Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Порукаод Viktorija Vi » 13 Јан 2007, 22:29

СВИХ ЖАЛОСНИХ РАДОСТ - Љиљана Хабјановић Ђуровић

Ана је родила кћи која ће сама бити храм и заветни ковчег. Дом Бога живога. Обитавалиште, престо и мајка Бога Логоса.
Из мртве утробе родила се она која ће родити Животодавца.
По речи анђеоској даће јој име Марија.
Није свеједно како ће се неко звати. Ни ко га именује. Име је знамен судбине. И залог покорности именодавцу. Зато га најчешће одређују родитељи. Аниној и Јоакимовој кћери име је одабрао сам Господ. Да се испуни оно што рекоше: „ Ако ми даш чедо, нека се зове мојим, а нека буде твоје!“
Марија значи Велика и Преузвишена. А да ли ће својим животом надвисити налог свога имена, знао је једино Творац. Он, који одређује сваку тајну и час њеног извршења.
...
Био је невидљив свима осим мени.Долазио ниоткуда. Одлазио као да ишчезава.И увек је био исти. Ликом. Растом.Кретњама. Кроз време које је остало за нама ја сам се мењала.Сви су се мењали. Он није.Чак је и његова одећа била иста као и оног дана кад сам га видела први пут.По сваком времену, у свако годишње доба, у свакој прилици, носио је своју беспрекорно белу одору једноставног кроја, какву нико осим њега није имао. Најзад сам поверовала да разумем.И то сазнање испунило ме је дрхтавицом.
...
...Постоје дани када се човеку јави будућност. Када му Господ да знак о ономе што ће бити. Раскрили му дане вечности и пусти га да окрзне погледом оно што му је наменио.
И ја сам, Јоване, била благословена таквом милошћу.
...
Назарет на нашем језику значи цвет. Изникао је на падини горе Тавор, на средокраћи између Галилејског језера и Средоземног мора, на раскрсници путева који спајају Феникију, Сирију, Арабију и Мисир.
.......
Незнање увек суди неправедно.
...
Тада се из групе жена издвојила девојчица.Старија и од мене и од Јакова.Лепа и живахна.Носила је своју доброту и осмех као дар. Хитро ми је пришла. Пружила ми је руке, широм отворених дланова. Као да ми себе нуди.
- Добродошла у породицу онога коме ћеш бити жена.Ја сам Саломија, млађа кћи
свога оца.И ја ћу се ускоро удати.Заручена сам за рибара Заведеја са обале Генисаретског језера.Хајде да видиш бебу Симона.
...Такав је био мој први сусрет с твојом мајком, Јоване.
...
Све је могуће ономе који верује.
..
Одједном сам знала да је одговор код Јосифа.
Он је пристао да ме узме за жену упркос мом завету.Пристао је да наш договор затаји пред другима, свестан да народ који множећи се испуњава завет Господњи не разуме узвишеност девствености.Његово име треба да понесе дете које није, нити може бити, син његових бедара. О његовој милости то чедо треба да живи.Зато је право да се све деси по његовој вољи.
„ У Јосифовој руци су и камен и цвет“, помислила сам. „ Оним што баци одредиће моју судбину.“
...
Срце човечје измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
.....
Марија, мати његова, положила Га је на сламу, јер свет беше празан, и ломан, и трулежан као слама. А он је дошао да том свету да пуноћу благодати.
Први су му се поклонили пастири и мудраци. Једни, најближи природи и животу у његовом најпростијем облику, и други, поседници највећих знања Старог света. А подједнако, мада свако на свој начин, свесни свих човекових немоћи, и моћи и славе Господње.
Пастири представљају народ Израиља. Мудраци приспели са Истока, одакле су кренули пратећи сјајну звезду, симбол су осталих народа позваних да следе сјај Светлости Света и дођу да му се поклоне.
Сусрет пастира и мудраца пред тек рођеним Исусом праслика је Цркве коју ми, апостоли и заједничари Његови, створисмо из његове крви и Жртве.
А Он сам је много пута рекао: „ Ја сам пастир добри“. Сакупљао је изгубљене овце и, не жалећи труда, љубави и мудрости, враћао их у стадо Божје.
....
По закону који је Бог предао Мојсију, жена која роди кћер нечиста је осамдесет дана. То је доба када не сме да дотиче свете ствари. Не сме да одлази у светињу. Чак ни да излази из куће.
Када роди мушко, време њеног чишћења двоструко је краће.
...
Свака мајка зна да је свет који окружује њено дете истовремено и пут и замка. И пријатељ и непријатељ. Да у сваком дану постоји хиљаду тренутака када несрећа може шчепати њено чедо као плен. Али вера је друго име за материнску љубав. Вера у Творца и Сведржитеља који штити од јада и чува пуним мајчинске руке и срце.
...
Учила сам да живим без будућности. Само кроз тренутак који траје. Да примам истргнуте делове живота као да су живот. Да се радујем датом.Исусовом првом зубу. Првом кораку. Првој речи.
...
Помоћи ће ти онај који те је одабрао.Он зна наше моћи.И никада нас не оптерети више него што можемо да понесемо.
..
Оче, ја сам само помислио како би било лепо када би Господ учинио да голубови оживе! И они су оживели и полетели са мог длана. Ја заиста не знам како се то збило.
...
...Он мрзи доброту мога сина јер је не разуме. Деца, као ни одрасли, не воле оне који су толико бољи од њих. Људе љути код других оно што сами немају.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 13 Јан 2007, 22:30

СВИХ ЖАЛОСНИХ РАДОСТ

- Оче, ми смо данас заклали јагње и појели га. То схватам. Али никако не могу да објасним себи , ни да пронађем ваљани разлог, зашто убијамо најбоље животиње да бисмо их спалили.
- То је жртвено приношење – озбиљно му је одговорио Јосиф.– Тако захваљујемо нашем Творцу, нека је благословено име Његово, за све добро што нам је дао. И молимо га да нам да напредак. Да нас потврди у срећној години. Или да нас очисти од греха.
- Али, оче, много је лакше спалити беспомоћну животињу него добро чинити...Зато људи неће да чују истинску реч Божју.
.....
Исусу је било тринаест година када сте се родили ти и твој брат Јаков...
...
Дознао сам да му је име било Јован и да је отац његов био Захарије, а матер Јелисавета. Из прича оних уз које је одрастао запамтио је да га је мати спасла потере Ирода Антипе бекством у пустињу.Ту су их, изнурене, пронашли есени. Јелисавета је убрзо умрла., а дечак је остао да расте у заједници ових побожних људи у Кумрану, на обали Мртвог мора. Од њих је научио ритуал очишћења потапањем у воду, и да је важније закон испуњавати срцем него пуким обредима, и да Бог живи у братству пуном љубави, а не у Храму, где церемоније прикривају похлепу и зло.
...
Шта сам могла да му кажем? Шта мајка може да каже сину који је кренуо у свет?Међу људе?
- Како да ти помогнем, сине мој?- питала сам га. Свесна да сам због њега рођена.
- Воли ме- одговорио је спремно. Озбиљан.
.........
За чудо је потребна вера оних на којима се чудо врши.
..
Било нас је дванаесторица. Тако је он одредио. Мислили смо да је то због дванаест племена Израиљевих, да би сваки од нас над по једним имао старешинство.
..
Пуну тишину наше молитве прекинуо је шум са неба, снажан као хујање силног ветра, који је испунио сав простор. Затим смо видели огњене језике како се пружају са висина, раздељени, и по један силази на свакога од нас. У истом трену када ме је дотакао тај пламен који не пече, осетио сам како се све у мени мења.Као да ја остајем ја, али истовремено и постајем неко други. Приметио сам да видим боље и запажам оштрије, и да су све моје збркане мисли добиле правац и смисао, да знам одговоре на питања за која нисам ни слутио да постоје, и да сам истовремено испуњен неизрецивом милином и усхићењем. Осетио сам у себи речи на грчком, и на латинском, и на многим другим језицима. И однекуд, сред свих тих знања, било ми је јасно да ме је испунио Дух Свети.
Затим смо, а да ништа нисмо рекли један другом, истрчали из куће на пуне улице и тргове и помешали се међу народ. И говорили смо на језицима у којима су се ти људи родили...Приповедали смо им Јеванђеље и истину о Исусу Христу. А сви су нам се чудили како то да ми, неуки, толике језике знамо.
..
Некако у то време вратила се из Рима Марија Магдалина. И донела нам је причу која је још једном потврдила да је промисао Божја недокучива, а Његово свеприсуство непрестано.
- Стари император Тиберије,огрезао у доколицу и најгнуснији разврат, задржао је обичај свог претходника, Октавијана Августа, да повремено у двору на брду Палатинум прима молиоце из свих крајева царства. Људи су му долазили с разним притужбама и несрећни због многих неправди. И ја сам потражила своје место међу љима. „ Цару се не иде празних руку“, упозорили су ме. Мрско ми је било да дарујем Тиберија. Стога сам донела најмање што сам могла – једно кокошије јаје.
Када сам му приступила, већ је зевао заморен мукама својих поданика.
Испричала сам му све о Господу, и како га је Понтије Пилат невиног осудио. Док сам говорила, он као да се будио из своје обамрлости. Чак ми се у једном тренутку учинио и стварно заинтересован.
- Најзад једна прича која није досадна! Знаш ли још таквих?- рекао је када сам завршила. Затим ме је добро загледао, као да процењује моје дражи, и ја сам тај поглед осетила као љигави додир. Премишљао је тренутак- два па је одмахнуо главом.
- Не верујем ти ни реч. Како може мртав човек да васкрсне? То је као када би то бело јаје у твојим рукама изненада постало црвено.
Подигао је руку да наложи својој гарди да ме уклони и пусти следећег молиоца. Али рука му се укочила. И поглед.Јер јаје које сам држала на длану у томе часу је заиста постало црвено.Као да је неко по њему просуо боју смешану од корала.
- Чудна земља. И наопак народ. Никада их нећу разумети- муцао је Тиберије.
А ја сам била сигурна да нисам узалуд ишла у Рим.
Заиста, мало по Маријином повратку, у Јерусалим је дошао нови римски намесник, неки Палас, и његова прва заповест била је да се Понтије Пилат врати у Рим. Касније смо дознали да је Пилат оптужен за окрутност и, да би спасао иметак и част своје породице, није дозволио да му суде. Одабрао је да умре на римски начин: у купатилу испуњеном мирисним испарењима, у кади пуној топле воде, оштрим ножем је отворио пут својој крви.
А црвено јаје из Маријиног сведочења постало је знамен васкрснућа нашега Господа Исуса Христа.
..........
Варнава, један од следбеника, у Антиохији (Антиохија лежи на реци Оронтес. На раскрсници путева од Истока ка Медитерану, и од Сирије ка Анатолији. На Путу свиле....): Овде су нас назвали хришћанима. Смислио је то неко да нам се наруга, али ми смо тај назив прихватили с радошћу. Ми заиста и нисмо друго до следбеници Месије.
...
Ово је Акта (антички назив за Атос, Свету Гору). Кренули смо куда нас је повео. И док су се људи гурали да утоле глад и жеђ, Мајка се упутила ка једном од храмова. Ја за њом.
Тада се десило оно што ни да замислим нисам могао.Како је ступила у паганско светилиште, зачуо се потмули тутањ који је допирао из срца земље, и сва се грађевина затресла. Попадали су кипови јелинских богова. Атина и Деметра, Аполон и Посејдон, Афродита и Артемида, , па чак и сам врховни бог Зевс и његова супруга, богиња Хера, нашли су се пред ногама Мајке Богочовека.
Поново сам се уплашио.
Она је спокојно изашла из храма.Осврнула се око себе.неколико пута.
- Чујеш ли овај потпуни, савршени мир?Ово је место које би се допало моме моме сину. Јендога дана овде ће бити храмови наше вере и са ових стена чуће се глас молитве Исусу Христу. И ја никада нећу напустити овај крај- рекла је, смешећи се.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Дец 2010, 16:25

TO SAM JA

Rodila sam se 6. septembra 1953. godine u Kruševcu. Potekla sam iz porodice u kojoj su se izmešale srpska, hrvatska i crnogorska krv, susrele različite vere. Živela sam i u Srbiji, i u Hrvatskoj. Još u detinjstvu uvidela sam zlo nacionalne i verske mržnje. Istovremeno, shvatila sam relativnost svih nacionalnih mitova, ali i njihov značaj za opstanak nacionalne svesti i samoodržanje jednog naroda. Imala sam nepunih osam godina kada je moj otac odlučio da započne novi život. Majku i mene odbacio je kao nepotreban teret. Majka je umrla pet godina kasnije. Siromašna, usamljena i nesrećna. Ta smrt me i danas boli, i sve moje knjige o ženskom jadu ustvari su omaž mojoj majci.

Ostala sam s bakom, štićena toplinom i mekotom njene ljubavi. Rasla sam uz priče o njenim pretkinjama. Tim pričama baka me je vaspitavala. I da su one bile drugačije, verovatno bih i ja bila drugačija.

Sa četrnaest godina počela sam da vodim dnevnik. Na prvoj strani zapisala sam misao Romana Rolana: Boriti se, tražiti; ne naći i ne klonuti! Dakle, opredelila sam se za borbu kao način života, za hrabrost kao životni stil, mada u tom trenutku nisam bila baš sasvim svesna šta sam ustvari odabrala. Možda mi se zato u jednom periodu života činilo da je moj simbol paunovo pero. Paun peva kada je nebo tamno i preteće. Paun igra kada je najteže. Danas znam da čovek nikad nije sam. I da mi stoga borba i traženje nisu uzaludni.

Od svoje sedme godine želela sam da budem pisac. Bila sam veoma usamljena. Moje drugarice i drugovi su izlazili i zabavljali se, a ja sam čitala, pisala i maštala. A onda je došao dan kada sam morala da se suočim sa poraznom stvarnošću. Ja nisam imala roditelje, nisam imala materijalnu sigurnost, i morala sam da se opredelim za neko zanimanje u kojem je lako dobiti posao. Tako sam se našla na Ekonomskom fakultetu. Pokradenih snova. I bez nade.

Kao diplomirani ekonomista radila sam u banci, a zatim u turističkoj agenciji. Tih godina napisala sam i objavila dva romana: Javna ptica i Ana Marija me nije volela.

Krajem 1991. godine uspela sam da promenim posao – postala sam novinar u "Dugi", u to vreme najboljem jugoslovenskom magazinu. Posle dve godine postala sam urednik i član uređivačkog kolegijuma. Pisala sam o kriminalu, zloupotrebama, korupciji, koji su vidno obeleželili privredni i društveni život u Srbiji izolovanoj sankcijama Ujedinjenih nacija. Otkrila sam finansijski skandal decenije u kome se na jednoj strani našao politički i ekonomski establišment, a na drugoj opljačkani narod. Zbog tih tekstova tužili su me funkcioneri iz tri najmoćnije političke partije toga vremena – Miloševićeve, Šešeljeve i Draškovićeve. Na sudu sam dokazala da sam pisala istinu. Ipak, osuđena sam i od odlaska u zatvor spasla me je samo činjenica da sam majka maloletnog deteta.

Budući da sam još iz najranijeg detinjstva ponela otpor prema podelama ljudi po veri i naciji, prema zlu verske i nacionalne mržnje, od početka sukoba u nekadašnjoj Jugoslaviji pisala sam protiv rata i nasilja. Protiv onih koji su žrtvovali tuđe živote za ostvarenje svojih ciljeva. Na isti način govorim i u svojim romanima, i publici na književnim skupovima. Zalažem se za mir i toleranciju. I priznajem da sanjam otvoren, multikulturalan svet, u kome će sve različitosti biti slivene u sklad kao boje paunovog pera.

Novinarstvo sam napustila krajem 1995. godine i od tada sam se potpuno posvetila književnom radu. Na ovako ozbiljan i pomalo rizičan korak nikako ne bih smela da se odlučim da nisam imala podršku svoga muža. Od samog početka našeg braka, pa i naše veze uopšte, on je znao da ja nikada neću biti srećna ako ne budem pisac. I da ću biti nezadovoljna i gorka. Da mi ništa neće valjati, da mi ničega neće biti dosta. Da samo pisanje može da ispuni ponor koji zjapi u meni, i u koji bi se sigurno survalo i naše zajedništvo, i sav moj život. Znao je to, a nije me napustio, i to njegovo ostajanje uz mene bila mi je, zapravo, najvažnija podrška. Osim toga, prihvatio je i moguću muku mog neuspeha, kao što danas srećan prihvata teret mog deljenja izmedu porodice i rada. Važno mu je sve što je vezano za moje stvaranje. I ponekad me brani od mene same. Zato što me razume. A ja razumevanje smatram najvišim stepenom ljubavi.

"Oni me vole onako kako meni treba!", kažem kada me pitaju o mome mužu i sinu. Moj sin Aleksandar je roden 1988. godine, i od najranijeg detinjstva je naučio da moju pažnju i vreme deli sa junacima mojih romana. Znam da mu nije lako, i često se osećam krivom pred njim. Ali i pred sobom. Znam da moj sin raste. Da svako doba nosi svoje radosti, a da su meni neke njegove promakle. Da iz dana u dan otimam i sebi i njemu nešto važno i dragoceno, što nikada neću moći da nadoknadim. I slaba mi je uteha što znam da, bez obzira kojim se poslom bavi, nijedna majka nije kraj svoga deteta uvek kada to treba i njoj i njemu.

Ipak, moj sin i ja nekako uspevamo da ostanemo veoma bliski. Svakodnevno ukrademo neki samo naš sat za razgovor. Najčešće je to uveče, kada on već legne. Ja sedim pored njega na krevetu, a on mi priča o svemu važnom što mu se desilo toga dana, ili mi poverava svoje tajne i snove.

Juna 2003. godine ponovo, uz podršku i pomoć svoga muža i sina, odlučila sam se za novu promenu: napustila sam dotadašnjeg izdavača i otvorila svoju izdavačku kuću "Globosino ALEKSANDRIJA". U njoj sam, kao prvi naslov, objavila svoj novi roman IGRA ANĐELA, a zatim ponovljena izdanja ostalih svojih romana. Želja mi je da pored svih svojih knjiga objavljujem i strane bestselere, ali i dela u kojima se čuva hrišđanska kulturna i duhovna baština.

U svom književnom radu osećam podršku svojih anđela čuvara i svetitelja. Kao devojčica bila sam uvereni ateista. I dugo je vremena prošlo dok nisam postala sigurna i mirna vernica. Odavno već živim s osećanjem da ono što je neuobičajeno nije i nemoguće. Duboko verujem da mi, ljudska bića, nismo sami na svetu. Ponekad osećam živo prisustvo onih koji mole Boga za nas, i živo prisustvo Boga samog. Na promocijama svojih knjiga često kažem i ovo: "Sve velike ideje koje su tokom istorije ljudska srca grejale nadom pokazale su se kao iluzija. Bog nas jedini nije izneverio. Tu je. I čeka da mu se vratimo." Ja verujem u Boga. Verujem u pravednost Božju, u smisao i smislenost čovekovog postojanja. I nastojim da u svakom trenutku svoga života živim poštujući deset Božjih zapovesti.

Ne znam da li je to dovoljno kako bih opravdala milost koju sam zadobila kada mi je dato da napišem roman PETKANA. Da pod svojim imenom objavim knjigu o najvoljenijoj Svetiteljki pravoslavlja, Prepodobnoj Majci Paraskevi. Ta knjiga uveliko prevazilazi ne samo moju karijeru, već i sav moj život. dok sam je pisala dobijala sam odgovore na pitanja koja sam godinama postavljala sebi. I na ona koja su se otvarala sa svakim novim odgovorom. Menjala sam se. I mislim da sam postala bolja. I bliža Gospodu. A to i jeste svrha ljudskog života.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 16:22

ŽENSKI RODOSLOV

Слика

"Ženski rodoslov je uzbudljiva porodična saga, krvava antologija ženskih bolova, rečnik večite ženske sudbine. Od Ivane, koja je početkom XIX veka, negde u crnogorskim planinama, ubila Turčina, do Ive, koja krajem XX veka pokušava da pobegne od usuda svojih pretkinja i da uzme život u svoje ruke. Njihove neverovatne sudbine liče na bajku: kroz dvesta godina samoće rađale su kao zečice i živele kao vučice. Tražile su i nalazile, volele i gubile. Bile su sirotice i gazdarice, sluškinje i dame, skojevke i čeda samoupravnog socijalizma u kostimima hipi devojčica. Moćne i nemoćne, odane i lažljivice, kupale su se u šampanjcu i kuvale čorbu od suza.
Kroz njihove živote su prolazili i odredili ih moreplovci i avanturisti, kotorski kolenovići i cetinjski gospodari, umetnici i kabadahije, varalice i kraljevski oficiri, Podgoričani i Zagrebčani, pečalbari i ratnici, kockari i jugoslovenski političari...
ŽENSKI RODOSLOV je roman o gladi duše, o potrebi ljudskog bića da samo odabere svoj cilj i pronađe životni smisao. Priča koja određuje granice ljudske snage i smelosti, ali i cenu koju plaća čovek koji pokuša da se izjednači sa bogovima.
ŽENSKI RODOSLOV je sočna i žestoka proza, nad kojom ćete se zamisliti, koja će dotaći skrivene ćoškove vaše duše; proza u kojoj će svaki muškarac pronaći ženu koju sanja i svaka žena bar deo sebe."

Zenski rodoslov - Ljiljana Habjanovic Durovic.pdf
https://www95.zippyshare.com/v/vvxqp7Un/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 16:45

Слика

PETKANA je romаn o nаjpoštovаnijoj i nаjdrаžoj Svetiteljki prаvoslаvljа, Prepodobnoj Mаjci Pаrаskevi. O Njenoj ljubаvi premа Gospodu i putu do Njegа. O svim mukаmа Njenih trаgаnjа. O borbаmа koje je vodilа sа Gospodаrem ljudskih slаbosti. I sа sobom sаmom. U rаskošnom svetu srednjovekovnog Cаrigrаdа, i u pustinji s one strаne Jordаnа. Kаkvа je bilа i kаko Joj je bilo, kаko je Bog objаvio kаo Svoju ugodnicu, kаko su NJene mošti seljene od Cаrigrаdа do Trnovа, pа dаlje, preko Vidinа i Kruševcа, do Beogrаdа, i opet iz Beogrаdа, pričаju Onа i oni koji su Je poznаvаli. PETKANA je romаn o veri. O trаgаnjimа zа Bogom, od kаdа je u zemlju judejsku stigаo Onаj koji je došаo dа nаs nаuči ljubаvi i prаštаnju, pа do dаnаšnjih dаnа. PETKANA je istovremeno i uzbudljivа i potresnа pričа o sаvremenoj ženi, rođenoj u drugoj polovini dvаdesetog vekа, koju su učili dа je pričа o Bogu lаž, аli kojа je osećаlа drugаčije. Svetiteljkа joj se jаvilа u snu i onа Je spoznаlа i zаvolelа tаmаn nа vreme dа uz NJenu pomoć rаzume i preživi svoju nаjveću nesreću.

Петкана-Љиљана Хабјановић-Ђуровић.pdf
https://www119.zippyshare.com/v/O4XJRKpR/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 16:46

Слика

"JAVNA PTICA je prvi verodostojni erotski roman ispisan ženskom rukom u istoriji naše književnosti. Istovremeno, to je priča o usamljenosti mlade devojke, o njenoj neprestanoj i nikada dostignutoj žudnji za pravom bliskošću i saglasjem duša. To je vapaj za istinskom komunikacijom. Za razmenom misli i osećanja, a ne samo pukih reči. Za slobodom umesto pokoravanja. Za višim smislom života u svetu besmislenih i nametnutih klišea i praznine. To je i knjiga o odnosu dece i roditelja. O istinama koje ljudi shvate dok su deca, a zaborave kada postanu roditelji. A baš tada su im najpotrebnije.
JAVNA PTICA je i glas ženske pobune. Zahtev za pravednijim vrednovanjem polova i poštenijim odnosom među njima. Erotske scene u ovoj uzbudljivoj sagi o odrastanju, zrenju i gubljenju iluzija, samo su mera dubine ponora strašne usamljenosti glavne junakinje. Jer usamljenost onih koji fizički nisu sami najgorča je, najteža i najporaznija.
JAVNA PTICA je roman koji mora da pročita svaka devojka kada stupi na prvu veliku životnu raskrsnicu. To je knjiga iz koje se uči zašto je jedini pravi let let sopstvenim krilima."

Ljiljana-Habjanovic-Djurovic-Javna-ptica.pdf
https://www116.zippyshare.com/v/fnekEq79/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 16:48

Слика

"IGRA ANĐELA JE ROMAN KAKAV DO SADA NIJE NAPISAN!
IGRA ANĐELA je priča o kneginji Milici. Jedinoj ženi koja je vladala Srbijom u deset vekova njene istorije.
IGRA ANĐELA je svedočanstvo o borbi žene da opstane uprkos svemu. Da sačuva svojoj deci očevinu. I njih same. Da veliki poraz pretvori u pobedu.
IGRA ANĐELA je knjiga dokaza o trijumfu života nad smrću. Opstajanja nad propadanjem. O mudrosti i snazi u vreme slabosti i sunovrata.
A nad Milicom je, kao i nad svakim čovekom, bdeo njen Anćeo Čuvar. I Serafimi: Mihailo. Gavrilo. Rafailo. Salatilo. Egudilo. Urilo. Varahilo. Sada nam otkrivaju potresnu i uzbudljivu sagu njenog života. Istinitu, a nalik na bajku.
Kako anćeli, kao Božiji poslušnici, utiču na naše živote? Kako nam se javljaju u svakodnevici i snovima? Šta je slobodna volja? Da li je uopšte ima? Šta nam je u životu dato unapred, šta odrećeno? Šta, kada i kako možemo da biramo? I gde su granice naših izbora?
Da li čovek bira? Ili se pokorava? Da li je ono što mu na izbor liči u stvari samo IGRA ANĐELA?"

Igra anđela – Ljiljana Habjanović Đurović.pdf
https://www82.zippyshare.com/v/DhcrdPED/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 16:49

Слика

"ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je iskrena, potresna i istinita priča devojčice Ive koja raste rastrzana između dve porodice – očeve i majčine. Između dva grada – Zagreba i Kruševca. Između dva sveta – hrvatskog i srpskog. Između dve vere – katoličke i pravoslavne. Iva se odlučila na ovu gorku samoispovest, da izbaci otrov iz sebe, kako bi mogla da preživi. Mora joj se verovati, čak i kada govori o najstrašnijem i neverovatnom. Jer deca pamte istinito. Deca najbolje osećaju nepravdu.
ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je priča o (ne)ljubavi bratstva i jedinstva. O strahu i nadi jugoslovenstva. O ponorima neljudskosti i nerazuma u koje čoveka baca mržnja prema onima koji su drugačiji. I samo zato što su drugačiji. O zloupotrebi Boga i čovekove potrebe da veruje, za činjenje svega što je u suprotnosti sa svakom od deset Božijih zapovesti.
ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je roman opome na. I istovremeno knjiga dokaza da nas samo ljubav može spasiti."

Ana Marija me nije volela – Ljiljana Habjanović Đurović.pdf
https://www39.zippyshare.com/v/DuEfLa2t/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 16:53

Слика

"ZAPIS DUŠE je roman o poslednjoj srpskoj despotici i svetiteljki. O vlastelinki koju je narod nazvao majkom. Roman o putu duše po ishodu iz tela. O životu posle smrti.
ZAPIS DUŠE je dramatična ispovest jedne izuzetne žene. Časne i hrabre. Požrtvovane i mudre. Živela je u drugoj polovini petnaestog veka. U pet evropskih država u osam gradova. Živela je o tuđoj milosti, ali u duhovnom gospodstvu. Znala je da nije važan teret, već snaga onoga ko teret nosi. A njena snaga poticala je iz ljubavi i vere. Iz dobrote. Bila je žena i majka srpskih despota i svetitelja. U pesmi i srcu naroda ostala je zapamćena kao Mati Angelina.
ZAPIS DUŠE je priča o njenom zemaljskom životu. O grehu i pokajanju. O borbi protiv kneza ovoga sveta i njegovih slugu, koja se nastavlja i posle smrti. Ali, ZAPIS DUŠE je i svedočenje o putovanju koje neizbežno predstoji svakome od nas. O iskušenjima duše u prvih četrdeset dana pošto se preseli iz čulnog i telesnog sveta u svet duhovni. Šta je smrt? Šta biva sa dušom kada svuče telo kao staru i pohabanu haljinu? Šta tada radi Anđeo Čuvar, a šta Anđeo Susretnik? Koga duša sreće na svom putu kroz podnebesje? Sa čime se suočava? Čega se boji? Čemu se raduje i nada? Od čega beži? Kako se bori? Čime se brani? Šta je, ustvari, pakao? Šta je raj? Kako izgleda susret duše sa onima koji su davno pre nje napustili tela? Kako sa Svetiteljima?
Šta se dešava kada duša izađe pred Lice Gospodnje? Šta je pravi dodir duša? O svemu tome ostao je ZAPIS DUŠE."

Zapis duše - Ljiljana Habjanovic Ðurovic.pdf
https://www7.zippyshare.com/v/rootcxjL/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 16:54

Слика

Roman "Naš otac" je potresna i istinita priča o jednom ocu i jednoj kćeri, koji su se sreli prvi put posle četrdeset tri godine. Sa njom su bile njene uspomene. Sa njim njegova kći iz drugog braka. Taj susret doneo je konačno razrešenje njihove životne drame.

Ljiljana-Habjanović-Đurović - Naš otac.pdf
https://www30.zippyshare.com/v/JGILNt1x/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Ljiljana Habjanovic- Djurovic

Порукаод Mustra » 17 Мар 2019, 20:46

Reč je porodičnoj drami o bezuslovnoj ljubavi koja se odvija kroz različite faze: kada dete počinje da se odvaja od majke, kada majka počinje da gubi dete, kada majka počinje da strepi šta može da kaže ili uradi njeno dete, kada majka shvati da je njena ljubav zaista bezuslovna. Ovo je knjiga o tajnama i mudrosti, o moći i nemoći, o porazima i snazi majčinstva, ali, istovremeno, i knjiga o duhu vremena u kome živimo, o borbi dobra i zla, koja se neprekidno odvija u našoj svakodnevici, u svakoj porodici i u svakom pojedincu.

Knjiga opominje mlade da im slobodu mogu dati samo oni koji ih istinski vole, a da svi ostali koriste obećanja o slobodi da bi ih zarobili.

Roman ,,Onda je došla dobra vila” podseća na neka važna pitanja koja moraju da postavljaju sebi i na ona najvažnija: gde je, s kim je i šta radi moje dete? Mladi žele život, kao u reklami za „koka-kolu”. Žele zabavu, smeh, muziku, ljubav. Skloni su pobuni. Žele slobodu. Ali oni su istovremeno i neiskusni, lakoverni, nesigurni i povodljivi, pa ih je lako zavesti slatkim rečima i praznim obećanjima. Lako ih je prevariti. Lako ih je odvući u alkoholizam, narkomaniju, prostituciju, kriminal. I u ono najgore i najpogubnije – sektu. Lako je zarobiti im umove. Oteti duše. Upravo to se događa mladom junaku romana.

Слика

Onda je došla dobra vila - Ljiljana Habjanovic Ðurovic.pdf
https://www116.zippyshare.com/v/odSFzRon/file.html
Слика