Jovan Subotić

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30165
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Jovan Subotić

Порукаод Mustra » 15 Окт 2012, 12:10

У Добринцима је завршио основну школу а гимназију у Сремским Карловцима и Сегедину. У Пешти је студирао права где је стекао докторат из филозофије (1836) и правних наука 81840). Радио је као адвокат у Пешти од 1841. до 1848. године. У то време је уређивао Летопис Матице српске (1842—1848) АКтивно је учестоввао у револуциоанрним дешавањима из 1848. и 1849. године.

Слика

Као секретар српске секције био је на Словенском конгресу у Прагу а као повереник патријарха Јосифа Рајачића заступао је 1848. Српску нарoдну владу при Банској влади у Загребу. После Револуције живео је у Бечу као адвокат где је истовремено саставио српске читанке за ниже и више разреде гимназије које је издала влада. Затим је прешао у Пешту и Нови Сад где је развио многострану делатност: био је уредник Летописа Матице српске (1850—1853), поджупан Сремске жупаније и посланик на Благовештенском сабору (1861). од 1862. живео је у Загребу где је изабран за члана Врховног суда. У то време је значајан био његов рад у загребачком Земаљском казалишту: био је председник Управног одбора казалишног друштва и четири године између 1863. и 1867. управљао је позориштем. Када је основана Југословенска академија знаности и умјетности изабран је међу првим редовним члановима. Због своје посете Свесловенској етнографској изложби у Москви изгубио је државну службу. У Нови Сад се вратио 1868. и наставио бављење адвокатуром. Изабран је председника Матице српске и начелника Друштва за Српско народно позориште (1868—1871) а био је уредник и издавач листа Народ од 1870. до 1873. године.

Као човек склон југословенским гледиштима и близак ставовима Вука Стефановића Караџића био је мост помирења између Вука и Матице српске и тако отпочео нов период у историји Матице. Године 1873. преселио је своју адвокатску канцеларију у Осијек а 1884. у Земун. Све до смрти биран је у Руми и Илоку за посланика у Хрватском сабору и у његову делегацију за Сабор у Пешти.
Рад
Суботић је био свестрани стваралац. Песник, драмски писац, приповедач, романописац, писац филолошких рапсрава, естетичких списа, уџбеника, историјских и политичких рапсрава и чланака Суботић се сматра за једног од најзначајнијих радника у области културе међу Србима 19. века. Залагао се за словенско јединство и српскохрватску сарадњу а био је и противник политичког утицаја црквене хијерархије. Био је сарадник Светозара Милетића и друга личност Српске народне слободоумне странке и предводник њеног десног крила.

Био је један од првих српских историчара који се залагао за критички поглед на историјске изворе чиме је представљао значајног претходника Илариона Руварца на кога је и остварио снажан утицај, по речима Николе Радијчића, већи него што је био Суботићев допринос историографији. Његови историјски радови су му ипак и поред прихватања научне методологије користили као политичко оруђе и дидактичко штиво. Посебно се међу његовим исотријским радовима издваја расправа о пореклу Јаноша Хуњадија (Сибињанин Јанка у српској народној традицији). Његова аутобиографија Живот дра Јована Суботића је и поред субјективности и самољубља важан извор за српску историју друге половине 19. века. У књижевној историји дело Јована Суботића се не цени нарочито углавном због оштре критике коју је о њему изнео Јован Скерлић у свом делу Историја нове српске књижевности. Неоспоран је Суботићев допринос на многим пољима културног живота иако је због ангажовања у великом броју области морао понекад бити површан и непажљив. Ипак овакав његов ангажман су одредили како велики Суботићеви таленти и радна енергија тако и многобројне српске нужде, односно недостатак личности које би се посветиле раду у појединачним областима културног стваралаштва.
Књижевни дело

Његово књижевно стваралаштво је веома разноврсно. Писао је лирске песме, оде и елегије, херојске песме, романтичне епове, приповетке, критике, радове из теорије и историје књижевности, романе и аутобиографију. Био је један од најплоднијих књижевника спрске романтичарске књижевности али не и најзначајнији. У драмском стваралаштву извор мотива су му биле личности старије и новије српске и хрватске историје али се његов рад није одржао као књижевно-историјски значајан поред дела Јована Стерије Поповића и Лазе Костића. Слично је и са његовим песничким стваралаштвом које је пало у сенку Бранка Радичевића. Песништво му је под снажним утицајем српске народне поезије. У периоду у коме је стварао велику популарност је имао романтични еп Краљ Дечански (1846). Роман Калуђер написао је 1881. године у време доминације прозног стваралаштва у српској књижевности.
Последње учитавање од Mustra дана 15 Окт 2012, 13:06, учитано 1 пут укупно.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30165
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 15 Окт 2012, 12:10

ŽELJA LJUBOVNIKA


Kad bi mene moćna sila
Lakim sanom stvorila,
I volšebstva tajna vrata
Želji mi otvorila,
Pod laku bi' ja se potkrao
Mile moje zavesu,
Il' bi' s grane njoj sletio
Kad bi legla u lesu.
Na velike trepavice
Ljuljkajuć se seo bi'
I obraze umiljate
Iz raja joj sveo bi'
Čas bi' sebe ljubičicom
Mirisavom stvorio,
I za kosom kovrčavom
S Laorom se borio;
Čas bi' golub nestašnij joj
Sladka usta ljubio,
I crvenim purpurne joj
Ustne kljunom dubio;
Čas slavujak u bela bi'
Nedra joj se krao,
I po mekim holmićima
Malom nogom igrao;
Najposle bi stvorio se
Silne ljubve malij Bog,
Najoštrijom ranio b' joj
Srce strelom luka mog.
Kazao bi' joj, čije srce
U golubu oseća,
Kog slavujem tužećim je
Pretvorila nesreća;
Kazao bi' joj, čiju dušu
ljubičica izliva,
Čije oko reku suza
Dan noć za njom proliva.
Rekao bi' joj da pređe
Stub se s neba srušiti,
Da će pređe jarost Boga
Milu dušu skrušiti;
Da će pređe leto sledit
Mlake volne Dunava,
Da će pređe vratiti se
istočniku svom Sava;
Nego što će srce moje
nju želiti prestati,
I plamena silne ljubve
U grudi mi nestati.
Pa kad ona umoljena
Oko vrata padne mi,
Kad poljupci goreći joj
Dne nagrade jadne mi:
Ja ću onda na srcu joj
Srećne suze plakati,
I kao jagnje oko ovce
Od radosti skakati;
Sa njenog ću gledat krila
Kako sunce ustaje,
Sa njenog ću gledat nedra
Kako Lune nestaje.
Ah! a zar će ona večno
pod drvetom spavati,
Zar će ovo srećno stanje
Meni večno trajati? -
Zato stvor' me, moćna silo,
Njenog tela senčicom,
Da je lakom svuda pratim,
Kud se makne nožicom.
Pa kad sija jarko sunce
Verno ću je pratiti,
I za njom ću sa stidljivim
Okom svuda slediti:
A kad oblak prijateljski
Sunca pogled sakrije,
Kad na oko zavidljivca
Noć mrak crnij prolije;
Onda ću sa derskim srcem
Stasu joj prikučiti,
I neviđen neprimetno
Lepij obraz ljubiti.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30165
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Jovan Subotić

Порукаод Mustra » 19 Мар 2017, 21:48

PESMA

Zašto da se ja brinem,
Zašt' da se pečalim,
Zašt' ovaj svet rđavi
Jošt većma da kvarim?

Ta nisam ja došao
Na ovaj svet beli
Da u tugi nesnosnoj
Vek provedem celi!

Na radost je čoveka
Stvorila sudbina,
Zato mu je sladosti
Poklonila vina;

Zato mu je vesele
Pesme dala glase,
Da razvedri oblačne
Ovog sveta čase.

Neka plače ko vole,
Ja ću da popevam,
I sa starim matejcem
Vedre prsi zgrevam.

Kucnuću se s komšijom
I s desna i s leva,
Ja ću njemu pevati,
On nek' mi otpeva.

1837.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30165
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Jovan Subotić

Порукаод Mustra » 19 Мар 2017, 21:48

EMBRIONU

Otkuda tako, ti mili putniče,
U život ovaj posla l život tebe?
Je li to život, je l to pravo biće?
Kad svet ne vidiš, vidiš li sam sebe?
Otac u tebi sebe ne poznaje,
Kćer mati traži, tu joj vid ne daje!

Zašto si bolje ostavio dane,
Da put nov ovaj svršiš u noći?
Znala je sudba da zora da svane
Nećeš ti, nećeš dočekati moći,
Pa zašto dade, da se kreneš k celi,
Za koju nužno dan ti treba beli?

Il je i mračno matere ti krilo
pristojno želji, koja život traži?
Da l, što se ovde začne, nije bilo?
Da l je gde čovek prije dana naši'?
Je l biće, koje samo sate broji,
Ravno životu, koji sto leta broji?

Kojem je od vas dvojice nepravda:
Tebi što usta nemaš, da s' nasmeješ,
Ni oka, suzom obraz da opereš,
Il starcu, koji muči se i strada,
Međutim peva, ves'o zanoveta,
I tako za sto, manje, više, leta?

Mora l to biti, da se čovek rodi
Ovde, i vreme svoje da probavi?
Ima l put zemlja, koji kroz grob vodi?
Može l se preko, da s' ovde ne javi?
Il je baš nužan život od sto leta,
Da se otvore vrata drugog sveta?

Eda l, — no idi, ti misli nedraga! —
Eda l, što ovde ne ugleda dana,
Navek propada iz sveta sazdana?
Nit mu je igde u životu traga,
Niti nadežde, moći bar postati,
Koju imaju sami nezačeti?

O ne, ne da se to ni pomisliti!
Što je postalo, to na veki traje.
Tajna je, zašto baš to mora biti,
Da zemlja život i postanak daje;
Koliko vreme, gde l se ko tu skita,
to se za pismo na taj put ne pita.

Šta može cvetak, koji sčupa ruka
Tek što ga rosa osvežila prva!
Zašto da navek ona duša kuka,
Koja propade ni dužna ni kriva,
Nit može svetlog ugledati danka,
Jer joj s njom rano mila umre majka!

Zasluga deli po pravdi nagradu:
Čim onaj starac dobi dane svoje?
Bič ima samo nad krivicom vladu:
Zar moj da strada sin za grehe moje?
Da je sav život jedan put za tamo,
Svi bi stoletni umirali samo!

Zbogom, o zbogom, ti mili putniče!
Naći će tebe i otac i mati;
Oni će tebi, ti ćeš njih poznati,
I kad um ćuti, srce jasno viče.
A ti da jesi, da ćeš tamo biti,
Duša nam kaže, i ne da se kriti.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30165
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Jovan Subotić

Порукаод Mustra » 20 Мар 2019, 13:55

МАТИ ПЕВА ЖАРКУ

Устај мали Жарко
Дошла ти је куца,
Да јој дадеш руцка,
Дошла ти је цица
Да јој дадеш винца,
Дошло ти је теле
Да му дадеш млека:
Љоке, теле, љоке!
Не да Жарко млека,
Треба за себека!

Из „Антологије српске поезије за децу предзмајевског периода“ – Зорана Опачић
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30165
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Jovan Subotić

Порукаод Mustra » 20 Мар 2019, 13:55

ВИДА И ЗЛАТАН САН

Заспала је мала Вида
Њој долази златан санак,
Да се мало поиграју,
И по цвећу провитлају.
Златан санак на праг стао,
Преко прага на нос пао,
А Вида се засмејала,
Па се у сну насмејала

Из „Антологије српске поезије за децу предзмајевског периода“ – Зорана Опачић
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30165
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Jovan Subotić

Порукаод Mustra » 20 Мар 2019, 13:56

КОЛЕВКА

Видина је мајка
Колунџије звала:
Дођите овамо
Колунџије младе,
Ухватите зраке
Од јутарња сунца,
Из њих ми сакујте
За Виду колевку.

Видина је мајка
Танкопреље звала:
Дођите овамо
Танкопреље младе,
Ухватите зраке
Од млада месеца,
Из њих ми опред'те
За Виду пеленке.

Послало ми небо
Нежнога анђела
Да му га отхраним
Да му га одгојим,
Па ми сада треба
За то чедо неба
Колевка од сунца
Повој од месеца.

Из „Антологије српске поезије за децу предзмајевског периода“ – Зорана Опачић
Слика