, pokriveno zemljom, krik prigušen beskrajnim jesenima,
odškrinutom i vlažnom tminom lišca.

Ali tamo, prenuvši se od snova šume, grana leskova zapeva pod mojim ustima
i njen se bludeći miris verao po mom merilu,

kao da me odjednom potražilo korenje
koje napustih, zemlja izgubljena s mojim detinjstvom. i zaustavih se ranjen skitničkim mirisom.
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 03 Окт 2005, 15:53

7
“Poći ćeš sa mnom” - rekoh - i niko nije znao gde i kako drhti moja bolna duša
i ne beše za me karanfila i barkarola, ništa, jedino rana ljubavlju otvorena.

Ponovih: pođi sa mnom, kao da već umirem i niko ne vide mesec na usni što mi krvari, niko ne vide tu krv što se pela tišini.
O ljubavi, zaboravimo sada zvezdu s' trnjem!

Ali kad sam čuo tvoj glas kako ponavlja
“Poći ćeš sa mnom” - kao da si oslobodila i bol i ljubav i besnilo zarobljenog vina

što se iz svog potopljenog podruma uspinjalo,
i ponovo na svojim ustima osetih okus plamena, krvi i karanfila, kamena i paljevine.
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 03 Окт 2005, 15:54

8
Kad tvoje oči ne bi imale boju meseca, dana s glinom, s radom ili s vatrom,
kad ne bi zatočenu čuvala okretnost uzduha, kad ne bi, kao što jesi, bila nedelja ćilibara,

kad ne bi, kao što jesi, bila žuti trenutak u kome se jesen penje vinima,
da nisi još i hleb koji mirisni mesec mesi noseći svoje brašno nebom,

o ljubljena, ne bih te voleo!
U tvome zagrljaju grlim ono što postoji, i pesak, i vreme, i stablo kiše,

i sve živi zato da bih ja živeo:
ne odlazeći daleko mogu da vidim sve:
u tvome životu vidim sve ono što je živo.
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 03 Окт 2005, 15:54

9
U udaru vala protiv nepokornog kamena svetlo se raspada i uspostavlja svoju ružu i krug mora sužava se i postaje grozd,
jedna jedina kap modre soli što pada.

O blistava magnolijo oslobođena u peni, magnetična putnice čija smrt cveta
i večno se vraća da bude i ne bude ništa: razbijena so, zaslepljeni pokret morski.

Sjedinjeni ti i ja, ljubavi moja, ćutimo, dok more uništava svoje večne kipove i obara svoje tornjeve besa i beline,

jer u tkanju tih tkanina nevidljivih
od vode razbesnele i neprestanog peska branimo jedinu i progonjenu nežnost.
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld

Порукаод Anatema » 03 Окт 2005, 15:55

10
Nežna je lepotica kao da su pesma i drvo, ahat, tkanine i žito, breskve prozračne, podigli svoj prolazni kip.
Prema talasu upravlja suprotnu svežinu.

More kupa glatka stopala utisnuta u oblik tek napravljen u pesku
i sada je njegov ženstveni oganj ruže tek mehur na koji sunce i more nasrću.

Jao, neka te ništa ne takne do soli studene! Neka ni ljubav ne sruši netaknuto proleće. O lepa, odsjaju nerazorive pene,

neka tvoji bokovi polože u vodu novu meru labuda ili žutog ljiljana
i neka plovi tvoj kip po večnom kristalu.
Слика

Корисников грб
Maestro
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3126
Придружен: 28 Сеп 2004, 03:54
Место: Swiss
Контакт:

Порукаод Maestro » 04 Окт 2005, 05:51

    Слика
Слика ... Volimo se jer su nam slabosti iste...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30059
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 17 Окт 2005, 00:15

Слика

11
Gladan sam tvojih usta, glasa i tvoje kose i ulicama hodam ne hraneći se, tih,
hleb mi ne daje snage i zbunjuje me zora, tražim tekući zvuk tvojih koraka u danu.

Izgladneo sam za tvojim smehom što klizi, za tvojim rukama boje besne žitnice, gladan sam bledog kamena tvojih noktiju, želim ti jesti kozu od netaknutog badema.

Želim jesti munju izgorelu u tvojoj lepoti, nos koji vlada na tvom oholom licu, želim jesti nestalnu senu tvojih trepavica

i gladan idem i vraćam se njušeći sumrak tražeći te, tražeći tvoje toplo srce
kao neka puma u samoći Kvitratue.
Слика

Корисников грб
... kolibri ...
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 229
Придружен: 19 Сеп 2005, 01:47

Порукаод ... kolibri ... » 18 Окт 2005, 05:33

Kad tvoje oči ne bi imale boju mjeseca,
dana s glinom, s radom ili s vatrom,
kad ne bi zatočenom čuvala okretnost uzdaha,
kad ne bi, kao što jesi, bila tjedan jantara,

kad ne bi, kao što jesi, bila žuti trenutak
u kome se jesen penje povijušama,
da nisi još i kruh koji mirisni mjesec,
mijesi noseći svoje brašno nebom,

o ljubljena, ne bih te volio!
U tvome zagrljaju grlim ono što postoji,
i pijesak , i vrijeme, i stablo kiše,

i sve živi zato da bih ja živio!
Ne odlazeći daleko mogu da vidim sve:
u tvome životu vidim sve ono što je živo
... tek kada poletimo, shvatimo zasto ptice pevaju ...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30059
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Јан 2008, 12:20

Слика



12
Potpuna ženo, putena jabuko, topli meseče, gusti mirisu algi, blato i svetlo smrvljeno,
kakav se tamni sjaj otvara između tvojih stupova? Kakva drevna noć dira čoveka svojim čulima?

Jao, ljubiti je putovanje s vodom i zvezdama,
sa vazduhom utopljenim i grubim olujama brašna: ljubiti je borba munja
i dvaju tela jedinim medom poražena.

Od poljubaca do poljubaca prelazim tvoj mali beskraj, tvoje granice, tvoje reke i tvoja sićušna sela,
i oganj genitalni preobražen u slast

juri osetljivim putevima krvi
sve dok se ne sruši kao karanfil noćni,
sve dok bude i ne bude jedino munja u sjeni.
Слика

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 07 Феб 2008, 10:19

NOCU

Nocu, ljubljena, vezi svoje srce za moje
I neka zajedno u snu razbiju tmine
Kao dvostruki bubanj, boreci se u sumi
Protiv gustoga zida okupanog lisca.
Prolazu nocni, crna zeravo sna
Sto hvatas niti zemaljskoga grozdja
Tacnoscu nekog neredovita voza
Sto sene i kamenje hladno za sobom vuce neprestano.
Zato me ljubavi, vezi za cisti pokret,
Za postojanost sto kuca u tvojim grudima
Krilima nekog labuda ispod vode,
Da bi na zvezdana pitanja ovog neba
Nas san odgovorio jednim jedinim kljucem
I samo jednim vratima koje zatvori tama.

Pablo Neruda
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe