Desanka Maksimović (1898 - 1993)

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 15 Јул 2006, 19:11

Патриотски разговор са Србима

Срби, будимо први у праштању.
Исто толико лежи величине
у речи опроштајној
што зазвони на уснама јунака,
колико ма у којој борби сјајној,
ма у којој од битака
где се јуначки гине.

Тукли сте се као јунаци стари,
међу првима сте били у боју.
У огњевит кремен се стисла
ваша душа мека.
Мој народе,
у миру ти освету преко колена преби,
сети се шта су од памтивека
сестра и мајка говориле теби.

Ти први учини да се каже
да је живот сад постао људски.
Први помози да се затворе врата
тамница и казамата,
да савести људима буду једине страже.

Не говорим вам овако као песник или жена,
као Србин с вама разговарам.

Ми били смо увек књига отворена,
ни за кога нисмо имали мисли скрите.
Ко пушку неверну после боја
ви злопамћење преко колена пребите
ви мржњу у срца не закопавајте
као у доба ропства оружје испод прагова.
Учинили сте јунаштвом да душман клекне.
Срби, помозимо да се сада рекне
да у свету још има људи
људскога кова.
Слика

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Nikoli Tesli

Порукаод Viktorija Vi » 02 Сеп 2006, 11:29

НИКОЛИ ТЕСЛИ

Како је могуће, творче земних сунаца и месечина,
рођаче Перуна и громовник Илије,
који си ишао од људског несна до несна,
светлећи док се формула сазвежђа не срачуна,
док се не забележи тек рођена песма,
како је могуће да и тебе тама скрије!

Зар је и тебе који си крао огањ васиона,
који си осветљавао по беспућу лађе,
пунио бљеском концертне дворане,
гњурао руке у матице озона,
морала судбина других људи да снађе!

Ти који си у свакоме крај нас пламу,
свакој жаруљи, муње обасјању,
зар ниси могао помрчини утећи?
Зар и ти,који си око нас разгорио таму,
мораде у њу лећи?

Зашто те не сахранисмо у санте поларне,
где су ноћи светле и беле,
па би,кад ти зрак месечине и сунца
биљурни ковчег дарне,
муње се око њега разлетеле!

Па би и мртав лежао у сјају,
повезан с нама у свакоме часку,
и пратећи светлосне олује
и мртав присуствовао сунчеву рођају
и месечевом за горе заласку!

Десанка Максимовић

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Јун 2007, 19:15

Bajka o ženinom srcu

Imala je žena tri srca,
sva tri joj čovek uništio.
Prvo je mlado bilo,
nežno kao voćka rana,
uzabrao ga je čovek
brzo, bez peteljaka,
kao što trešnje beru
iz gradova trgovci.

Drugo je teško bilo
kao plodovi leta,
omlatio ga je čovek
kao što dunje mlate
prekupci pekmezari.

Treće je tvrdo bilo,
sa jezgom punom ulja,
razmrskao ga je čovek
kao što čobani čine
s orasima koje kradu.

Ali žena je voćka
što u proleće svako
po novo srce rodi
i čovek omađijan
u rod taj čudan gleda
kao u priviđenje.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Јун 2007, 19:17

ŽENA

Srce mi je milosti izvor;
moje reči se uz rane previjaju
kao listovi lekovitog bilja,
koraci mi umeju da vode
i one što lutaju bez cilja.

Mene privlače oči nesrećnika
i čela samoubica
nesanicom ispijena.
Sa mog čita se lica
da sam deset puta sestra
pa jednom žena.

Ne bih mogla voleti bez tuge.
Rođena sam da na krilu nišem
bolove čije dok ih ne ublažim,
rođena nad čijim snovima
nemirnim da uplašeno dišem.

Ne bih mogla voleti bez tuge
ni radosna priviti na nedra.
Ne bih mogla pružiti ruku
onom kom laka su jutra,
a uzglavlja vedra.

Rođena sam da živim za drugog.
Preliva se samilost srcu preko rubova.
Na dlanima mi piše da umeju da vidaju,
u očima da umeju da greju,
na usnama da gorčinu skidaju.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Јун 2007, 19:28

Ponoć

I odjednom čudno se nešto dogodilo,
kao reč čarobna neka da se rekla:
oživela je na zidu slika
i reka široko potekla,
i krišom u nju pouvirali
listovi poumirali.
I odjednom tužno se nešto dogodilo:
u visokom nebu čuo se krik,
to je zrno neko pogodilo
nad rekom, u srebrno krilo,
pticu koje nije nikad bilo.

Spavajte slatko

Noći su privremene smrti,
privremeni zaboravi,
podvesna sećanja,
noći su podsvesna java.
Posle smrti će možda biti
kao kad se spava.
Ako se umire
kao kad se zaspiva,
neće teško biti
prekoračiti praga
u svet nepoznatih java.
San bezbolno otvara vrata
u stanja nepovrata,
i ako se umire lako
kao što se zaspiva,
neće biti užasno.
Laku noć!
Spavajte slatko!
Umorna sam, a već je kasno.

U zimski dan

Celoga je dana sneg lagano pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne
kao leptir lak,
i nekom htela reći reči nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema.Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji sleće
snežni pram po pram.
O, kako je bolno pred noć kada cveće
pahuljica veje, a ti sediš sam.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 12 Јун 2007, 19:34

Svaka tvoja reč

Svaka tvoja reč, u meni je do
pesme porasla svaka tvoja reč.
Svaki tvoj dodir, u meni je
do zagrljaja porastao svaki
tvoj dodir.
Naš slučajni susret, u meni
je do života porastao naš
slučajni susret.
Sve što mi se zbog tebe
dogodilo, kao očarano živi
u meni i čini se neće
proći sve što mi se zbog
tebe dogodilo.
I volela bih da tek sada
volim prvi put.Volela bih
da ne verujem da će me srce
za tobom proći - kada
budeš jednom otišao.

Nejasna pesma

Hvala ti za ovaj čas bola prepun.
Pored mene usamljen cvet bele krune
i ulazi tiho u nebo mesec nepun.
O, ne treba sklopiti oči suza pune
kad mesec izlazi.
Sići treba na livade i put,
gde tišina leči bistra preko bilja
i spava mesečine široki skut,
pa zalutati u noći, bez cilja,
kao u snovima.
Jer večno je samo ono što je večno:
meseca i srca uzrok polazni.
i, ma koliko bilo protivrečno,
voleti treba što su polazni
lepote časovi,
što sa radošću bol dolazi,
što sa zaboravom se ne može boriti.
Voleti treba što sve prolazi.
O, nikada ništa nemoj zboriti
kad mesec izlazi.

Bolno probuđenje

Već je, dragi, došlo bolno probuđenje
i srce mi steglo kao gvožđe vruće.
Već je došlo gorko, teško uverenje
da će jednog dana u sivo svanuće
sve već prošlost biti.U duši duboko
već se crna slutnja kao plima diže;
i zadrhti srce, kao ranjeni soko,
i bolno se steže, kad ti priđem bliže.
Osećam da ljubav tvoja će umreti;
i biću ti dragi, tuđa, jednog dana;
a u dušu moju i ti ćeš uneti
jednu novu povrh mnogih starih rana.
Da, došlo je, došlo bolno probuđenje
i srce mi steglo kao gvožđe vruće;
da, došlo je teško, gorko uverenje
da će jednog dana u sivo svanuće
sve već prošlost biti

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 10 Дец 2007, 13:33

NEŠTO SLICNO PRICI
-DESANKA MAKSIMOVIC-

Bio je to cas kao u životu pepeljuga.
Sedela sam sama kraj ognjišta.
O usamljenosti ovoj ni duša najboljeg druga
nije slutila ništa.

Pepelom bila mi je posuta
ruka,srce,pramenovi kose,
od cela pa sve do skuta
ništa svetlo na meni nije videlo se.

A ti kao vetar utom jurio si
i slucajno oduvao mi sa ruke
pepela
puhore sive,
pa opazio zadivljen nekakvu vatru,
ugledao ruke kao oganj žive,
ruke što bi mogle da spale i satru.

I tada radosno oko mene krilima razmaha
ispod puhora razvi kose pramenje,
i zavihori laka
kao bezbroj vetrovitih ogranaka,
i buknu kao plamenje.

Sve više zacuden,kao nad rudu zlata
užurbano se ti tada nad srce moje naže
i oslušnu ispod pepela siva,
pa odškrinu na njemu vrata
da saznaš šta se u dubini zbiva.

I ko zna šta si našao tamo,
kakva si zcinio ta se
nenadna otkrica,
tek ja te cuh gde iz dubine bica
uzdahnu,
i dubokom vecnom srecom zasmeja se.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 12 Дец 2007, 16:34

Gračanica

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamenja,
kad bi se mogla na nebesa vazneti,
ko bogorodice Mileševa i Sopoćana,
da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,
da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku
kao srce predaka,Gračanice
da bar svetitelji s tvog ikonostasa
nemaju naših neimara ruku
ni anđeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko
ukopana u tu zemlju i nas same,
da se nismo privikli u tebe kleti.
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamenja,
kad bi se mogla u visine uzneti!

Gračanice, da si nam bar jabuka
da te možemo staviti u nedra
i zagrejati studenu od starosti,
da nam bar poljima oko tebe nisu
predaka davnih rasejane kosti.

Da te bar možemo podići na Taru,
u kalenićku portu te preneti,
zaboraviti likove po tvom oltaru,
Gračanice,kad bar ner bi bila od kamenja,
kad bi se mogla na nebesa vazneti!
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 12 Дец 2007, 16:35

UPOZORENJE

Zemlja ničija
puna je straha i plača,
otrovnih vrela puna,
puna vrtača
koje silaze do pakla.
U njoj su pevice slomljena kljuna
i srnama su zamućene zene,
ljudi žive srca već iščupana,
tu ne zarasta nijedna od rana,
tu već s proleća slana opari trave,
ni posle kiše tu nema otave.

Oko ponoći kada svi već pospe,
zemlji se ničijoj privrzaju demoni,
strahom, sumnjama, misli ljudi truju,
u srce im se duboko uvlače,
ubacuju u njega kajanja guju,
nedolične misli ubacaju.
Još za života
ljude u pakao odvode demoni.
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 14 Дец 2007, 15:25

ODAZVALE SU SE SAMO PTICE
-DESANKA MAKSIMOVIC-

Na sav glas sam u ponom zvala,
odazvale su se samo ptice
i pojurile mi s grana i s oblaka.

Možda su mislile da sam gugutka
prolecem rastužena,
možda im je moj krik licio
na pisak laste,
na uzbunu zeba,
možda su mislile da sam pevacica
u jastrebovoj kandži.

Odazvale su se jedino ptice;
usplahireno kao u gnezdo upaljeno
uletale su u moja nedra.
Možda su mislile da mi je srce
požarom obuzet poletarac.

Слика
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 20 Дец 2007, 05:16

ZLA NOC
-DESANKA MAKSIMOVIC-

O,ma ko da si,ostani
nocas kraj moga skuta,
nikud ne polazi.
Za onim cega nema
duša mi gori i luta,
i boli,jer sve prolazi.
I cini mi se,negde ljudi sad
prolaznost imaju na umu,
pa ce doci nocas na naš breg
da spokojno svega se odreknu.
Vecno nihaju jasike na drumu
dušu nemirnu.
Cute blago plaveti neba i teku.

Nocas me samo pogladi
nežno i blago po kosama
i kaži rec mi što greje.
Srce je moje pusto,
dušu mi mori osama,
i boli,jer prazno sve je.
I cini mi se,negde u blizini
rodeno srce da nekome smeta,
pa ce doci nocas na naš breg
da nasmeje se svemu što biva.
Oblak u suton iznad šume sleta
i vrh livada brodi.
Putuju jutrom magle ponad njiva.

O,ma ko da si,zagrljaj
nocas mi vreo podari.
Srce je moje umorno,
duša je moja strana
gomili ljudi i stvari,
i cuti u meni sumorno.
I cini mi se,nedaleko negde
od tuga teških ljudi boluju,
pa ce doci nocas na naš breg
da radosno svi poumiru.
Grlice tihe brdom našim stoluju
i jecaju meko.
Putevi beli u nebesa uviru.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 27 Дец 2007, 11:54

RAZGOVOR
-DESANKA MAKSIMOVIC-

Pitaju me svu vecer njegove zenice žedne:
"Jesi li ti rosa što na pustinjakove ruke pada nežno?

Uteha što u svete noci pohada bedne?
Je li bilo negde sudeno i neizbežno
tebe da volim?

Jesi li ti suza srebrna pred grubošcu i zlom?
Osmesi tvoji jesu li sa tobom isti?
Cime si vezana ti sa ovim sitnim tlom?
Jesi li ti plamen na kome se duša cisti
umrljana životom?
Слика
Jesi li ti duboka kao oci tvoje neizmerne?
Jesi li ti kao san moj o tebi dobra?
Hoce li moci ruke tvoje ciste i smerne
da odagnaju s cela bore,što ih pobra
iduci životom?

Hoce li ljubav tvoja kao uplašena krila
pobeci ako te sa usana mojih takne plam?
Hocu li,ako i ti sa mnom budeš bila,
ostati zazidan u sebe,i sam do kraja života?
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 07 Феб 2008, 10:22

D. Maksimovic - Nasa tajna

O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo poznanik bio
ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.

Necu im reci da li iz osame, zedji, umora,
ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod bolelo.

Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.
Слика
Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah spajao nase ruke;
ni da li zvuke smeha voleli smo vise
od suma suza.

Necu im reci ni jedan slog jedini,
sta je moglo, ni da li je moglo nesto,
da uplete i sjedini duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.

Nikome necu reci kakva se zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo kao sume nase s proleca;
ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.

Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 09 Феб 2008, 08:58

Jutarnja pesma
Слика
Južnjak mi pravo sa oblaka jahte
u sobu banu
preko dimnjaka,nebodera i betona,
dotace u meni ožiljke i rane,
podiže ploce teže i od tona,
odnese niz polje plahte,
pokrivace.

Obuze me strava
ni slutila nisam šta u meni spava,
kakvi ce leptiri izici iz caura,
šta pociva ispod ploca zaborava,
ni koje ce prozore otvoriti bura,
ni koliko potajnih odaja;
ni slutila nisam kakav je kalauz
miris sa oblaka
i iznenadni jutarnji okean sjaja.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe

Корисников грб
Linda
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 02 Дец 2007, 03:13
Место: Zemun

Порукаод Linda » 09 Феб 2008, 09:00

Staze nicu i zatiru se - Desanka Maksimovic

Izmedju dva prijatelja
Kao izmedju dva vrta i dve ulice
Bila je najpre putanja kratka,
Od dve-tri možda podlanice.

Prvo su prijatelji mogli i šaptati,
A culi su se i pozdravljali rukom,
Ali staza je stala rasti zatim
I zatrpavati se listom i šljunkom.

Vremenom je postala duga kao reka,
Nisu se prijatelji mogli dovikati,
Nisu culi svojim recima odjeka,
Nisu se mogli izbliza pogledati.

Zatim je staza išcezla kao duga,
Ni da je postojala ne bi se reklo.
Kao da je obmana šumom protekla,
Ostala je za njom tek prigušena tuga.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe