Lorens Darel

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29702
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Lorens Darel

Порукаод Mustra » 04 Нов 2019, 08:59

Слика


Pregled opšte istorije ostrva Krfa

734. p. n. e. – Korinćani su naselili ostrvo (osnovali su grad verovatno na mestu Analipsisa i Kanonija).
434. p. n. e. – Izvojevali su prvu pomorsku pobedu nad Korintom u grčkoj istoriji. Odigrala se kod Lefkimija.
432. p. n. e. – Korinćani su ponovo oterani.
413. P. n. e. – Krf pruža pomoć Atini u drugom napadu na Siciliju.
373. p. n. e. – Krf je, uz pomoć Atinjana, odbio Spartance pod zapovedništvom Mnesipa, koji je tad poginuo.
361. p. n. e. – Građanski ratovi.
303. p. n. e. – Spartanac Kleonim opljačkao Krf.
301. p. n. e. – Sicilijanski tiranin Agatokle opljačkao Krf.
229. p. n. e. – Demetrije Farski, sa svojim ilirskim gusarima, osvojio Krf.
229. p. n. e. – Preuzeli ga Rimljani bez ikakvog otpora. Ostaje posedom Rima sve do 337 g. n. e.
Nova era
445. – Opljačkali ga Vandali.
562. – Opljačkali ga Goti.
733. – Krf potpada pod vlast Vizantijskog carstva za vladavine cara Lava Isavrijanca.
933. – Odbijen napad slovenskih gusara. Izgrađena su utvrđenja na brdu blizu grada, po kome, pretpostavlja se, ostrvo nosi ime.
1032. – Krf su opustošili gusari varvari koje su razbili Vizantinci.
1080. – Robert Gviskar, kralj Sicilije, osvojio je Krf.
1149. – Vizantinci su ga ponovo zauzeli nakon duge opsade.
1185. – Ponovo su ga zauzeli Sicilijanci.
1191. – Ponovo su ga zauzeli Vizantinci.
1199. – Krf opljačkali i zauzeli Đenovljani pod zapovedništvom Vetrana.
1203. – Ponovo ga preuzeli Vizantinci.
1205. – osvojili ga Mleci, koje je, međutim, oterao Vetrano.
1206. – Mleci porazili i obesili Vetrana.
1214. – Krf drži despot Epira, Mihailo Duka, koji gradi tvrđavu Sveti Anđeo u Paleokastrici.
1259. – Jelena, kći Mihaila II, prima ostrvo kao miraz prilikom udaje za Manfreda od Sicilije.
1266. – Manfredo je poginuo u boju. Ostrvo osvaja Filip Kinardo.
1266. – Kinardo je ubijen.
1267. – Ostrvo prelazi u vlast Karla Anžujskog, kralja Sicilije i Napulja.
1286. – Vijaro je opljačkao ostrvo.
1292. – Ruđer Doria je opljačkao ostrvo.
1303. – Katalani, pod zapovedništvom Rožea od Flora, opljačkali ostrvo.
1373. – Žak od Boa je opljačkao ostrvo.
1382-1386. – Ostrvo prelazi u vlast Karla II Anžujskog, čijom vlašću se okončava dinastija Anžujaca. U to vreme su prvi Jevreji stigli na Krf.
1386. – Krfljani pozivaju Mletke da preuzmu ostrvo.
1403. – Đenovljani su opljačkali ostrvo.
1431. – Odbijeni su Turci pod zapovedništvom Ali-bega.
1537. – Turci su preduzeli prvu veliku opsadu ostrva; dvadeset i pet hiljada vojnika se iskrcalo u Guviji i pustošilo ostrvo tokom avgusta, no ipak nisu uspeli da osvoje grad. U septembru su napustili ostrvo odvodeći dvadeset hiljada stanovnika u ropstvo.
1571. – Jovan Austrijski odnosi pobedu nad Turcima kod Lepanta. Hiljadu i po krfskih mornara učestvovalo je u ovoj bici.
1577-1579. – Podignuti su gradski bedemi.
1716. – Turci su izveli drugu veliku opsadu ostrva; Trideset i tri hiljade Turaka se iskrcalo u Guviji i u Ipsu. Johan Šulemberg, austrijski general u službi Venecije, odbio ih je pred gradom uz ogroman pokolj.
1797. – Francuzi su osvojili Krf i Jonska ostrva.
1799. – Ujedinjena rusko-turska vojna sila proterala je Francuze.
1807. – Krf je vraćen Francuzima mirovnim ugovorom u Tilzitu.
1814. – Britanci su preuzeli Jonska ostrva.
1864. – Predali su Krf Grčkoj.
1923. – Italijani su ga bombardovali, zauzeli i držali dva meseca.
1940. – Italija je napala Grčku. Krf je bio meta italijanskog ratnog vazduhoplovstva. Grad je gotovo u potpunosti srušen.
1941. – U aprilu, Nemci ulaze u Atinu.
1944. – Nemci i Italijani su se međusobno borili za vlast nad ostrvom. Poslednji izveštaji ukazuju da je besnela glad; grad bio teško oštećen; Jevreji su deportovani, ali crkva sv. Spiridona se i dalje držala.
“Tokom najgoreg dela bombardovanja, kada je stanovnicima naloženo da se sklone u čvrsto građenu zgradu Italijanske škole, veoma veliki broj njih je radije odabrao da se pouzda u Sveca; njegova je crkva bila ispunjena mnoštvom vernika, koji danas tvrde da se dogodilo još jedno čudo; jer dok su Italijansku školu i druga slična skloništa više puta pogodili i srušili, Crkva sv. Spiridona je ostala netaknuta, a oni, koji su se nalazili u njoj, izašli su otud neozleđeni. I danas još uvek ponosno stoji.” (decembar, 1945. god.)
 
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29702
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Lorens Darel

Порукаод Mustra » 04 Нов 2019, 08:59

Слика


Mesta koja bi trebalo videti

Kanoni, Gasturi, Paleokastrica, Pantokratoras, Benica.
Znamenitosti koje bi trebalo posetiti

Crkve Sv. Spiridona i sv. Teodore (Saborna crkva)
Manastiri u Mirtiotisi, Paleokastrici i na Pantokratorasu.
Vizantijska crkva svetih Jasona i Sosipatera.
Biblioteka venecijanskih rukopisa i retkih prvih izdanja.
Mati Gorgona – prelepi kameni reljef u Muzeju.
Dve stare tvrđave.
Za nadrealiste

Ahilion. Čudovišna građevina okružena bezvrednim skulpturama i dražesnim vrtovima, a pripadala je poslednjem kajzeru.
Pozorište. Zatamnjuje konačni kraj italijanskog osećaja za operu.
Za lovce

Dva slana jezera, jedno na severu a drugo na jugu ostrva, nazvana Antiniotisa i Korisia
Pića koja bi valjalo probati

Uzo (Ούζο). Piće od semena anisa, koje se pije sa vodom. Podseća na arapski zibib i na francuski perno. Izaziva prilično jako pijanstvo.
Raki (Ρακί). Dobija se pečenjem suvog grožđa. Alkoholno piće.
Salepi (Σαλέπι)· Čaj od lukovice. Odličan je. Močvarna orhideja daje ove lukovice.
Recina (Ρετσίνα). Vino koje sadrži borovu smolu. Ima ukus terpentina. Vrlo je dobro uz jelo, ali nije za samotno pijenje i na zabavama.
Mastika (Μαστίχα). Alkoholno piće od mastike.
Jela koja treaba okusiti

Pržene sardele sa limunom. Potražite marides (Μαρίδες).
Morska igla pečena na pirinču. Potražite velanidu (Βελανίδα).
Sipa u sosu. Potražite supiju (Σουπιά, srp. sipe).
Oktopod u sosu. Potražite Htapodi (Χταπόδι).
Komadići mesa ili mleveno meso uvijeno u vinovo lišće. Potražite dolmades (Ντολμάδες).
Jonske mesne ćufte veoma začinjene. Potražite keftedes (Κεφτέδες).
Pečene makarone. Potražite pašticadu (Παστιτσάδα).
Barbuni pečeni na roštilju. Potražite barbune (Μπαρμπούνι).
Pečeni patlidžan. Potražite melicanes (Μελιτσάνες).
Ražnjići. Poslastica. Potražite suvlakia (Σουβλάκια).
Jonske prženice. Potražite saganaki (Σαγανάκι).
Pečena peraja.
Riba list. Potražite glosu (Γλώσσα).
Morski rak se zove astakos (Αστακός, srp .jastog).
Slatkiši koje treba probati

Slatkiš od susama. Krupni beli ljuspasti komadi načinjeni od susama, meda i lomljenih badema. Potražite halvu (Χαλβάς).
Jaurti (Γιαούρτι) je vrsta zašećerenog kiselog mleka, posutog cimetom.
Vafli (Λουκουμαδες), hrskavi kolači, loptasti, od brašna sa medom.
Nugat sa Zakintosa. Slatkiš zvani mandulat.
Pasteli. Običan nugat.
Ostali slatkiši: trigono, kadaif, baklava i galaktobureko.
Najbolji seoski vašari

U Gasturiju, Kastelaniju, Analipsisu, na Pantokratorasu i u Kasiopi.
Najbolja domaća vina na pijaci

Crvena i bela provata; crveni lavranos; belo vino teotoki.
U najbolje privatne podrume može se ući u Afri, Lakonesu i u Ipsu.
Kratka bibliografija na engleskom

Henry Jervis White-Jervis, History of the Island of Corfu, and of the Republic ofthe lonian Islands, 1852.
S. Atkinson, An Artist in Corfu, 1911.
Viscount Kirkwall, Four Years in the lonian Islands V2: Their Political and Social Condition, with a History ofthe British Protectorate, 1923.
William Goodisson, A. B., A Historical and topographicalEssay on the Islands of Corfu, etc., 1822. D. T. Anstead, The lonian Islands, 1863.
 
Слика