Laza Lazarević

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Laza Lazarević

Порукаод Mustra » 13 Апр 2017, 08:59

Paralysis agitans
(jedan slučaj Parkinsonove bolesti, "Srpski Arhiv" 1887)


Još godine 1882. ja sam imao čast predstaviti Srpskom lekarskom društvu u nepunoj sednici jednog bolesnika sa moga odeljenja u Opštoj bolnici. Paralysis agitans, od koje je on patio, uopšte je retka boljka, a kod nas, sudeći bar po štampanim izveštajima, do sad još i nekonstatovana.
Da vidimo sada moga bolesnika. P. Č. rodom iz Rume, abadžija po zanatu, ali je u poslednje vreme radio zemlju. 42 su mu godine, neoženjen, primljen u bolnicu 6-og aprila 1882. godine.
P. dotle potpuno zdrav pre 17 godina o jednoj jakoj vrućini uđe u jedan lagum i tu zaspi. Mogao je spavati oko 2 sahata. Kad se probudi, osećao se jako nemoćan, i tako je drktao celim telom, da se jedva pobaučke izvukao iz podruma. Drktanje to bilo je ovako isto kao što je ovo sada. U isto vreme počne zamuckivati u govoru, i to tako da se u brzo posle toga s mukom mogao razumeti sa svojom okolinom. To drktanje nije bilo skopčano s osećanjem hladnoće. Bolova nije imao nikakvih. Stanje ovo trajalo je bez ikakvih znatnih promena 2 godine dana. Za sve to vreme bolesnik je dobro jeo i pio, stolicu imao urednu, držao pogan i mokraću, po mraku mogao hoditi kao i na svetlosti, sasvim bio priseban, i nije ni od čega drugog pobolevao. Posle dve godine bolovanja preporuči mu neko Brestovačku Banju, kuda on i ode. Lekar, kome je se tamo potužio, odvraćao ga je od kupanja, i kako on veli, nije mu dozvolio da uđe u kupatilo. Bolesnik među tim ode krišom noću, skoči u vodu, i u njoj prenoći. Tu mu se činilo kao da ga nešto čupka po celom telu ("kao pijavice"), ali drktanje još u vodi popusti, i sutra dan je bio "zdrav". Tremor je sa svim prestao, i govor je postao sa svim slobodan. On se okupa još nekoliko puta i vrati se kući "zdrav zdravcit". Punu godinu dana nije bilo nikakva traga ni glasa drktanju. Posle tog doba pak putovao je jednom docne u jesen puna dva dana. Bio je sasvim lako obučen u kabastom platnu (Segeltuch) i imao je tesne cipele. U tom stegne zima i udari sneg s vetrom. Od umora i zime drpi ga jedna jaka groznica, da se jedva dokotura do mesta kuda je pošao, i odmah opazi da mu lako drkće leva ruka. Umoran odmah je zaspao, ali još te iste noći kad se probudio, vidi da mu drkće i desna noga i vrat, i da u govoru zamuckuje isto kao i pre. Sutra dan već je drktao celim telom i nije više mogao "jesti kašikom". Od to doba 14 su godina. Stanje se ne menja, osim što po neki put malo razgovetnije i lakše govori. Čini mu se da ta poboljšanja dolaze kad je hladovina, i da mu je uvek teže na žezi i omorini. Gutati i žvakati mogao je uvek dobro. Vodu je pio na kamiš, turivši ga u čašu, jer inače prinetu čašu ustima isprosipa drmajući i glavom i rukom. Posle prvog ozdravljenja sastavljao je se sa ženskima, u bolesti pak "nije mu ni do čega". Ne zna da mu je ma ko u porodici patio od ma kakve nervozne boletice. Uzrok smrti roditelja nije mu poznat. Nije pio neumereno. Za uzrok svojoj boljci drži nazeb. (...)

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Laza Lazarević

Порукаод Mustra » 13 Апр 2017, 09:00

Lekarske svedodžbe

Pregledali smo lekarski Persu Petrovićku, iz Beograda, koja se nalazi na posmatranju u ovoj bolnici od 21-og ov. mes.
Persa je blesavo-tužnog izgleda, neprestano nariče, ali su reči bez smisla i sveze. U tome rečitativu ona ište "vode, trešanja i grožđa". Na pitanja odgovara bez ikakve veze i smisla, opet naričući. Jako je nemirna, i neobičnom hitrinom popne se na prozor, koji je pod samom tavanicom. Svakom prilikom gleda da umakne ne znajući upravo kuda će. Ne spava i gotovo nikad ne ćuti.
Prema ovome Persa je duševno bolesna, i mi smo mišljenja da se uputi na gledanje u bolnicu za duševne bolesnike.
U Beogradu,
23-eg maja, 1884.
Pregledali smo lekarski Mijaila Markovića, iz Banjina, sreza jaseničkog, okr. smederevskog, i našli smo:
Momče osrednje konstitucije, odgovara dobu od prilike od 18 god. Roav je po licu od skoro preležanih boginja. Pogled mu je nešto nestalan. U odgovorima je hitar, i ako malo nejasan. Tuži se da ga muče priviđanja. Tako mu se od brata njegovog učinilo da je jež, pa posle bi mu je taj jež ušao u grudi. Tuži se na strašna priviđenja, ali je svestan o tome da su to samo priviđanja. Kod kuće je, kako sam priznaje, velika štetočina: otvara slavine na buradima, te piće uludo ističe, baca deci kreč u oči, juri po selu bez ikakva cilja itd. Ništa mu se veli ne mili, i kući mu se nikako ne ide.
Iz svega se ovoga vidi da je Mijailo duševno oslabio, i stoga smo mišljenja da ga radi lečenja treba uputiti u Bolnicu za duševne bolesnike.
U Beogradu,
19-og marta, 1885.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Laza Lazarević

Порукаод Mustra » 13 Апр 2017, 09:01

Dezinfikovanje škola, u kojima su za vreme rata bile bolnice
("Novine Srpske", maj 1887)


"Bakterije", "mijazmi" itd. mislim da su i nemedicinskom svetu poznati kao nešto strašno, što ni vidiš ni čuješ, a od čega zebeš. Tifus, dizenterija, poglavito pak kirurške bolesti – eto svemu su tome bakterije krive! To već znaju i bolničari! Te septičke materije može videti samo izvedžbano oko, a vijajući ih Hartmakovim imerzijonima. Ali baš u tome, što su tako malene i leži ona užasna opasnost. Ako se posečeš po prstu, ili slučajno zavratiš trepavicu, a nisi u atmosferi od karbolne kiseline, mogu te sklepati bakterije na tu ranicu i sluznu kožu od trepavice, pa na prečac, kao srče. One se mogu i da zalegu u kućama, gde leže bolesni ljudi, i odtale zgodnom prilikom izleću u pljačku, i hvataju one, koji se usude ući u njihov logor. Tako njih ima u kućama koje su sada, i koje su bile bolnice. Ali se srećom od njih može podobro i sačuvati goneći ih, bijući itd.
Ja ne marim za ačenje i nepotrebne dosetke, naročito na ozbiljnom poslu, i ovo nisam pomenuo da "ismejem" nekoga, nego što sam doista slušao ovake i ovima podobne pojmove ljudi, koji se računaju u našu višu inteligenciju, a bogme po neki može biti i u lekara. (...)
Vele da je neko savetovao jednoj našoj velikoj opštini da u školama, gde je bila bolnica, obije zidove do opeke, onda na novo da omalteriše, pa kreči, digne patose, oboji nanovo vrata i prozore itd. Opština je pristala da sastruže zidove (ali ne do cigle) i da ne diže patosa, ostalo je sve usvojila. U naknadu pak za to što ne diže patosa, sipa sve vedrom karbolnu kiselinu po njemu, da naročito, kad je tiho veče, cela varoš udara ovim gasom. To je doista dosta i za bakterije, koje bi bile kolik krokodili. Pa ta radikalna opravka i dezinfekcija koja se nastavlja nedeljama i mesecima, staje opštinu trideset hiljada groša. (Tim bi se, mislim, mogao udariti temelj fondu za isušivanje bara oko te varoši.)
Samo zato što, kako čujem, stižu molbe ministarstvu prosvete od direktorata škola, da se i njihove škole usreće ovim radikalnim čišćenjem, samo zato i pišem ovo: da bi se uštedilo novaca i vremena. I evo pokušaću da koliko umem razumljivije i kraće pokažem neosnovanu prekomernu zebnju, i jevtiniji i brži put za dezinfikovanje škola. (...)
Evo kako bih ja, na primer, dezinfikovao sobu, u kojoj su ležali pijemični, difteritični, boginjavi, tifozni i sva čuda i užasi, kojih se čovek toliko boji, a spram kojih se oseća tako nemoćan. Razvio bih klorni gas, pa bih dobro zatvorio vrata i prozore. Posle nekoliko dana otvorio bih sve širom, i pustio da vetar čini svoje. Najzad bih okrečio zidove i oprao patos, vrata i prozore jakim ceđem ili popario ključalom vodom (jer na 100C umire sve) pa kad bi se to sve osušilo, i soba se još za koji dan provetrila, odista bih mirno spavao u takoj sobi, jer je učinjeno sve što se može učiniti i što ima smisla činiti. – Ovakih načina ima mnogo. (...) Država bi naša mogla najzad od kake lekarske komisije uzeti mišljenje (kao što to druge države u podobnim prilikama rade) na pr. koji je put najlakši, najprostiji i najjevtiniji, pa na taj način preporučiti dezinfekciju svojim "nadležatelstvima"; jer ozbiljan je greh puštati, da kao što čujemo (horribile dictu!) na jednom mestu hoće da i kaldrmu oko kuće dižu, i zemlju ispod nje odnose (ama pusto kud će s njom kad je i ona puna?) (...)

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Laza Lazarević

Порукаод Mustra » 13 Апр 2017, 09:02

Obmanjivanje publike lažnim lekovima
("Novine Srpske", oktobar 1879)


(...) Hiljade pripovedaka, kojima se mora verovati, jer "kune se čovek", dokazuju kako je neko "sastavio" s kakih bunara, drvljanika, đubreta i t. d. "nešto" i izlečio čoveka, "koga su svi lekari ostavili". Ja sam, još kao đak, gledao jednog naučnika, gde hoće da svisne povraćajući, a sve tražeći po svojoj kućevnoj homeopatičnoj apoteci lek, pa tek pošto "nije mogao da naiđe na pravi" morao je zvati lekara.
Od tuđeg neznanja i neobaveštenja živi varalica. Te su me varalice i nagnale, a moji prijatelji nagovorili da povedem javan govor o ovoj obmani, jer evo gde se ta nesreća počinje javno i kod nas da širi. Reč "švindl" i "švindler" ušle su skoro u našu zemlju, ali na žalost zajedno s predmetom na koji se odnose, a preko ljudi, kojima ne samo ne priliči tako što činiti, nego su pravce pozvati svim silama odupreti se tome zlu.
Kad jedan neznalica, recimo jedan berberin, jedan "doktor iz Turske" ili "iz Amerike" "leči", njemu se često može zameriti samo što je glup. Obmana je kod njega dvostruka, jer on siromah može misliti da on ozbilja nešto zna, i zabranjivanje lečenja od strane stručnih ljudi i vlasti, on smatra za zavist ili sebičnost lekara. Ali drukčije stoji stvar kad se ovakvim sredstvom služi čovek koji nije berberin, nije bojadžija, nego na pr. – apotekar! Da uzmemo i za njega dve mogućnosti – ali ne zna se koja ga gore crni! On ili ozbilja misli da kakav sirup čisti krv, čini da kosa raste, rasteruje žuljeve i leči magareći kašalj – i onda je to jadna svedodžba o njegovoj inteligentnosti i znanju, posle sviju škola kroz koje je prošao; ili on zna da je to "švindl", "humbug", prevara, i onda znamo s kim imamo posla.
Profesor Dr. Rihter izneo je na javnost do godine 1872-ge 550 ovakvih tajnih lekova. Svima tim sredstvima on je brižljivo ispitao sastav i vrednost (novčanu) i pri tom je našao prvo: da se prodaju po hiljadu i više procenata skuplje nego što vrede. Od sviju ovih sredstava 136 njih su pravce otrovna. Međ ostalim pak nema ama baš ni jednog ozbilja lekovitog i korisnog, sve je sama drska laž i prevara. Ako se i nađe koje, koje je bar hranjivo, ono je sastavljeno iz najprostijih artikla, a naplaćuje se turski. Tako je na pr. du Barry, Revalentia arabica ili Revalesciere prosto brašno od graška, sočiva i pasulja, a plaća se skuplje.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30309
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Laza Lazarević

Порукаод Mustra » 13 Апр 2017, 09:05

Slučaj lise u devojčice posle "ljubljenja" s kučetom
(rad je citiran u Zapisniku Srpskog lekarskog društva, u oktobru 1880)


Jednog dana (ne sećam se više datuma) u 11 sati pre podne budem zvat kod jedne devojčice od dvanaestinu godina. Mati detinja pričaše mi da je dete od jutros nešto neraspoloženo, da teško guta vodu i da ga glava poboljeva. Ja nađem puls i temperaturu sa svim normalnu. Obratio sam naročito pažnju na zenicu i na farinks, ali ne nađoh nikakve promene. Dete je među tim izgledalo sa svim raspoloženo, mirno i smešilo je se kao i obično uvek, kad sam ga ja pre toga radi drugi oboljenja pohodio. Pokušam odmah s vodom, i nađem da s gutanjem ide vrlo teško: dete se zagrcnjuje, gadi se i polovinu tečnosti ispljuje; pri tom pravi grimase, u kojima se vidi strah. Onda pokušam sa slatkim i s vinom, ali je podjednako teško išlo. Odmah sam pomislio na ujed besna psa, i brižljivo sam raspitivao porodicu, da li ima ikaka bar znaka podozrenja s njihove strane: ali me oni odsudno uveravaše da nikad i nikakvog pseta nije bilo u kući, koje bi moglo biti otrovnik njihova deteta. Konstatovavši ovo ne prepišem ništa, nego kažem da ću doći kroz koji sat, pa ako i tada nađem dete u istom stanju, onda treba odmah sazvati konzilijum. (...) Toga večera bili smo kod deteta ja, Dr. Vladan Đorđević i Dr. Dokić. (...) U isto doba izađe na videlo da je pre 14 dana u kući bilo nekako pseto, koje je veoma u volji bilo našoj bolesnici, da je se ona s tim psetom, "ljubila", ali da je nigde nije bilo ujelo, niti da su oni na njemu opazili kakvih znakova besnila, ali je pseto "ipak ubijeno za to što je ugrizlo jedno drugo ukućanče", i što je valjda susedstvo našlo kakih podozrivih znakova na njemu. (...) Pokraj naše nemoćne terapije, koja se sastojala zbog apsolutne nemogućnosti gutanja, isključno u kloroformisanju (jer mislismo time bar olakšati napade) eklampsija rapidno otimaše mah, i dete umre u 2 sata po ponoći.
Valja mi primetiti da je dete na deset sati pred smrt bilo sa svim mirno: sedelo na prozoru, razgovaralo se sa svim veselo i bez ikake smetnje pojelo jednu kiflu. Mislim da je slučaj interesantan zbog veoma kratke inkubacije, zbog veoma naglog dekursa, zbog nedostatka ujeda (po svoj prilici je sluzokoža usta bila locus infectionis), i najzad zbog toga što je drugo od istog kučeta faktički ujedeno dete do danas sa svim zdravo i mirno.


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable