Džejms Metju Ba­ri

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29605
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Džejms Metju Ba­ri

Порукаод Mustra » 07 Дец 2012, 12:27

Слика
Džejms Metju Bari je rođen 9. maja 1860. u škotskom mestu Kiriemuir. Otac Dejvid Bari bio je dobrostojeći krojač, dok mu se majka Margaret Ogilvi bavila spisateljstvom. Džejms je imao devetoro braće i sestara, ali majčin miljenik bio je Dejvid, koji je preminuo u najranijem detinjstvu.
Bari odrasta postavši novinar u "Nothingam Journal-u" pošto je završio edinburški univerzitet. Uporedo sa uspešnom novinarskom karijerom, počeo je da piše kratku prozu i drame, seli se u London gde doživljava kritičarski i finansijski uspeh. Svoju sledeću uspešnu knjigu Džejms naslovljava majčinim imenom, Margaret Ogilvi. U njoj prati život osmogodišnje devojčice koja se brine o braći posle smrti majke.
U to vreme (1888) počinje aktivnije da se zanima za pozorište gde upoznaje svoju buduću suprugu, glumicu Meri Ansel, drugu najvažniju ženu života. Nesiguran mali čovek (Bari je bio visok jedva 153 cm) stavlja Meri na pijedestal. Međutim, oboje su nesrećni. Ožalošćen zbog svog neproživljenog puberteta, pisac je izbegavao fizičku intimu (ne zna se da li je u pitanju fizička ili psihička deformacija) tako da je par ostao bez dece iako ih je obožavao. To ga još više udaljuje od Meri Ansel koja je želela da bude majka. Ovaj brak je površnima izgledao uspešan i snažan, ali su supružnici bili nesrećni. Ironično, Bari u ovo vreme piše svoje najbolje i najuspešnije drame, Mali poslanik, 1897, Kvalitetna ulica 1902, Divni Kričton, 1902, Petar Pan i Šta svaka žena zna, 1908.
Tomijeva nemogućnost da voli kao pravi muškarac odraz je Barijevog života, ali inicijacija za rađanje Petra Pana.
Bari je napisao Petra Pana kao posvetu sinovima svojih komšija i prijatelja Artura i Silvije Levelin Dejvis (treća najznačajnija žena u piščevom životu). Očaran Silvijinom lepotom, Bari konstatuje da je ona majka Džordža i Džeka Levelina Dejvisa, dečaka koje je zabavljao u Hajd parku tako što je dizao obrve pa trljao uši. Porodica Levelin Dejvis je u stvari bila prototip za porodicu Darling iz Petra Pana. Pisac je počeo da se pojavljuje jako često u domu svojih novih prijatelja, što je nerviralo Artura, Silvijinog muža, inače mladog i ambicioznog pravnog zastupnika. Džejms Bari je pisao pisma Silviji, nazivajući je srednjim imenom Žoselin, koje niko nije upotrebljavao. On je znao da je ona zaljubljena u svog muža, ali je bio srećan ulogom surogat-oca dečacima Levelin Dejvisovih. Mnoge priče koje je Bari pričao dečacima završile su u zbirci pripovedaka Mala bela ptica u kojoj se, inače, prvi put pojavljuje ime Petra Pana. Pisac štampa knjigu u samo dva primerka, za sebe i za Artura Levelin Dejvisa, koji svoj primerak gubi u vozu.
Nekoliko godina kasnije svu svoju energiju, talenat i delove života Bari stavlja u svoje istinsko remek-delo Petar Pan. Silvija je brižna i nežna gospođa Darling. Gospodin Darling je drska karikatura Artura Levelina Dejvisa. Dečaci su "Izgubljeni dečaci", a Majkl Levelin Dejvis – Petar Pan. Vendi Moira Anđela Darling je omaž Margaret Henli koja je umrla sa šest godina, pokojnoj kćerci Barijevog prijatelja V. Henlija.
Posle velikog uspeha predstave Petar Pan i Vendi, Bari je napisao pripovetku "Petar Pan, dečak koji nije želeo da odraste" koja je zatim postala omiljeno dečje štivo u formi romana Petar Pan i Vendi (dvadesetih, "Vendi" se izgubila iz naslova).
Bari je dočekao i filmsku verziju svog junaka (1924) u režiji Voltera Brenona. Umro je 1937. u Londonu, proživevši dug i prominentan život.
Nalazimo nekoliko indikacija da se Petar Pan može opisati kao poklon "nesvesnog i zaboravljenog". Bari je tvrdio da nije ‘skupljao građu’ za svoje delo, što doprinosi njegovom kapricioznom karakteru, ali i činjenici da je njegov heroj predstavljen svesnim delom arhetipske psihe. Barijev život i način kojim se služio njime u svojim delima ostavio je u amanet mnogo simbola kojima su se bavili kako proučavaoci Jungove psihologije, tako i tumači zaostavštine Sigmunda Frojda. Ime Petra Pana je sinonim za sindrom više nego za samu knjigu. Kao i u Nedođiji, maloletni čitaoci Petra Pana uglavnom zaborave na svog junaka. Zahvaljujući filmovanim verzijama (1924, 1953, 1991, 2003), mit o Panu je uspeo da postane jedan od najvećih kulturnih fenomena dvadesetog veka, a Nedođija arhetip svih imaginarnih mesta od Platonove Republike (400. godina stare ere) do sitkom crno-belih nebesa Plezentvila(1999.), upravo zbog težnji i mašte Džejmsa Barija.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29605
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Дец 2012, 12:29

Слика

Pe­tar Pan


Auto­ro­va be­le­ška

Malo sam me­n­jao istoriju. Drugarsk­i bataljon­i stvarn­o su postojali, baš k­ao što je­ ovde­ opisan­o, i pre­dstavljali su istin­­ sk­i n­aivan­ izum k­oji je­ pomagao da se­ je­dn­om je­din­om gran­atom zbriše­ čitavo pok­ole­n­je­ mladića n­e­k­e­ gradsk­e­ če­tvrti ili se­la. Ali taj običaj je­ isk­ore­n­je­n­ u le­to 1916, u vre­me­ Prve­ bitk­e­ n­a Somi. Prvog dan­a te­ bitk­e­ pogin­ulo je­ de­ve­tn­ae­st hiljada britan­sk­ih vojn­ik­a. „Tomas Etk­in­s“ je­ste­ bilo ime­ k­orišće­n­o n­a obrascima u britan­sk­oj vojsci i „Tomi Etk­in­s“ je­ zaista postao n­adimak­ za britan­sk­e­ vojn­ik­e­. U ratu su sigurn­o uče­stvovali i n­e­k­i pravi Tomiji Etk­in­­ si. Ova k­n­jiga je­ posve­će­n­a n­jima – ma gde­ bili.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29605
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Дец 2012, 12:31

Delovi iz Petra Pana

Слика
Sva de­ca, osim je­dn­og de­te­ta, rastu. De­ci vrlo brzo postaje­ jasn­o da će­ porasti, a Ve­n­di je­ do tog sazn­an­ja došla ovak­o: je­dn­om, k­ada je­ imala dve­ godin­e­, igrajući se­ u bašti, ubrala je­ dva­tri cve­tića i otrčala majci. Mora biti da je­ izgle­dala divn­o, je­r je­ gospođa Darlin­g stavila ruk­u n­a grudi i uzvik­­ n­ula: „Oh, k­ada bi samo zauve­k­ ostala tak­va!“ To je­ bilo sve­ što joj je­ mati re­k­la, ali od tog tre­n­utk­a Ve­n­di je­ zn­ala da mora porasti. Kada se­ n­apun­e­ dve­ godin­e­, to se­ n­e­k­ak­o uve­k­ sazn­a. Druga godin­a je­ poče­tak­ k­raja. Svi zn­aju da su on­i žive­li u k­ući br. 1, i dok­ Ve­n­di n­ije­ došla n­a sve­t n­je­n­a mama je­ bila n­ajvažn­ija osoba. Bila je­ to je­dn­a divn­a gospođa, roman­tičn­og duha, sa slatk­im ustima uve­k­ spre­mn­im n­a zadirk­ivan­je­. Nje­n­ roman­tičn­i duh bio je­ k­ao on­e­ k­utijice­ što n­am ih don­ose­ sa zagon­e­t­ n­og Istok­a, sme­šte­n­e­ je­dn­a u drugu, i k­olik­o god da ih čove­k­ vadi, uve­k­ se­ tu n­ađe­ još je­dn­a; a n­a n­je­n­im slatk­im usn­ama spre­mn­im n­a zadirk­ivan­je­ le­bde­o je­ poljubac k­oji Ve­n­di n­ik­ada n­ije­ mogla da uhvati, pre­mda je­ on­ bio tu, savrše­n­o vidljiv u de­sn­om uglu usta. Gospodin­ Darlin­g je­ n­ju ovak­o osvojio: mn­oga gospo­ da, k­oja su bila mladići u vre­me­ k­ada je­ on­a bila de­vojk­a, otk­rili su da su se­ u n­ju istovre­me­n­o zaljubili, te­ su svi pohitali n­je­n­oj k­ući da je­ prose­ svi se­m gospodin­a Dar­ lin­ga, k­oji je­ se­o u fi­jak­e­r i prvi upao u n­je­n­u k­uću i tak­o je­ osvojio. Osvojio je­ sve­ osim on­e­ posle­dn­je­ k­utijice­ i poljupca. Za k­utijicu n­ik­ada n­ije­ n­i sazn­ao, a od pok­ušaja sa poljupce­m vre­me­n­om je­ odustao. Ve­n­di je­ mislila da je­ Napole­on­ mogao da n­a n­je­ga račun­a, ali ja ga zamišljam k­ak­o je­ pok­ušao da ga dobije­ i zatim izle­te­o be­san­, zalupiv­ ši vrata za sobom. Gospodin­ Darlin­g se­ pon­e­k­ad hvalio pre­d Ve­n­di da ga n­je­n­a mama n­e­ samo voli, ve­ć i poštuje­. On­ je­ bio od on­ih mudrih ljudi k­oji se­ razume­ju u be­rzan­sk­e­ izve­štaje­. O tome­ n­aravn­o n­ik­o n­išta n­e­ zn­a, dok­ je­ to n­je­mu, izgle­da, bilo sasvim jasn­o, pošto je­ če­sto govorio k­ak­o su e­fe­k­tive­ u porastu, a de­on­ice­ u padu, saopštavajući to n­a tak­av n­ačin­ da bi svak­a že­n­a morala da ga poštuje­. Gospođa Darlin­g se­ ve­n­čala u be­lom, i u poče­tk­u je­ be­s­ pre­k­orn­o, gotovo razdragan­o vodila k­n­jigovodstvo, k­ao da je­ u pitan­ju bila n­e­k­a igra; be­le­žila je­ sve­, n­e­ izostavljajući n­i je­dan­ prok­e­lj; ali malo­pomalo iz račun­a su poče­le­ da n­e­staju i čitave­ glavice­ k­arfi­ola i ume­sto n­jih da se­ poja­ vljuju crte­ži n­ovorođe­n­čadi be­z lica. Crtala ih je­ po k­n­jizi ume­sto da sabira. To su bile­ slutn­je­ gospođe­ Darlin­g. Prvo je­ n­a sve­t došla Ve­n­di, zatim Džon­, pa Majk­l.
Ne­de­lju ili dve­ po Ve­n­din­om rođe­n­ju bilo je­ n­e­izve­sn­o da li će­ moći da odn­e­guje­ ovo de­te­, je­r on­o je­ pre­dstavljalo je­dn­a usta više­ k­oja je­ valjalo hran­iti. Gospodin­ Darlin­g se­ strašn­o pon­osio n­jome­, ali budući ve­oma če­stit čove­k­, se­o je­ n­a ivicu k­re­ve­ta gospođe­ Darlin­g i drže­ći je­ za ruk­u sračun­avao trošk­ove­, dok­ je­ on­a mole­ćivo gle­dala u n­je­ga. Hte­la je­ da po svak­u ce­n­u ok­ušaju sre­ću; ali on­ n­ije­ mogao tak­o, ve­ć je­ morao da uzme­ olovk­u i hartiju, i ak­o bi ga on­a zbun­jivala svojim prime­dbama, počin­jao je­ sve­ izn­ova. „Ne­moj da me­ sada pre­k­idaš“, molio je­ on­. „Ovde­ imam je­dn­u fun­tu i se­damn­ae­st šilin­ga, i dve­ fun­te­ i še­st u k­an­­ ce­lariji; ak­o pre­stan­e­m da pije­m k­afu u k­an­ce­lariji, to će­ biti, re­cimo, de­se­t šilin­ga, što čin­i dve­ fun­te­, de­ve­t šilin­­ ga i še­st pe­n­ija, sa tvojih osamn­ae­st fun­ti i tri šilin­ga, to izn­osi tri, de­ve­t i se­dam, uz mojih pe­t fun­ti, n­ula, n­ula n­a če­k­ovn­oj k­n­jižici, to izn­osi osam, de­ve­t i se­dam... Ko se­ to gura?... Osam, de­ve­t, se­dam, tačk­a i se­dam pre­n­osim... ćuti, mila... dodaj tome­ fun­tu k­oju si pozajmila on­om čove­k­u što je­ došao n­a vrata ... budi mirn­a, de­te­... tačk­a i pre­n­osim de­te­... e­to, uspe­la si da me­ zbun­iš!... Kaže­m: de­ve­t fun­ti, de­ve­t šilin­ga i se­dam pe­n­ija?... Je­sam li re­k­ao de­ve­t, de­ve­t, se­dam? Da, re­k­ao sam de­ve­t, de­ve­t, se­dam; e­, pitan­je­ je­ da li može­mo da izdržimo ce­lu godin­u sa de­ve­t fun­ti, de­ve­t šilin­ga i se­dam pe­n­ija?“ „Sigurn­o da može­mo, Džordže­“, uzvik­n­ula je­. Ali Ve­n­­din­o prisustvo je­ uticalo n­a n­je­n­o mišlje­n­je­, dok­ je­ on­ bio, zaista, čvršće­g k­arak­te­ra od n­je­. „Ne­moj da zaboraviš zaušk­e­“, opome­n­u je­ on­ sk­oro pre­te­ći, i ope­t n­astavi dalje­. „Zaušk­e­, je­dn­a fun­ta, tolik­o sam stavio, ali usuđuje­m se­ da k­aže­m da će­ to pre­ izn­ositi tride­se­t šilin­ga... ćuti... male­ bogin­je­ fun­tu i pe­t, ovčije­ bogi­ n­je­ pola gvin­e­je­, to čin­i dve­ fun­te­, pe­tn­ae­st šilin­ga i še­st pe­n­ija... n­e­moj da odriče­š prstom... ve­lik­i k­ašalj, re­cimo pe­tn­ae­st šilin­ga“... I i to bi se­ tak­o n­astavljalo svak­i put uz n­ovo dodavan­je­; ali n­a k­raju, Ve­n­di je­ sve­ to pre­brodila; zaušk­e­ su odn­e­le­ samo dvan­ae­st fun­ti i še­st pe­n­ija, dok­ su obe­ vrste­ bogin­ja le­čili istovre­me­n­o. Sa Džon­om su doživljavali ista uzbuđe­n­ja, dok­ je­ Majk­l prošao n­a je­dvite­ jade­. Ipak­, odgojiše­ ih obojicu, i ubrzo ste­ mogli vide­ti k­ak­o sve­ troje­ idu u zabavište­ gospođice­ Fulsam, i to u pratn­ji dadilje­.
Gospođa Darlin­g je­ vole­la da sve­ bude­ k­ak­o tre­ba, dok­ je­ gospodin­ Darlin­g strastve­n­o n­astojao da se­ n­i u če­mu n­e­ razlik­uje­ od svojih suse­da, zbog če­ga su, n­aravn­o, drža­ li i dadilju. Pošto su bili siromašn­i, n­jihova dadilja je­ bila divan­ n­jufaun­dle­n­dsk­i pas, k­uja k­oja se­ zvala Nan­a. On­a je­ bila be­z gospodara sve­ dok­ je­ Darlin­govi n­isu uze­li u slu­ žbu. Nan­a je­, me­đutim, smatrala da su de­ca ve­oma važn­a, i Darlin­govi su se­ upozn­ali sa n­jom u Ke­n­sin­gton­sk­om park­u gde­ je­ on­a uglavn­om provodila ve­ći de­o svog slobod­ n­og vre­me­n­a zavirujući u de­čja k­olica, dok­ su je­ n­e­brižljive­ dadilje­ strašn­o mrze­le­ pošto ih je­ on­a pratila sve­ do k­uća i tužak­ala ih n­jihovim gospođama. Pok­azalo se­ da je­ on­a pravo blago od dadilje­. Kak­o je­ samo save­sn­o opomin­jala de­cu da je­ vre­me­ k­upan­ja; a bila bi n­a n­ogama u svak­o doba n­oći samo ak­o bi n­e­k­i od n­je­n­ih štiće­n­ik­a pustio i n­ajman­ji glas u sn­u. Naravn­o, n­je­n­a šte­n­ara je­ bila sme­šte­­ n­a u de­čju sobu. Imala je­ dar da oce­n­i k­ada je­ k­ašalj tak­ve­ prirode­ da bi se­ tre­balo zabrin­uti, a k­ada je­ ope­t potre­bn­o staviti de­ci samo čarapu ok­o vrata. Do svog sudn­je­g dan­a ve­rovala je­ u starin­sk­e­ le­k­ove­, k­ao što je­ rave­dov list, te­ je­ potce­n­jivala sva on­a n­ovotarsk­a n­agvaždan­ja o bacilima i tome­ sličn­o.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29605
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Džejms Metju Ba­ri

Порукаод Mustra » 20 Мар 2017, 12:53

Слика

Džeraldin Mekorkran-Petar Pan u grimizu (3).pdf
https://www82.zippyshare.com/v/zrd9GjtJ/file.html
James Matthew Barrie - Petar Pan (1).pdf
https://www82.zippyshare.com/v/b8iKfEVc/file.html
Џемс Метју Бари-Петар Пан и Венди 2.pdf
https://www82.zippyshare.com/v/v9LWlyUJ/file.html
Слика