Desanka Maksimović (1898 - 1993)

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 10 Феб 2008, 15:21

Desanka Maksimovic - Prolecne pesme

II

Osecam veceras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;

kako s mladim biljem postaje sve vece
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo srece
i pakao bola ne bi dosta bilo;

kako cezne za svim što bi život mog'o
lepog da mu dade,
i da mu nicega ne bi bilo mnogo:
tako su mu velike cežnje mu i nade.

Osecam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela;

Da ima u meni cela nežna plima
reci nereceni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.


Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 10 Феб 2008, 15:25

MESECINA


Luta nam mesec oko sobe,
kraj strehe plovi nase,
srebrom nam napunio case,
i staklene boce obe.

Mesecinom sam se opila
cesto, zbog srece, zbog jada.
Pijmo, prijatelju, i sada,
prozorska otvori krila.
Videces, manje je slatka
casa tvog starog vina
nego kupa ova s visina.
Pijmo je. Noc je kratka.

Pijmo, prijatelju i sad skupa
ovo ponocno pice,
sve moje znaces bice
kad zadnja se isprazni kupa.

Bice ti sasvim prozirna
moja dusa i oko;
gledaces u srce duboko,
do samog dna mu nemirna.

Reci ce poteci same
obraz stati da se zari;
a mesec, krcmar stari,
iz sumske smejace se tame.

Слика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 10 Феб 2008, 15:28

PREDOSECANJE


Poznala sam te kad sneg se topi
topi,i duva vetar mlak
blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.

S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan,svez i mek.
cinja mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek
Слика

S neznoscu gledah stopa ti trag
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom

Poznala sam te kad kopni led
led,dok se budi proletnji dah
kad dan je cas rumen,cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.

S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 10 Феб 2008, 18:05

KO HOCE DA DOŽIVI CUDO

Ko hoce da doživi cudo
mora imati srce nevino
kao mleko,
ne sme biti uobraženko
jer takvu stvoru
doživeti cudo je teško.

Ko hoce detinju radost da nade
mora umeti da oprosti
onom ko mu podmece klopke i zamke,
i one ce se pretvoriti
u kocije i lade
i u sanke.

Ko hoce da doživi cudo
mora se radovati kao laste,
mora mu biti dato
da može i zaplakati obilato
i kad do decaka vec odraste.

Ko hoce da doživi cuda
mora verovati da ona postoje
u svetu svuda,
da pokraj zvezda što ih vidimo
i nevidljive zvezde se roje.
Слика
Mora verovati med' glasovima
koji dopiru do našeg uha
u tiho vece
da ih još isto toliko ima,
da i pesma za koju nemamo sluha,
svaki cas ukraj nas protece.

Ko hoce da doživi cudo
ne sme zgaziti na stazi mrava,
ne sme kamenom ptice da tuce,
jer od dvoraca gde cudo spava,
ta nežna bica cuvaju kljuce.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 10 Феб 2008, 18:07

IMA U DUSI JEDAN OZILJAK...
"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..."

Takva je nasa dusa. Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo.

Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.

Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.Слика
A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 10 Феб 2008, 18:10

SVAKA TVOJA REC


Svaka tvoja rec, u meni je do pesme porasla
svaka tvoja rec.

Svaki tvoj dodir, u meni je do zagrljaja porastao
svaki tvoj dodir.

Naš slucajni susret, u meni je do života porastao,
naš slucajni susret.

Sve što mi se zbog tebe dogodilo, kao ocarano
živi u meni, i cini se nece proci,
sve što mi se zbog tebe dogodilo.

I volela bih da te tek sada volim prvi put.
Volela bih da ne verujem
da ce ljubav za tobom proci - jednom kada budeš otišao

Слика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 10 Феб 2008, 18:13

U ZIMSKI DAN

Celoga je dana sneg lagano pado
kao s vocki cvet,
o, kako veceras, o kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz svetove snezne
kao leptir lak,
i nekome htela reci reci nezne,
tople, lepe, nove kakve ne zna svak.

I sutona celog sneg je tiho pado,
umoran i gust.
Veceras bih nekog ugledala rado
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji slecu
pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doci nece
neko koga cekas a spusta se mrak.

Слика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 11 Феб 2008, 16:09

NAD KNJIGOM BAJKI

Decace, priznajem ti, ni za mene nema
u svetu stvari ni mrtve ni neme,
kamenje hoda i pevaju trave;
sve stvari su u svetu žive, i goleme,
sve govore i imaju ljudske oci prave.

I meni svet se cini pun stvorenja,
pun stvorenja o kojima govore price.
I ja, u pravdu imam poverenja
i volim onog koji je prorice.

I ja verujem pobediti mora
dobro što krete sa zlim da se tuce.
Pobedice dobri, nema razgovora,
ne mora imati ni prut cudotvorni,
ni cizme krilate, niti zlatne kljuce.

Kad dobri samo stigne u carstvo mraka,
sve ce poceti tamo da se sija,
izletece ptice svud iz krletaka.
Carstva mraka nestace svakako,
oduvek sam verovala i ja.
Слика
Ne prevrci unapred listove, citaj mirno:
dobri ce stici na vreme, kako ne bi,
i oslobodice tri sužnja nejaka.
Kad svi pomisle: pobedi car mraka,
smoždice ga dobri, a za ljubav tebi.

Za ljubav tebi nece biti skoro
nigde u svetu coveka opaka,
ni zloga dela gdegod zapoceta.
Za ljubav tebi bice srecna svaka
zemlja, odavde - pa do kraja sveta.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 12 Феб 2008, 23:11

PTICE NA CESMI

Divno li je iznenada
naici na gorsku cesmu:
još je ne ugleda oko,
a njenu zacuješ pesmu
negde pod brdom duboko.
Ti potrciš kao dete
u pravcu njenoga glasa,
kupina te u hodu splete,
probijaš se kroz gustu cestu
ili kroz paprat do pasa.
A kada stigneš zadihan,
od divljenja staneš u mestu:
poredale se na žilu
pod kojom voda se rada
senice, grmuše i žune
pa razvezale pricu
kao žene na perilu.

A ti, od straha da se
ne preplaše i ne zbune,
da ne pobegnu u granje,
sakriven iza žbuna
slušaš radosnu cesmu
i njino cavrljanje.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 14 Феб 2008, 14:55

GRADSKI LJUBAVNICI

Stalo je dvoje ljubavnika željno zelenila
kraj gvozdenih oko vrta ograda,
gleda,po busenju nice trava mlada,
kuca se u procvetalo granje skrila.

Pluca punih prašine iz akata
i pomrcine memljivih hodnika,
željno zelenila dvoje ljubavnika
tudeg vrta je odškrinulo vrata.

Udisalo je dah zemlje i smole
žudno kao prosjaci miris jela
i oci svikle na hartije i zidove gole
milovale su vocki drveta bela.

Progovori devojka,mirisom opijena:
"Volela bih da mi kraj zagrljaja miriše trava
i nicu klice iz toplog semenja;
volela bih da kuca gde decu rodim
do kraja života posle se ne menja;

da imadnemo svoje ognjište i vrt mali
i da nas sunce dok se ljubimo gleda,
na našem krovu da se rada i seda;
umorne da nas miris zemlje gali."

I rece mladic,obgrlivši je oko ramena:
"Tvoja je ucvetala višnja i smreka,
tvoja je zemlja puna semena,
i trava meka.

Tvoja je svaka stabljika malena;
otkako te znam,sve bilje u svetu
za tebe sam,cini mi se,ja sadio;
tvoja je svaka kuca u zelenilu skrivena;
otkad te znam,cini mi se,sve sam ih ja
za tebe gradio.

Pa kraj svih baštenskih zastajuci vrata
žudno udisahu slast osuncanog zraka
dvoje ljubavnika željno proletnjeg zlata,
i nestade ih u senkama tudih vrtova i vocnjaka.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 19 Феб 2008, 15:10

Potrebno mi je

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i nocu, jedno da me susrece,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reci:
potrebno mi je primirje
izmedu srca i secanja
izmedu neba
i bola koji pred njim kleci.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veci,
potrebni su mi mostovi viseci
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 20 Феб 2008, 12:22

SMRT LIŠCA

Šta to, mama, tako tužno prica vetar
kad od njegove price
lišce bledi i opada?

Možda pricaju vetrovi da su selice
pomrle od umora
i podavile se u dalekom moru?

Možda su doneli vetri
na svom krilu
uplašeni krik ždralova?

Šta to, mama, tako tužno prica vetar
kad od njegove price
lišce bledi i opada?

Možda vetar prica da se sunce umorilo
i palo u vodu
i da nikad više nece doci?

Ko bi mi mogao reci
zašto lišce bledi i opada?

Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Мај 2008, 10:44

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 16:46

U nesanici na um pada
sve što je ikad znalo da vređa,
sve zbog čega se moralo da pati:
osmesi lažni, zlobni šapati,
iza leđa,
izdaje male,
pogledi potajni,
pritvornosti i samilosti vajne,
prevare, pakosti.
Ožive gorke uspomene,
davna patnja,
na um padnu teški rastanci,
pogubljeni prijatelji,
zaboravljeni znanci,
bratova i sestrina pratnja,
smrt materina,
gavrani po grobljanskom drveću.
Retko samo
zalutaju splavovi sećanja
na radost i sreću.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Јун 2008, 16:46

Ucvetale misli

Nisam znala do današnjeg dana
da i misli postati mogu
cvetali voćnjaci.

U mozgu mi je cela trešnje grana
puna polenova zlata,
vijuzi svakoj sa vrška i račava
izbijaju cvasti.

Možeš li jutros biti pčela plava,
možeš li biti koji od insekata
što cvetovima javlja začeće.

Možeš li jutros rečcu ne izreći
koju katkad kaza,
što slama granu spremnu da procveta
i nabujale sokove preseca?

Možeš li u moje ne banuti misli
sa surovošću iznenadna mraza?
Слика