Desanka Maksimović (1898 - 1993)

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 16:46

Od jutra hodam
adom između nabujalih voda.
Nigde nikoga, samo tajna
zamršena granja,
samo ja i samoća
beskrajna, slatka i očajna.

Nigde zverke, deteta, čoveka,
a miris sunca nanosi te
otud odakle nećeš doći nikad,
i svetlost ima sjaj tvojih beonjača,
uza me korača.

I kad god me grana darne,
čini mi se tvoje rame
ide uza me,
od senke na stazi učini se
da ti čekaš,
a znam da to ne može biti
odsad pa doveka.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 16:57

I ovde

I ovde, na ničijoj zemlji,
ulaziš mi u san kao u dvore
koje si napustio tek juče.
Ulaziš kroz zatvorene kapije
i kroz pore,
kao da si od moga sna u dugom putu
pogubio ključe.

Ulaziš u zaključane prostore
sluha i vida,
provučeš se ispod očnih kapaka
kao mesečeva zraka,
kao lopov preskočiš
snu preko zida.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 16:57

Putevi su zato da se na njima sanja,
i sakrije patnja koja nas proganja.
Putevi su zato da se njima vraćamo
sami posle rastanka,
da se na njima odmotava
sećanja beskrajna traka.
Putevi su zato da na njih bežimo
iz ponora rođene duše.
Putevi su zato da njima omrknemo
kada nam se ne vraća kući.
Putevi su zato da se u misli tone,
da nas dovedu u praiskonska stanja
i pokidaju sa javom spone
kao kad se u večnost uranja.
Putevi su zato da se na njima čeka
misao koja se rađa u sto leta
kao što poneka biljka procveta
jednom samo za svog veka.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 16:58

Ruka


Teška, puna koštanih opiljaka,
leži u krilu staračka ruka.
Na njoj je ocrtana
modra grana vena
i azbuka bora zamršena.

Tek kada se digne detetu do zatiljka,
zasvetli se i prene
kao zalivena biljka,
otoči se otrov i umor iz vena,
opiljci kostiju se spoje,
legne zglob u zglob.

A čim dete ode,
ruka opet klone
i padne u krilo
kao u grob.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 16:58

Moram ti lepe večeri neke
zenice tople zagledati do dna,
pa ti na kapke providne, meke,
lagano kao milovanje sna
spustiti usne.

Moram ti jednom u dana jatu
od mrskog dana učiniti drag,
pa ti na srce, blago ko bratu
kad bih da bola otklonim trag
spustiti ruku.

Moram, kad jednom opazim da me
s radošću sretaš poslednji put,
uz tihu pesmu na tvoje rame,
taj tako čudno primamljiv kut,
spustiti glavu.

Tako ćeš lepih jutara nekih
pružajuć drugoj zenica dna
reći:"O, gde su oni meki,
slični milošti lakog sna
poljupci njeni?"

Tako ćeš često u noći jatu,
kada ti život ne bude drag,
reći:"O, gde je ona kao bratu
da mi sa srca zbriše bola trag
dodirom ruke?"

Tako ćeš posle lutanja razna
osamljen kada se vidiš prvi put,
reći:"O, gde je ona mazna
ramena mog na osamljen kut
da spusti glavu?"
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 17:03

Bajka o ženinom srcu

Imala je žena tri srca,
sva tri joj čovek uništio.
Prvo je mlado bilo,
nežno kao voćka rana,
uzabrao ga je čovek
brzo, bez peteljaka,
kao što trešnje beru
iz gradova trgovci.

Drugo je teško bilo
kao plodovi leta,
omlatio ga je čovek
kao što dunje mlate
prekupci pekmezari.

Treće je tvrdo bilo,
sa jezgom punom ulja,
razmrskao ga je čovek
kao što čobani čine
s orasima koje kradu.

Ali žena je voćka
što u proleće svako
po novo srce rodi
i čovek omađijan
u rod taj čudan gleda
kao u priviđenje.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 17:04

Prauzrok

Jednom, možda u detinjstvu,
neko mi je čitao nešto
ili pričao u suton,
a mogla sam biti i mlađa,
možda tek začeta;
ali sad ta uspomena mutna
mislima mojim luta,
kao reč nerazgovetna,
kao bezuzročna seta
ili pramen sjaja
ili melodija
koja me se takla,
ali ne pamtim kakva.

I sve sad što mi se u mislima rađa
možda je nesvesna krađa
te nerazgovetne lepote
koju mi zaborav krije,
tog nagoveštaja blaga
za kojim tragam.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 17:05

ŽENA

Srce mi je milosti izvor;
moje reči se uz rane previjaju
kao listovi lekovitog bilja,
koraci mi umeju da vode
i one što lutaju bez cilja.

Mene privlače oči nesrećnika
i čela samoubica
nesanicom ispijena.
Sa mog čita se lica
da sam deset puta sestra
pa jednom žena.

Ne bih mogla voleti bez tuge.
Rođena sam da na krilu nišem
bolove čije dok ih ne ublažim,
rođena nad čijim snovima
nemirnim da uplašeno dišem.

Ne bih mogla voleti bez tuge
ni radosna priviti na nedra.
Ne bih mogla pružiti ruku
onom kom laka su jutra,
a uzglavlja vedra.

Rođena sam da živim za drugog.
Preliva se samilost srcu preko rubova.
Na dlanima mi piše da umeju da vidaju,
u očima da umeju da greju,
na usnama da gorčinu skidaju.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 17:11

Mogile vremena

Ne moramo umreti da se rastanemo.
Vreme kao zemlja
rastavi i otuđi.
Ne mora nas zemlja progutati,
kao živi pesak vreme nas uguši.
Dani svojim krilima labuđim,
noći svojim olujama tamnim
naveju humke na duši.

Ne mora nas zemlja zasuti.
Zasipaju nas usevi vremena
i bestelesna težina njina.
Već posle tisuću, ili sto, ili pedeset
noći i jutara
ponešto u nama zanemi, svisne,
slomi se, skameni,
ponešto se ugasi i sruši,
utone u mrak, u nesvest,
i pre smrti polako tonemo
u vremena treset.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 17:11

Sudbina

Sudbina je kada Sunce čim zađe
opet se istim putem vrati.
Sudbina kada na tek zalečene rane
padne vruć pepeo ili ljuta slana.
Sudbina je kad čije leto
pozastane i pričeka
da ga stigne nečije proleće.
Sudbina je kada ste se životom kleli
da nećete nešto počiniti,
i počinite.
Sudbina kada cela života ne sanjate
i najednom vas snađu snovi.
Sudbina kada ljubav naglo digne
s nečijeg srca nadgrobnu ploču.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 17:27

Prekor

Umesto da me pogladiš po kosi,
reci mi da ličim na sunčanu krunu,
reci rečenicu ljubavi punu,
rečima me voli i uznosi.

Voli ljubavlju milošte izgovorene,
onom koja žalost može da izleči,
govori vazdan nežnosti, čežnje reči
koje si izmislio samo za mene.

Umesto da me zagrliš sa vrelom žudi,
susretni me pesmom ptica ludih,
vihorom i vatrom ushićenja.

Upamti se duže od zagrljaja
reč u kojoj ima ljubavi sjaja,
zagonetnost dragog kamenja.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 17:30

Verujem

Stala sam poslednji put pred staru slikovnicu
i ispovedila se šapatom:
verujem u proleća ljubavi i njegove bujice,
verujem u nebesa lepote,
verujem u dušu duge, praskozorja i sutona,
verujem u antene što ih nosim u snovima,
verujem u slutnje, strepnje i nagoveštaje,
verujem u prizvuke,
verujem u bolove koji se zorama leče,
verujem u srca koja može sve raniti,
verujem u sećanja na detinjstvo omađijano,
verujem u radost praštanja,
verujem u bezazlenost ljudi, zmija i zveri,
verujem u nevinost prvih grehova,
verujem u časovnok što kuca u zemljinom središtu,
verujem u duhove koji žive u osmesima,
verujem u vasionu srca koja se bude,
verujem u nepovratnost i rastanke kraj voda,
verujem u reku zaborava i njenu beskonačnost.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 19:02

Neka ostane mutno

Neka ostane mutno.
Ni bogovi nisu hteli da sve znamo
i oni su želeli da ima tajni,
da se mučimo i kolebamo,
kroz sumnje da tragamo,
da strepimo pred tajnom.

Neka ostane nemo.
Ni bogovi nisu hteli da sve čujemo,
sve razumemo.
Ćute i oni mudri i stari,
ćuti zemlja, ćute stvari
kojih se tičemo
minut za minutom.
Neka ostane nemo,
neka ostane mutno.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 19:08

Ne treba se nadati

Ne treba se nadati,
izneveri svaka nada.
Već iza devete neke vrleti,
cvetnog polja ili sela,
sećati se čovek jedva je kadar
i onog zbog čega je jednom
hteo umreti.

Ne verovati u časne reči,
u vrline,
ni da večno traju bol i ushićenje,
već iza devete neke planine
da s podsmehom što o tebi rekne
i prijatelj dođe u iskušenje.

Ne treba se nadati u ljubav,
verovati da nas može iko
voleti do poslednjeg časa zemna.
Srca ljudska su za ravnodušnost,
za zaborav,
uvek spremna.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29424
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 19:59

Termometar krvi

Od nule stepeni, gradus po gradus,
proleće po proleće, ti se penješ ka letu -
meni se krv skuplja kao u termometru
živa ispod nule,
ja listopad za listopad
silazim ka mrazu
i mačenoscu vetru.
Tvoja krv se penje preko četrdeset -
moja pada sve do u hladnoću Sibira,
u snega studen treset.
Oko tebe su prostori uzrele zobi,
suncokreta i mak,
Sunce tvog srca penje se u zenit,
vrelo kao Sunce u Buhari -
a, moje stari,
spušta se do u Ledeno Doba,
u snega beo mrak.
Слика