Opet knjige

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 10:17

Džo Hil je proglašen za „najozbiljnijeg igrača među piscima fantastične književnosti 21. veka“ (Washington Post), za „novog majstora saspensa“ (Džejms Rolins) i „pisca koji poslednjih godina najviše obećava na polju horora i mračne fantazije“ (Publishers Weekly). On „stvara magične likove i na svakom koraku izaziva fantastična iznenađenja“ (New York Times).Ovaj daroviti i briljantni pisac započeo je svoj veliki uspeh sa jezovitim Heart-Shaped Box, koji je postao planetarni hit, da bi svoju reputaciju potvrdio knjigom horor priča 20th Century Ghosts. I, napokon, dolazi nam sa svojim nadnaravnim trilerom Rogovi, po kome je snimljen istoimeni film sa Danijelom – „Haripoter“ – Redklifom koji je odabrao da baš sa ovom knjigom uđe u svet odraslih glumaca.

Слика
Ig Periš proveo je noć pijan, radeći grozne stvari. Sledećeg jutra probudio se strašno mamuran, s neopisivom glavoboljom i... rogovima.
U početku, Ig je mislio da halucinira, da su rogovi podsvesna projekcija njegovog besa i tuge. Proteklu godinu proveo je u usamljeničkom, privatnom purgatorijumu u koji se povukao zbog smrti svoje devojke Merin, koja je silovana i ubijena pod nerazjašnjenim okolnostima. Stoga bi nervni slom bio najprirodnija moguća stvar, ali nije bilo ničeg prirodnog u rogovima koji su bili više nego stvarni.
Merinina smrt oduzela je Igu sve što je imao: udoban život, poštovanje, ljubav bližnjih i voljenu devojku. Jedini osumnjičeni za ubistvo bio je... on sam. Iako je na sudu oslobođen zbog nedostatka dokaza, Ig nije uspeo da opere svoje ime. Napustili su ga svi, pa i sam Bog. Svi, osim đavola koji se krio u njemu.
Otkad ima rogove, Ig poseduje užasnu moć da mu svi saopštavaju svoje najintimnije misli, one koje ponekad teško saopštavamo i sebi samima. I pritom, ljudima to deluje sasvim normalno. Ig je besan. To što je bio dobar i pošten donelo mu je samo bedu i jad. Čini mu se da je došlo vreme da se neki dugovi vrate... izgleda da je đavo došao po svoje.

Слика

https://mega.nz/#!trRXiYwC!NZXQGXRpjzbt ... yHTJ_AmMOM
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 10:19

Dženi Vajt nam približava opasno vreme propadanja Otomanskog carstva u raskošnoj priči o suprotstavljenim željama u čoveku.

ISTANBUL, 1886. More je izbacilo na obalu nago telo Engleskinje na čijem je lančiću oko vrata visio privezak sa sultanovim pečatom. Sudija Kamil-paša mora da otkrije njenog ubicu neprimetno „njuškajući“ oko visokih funkcionera Carstva i stranaca koji pokušavaju da ga razore.
,,Roman slavi ljubav i želju koje ne poznaju razlike među kulturama... Zadržava se u čitaocu kao jak, prijatan miris tamjana kog ćete se setiti kad ga sledeći put osetite u vazduhu.“ ELIF ŠAFAK, autor romana Istanbulsko kopile

Слика

https://mega.nz/#!tiYFHaQb!MBja0IDr1t73 ... DP9RrOtBu0
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 10:40

Kao srednjoškolka, Dženet Fič je odlučila da život posveti proučavanju istorije, privučena događajima i ličnostima o kojima je tek pomalo saznavala u školi. Pošto je, zahvaljujući svom bavljenju ruskom istorijom, u okviru razmene studenata dobila mesto na britanskom univerzitetu Kil, Fič je na svoj dvadeset prvi rođendan po sopstvenom priznanju doživela otkrovenje i rešila da postane pisac. "Želela sam da ŽIVIM, a ne da provedem život po bibliotekama. Naravno, zamišljala sam da ću kao pisac nositi ogrtač i imati gomilu avantura", našalila se na sopstveni račun u jednom intervjuu.
Prve kratke priče objavila je u opskurnim časopisima poput revija Crni ratnik i Kišni grad. Nakratko je pohađala Filmsku školu na kalifornijskom univerzitetu, radila kao lektor, slobodni novinar, urednik takvog izdanja kao što je Američki filmski magazin, ali i takvog kao što je Mancos Times Tribune, nedeljnik koji je izlazio u planinskim selima jugzapadnog Kolorada. Trenutno radi kao literarni recenzent za časopis Speak i drži privatnu nastavu kraetivnog pisanja u Los Anđelesu, gde živi sa mužem i osmogodišnjom kćerkom.
Dženet Fič autor je jednog romana, Beli oleander. Interesantna ja istorija koja stoji iza ovog naslova. 1994. Fič je napisala priču pod imenom Beli oleander, koja je uvršćena u izbor najboljih američkih kratkih priča za tu godinu. Uprkos ovom priznanju, jedan kanadski časopis odbio je da objavi priču, uz uredničko obrazloženje da više podseća na prvo poglavlje romana nego na priču kao celinu. Podstaknuta ovim odbijanjem, Dženet Fič je odlučila da priču razvije u roman koji je postao internacionalni bestseler i predložak za visokobudžetni film.
Слика

Svuda hvaljen kao roman retke lepote i snage, Beli oleander pripoveda priču o Ingrid, briljantnoj pesnikinji zatvorenoj zbog ubistva, i njenoj kćeri Astrid, čija se odiseja kroz niz losanđeleskih starateljskih porodica – a svaka je zaseban svet sa svojim zakonima, svojim opasnostima, sopstvenim teškim lekcijama koje valja naučiti – postepeno pretvara u spasonosno i iznenađujuće otkrivanje sopstvene ličnosti.

Слика

https://mega.nz/#!piwlxa7b!Er6l50T2yTLc ... a7_VWncQn8
Слика

Snažna priča o prvoj ljubavi, strasti i potrazi mlade žene za istinom koja sledi kao posledica gubitka.
Džozi Tajrel, slikarski model, tinejdžerka pobegla od kuće, pripadnica losanđeleske rok scene, pronalazi priliku u pravoj ljubavi sa studentom umetnosti Majklom Faradejem. Majkl, sin renomirane pijanistkinje, upoznaje Džozi sa sofisticiranim svetom, o kojem nije ni sanjala da postoji, i sa njegovom duhovnom poterom za lepotom koja izbija iz svakodnevnog iskustva. Ali kada primi poziv od inspektora Bruksa, koji će je zamoliti da identifikuje mrtvo telo njenog ljubavnika, Džozini svetli snovi odjednom se ruše.
„Šta se dešava sa snom kada nestane onaj koji ga sanja?“ Ovo je pitanje koje Džozi sebi postavlja dok pokušava da odgonetne razlog Majklove smrti. I dok pokušava da se zadrži u stvarnom svetu koji su zajedno delili, u isto vreme je odbacuje i prihvata Majklova majka Meredit, koja smatra da je Džozi odgovorna za smrt njenog sina. Dve žene će biti uvučene u čudnu vezu obostranog nepoverenja i slepe potrebe.
Strastvena, ranjena i puna života, Džozi Tajrel ide putem sopstvenog uništenja dok se bori da otkrije šta je preostalo od svetle vizije budućnosti koju su ona i Majkl zajedno stvarali. Uz raskošnu prozu i izuzetnu napetost koje su osnovne odlike njenih dela, Dženet Fič je napisala očaravajući novi roman o ljubavi, izdaji i mogućnosti prevazilaženja problema.

Слика

https://mega.nz/#!xyJAzIyB!XUKH2-4DkIid ... 5eGF0qePC4
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 10:42

Dženet Ejndžel odrasla je u Francuskoj, gde je završila Katolički koledž.
Studije je nastavila u Americi, na univerzitetima Jejl i Boston, na kojima je stekla titulu magistra a potom i titulu doktora nauka.
Napisala je romane Legende, Wings, Flight i The Illusionist. Živi i radi u Bostonu.
Слика

Poslovna pratnja - koliko sam samo puta čula pitanje na tu temu: kako si počela, kako to zaista izgleda, kakvi ljudi koriste te usluge, kakve devojke rade u agenciji? Ljudi vole o tome da razgovaraju, stalno ponavljaju ista pitanja, nije im dosta podataka. Kao da zaviruju u neki poluzabranjeni svet, svet koji pornografija karikira, konzervativni napadaju, a gotovo svi o njemu razmišljaju.
Da li ste i vi od onih radoznalih, ljubopitljivih duhova koji žele da saznaju šta mislimo, kako se osećamo, ko smo?
Dobro došli u moj svet.

Слика

https://mega.nz/#!gmYEiYQY!3l70M3diM818 ... NH_WXL76og
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 10:45

Džejson Gudvin
Najboljim kriminalističkim romanom 2007. godine proglašen je Drvo janičara britanskog autora Džejsona Gudvina, kojem je to i literarni prvenac. Istoričar Gudvin, koji je svoj doktorat iz otomanske istorije stekao na Kembridžu, dosad je objavio niz naučnih i putopisnih dela.
Džejson Gudvin napisao je triler čija je radnja smeštena u Istanbul 1836. godine, s glavnim junakom, otomanskim detektivom, Jašimom. Roman Drvo janičara prvi je u nizu romana iz najavljenog kriminalističkog serijala.
Gudvin je u braku sa Kejt, koja mu pravi društvo na putovanjima po Istanbulu. Žive u živopisnom mestu Dorset, u Engleskoj sa svoje četvoro dece.
Слика

Jedna naložnica zadavljena je u sultanovom haremu, a mladi kadet pronađen je iskasapljen na ulicama Istanbula. Kopajući duboko po krivudavim uličicama grada, i još dublje po njegovoj burnoj prošlosti, evnuh Jašim otkriva da su neki ljudi spremni na sve da bi sačuvali tradiciju Otomanskog carstva. Brilijantno prikazujući Istanbul tridesetih godina devetnaestog veka Drvo janičara je krvav, dosetljiv i brz književni triler sa zanosnim likovima.

Слика

https://mega.nz/#!ZyZykCRT!26C4YJydsm2Y ... lyq4riRDZg
Слика

Istanbul, 1838. U svojoj evropskoj palati na Bosforu, sultan Mahmud II, tvorac reforme Otomanskog carstva, umire a grad se uskomešao od glasina i strepnji.Neočekivani dolazak francuskog arheologa, rešenog da pronađe izgubljeno vizantijsko blago, unosi zbrku u grčku zajednicu. Jašim Togalu, koji je tako izvanredno rešio misteriozna ubistva u Drvetu janičara, ponovo istražuje. Ali kada je arheologovo unakaženo telo otkriveno ispred francuske ambasade, ispostavlja se da postoji samo jedan osumnjičeni: Jašim lično.Kako broj žrtava raste, tako Jašim ulazi u trku s vremenom s ciljem da otkrije zastrašujuću istinu o tajnom društvu posvećenom oživljavanju Vizantijskog carstva, susrećući se s tako živopisnim likovima kao što je lekar Lorda Bajrona i sultanova majka, sultana, poreklom sa Devičanskih ostrva.Veoma oštroumno i s neodoljivim darom, Džejson Gudvin nas vodi u svet gde su ulozi visoki, izdaja donosi smrt - a zadovoljstvo čitalaca je neizmerno.

Слика

https://mega.nz/#!dyY00YxI!6rqudRjwRd93 ... RRJwyKn7ao
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 10:47

Džejms Elroj (1948, Los Anđeles), američki pisac kriminalističkih romana i esejista, prepoznatljiv je po takozvanom „telegrafskom“ stilu pisanja, u kojem koristi kratke rečenice, a neretko i izostavlja reči koje bi se u kontekstu podrazumevale. Njegova najpoznatija dela su: Crna Dalija (1987), Veliko ništavilo (1988), Poverljivo iz L.A. (1990), Beli džez (1992), Američki tabloid (1995) i Moja mračna mesta (1996). Elroj spada među najuglednije savremene američke pisce.
Слика

Mjesto radnje: Los Angeles, 1947. godina Tog hladnog siječanjskog jutra, 15. u mjesecu, pronađeno je izmasakrirano tijelo nepoznate lijepe mlade žene kojoj će zbog imidža fatalne zavodnice u crnoj haljini novinari nadjenuti ime Crna Dalija.
U sveopću potjeru za ubojicom uključit će se, premještajem u Odjel za umorstva, dva bivša boksača, prijatelji Bucky Bleichert i Lee Blanchard. Tipovi su potpuno suprotnih karaktera, u boksačkom srazu upriličenom zbog političkih i financijskih interesa nazvani Vatra i Led, a njihove životne priče sjedinjuju posao, žene i kriminal. I jedan i drugi su beskompromisni borci i tragači za istinom, no ne bez mana i slabosti, pali anđeli, sklone alkoholu i ostalim ljudskim porocima.
Obojica će, slijedeći svoje ljubomorno čuvane tragove zločina, biti uvučeni u tajni život Crne Dalije i ubrzo zatim postati opsjednuti, kako žrtvom tako i njezinom tajanstvenom dvojnicom. To će postati opsesija koja će ih silaznom spiralom njihovih osobnih trauma odvući u zonu potpunog pomračenja uma.
Svjetsku slavu James Ellroy, legenda američkog noir krimića, stekao je zaplećući svoje priče oko stvarnih zločina počinjenih četrdesetih i pedesetih godina upravo u L. A. -u. Središnje je djelo njegova opusa tetralogija L.A. kvartet koji čine Crna Dalija, Veliko ništavilo, L.A. Povjerljivo i Bijeli Jazz (prva tri romana već su objavljena u nakladi Algoritma, a Bijeli Jazz slijedi ponovno objavljivanje Crne Dalije).
Ellroy je originalnim narativnim stilom kratkih rečenica punim autentičnog kalifornijskog kolorita oživio svijet za koji su mnogi mislili da je nestao s Raymondom Chandlerom. Ellroy je, usprkos vidljivu utjecaju svoga uzora u nekim ranijim romanima, kasnije uspio pronaći svoj izvorni glas i njime opčiniti i čitatelje i kritiku. O velikoj popularnosti Ellroyeva L.A.kvarteta svjedoči i višestruko nagrađena filmska adaptacija L.A. povjerljivo, te činjenica da će na filmskom platnu u režiji Briana De Palme ženske likove u Crnoj Daliji utjeloviti filmske ikone današnjice Scarlett Johansson i Hilary Swank.

Слика

https://mega.nz/#!1rZCDaBR!3MgBKA4O5Wd5 ... NUrtzVOUC8
Слика

Dođite u Los Anđeles! Sunce blistavo sija, plaže su prelepe, drvoredi pomorandži se pružaju u nedogled. Posla ima za sve, a zemlja nije skupa. U svakoj kući – jedna srećna američka porodica. Sve to može biti vaše, a ko zna, možda će vas čak neko i otkriti. Možda postanete filmska zvezda. Ili upoznate neku. Život je divan u Los Anđelesu! Raj na zemlji...
Tako bar izgleda na filmu.
Los Anđeles pedesetih godina dvadesetog veka – od velelepnih vila do uzavrelih noćnih klubova prostire se centar korupcije i opasnih strasti. Jezivo masovno ubistvo u sumornom gradu nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Ed Eksli želi da zaseni svog oca, slavnog inspektora. Džek Vinsens je holivudski policajac željan tabloidne slave. A Bad Vajt je gledao ubistvo svoje majke – i sada je paklena mašina s policijskom značkom. U mreži te noćne more njih trojica neraskidivo su povezana čašću, gresima i krvlju...

Слика

https://mega.nz/#!IvIWHAxY!Ls0tcEv6Zh8O ... PaXfnZPnhU
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 10:50

Svoju prvu knjigu Džef Lindsi je napisao sa svojom suprugom Hilari, ćerkom Lestera Hemingveja, mlađeg brata Ernesta Hemingveja, koji je na traci za sobom ostavio usmena kazivanja o lovačkim avanturama sa bratom Ernestom u Africi. Džef i Hilari su pošli tragom kazivanja i napisali knjigu o tome. Lindsi je nosilac crnog pojasa u karateu, ima tri kćeri, i živi u Majamiju.
Слика
Dekster Morgan je pod priličnim pritiskom. Uopšte nije lako biti serijski ubica s etičkim principima, posebno kada u isto vreme nastoji da izbegne neumoljivu sumnju opasnog narednika Douksa (koji veruje da je Dekster manijakalni ubica... što ovaj, naravno, i jeste). U nastojanju da Douksa skrene s traga, Dekster mora dobro da se pokrije potpuno autentičnom kamuflažom i zato vreme provodi sa svojom devojkom Ritom i njeno dvoje dece. Bez mogućnosti da se poigra svojih jezivih igara, Mračni putnik se jedva obuzdava da ne istrči na slobodu i upropasti Deksterov trud. Naravno, u teškim vremenima prilika kuca na vrata, jer izuzetno gadan psihopata proseca sebi put kroz Majami...

Слика

https://mega.nz/#!EiJgCCTA!N1eCrasKhi1z ... gHubRSbueg
Слика

Šarmantna kriminalistička priča o antiheroju Deksteru Morganu, uljudnom, vaspitanom i zgodnom policijskom laborantu zaposlenom u odeljenju za veštačenje u Majamiju. Ovaj pristojan momak ima jednu manu i jedan princip: On je serijski ubica koji ubija isključivo druge serijske ubice...
Lagana priča sa iznenadnim obrtima, neočekivanim smislom za humor i neuobičajenim zapletima predstavlja dah svežine u ukorenjenim principima pisanja trilera. Dekster verovatno neće skinuti s trona Hanibala Lektora, ali ima isti ledeni osećaj za nehumanost, daje istu umetničku notu svojim zlodelima i deli Lektorovo relativističko shvatanje morala.

Слика

https://mega.nz/#!t3ZShAKC!4uDZkSjWXXMW ... 6q55arJoIM
Слика

Pošto radi kao forenzičar u Majamiju, Dekster Morgan je navikao na užasna dela... Posebno zbog toga što i sam povremeno počini neko. Ali Deksterovo radosno postojanje okreće se naopačke kad ga pozivaju na neobično uznemiravajuće mesto zločina u univerzitetskom domu. Deksterov Mračni Putnik – pokretač njegove ubilačke srčanosti – odmah oseti nešto jezivo prepoznatljivo i sakriva se. Dekster je prvi put u životu sam i shvata da ga progoni zaista zlokoban neprijatelj. U međuvremenu planira venčanje i pokušava da nauči kako da bude što bolji očuh deci svoje verenice – koja možda i sama imaju mračnih sklonosti. Sablastan, ironičan i predivno zabavan, Dekster u mraku prodire dublje u dušu jednog od najzanimljivijih junaka savremene beletristike.

Слика

https://mega.nz/#!FyIkxIhA!lnWuh2VkNeOI ... Eem8kgaD30
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 11:01

DŽEJN OSTIN (1775–1817) rođena je u Stiventonu za koji je ostala vezana čitav život, i nikada se nije udala. Imala je šestoro braće i stariju sestru Kasandru sa kojom je bila jako bliska. Jedini portret po kome znamo kako je Džejn Ostin izgledala jeste skica koju je izradila njena sestra i koja se danas nalazi u muzeju u Londonu. Osnovno obrazovanje dobila je u školi za devojke 1783; prvo u Oksfordu, pa u Sautemptonu. Od 1785. do 1786. pohađala je školu za devojke u Redingu. Bila je natprosečno obrazovana za to vreme, pa se rano posvetila pisanju i prvu priču objavila već 1789. Njeni najpoznatiji romani Gordost i predrasuda i Razum i osećajnost i danas su izuzetno popularni i imali su nekoliko ekranizacija kao filmovi i serije.
Слика

Devetnaestogodišnja En srećno je zaljubljena u svog verenika Frederika Ventvorta. Međutim, Enina porodica i bližnji ne odobravaju njen izbor jer smatraju da Frederik, pomorski oficir bez imetka i plemenitog porekla, nije dostojan njihove porodice. En pod njihovim uticajem donosi ishitrenu odluku i raskida veridbu.
Osam godina kasnije, ljubav prema istom čoveku i dalje gori u njenom srcu, a En je imala dovoljno vremena da spozna svu težinu svoje greške. Pomirena sa cenom koju plaća zbog oslanjanja na tuđi sud, ona ne sluti da će joj sudbina pružiti novu šansu: Frederik Ventvort iznenada se vraća u njen život. On je sada imućni kapetan sa brojnim odlikovanjima stečenim u ratovima, ali je rana zbog Eninog odbijanja podjednako živa kao prvog dana.
U sasvim izmenjenim okolnostima, njih dvoje dobiće novu priliku za izbor. Da li će ovog puta uspeti da izbegnu zamke koje stoje na putu njihovoj sreći?U svom poslednjem završenom romanu, Džejn Ostin pokazuje svu delikatnost svog književnog talenta: fino tkanje ove priče do najsitnijih detalja oslikava iskušenja ljubavi uhvaćene između nametnutih konvencija, pritiska društva i najčistijih želja mladalačkog srca.  

Слика

https://mega.nz/#!JvInjYQa!6l7o7UxOzzve ... TiJ_AHukM8
Слика

Roman “Emma” mnogi smatraju njezinim remek-djelom posebice zbog virtuozne pripovjedačke forme. Emma Woodhouse dokona je, dobro situirana djevojka koja si dalje u zadatak ljubavno posredništvo, stvarajući scenarije ljubavnih priča, kombinirajući po vlastitom osjećaju idealne partnere, svoje susjede i prijatelje. Budući da pri tome kreće od krivih pretpostavki, njezine se iluzije postupno raspršuju

Слика
https://mega.nz/#!lu5g2aLS!tZUi06Y3yw9d ... Tl4Ma7siCk
Слика

Gospodin i gospođa Bennet roditelji su pet neudanih kćeri – Jane, Elizabeth, Mary, Kitty i Lydije. Kad se na obližnje imanje stigne bogati gospodin Bingley sa svojom sestrom i prijateljem Fitzwilliamom Darcyjem, gospođa Bennet počet će maštati o tome kako da što bolje uda svoju najstariju kći Jane. Na balu koji organizira, Bingley je očaran Jane, a Darcy uvrijedi Elizabeth. Bennetovima pak u posjet dolazi naporni gospodin Collins, svećenik i nasljednik njihove kuće, koji iznenada zaprosi Elizabeth…

Слика

https://mega.nz/#!8ipkwABS!Q-cttFzsSPjb ... fkt9XyYlA4
Слика

Mansfield Park je još jedno remek-djelo iz opusa slavne Jane Austen, autorice klasika Ponos i predrasude te Razum i osjećaji.Fanny Price, glavna junakinja romana, drugo je najstarije dijete u siromašnoj obitelji s mnogo djece. Doveli su je na bogataško imanje Mansfield Park kako bi ondje živjela kod majčine sestre, lady Bertram. Lady Bertram je udana za bogatoga sir Thomasa. Fanny ondje odrasta sa svojih četvero bratića i sestrični: Tomom, Edmundom, Marijom i Julijom. Unatoč tome, ostaje usko povezana sa svojim starijim bratom Williamom, koji je otišao u Kraljevsku mornaricu. Dok se Tom, Maria i Julia ne odnose prema njoj kao prema sebi ravnoj, Edmund je ljubazan i ponaša se prema njoj kao da je njihova.U Mansfield Parku je, doduše, podnose, ali je ne smatraju dobrodošlom. Iako je ondje tijekom djetinjstva često bila nesretna, odrasta sa snažnim osjećajem za pristojnost, skromnost, čednost i lijepo ponašanje. Njezina zahvalnost za Edmundovu dobrotu i ljubaznost s godinama se sve više pretvara u neki novi i njoj nepoznati osjećaj koji joj jako godi…

Слика

https://mega.nz/#!9nwiHKoZ!vPtk-L4NLSfg ... QxdqP-U6uE
Слика

Jane Austen napisala je šest romana, a za života objavljena su joj samo četiri, dok su “Opatija Northanger” i “Uvjeravanje” objavljeni posmrtno. Ni jedan od objavljenih romana nije imao njezino ime na koricama - bili su potpisani By a Lady. U svoje doba nije bila među najpopularnijim i najcjenjenijim autorima, ali gotovo dvjesto godina nakon smrti njezina se djela čitaju u cijelom svijetu. Englezi je slave kao “proznog Shakespearea", a ostatak svijeta je zna kao autoricu po čijim romanima se snimaju iznimno uspješni filmovi i televizijske serije.

Слика

https://mega.nz/#!9u4SSQoa!yz1q9em2fMD_ ... R-BgTomvaQ
Слика

Roman RAZUM I OSJEĆAJI, još jedan klasik iz pera Jane Austen, dražesna je priča o nesporazumima, pogreškama i mladenačkim ljubavima.
“Što više upoznajem svijet, to sam uvjerenija da nikad neću upoznati muškarca kojeg doista mogu voljeti.”
One su sestre. Spremne su zaljubiti se u muškarca svojih snova i s njim živjeti sretno do kraja života. Ali može li život biti tako jednostavan? Koketna i strastvena Marianne Dashwood je spremna upoznati princa na bijelom konju i bez mnogo razmišljanja prepušta se romantičnim osjećajima. Njezina starija sestra Elinor suzdržanija je i realnija. Zna da, kad je riječ o ljubavi, polako i postojano ide prema cilju. Ali iako se čini da su obje pronašle ono što su željele, put do sreće nije baš tako jednostavan kao što su isprva mislile. Ljubav ima naviku kršiti pravila i pojaviti se kad je čovjek najmanje očekuje…

Слика

https://mega.nz/#!hq4iwYTa!7Jp4dwclBQXY ... YpXmFq9t1U
Слика

Lady Susan Vernon relativno je mlada udovica, iako ima kćer koja je već u dobi za udaju. I čini se da je nemoguće odoljeti njezinim opsežnim čarima. Susan je prelijepa, iznimno inteligentna, obrazovana, šarmantna, vječito nasmijana. Muškarci je naprosto obožavaju, a žene, u pravilu, ne podnose.Ali tko je zapravo Lady Susan? Dobronamjerna udovica koja samo uživa u laganoj poslijepodnevnoj ćakulici i jedini joj je interes sreća njezine mlade kćeri? Ili beskrupulozna spletkarica koja sve navodi na svoj mlin? Ili pak nezasitna koketa koja vreba slobodne (i ne samo slobodne), mlade, zgodne i bogate muškarce u svojoj blizini?

Слика

https://mega.nz/#!dmxW3QhI!UDc4B-DvQqkj ... xpjygLk49Q
Слика

Jane Austen se u svojem posljednjem romanu, kao i u ranijima, koristi ljubavnom pričom za istraživanje i blagu satiru društvenih pretenzija i emocionalne zbunjenosti. “Uvjeravanje" prati romantičnu vezu između Anne Elliot i mornaričkog časnika Fredericka Wenwortha. Bili su sretno zaručeni sve dok Anneina prijateljica lady Russel, nije uvjerila Annie da je on “nedostojan". Sada, osam godina kasnije, Frederick se vraća kao imućni mornarički kapetan, a Annieina obitelj je na rubu stečaja. Još uvijek se vole, ali greške iz prošlosti mogle bi ih zauvijek rastaviti...

Слика

https://mega.nz/#!EmwAkIrT!ziqM8Lpq_H-9 ... WetY6riYhg
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 11:02

Džin Kalogridis

Već stotinama godina istina o najpoznatijem osmehu u istoriji ostaje misterija kao i sama žena koja se smeši... sve do sada. Džin Kalogridis, autorka sjajno ocenjene i veoma uspešne knjige ženaena jednog Bordžije, oživljava zavodljiv glas Mona Lize u ovom predivnom romanu u kome je spojila istorijske činjenice i izuzetnu maštu. Od seksualne strasti do smrtne opasnosti, dramatični obrti stvarnih istorijskih događaja teraju čitaoca da uvek iznova okreće strane. Filipa Gregori, autorka knjige Druga Bolenova kći.

Слика

https://mega.nz/#!U3QVWahZ!IkGHwb2ddR_s ... 8ZiIjOappY
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 11:04

Pre nego što se 1988. godine posvetila pisanju knjiga, Džeraldin Mekorkran je čitavu deceniju radila u izdavaštvu.Napisala je 130 knjiga za decu i odrasle, a njena dela ovenčana su nekim od najprestižnijih književnih nagrada: Carnegie Medal, Guardian Children's Fiction Award, Whitbread Children's Book of the Year (tri puta), Smarties Bronze (četiri puta) itd.
Слика

Prvi zvanični nastavak Petra Pana Dž. M. Barija.

Слика

Nešto nije u redu u Nedođiji. Iz nje cure snovi – neobično stvarni snovi o gusarima i sirenama, o ratničkim bojama i krokodilima. Za Vendi i Izgubljene Dečake to predstavlja jasan signal – Petru Panu je potrebna njihova pomoć, što znači da je vreme da učine ono nezamislivo: da ponovo odlete u Nedođiju.
Ali, u Nedođiji se sve promenilo, a opasnosti na koje tamo nailaze daleko prevazilaze sve njihove snove...
Petar Pan u grimizu je posebno odobrila Velika dečja bolnica u Ulici Ormond kao zvanični nastavak Petra Pana Dž. M. Barija. Ova knjiga nas, u pravom Barijevom iskričavom stilu, vraća njegovom nezaboravnom junaku, u zemlju gusara i vila, detinjstva i istraživanja. Ali nas, isto tako, vodi i napred – s novim likovima u koje ćemo se zaljubiti, u nove avanture od kojih srce lupa brže i ka novim pogibeljnim opasnostima koje treba savladati – sve to povezano u celinu čarobnom vilinskom prašinom.
Povratak u Nedođiju je avantura koju nikada nećete zaboraviti.

https://mega.nz/#!9zIjmI5I!qbPLEwsrXVnF ... _lov9U4EZE
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 11:11

Potekao iz imućne porodice s njujorške Park avenije, Džerom Dejvid Selindžer rođen je 1919. sa neprijatnom manom (problemom sa jednim testisom) što je ostavilo dubok trag na čitav njegov život. Bio je polaznik vojne akademije, a zatim loš student na jednom koledžu u Njujorku, ali veoma darovit pisac, što je pokazao svojim prvim pričama objavljenim u uglednim časopisima. Te 1941. doživeo je prvu i neprebolnu ljubav sa Unom O’Nil, ćerkom dramskog pisca i nobelovca Judžina O’Nila. Govoreći da su njegova prava deca likovi iz njegovog komada, O’Nil je Unu ostavio kada joj je bilo tri godine, zbog čega je ona dugo patila. Između svoje 16. i 18. godine ona se zabavljala sa poznatim karikaturistom Piterom Arnom i Orsonom Velsom, a onda se pojavio Selindžer. Njena lepota i izuzetna gracioznost oborila ga je s nogu.
Odlazili su u muzeje, bioskope, pozorišta, večerali u kafeima i restoranima ali je vezu prekinuo njegov odlazak u vojsku. Dok je bio na obuci slao joj je duga ljubavna pisma na koja je odgovarala istom merom osećajnosti. Želeći da joj ćerka postane filmska zvezda, majka ju je 1942. poslala u Holivud gde je srela Čarlija Čaplina i tek što je napunila 18 godina udala se za 54-godišnjeg genijalnog komičara. Vest o tome Selindžer je pročitao u novinama i gotovo doživeo slom od koga se nikada nije u potpunosti oporavio.
Drugi još već udarac čekao ga je na frontu: kao vodnik u 12. pešadijskom puku učestvovao je u pet krvavih kampanja na evropskom ratištu 1944. i 1945. Njegovi drugovi svedoče da je bio izuzetno hrabar borac, a jedno vreme radio je i kao kontraobaveštajac isleđujući ratne zarobljenike i ponekad se nalazeći na ničijoj zemlji između saveznika i Nemaca. Kada je zajedno sa vojnicima ušao u Kaufering 4, pomoćni logor uz Dahau, suočivši se sa do tada neviđenim zlom, otišao je u bolnicu u Nirnbergu na psihijatrijsko lečenje.
Tokom rata i za vreme hospitalizacije Selindžer je nosio sa sobom rukopis prvih šest poglavlja romana o Holdenu Kolfildu koji će kasnije, 1951, prerasti u knjigu "Lovac u raži". Prethodno, u maju 1945. oženio se, u Nemačkoj, Silvijom. Tada je radio kao specijalni agent - lovac na naciste koji su se krili, da bi se, ironijom sudbine, kasnije pojavili podaci koji govore da mu je supruga bila doušnik Gestapoa. Iako su raniji biografi tvrdili da je posle samo godinu dana Silvija podnela tužbu za razvod braka, autori knjige su utvrdili da je to bio Selindžer jer je, najverovatnije, saznao čime se ona bavila.
U svom drugom braku, emotivno duboko oštećen i gotovo otupeo, Selindžer se neprestano udaljavao od porodice. Nedelje i nedelje provodio je u svom izdvojenom bunkeru, u kome je pisao, a ženi Kler i deci Metjuu i Margaret govorio je: "Nemojte me uznemiravati, osim ako ne izbije požar". Posle 12 godina, brak je završen razvodom 1967.
Selindžer je, ističu autori biografije, bio izvanredno kompleksno i duboko kontradiktorno biće. Nije bio, kako se mislilo, povučen u poslednjih 55 godina svog života.
Krio se od javnosti, ali je mnogo putovao, imao mnogo ljubavnih veza i doživotnih prijateljstava i u ogromnim količinama konzumirao proizvode popularne kulture - na televiziji je mogao da gleda bilo šta. Veliki događaj u njegovom životu, po značaju odmah iza rata, bilo je upoznavanje hinduizma Advajta Vedante, religioznog i filozofskog učenja u kojem je pokušao da nađe izlaz iz unutrašnjih dilema i patnje koje su ga razdirale.
Posle njegove smrti 2010. supruga Kolin i sin Metju postali su saizvršioci Književnog trusta Dž. D. Selindžera koju je osnovao za života. Morala se poštovati njegova izričita želja da nikada ne bude dozvoljeno da se prema romanu "Lovac u raži" snimi film. Iako brojni očevici svedoče da je pisao svakog dana i imao sef u kom je držao nedovršene rukopise, u Selindžerovom legatu odbijaju da to priznaju. Ipak, Šild i Salerno na osnovu dugih istraživanja uspeli du da dođu do podataka da je slavni pisac napisao i odobrio za objavljivanje nekoliko dela. Među njima je "Porodica Glas" u kojoj je pet novih priča, "Priručnik" za Vedantu sa kratkim pričama, gotovo basnama, utkanim u tekst, jedan roman, ljubavna priča iz Drugog svetskog rata zasnovana na Selindžerovoj komplikovanoj vezi sa prvom ženom i novela, u formi dnevnika kotraobaveštajnog oficira iz Drugog svetskog rata. Objavljivanje ovih dela će otpočeti iduće godine i trajaće do 2020.Ipak, najviše će zauvek ostati upamćen po "Lovcu u raži" koji je prodat u više od 65 miliona primeraka i prodaje se i dalje svake godine u 600.000 primeraka.
- "Lovac" je postao književna himna generacije. Buntovna omladina iz pedesetih godina 20. veka najednom je pronašla svoj glas - pišu autori biografije.
Слика

Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo delo, koje je izrazilo seksualne konflikte i egzistencijalne strepnje mlade generacije u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži u svetu kome pripada glavni junak. U jednom intervjuu autor je rekao da u knjizi ima mnogo toga autobiografskog, odnosno da je odrastanje Holdena Kolfilda dosta slično njegovom.Čim se pojavio, 1951. godine, roman je odmah dospeo u vrh liste bestselera, a Holden Kolfild postao gotovo mitska ličnost. Vremenom, "Lovac u žitu" je postao sastavni deo lektire u srednjim školama širom sveta, a njegova popularnost i dalje se ne smanjuje - u proteklih pedeset godina, samo u Americi štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od oko deset miliona primeraka. Na listi najboljih američkih romana uvek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi. Iako su mnogi poznati reditelji želeli da otkupe pravo na ekranizaciju, Selindžer nikada nije dopustio da se po romanu snimi film.

Слика

https://mega.nz/#!tygEQA7Y!wbIedpmowZuF ... gUU46bTGHQ
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 11:14

Džejms Grejam Balard (1930–2009) bio je engleski pisac romana i pripovedaka, istaknuti član tzv. novog talasa u žanru naučne fantastike. Najpoznatije knjige su mu Sudar, po kojem je snimljen kontroverzni film u režiji Dejvida Kronenberga, i Carstvo sunca (1984), po kojem je snimljen film u režiji Stivena Spilberga.
Rođen je u Šangaju, gde je i odrastao, i to u delu grada gde su „zapadnim načinom života“ živeli isključivo stranci. Nakon što je napadnut Perl Harbor, Japanci su okupirali taj deo grada i početkom 1943. godine sproveli njegove stanovnike, među kojima su bili mlađani Balard, njegovi roditelji i mlađa sestra, u građanski sabirni centar Langhua, tj. logor u kojem su proveli preostale dve godine Drugog svetskog rata. Iskustvo života u logoru Balard je opisao u romanu Carstvo sunca. Mnogi smatraju da je upravo Balardovo iskustvo rata i života u logoru doprinelo apokaliptičnoj i nasilnoj prirodi zastupljenoj u njegovim delima. Balard je, međutim, smatrao da iskustvo rata i boravka u logoru nije bilo neprijatno, jer i pored prisutnog nasilja odlično pamti da su se on i sva druga deca neprestano igrali. Godine 1946, nakon okončanja rata, Balard se sa sestrom i majkom vratio u Englesku, gde je pohađao školu u Kembridžu. Nekoliko godina potom, njegova majka i sestra vratile su se u Kinu, gde se sve vreme nalazio njihov otac, dok je Balard ostao u Engleskoj, gde je živeo u internatu i kod babe i dede. Godine 1949, upisao je medicinu na koledžu Kings na Kembridžu, s namerom da postane psihijatar. Tokom studija, Balard je počeo da piše avangardnu prozu, na koju su duboko uticali psihoanaliza i postmodernistički slikari. Tada je podjednako poželeo da bude pisac, kao što je imao nameru da se bavi medicinom. Na drugoj godini studija, Balard je napisao pripovetku The Violent Noon, osvojio nagradu i doživeo objavljivanje priče u studentskom listu Varsity. Ohrabren objavljivanjem priče, shvatio je da mu bavljenje medicinom neće ostaviti dovoljno vremena da piše, te je napustio studije medicine i 1952. godine upisao englesku književnost na koledžu Kvin Meri Londonskog univerziteta. Usled nedovoljno poznatih razloga, Balarda su krajem školske godine zamolili da napusti fakultet, tako da je počeo da radi kao kopirajter za reklamnu agenciju i prodavac enciklopedija. Nastavio je da piše kratke forme, ali niko ga nije objavljivao. Godine 1953, Balard se pridružio Kraljevskoj vazduhoplovnoj jedinici, koja ga je poslala na obuku u Kanadu. Tamo je otkrio naučnu fantastiku u američkim časopisima. Napustio je RAF dve godine kasnije, vratio se u Englesku i 1955. se oženio Helen Meri Metjus, sa kojom je imao troje dece. Godine 1956, objavljene su mu prve priče u izdanjima New Worlds i Science Fantasy. Od 1957. godine, Balard radi kao zamenik urednika naučnog časopisa Chemistry and Industry. Krajem šezdesetih postaje urednik avangardnog časopisa Ambit, koji je svakako bio bliži njegovim estetskim idealima u pisanju od bilo kog mejnstrim časopisa.
Godine 1960. Balard se sa porodicom seli u londonsko predgrađe Šeperton. Prvi roman The Wind from Nowhere napisao je tokom dvonedeljnog odmora i time započeo rad kao profesionalni pisac. Taj roman ni sam nije smatrao ozbiljnim štivom. Međutim, kada je u januaru 1962. godine roman objavljen, Balard daje otkaz u časopisu Chemistry and Industry i od tada se bavi isključivo pisanjem, od kojeg živi i izdržava porodicu. Kasnije te godine, napisao je drugi roman – The Drowned World, koji ga je odredio kao značajnu figuru u tek nastalom novom talasu. Počeo je da objavljuje zbirke priča, čime je započeo period sjajne književne produktivnosti, dok je istovremeno osmišljavao nove SF teme sa pričama kao što je The Terminal Beach.
Iznenada, 1964. godine, od zapaljenja pluća mu umire supruga, te postaje samohrani otac troje dece. Nikada se više nije ženio iako je do kraja života bio u vezi sa Kler Volš, u čijem je stanu preminuo od raka prostate 2009. godine u 78. godini. No, nakon smrti supruge, Balard 1965. godine počinje da piše priče koje su objedinjene u knjigu The Atrocity Exhibition. Dugo se vodila polemika o tome da li je to njegovo delo zapravo eksperimentalni roman ili kolekcija povezanih priča. To delo diglo je veliku prašinu i smatra se izuzetno kontroverznim jer, između ostalog, sadrži priče (poglavlja) – Planovi za ubistvo Žakline Kenedi, Ljubav i napalm: američki izvoz i Zašto bih da pojebem Ronalda Regana. Kroz sve njih se neprekidno provlači povezivanje Kenedijevog ubistva sa seksualnim ili sportskim sadržajima. Balard je po mnogima tim romanom bacio ljagu na uspomenu na ubijenog američkog predsednika, dok je sam pisac tvrdio da je to njegov pokušaj da dâ smisao tom tragičnom događaju. Jedna od priča u toj zbirci – ili romanu – nosi naziv Sudar!, a Balard je 1970. godine organizovao izložbu Havarisani automobili, sa kolima polupanim u saobraćajnim nesrećama, koja je imala za cilj da izazove oštre reakcije kod gledalaca i da ih isprovocira. Balard je želeo da pričom Sudar!, kao i tom izložbom, istraži seksualni potencijal automobilskih nesreća, što je namera koja je doživela vrhunac u romanu Sudar (1973).
Glavni lik u romanu Sudar zove se Džejms Balard i živi u Šepertonu, kao i pisac lično, mada se ostali biografski podaci ne podudaraju. Zanimljivo je da je pisac doživeo tešku saobraćajnu nesreću nedugo po završetku pisanja tog romana. Taj roman, kao i prethodni, digao je veliku prašinu i izazvao kontroverzna mišljenja. Godine 1996. režiser Dejvid Kronenberg je snimio i istoimeni film, koji je takođe uznemirio deo javnosti, a Daily Mail je čak započeo i ozbiljnu kampanju da se zabrani njegovo prikazivanje.
Mada je sve vreme, isto tako, pisao i naučnofantastične priče, objavio nekoliko romana i zbirki priča tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, slavu u mejnstrim krugovima je stekao tek romanom Empire of the Sun (Carstvo sunca) 1984. godine, u kojem opisuje godine života provedene u Šangaju i logoru Langhua. Taj roman je postao bestseler i našao se u užem krugu za Nagradu „Buker“, osvojio je nagradu za roman dnevnika Gardijan i Nagradu „Džejms Tejt Blek memorijal“. Carstvo sunca je učinilo Balarda popularnim među širokom publikom, iako knjige koje je potom napisao nisu ponovile taj uspeh. Po romanu je 1987. snimljen i film u režiji Stivena Spilberga, a glavnu ulogu dobio je tada mlađani glumac Kristijan Bejl. I sam pisac se nakratko pojavljuje u filmu.
Balard je nastavo da piše sve do smrti, a povremeno bi pisao tekstove i kritike za britansku štampu. Njegovo kasnije delo, Super-Cannes (2000), izrazito je dobro primljeno kod publike i osvojilo je regionalnu „Komonvelt spisateljsku nagradu“. Godine 2003, Balarda su želeli da nagrade Ordenom časti Britanskog carstva, ali je on to odbio, smatrajući nagradu tek šaradom koja uzdiže i popularizuje monarhiju.
U junu 2006. godine dijagnosticiran mu je rak prostate sa metastazama na kičmi i rebrima. Poslednja knjiga koja mu je za života štampana bila je autobiografija Miracles of Life, koju je napisao već bolestan.
Najprepoznatljivi je po svom apokaliptičnom, antiutopijskom SF žanru, a njegov najpoznatiji roman koji odražava takav stav svakako je Sudar. Veoma cenjena među poštovaocima ovog pisca je i zbirka priča Vermillion Sands, koju je i sam pisac smatrao najdražom.
Balard je napisao 18 romana i više od 25 zbirki kratkih priča. Časopis Tajms ga je 2008. godine uvrstio na listu „Pedeset najvećih britanskih pisaca od 1945. godine“.
Слика

Uskoro će biti suviše toplo. Nešto posle osam časova, Kerans je sa hotelskog balkona posmatrao kako se sunce diže iza gustih gajeva džinovskih gimnosperma Gimnosperm - golosemenica, drvo s golim semenom; prim. prev. koji su se gomilali nad krovovima napuštenih robnih kuća udaljenih četiri stotine jardi od njega, na istočnoj strani lagune.
Nemilosrdna snaga sunca osećala se čak i kroz debelo maslinastozeleno lišće paprati. Tupi prelomljeni zraci dobovali su mu o gole grudi i pleća, izvlačeći prve kapljice znoja, i on stavi naočare za sunce da bi zaštitio oči. Sunčev disk nije više bio jasno određen krug, već široka rasplinuta elipsa koja se razvija na istočnom horizontu kao ogromna plamena kugla; njen odsjaj pretvarao je mrtvu olovnu površinu lagune u blistav bakarni štit. Do podneva, za manje od četiri sata, izgledaće kao da voda gori...

Слика

https://mega.nz/#!x6ZEAKyI!gO7jVvMTHGqV ... GF3hqrk5es
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 11:17

Ðuniciro Tanizaki (1886-1965) je jedan od najznacajnijih japanskih prozaista moderne epohe i jedan od retkih pisaca koji je još u ranoj mladosti bio prihvacen i od zahvalnih japanskih citalaca i od uglednih kriticara. Vrlo rano, kada još nije bio dostigao šezdesetu, smatran je živim klasikom i postao je jedan od najprevodenijih japanskih pisaca posle Drugog svetskog rata. Književnu karijeru zapoceo je 1909. objavljivanjem pozorišne jednocinke, ali je javnost saznala više o njemu tek iduce godine, kada je objavio svoju prvu kratku pricu „Majstor tetoviranja“. Njegovi najznacajniji romani su Kljuc, Sestre Makioka, Ukus koprive, Živi pesak, Naomi, Šunkinov portret, Slepceva prica... Pored prica i drama, pisao je scenarije za neme i zvucne filmove. Njegov scenario Zmijska požuda poslužio je režiseru Kendiju Mizoguciju za filmsko remek-delo Legenda o Ugetsu. Tematiku romana Kljuc Tanizaki je delom uzeo iz svoje životne price. Njegov brak, koji nije bio srecan, završio se tako što je bukvalno naveo svoju ženu Cioko da stupi u ljubavnu vezu sa njegovim prijateljem piscem Haruom Satoom. Psihološki uticaj takve stresne situacije na muškarca, prikazao je i u nekoliko svojih autobiografskih prica i drama. Opsednut fizickom lepotom svoje žene, glavni junak romana Kljuc sve dublje iskušava tamne strane svoje duše, uvlaceci u njih ženu, cerku i prijatelja. U opšteljudskoj galeriji zamršenih likova, cija je drama posledica biološke uslovljenosti coveka, Tanizaki plete nerazmrsivu i tragicnu sudbinu glavnog junaka.


Ključ

Слика

https://mega.nz/#!tv42EYIZ!Oaz-ui0ZDDD6 ... pSz48rZMto
Слика

Ova knjiga donosi sedam antologijskih prica velikog majstora pripovedanja, koje obuhvataju pola vijeka njegovog književnog rada. Majstor tetoviranja (l910) jeste sadomazohisticka basna o umjetniku kome se ostvaruje želja da istetovira kožu savršene žene. Strah (1913), prica o coveku s mucnom, idiotskom boljkom, jednom vrstom neuroze, fobije od voza smeštena je u moderni gradski ambijent tramvaja i gužvi koji su podjednako uznemirujuci kao i utvare iz prošlosti. Prica Lopov (1921) napisana je jednostavnim stilom i otkriva drukčiji poremećaj koji glavni junak priznaje (Nisam napisao nijednu neiskrenu rec ovde)...

Слика

https://mega.nz/#!EnxATIzT!mvEm8hCIJUi8 ... UmbL2CRcFQ
Слика

Radnja romana odvija se u srednjem veku u Japanu, u zlatno doba samuraja. Moćnici se bore za moć i zemlju, ali i za naklonost najpoznatije lepotice - gospođe Oići...

Слика

https://mega.nz/#!Bm4QiQgS!B02wL3nQnlHk ... hRqVADY2Sg
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 11:18

Đačinta Karuzo -Rembrantov trougao

Amsterdam, XVII vek. Rembrant van Rejn, cenjeni slikar, prolazi kroz teške trenutke smrti troje tek rođene dece i svoje žene Saskije, koja umire nakon rođenja četvrtog deteta Titusa. Slikar za njega uzima mladu udovicu kao dadilju. Između njih se rađa ljubav i strast, osuđena da kratko traje, jer Rembranta uskoro očarava druga žena, tek primljena guvernanta. Neko vreme, slikar i njegove ljubavnice živeće neobičan život utroje. Za to vreme, bolničarka njegove pokojne supruge izdaleka prati događaje u kući van Rejn i krije uznemirujuću tajnu koja će uticati na slikarev život i život njegovih žena. ?Hertje šmugnu iz gazdine spavaće sobe. Uskoro će svanuti i kuvarica će ustati da zapali vatru u kuhinji. Kako se već tri meseca dešavalo, provela je noć kod Rembranta

Слика

https://mega.nz/#!4qhC0AjI!yIUskB6S_OY4 ... 0ZPMkjmHDU
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29604
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Opet knjige

Порукаод Mustra » 02 Нов 2019, 11:19

Đorđo Faleti, rođen 1950. u Astiju, debitovao je kao pisac trilerom - Ja ubijam, koji je više od godinu dana bio jedna od najprodavanijih knjiga u Italiji.

Слика

Nema očigledne morbidnosti u delima serijskog ubice koji drži grad Njujork u strahu. Ne bira žrtve na osnovu komplikovanih promišljanja. Ne gleda ih u oči jednu po jednu dok umiru, zato što nema dovoljno očiju da bi to uradio. Jedna mlada detektivka, koja iza stroge pojave krije ličnu dramu, i jedan fotoreporter sumnjive prošlosti, koju je teško oprostiti, jedina su nada da se zaustavi psihopata...

Слика

https://mega.nz/#!5qxzxYwD!BK7HIuJMYPzv ... 4IgUYg8WvM
Слика