Desanka Maksimović (1898 - 1993)

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 20:00

Čim se sretnemo

Čim se sretnemo,
otvara se dvorac začarani
čije samo mi imamo ključe
i prošlost sine kao kometa
što snopove svetlosti za sobom vuče
izumrlog jednog sveta.
Čim se sretnemo,
razgovor se međ nama povede nemo,
otvara se sunčeva škrinja
gde su posavijali prozirna krila
svi naši dani,
sećanje zaromori, zarominja.
Čim se sretnemo,
zaronimo u virove uspomena
kao gnjurci
što traže rumene sprudove korala,
u okeanske talase sure.
Čim se sretnemo,
zovem se opet imenom kojim sam
tebi se zvala.
Čim se sretnemo,
setimo se mesečevog istog sjaja,
istih oblaka, staza u tmini,
kao dva putnika u tuđini
istog svetlog zavičaja.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 20:00

Moj svet

Moj svet se sastoji od misli mutnih,
od srca pometenoga,
od onoga što u bolu dokučim,
moj svet se sastoji od nedorečenoga.

Moj svet se sastoji od sumnje u Boga,
od priželjkivanja
da ga ima negde gore,
od prigovora njegovim zakonima,
njegovoj volji da čovek bude stvoren.

Moj svet se sastoji od nespokojstva,
od prezanja pred svačim,
u njemu su i skrušenosti blage svojstva
i pobuna
što čovek prođe tek što zakorači.

Moj svet se sastoji od onoga
što se misli kad je ponoćna tama,
nestalniji je moj svet od dima,
od tuge tiši.
Stotinu vasiona svet sad u meni ima
i stotinu krugova čistilišnih.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 18 Јул 2008, 15:22


Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 26 Окт 2008, 11:47


Корисников грб
dragica zdralic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1519
Придружен: 01 Авг 2007, 14:29
Место: Novi Sad
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод dragica zdralic » 21 Нов 2008, 20:32

Pesma za mene, pesma za tebe




Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i nocu, jedno da me susrece,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo neznosti,
i to svakog dana, i mnogo od miloste reci:
potrebno mi je primirje
izmedju srca i secanja
izmedju neba
i bola koji pred njim kleci.

Potrebna su mi dobrodoslicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to sto veci,
potrebni su mi mostovi viseci
preko mrznje,
preko nesporazuma nepremostivoga.


"...čudno je, kako nam malo treba da budemo srećni
a još čudnije kako nam baš to malo i nedostaje..."

Корисников грб
dragica zdralic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1519
Придружен: 01 Авг 2007, 14:29
Место: Novi Sad
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод dragica zdralic » 29 Нов 2008, 14:54

SRBIJA JE VELIKA TAJNA


Srbija je velika tajna:
ne zna dan šta noć kuva,
niti noć šta zora rađa,
ne zna grm šta susedni grm sanja
niti ptica šta se događa između granja.

Ne zna gušter šta puzi ispod kamena
niti kukuruz za struk sluti
šta se u susjednoj njivi sprema.
Svakoga časa sve se menja,
nijednog kuta ni lista nema da nije
tajna.

Ko zna šta krije u sebi
i ta nevina rosa sjajna;
ti seljački poslovni krici
što se s brda na brdo čuju
zaveru možda kuju.

Ko će u toj zemlji kada
znati šta i devojka mlada
u nedrima netaknutim nosi;
kakvu tešku tajnu
u rukama svojim drži dete;
i starica pogrbljena svaka
do kakve se uputila mete.

U toj zemlji i vetri,
i mirisi,potoci i reke,
i crkvena zvona
potajne prenose vesti,
na prvom zavijutku,
gdje šuma počinje ona
ko zna šta možeš sresti.

U toj zemlji ni zečijoj stopi
neprijatelj verovati ne sme
ni tragu konjskih kopita.
Dogovori su možda tajni
I žetelačke pesme
I udari šumskih sekira
I uspavanka uz kolevku skrita.




"...čudno je, kako nam malo treba da budemo srećni

a još čudnije kako nam baš to malo i nedostaje..."

Корисников грб
dragica zdralic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1519
Придружен: 01 Авг 2007, 14:29
Место: Novi Sad
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод dragica zdralic » 29 Нов 2008, 14:55

Ja i ja



O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza bregova
pobeći od sebe.

Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz šume,
razgrnula livadi nedra.

U život bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pružala.
Sa strašću bih se požurila:

da vidim u životu kako je,
duša nečija ako je
za radost stvorena.

Jer od rodjenja sa mnom,
ma kud se makla,
idem ja večno sumorna.

A meni se uvek dopadalo:
kad su tice kroz noc letele,
kad je lišće tiho opadalo;

kad su senke u sen sletale,
kad me ljudi nisu voleli,
kad su stvari duši smetale.

Oduvek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove,
i radosti moje sve pomutila.

Oduvek me slatko zlostavljala:
ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni časka me nije ostavljala.

Znam, umreću i ostariću;
a nju uvek mladu,
uvek žednu bolova
na zemlji ostaviću.




"...čudno je, kako nam malo treba da budemo srećni

a još čudnije kako nam baš to malo i nedostaje..."

Корисников грб
dragica zdralic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1519
Придружен: 01 Авг 2007, 14:29
Место: Novi Sad
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод dragica zdralic » 03 Дец 2008, 13:57





"...čudno je, kako nam malo treba da budemo srećni

a još čudnije kako nam baš to malo i nedostaje..."

Корисников грб
dragica zdralic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1519
Придружен: 01 Авг 2007, 14:29
Место: Novi Sad
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод dragica zdralic » 03 Дец 2008, 15:07

APRILSKA VOŽNJA KROZ VOJVODINU



Po Vojvodini se roje zelene pčele,
ljubičasta zasipaju oranja,
dave se u vodama Tamiša i Begeja
i hvataju se o mostove i skele,
grozde se poljem o šumarke i međe,
uzleću s plota i točku sa paoca
i kolovozu sa srebrnih leja.
Nikad odjednom ne videh toliko pčela,
na njive što su još sinoć bile smeđe
pala su krilca crvena i bela,
a iz slomljenoga u ogradi koca
zeleni i modri rojevi se viju.
Proturim li glavu na prolećni vetar,
lice na njemu glogom mi procveta.
Po Vojvodini se roje mlade pčele,
kao deteline list su im krioca,
uvlače mi se u nedra, u pazuha,
i zuje oko snova i oko sluha.
Nigde nema više grančice gole;
pružim li ruku kroz prozor, istog trena
roj prolećni sa zukom na nju seda
i sva olista kao prut topole;
nagnem li se iz zahuktala voza,
kosa mi namah postane zelena,
o trepavice se nahvata zelena rosa.
Po Vojvodini se rasule svetle pčele,
krioca su im sitna kao u prosa;
dignem li oči nebu, tamo leži
neskupljen beo otkos do otkosa.




"...čudno je, kako nam malo treba da budemo srećni

a još čudnije kako nam baš to malo i nedostaje..."

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2979
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Desanka Maksimović (1898 - 1993)

Порукаод Viktorija Vi » 11 Феб 2019, 13:55

"Ко хоће да доживи чудо мора се радовати као ласте", кажу стихови Десанке Максимовић чије се чудо звало Сергеј.

Многи кажу да је најлепше стихове о љубави написала баш она – Десанка Максимовић, коју памтимо као углађену и елегантну госпођу, косе уплетене у пунђу, са шеширом на глави и осмехом тајанственим попут оног ког је насликао Да Винчи довека мистериозној Мона Лизи.

Потомкиња српског кнеза и војсковође Јована Симића Бобовца и племкиња српске поезије, Десанка Максимовић писала је, рекли би, баш онако како је и осећала. Свим својим срцем давала се песмама које су биле њена деца. Стиховима нас је учила да се надамо и да волимо, онако храбро и бајковито како је она волела једног Сергеја.

Памтимо сви оно – “Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим и желим ока твоја два. Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да”… Тако је и Десанка чекала своју срећу и то, рекли бисмо по данашњим стандардима, предуго.

Прича се да је ваљевска гимназијалка била заљубљена у Драгољуба Обрадовића. Међутим, велика Десанка Максимовић очигледно није признавала те дечије, школске симпатије. У интервјуима је говорила да је Рус са којим је провела цео живот био њена прва љубав.

После славне ваљевске гимназије и студија књижевности и историје уметности на Филозофском факултету, Десанка Максимовић добија стипендију француске владе и одлази у Париз 1923. године. Била је професорка у Првој женској гимназији, а прву љубав – и свог супруга упознала је као већ позната песникиња.

У једном интервјуу за НИН говорила је о томе како је упознала човека са којим је провела живот.

– Позвали су ме Руси једног дана да у њиховом клубу одржим предавање и прочитам неколико својих песама. Ту сам упознала Сергеја. Да ли је то била љубав на први поглед? Вероватно! Али, сигурно, моја прва љубав и први мушкарац с којим сам се пољубила. Била сам већ зрела девојка. Касније смо се зближили – причала је славна песникиња.
Обоје су дуго чекали на срећу

Варнице које су прштале између двоје песника биле су очигледне, али иако је Сергеј Сластиков хтео да одведе Десанку пред олтар – она није тако лако пристала на његову брачну понуду. Морао је да чека да она испуни све своје дужности и обећања.

Пошто је била најстарија у родитељској кући Десанка је сматрала да пре удаје мора да изведе на пут “децу” – млађу браћу и сестре. Објаснила је заљубљеном Русу завет који је сама себи дала и словенске душе су се разумеле.

– Стрпљиво је чекао дан када смо се напокон венчали и засновали свој дом – описује Максимовић.
Љубав због које је руски кадет оставио све

Сластиков је био руски емигрант, млади кадет кога су током Првог светског рата заробили Турци. Дуго му је требало да допре до Београда, а онда се 1933. године оженио Десанком, коју је чекао и стрпљиво волео.

После венчања је завршио глумачку школу и убрзо добио понуду да глуми у позоришту у Скопљу, али је истом брзином то и одбио – због Десанкине службе у Београду.

– Запослио се у издавачкој кући „Просвета” као преводилац руског језика. За свог живота превео је четрнаест књига – говорила је наша песникиња.

И Сергеј је био поетска душа, дечије песме које је писао потписивао је као “Калужанин” – у славу своје родне Калуге, шумовите области близу Москве.
“С нежношћу гледах стопа ти траг, траг по снегу белом; и знадох да ћеш бити ми драг, драг у животу целом”

Многи су били изненађени Десанкином одлуком да се уда за сиротог руског емигранта, говорећи јој да је могла боље. Многи су је тражили, многи су јој се надали, али она их је двема реченицама заувек одбила од себе, дајући на знање да је Калужанин чудо којем се надала и љубав о којој је дуго писала.

– Ја сам се удала за човека којег је моје срце тражило, без обзира на то што је био сиромашан. У њему сам нашла оно што сам желела – одговарала је Десанка.

Сергеј Сластиков Калужанин преминуо је 1976. године – скоро две деценије пре Десанке која је довека остала верна њиховој љубави.

Сахрањени су једно поред другог, у њеној вољеној Бранковини. У густој шумадијској шуми положено је двоје вечно заљубљених, а на њиховом гробу налази се макета руске цркве, као својеврстан симбол бајке коју су за живота својом љубављу исписали.



[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable