Lorens Darel

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Lorens Darel

Порукаод Mustra » 10 Сеп 2012, 05:48

Слика


Krajem februara godine 1912. u porodici inženjera koji je u Indiji gradio prve železnice i mostove, rođen je dečak Lorens, prvi sin. Majka mu je bila Irkinja, otuda njegova strast i beskompromisna žudnja za životom, a pripadao je porodici koja se u vreme kada je Britanija doživljavala svoj cvat nije vraćala u nju, već su živeli u kolonijama na Istoku. „Zlato, fosfor, magnezijum papir“ - bile su boje koje su carevale na ulicama na kojima je rastao. Ipak, nema iluzija o zemlji kao o raju i to nije detinjstvo iz bajke.

U osamnaestoj pokušava da upiše Kembridž, ali bez uspeha. Paradoksalno, to je bila njegova sreća. U jednom londonskom noćnom lokalu zarađuje za život noćima prebirajući džez na starom pijaninu.

Srećan je što nije uspeo da završi Oksbridž. „Seks je daleko bolji način da se spozna svet od univerziteta“, piše. Prvu ženu, Nensi (a biće ih četiri), upoznaje tako što na vratima proba da joj proda usisivač. Celu svoju porodicu ubeđuje da iz hladne, sterilne atmosfere koja caruje u Britaniji pobegnu tamo gde peva sunce - u Grčku, kolevku civilizacije. Porodica se seli na Krf. Tu Darel piše svoju čuvenu „Crnu knjigu”, roman poznat po opscenostima i brutalnostima, koje nijedan izdavač u Britaniji nije želeo da objavi. „Crnu knjigu” Darel šalje Henriju Mileru, svom velikom, najpre epistolarnom, prijatelju, uz cedulju: „Pročitaj, a zatim zavitlaj u Senu”. No, „Crna knjiga” nije zavitlana u Senu. Za nju je predgovor napisao niko drugi do T. S. Eliot.

Objava rata 1941. Darela zatiče u Grčkoj. Ostatak rata provodi u Kairu i Aleksandriji. U Kairu njegov brak sa Nensi je gotov. Ispostavlja se da Darel ima i svoju tamnu stranu, senku. On je amoralan, opsesivno vezan za seks i surovost. Nensi sa devojčicom koju su dobili bukvalno beži od njega. Nikada se neće vratiti. Lorens je očajan. Teši se da će pisati, ponavlja da je „rođen sa pisaćom mašinom u ustima“. U Kairu, u topografiju živopisnih predela, uklapa se i jedan ženski lik. Prelepa Jevrejka, Eva Kon. Postaće druga gospođa Darel. Imaće devojčicu Sapfo. Aleksandrija i Egipat prerasli su u izazovnu građu iz koje će biti rođen roman-san, „Aleksandrijski kvartet”.

No, dok rukopisa „Kvarteta” još nema na hartiji, službuje u Jugoslaviji, posle Drugog svetskog rata. Tu se muči, zauvek prestaje da bude levičar, u Trstu kupuje limuzinu koja je hromirana, ogromna, bleštava i koju Darel hoće da proda lično - Titu. Poslednje noći pred polazak iz Beograda, Eva doživljava prvi nervni slom. Devojčica ostaje kod njega. Eva je u duševnoj bolnici u Trstu. Uprkos jadu, “Kvartet” fermentira u dnu Darelovog sna.

Darel na Kipru 1957. završava prvu knjigu iz tetralogije koja će biti „Aleksandrijski kvartet”. “Justina” je prva rođaka budućih nastavaka. Na pitanje kako pisati posle Džojsa i Prusta (književnika koji su uticali na Darela) on je našao odgovor: konstruisao je nov roman, u kome su sjedinjene tri strane prostora i jedna strana vremena. U trenutku nastanka Justine, Darel srećno živi u jedinom braku u kome se nije mučio, sa Klod Ford. Drži na krilima mapu stare Aleksandrije i priseća se ulica, parkova i bordela koje je zaboravio.

Sam Darel je ovaj roman gradio na traganjima D. H. Lorensa i na postulatima Milera, Monterlana, Borhesa, Markiza de Sada, Kavafija, koji je i jedna od ličnosti ovog velikog dela. Ovde caruje “mek, tup zvuk aleksandrinaca”, lutaju kockari i ljubavnici „koji igraju da izgube”, oseća se ukus poljubaca, nežnih ali i pervetuiranih i veštih, kao i onih tako neveštih “da su podsećali na prve oblike štamparstva”. Svi poljupci imaju onaj nezaboravan ukus “negašenog kreča”. “Kvartet” ne podseća mnogo na Darelova dela napisana pre njega. U odnosu na njih deluje kao simfonija spram preludijuma.

Roman postiže uspeh, ali Darel ne nalazi sreću. Njegova kćer Sapfo izvršava samoubistvo. Pre toga se dugo leči kod psihoanalitičara i stalno spominje oca u kontekstu psihološkog ili fizičkog incesta. U njenom dnevniku iz 1965, pisanom u Grčkoj, stoji da je sa četrnaest godina imala abortus. Zauvek će ostati tajna da li je u jednom trenutku Darel odlučio “da srce dobije ono što želi, a da plati dušom”. Ili je Sapfo potonula u tamne lavirinte psihe, gde iluzije i strahovi lako bivaju zamenjeni za istinu.

“Ili se ubijam ili pišem roman”, izjavljivao je Darel i dodavao da “čudovište postoji u svakome od nas”. Četvrtu suprugu sam Darel je oterao, najednom tvrdeći da je - lezbijka.

Do kraja života Darel neće nadmašiti visoke, strme, zavodljive hridi “Aleksandrijskog kvarteta”. Njegovi prijatelji su tvrdili da „kada bi Darel ušao u sobu, nastala bi vesela atmosfera, kao da je neko otvorio flašu šampanjca“. U drugoj polovini života zavoleo je budizam i poznavao mnogo budista. Kada je preminuo 1990, javio se jedan lama i rekao da je Darel već reinkarnirao i da živi kao čuvar vinograda u Burgundiji.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 10 Сеп 2012, 08:52

„Aleksandrijski kvartet“ je književno četvoroknjižje. U prvom delu „Justina“ Darel izvodi na scenu glavne protagoniste ovog romana. Ljubavni četvorougao između pripovedača i zanosne Jevrejke Justine, dobija obrise tragedije u susretu sa Justininim mužem Nesimom, ali i pripovedačevom partnerkom Melisom. Erotizam i strast koji kuljaju zadobiće potpuno novo obličje u drugom delu „Baltazar“. Pripovedač koji je pobegao iz Aleksandrije, zahvaljujući beleškama i komentarima prijatelja Baltazara, stvara novu sliku o pređašnjim događajima. Strast smenjuju političke intrige i zavere. One još više bivaju pojačane trećim delom „Mauntoliv“ koji je priča o istoimenom engleskom diplomati i njegovom boravku u Aleksandriji. Završni deo „Klea“ pripovedača vraća u grad šest godina posle događaja iz prve tri knjige. Pozornica je identična, tu su gotovi svi likovi, ali ništa više nije isto.
„Aleksandrijskom kvartetu“ je nemoguće pronaći pandan po stilu, ali ništa manje i po kompoziciji. Prebacivanje perspektiva i pogleda, igranje sa vremenom koje zadobija potpuno drugačije obrise od stvarnosti, nestvarni erotski lirizam koji se meša sa istorijom, mitom, politikom i zaverom, odlike su Darelove proze. Kod Darela je sve podložno igri, onoj koja izlazi izvan svih mogućih granica: „Za svaku činjenicu može da postoji hiljadu motivacija, podjednako valjanih, i svaka činjenica može da ima hiljadu lica. Koliko je istina koje nemaju mnogo veze sa činjenicama!“ Taj literarni vatromet zahteva predanog čitaoca, strpljivog i spremnog na avanturu koja će mu se možda u početku učiniti čudnovatom, ali onu koja će ga na kraju izdašno i bogato nagraditi.

Слика

Aleksandrijski kvartet-Justina.pdf
https://www112.zippyshare.com/v/TzE8cHOM/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 10 Сеп 2012, 08:53

Baltazar, druga knjiga Darelove romaneskne serije Aleksandrijskog kvarteta, predstavlja očaravajuće i uznemirujuće delo. Kada se čitalac jednom probije kroz fascinantnu, blistavu površinu, otkriće da ništa nije kao što izgleda.
U Aleksandriji, u godinama pred Drugi svetski rat, jedan Irac pokušava da izađe na kraj sa seksualnom opsesijom. U tom senzualnom limbu sa njim su i dve žene: tuberkulozna plesačica Melisa i Justina, fatalna Jevrejka, žena jednog veoma moćnog Kopta. Ono što iskrsava u razgovorima koje protagonista vodi sa Baltazarom, opskurnim i tajanstvenim likom, je nešto još kompleksnije i mračnije od proste neuroze ljubavnika. Kaleidoskopski narativ Lorensa Darela uvlači nas u svet u kojem oči često varaju, a ljubav se otkriva kao zastrašujući čin izdaje.
„Teško je prepričati Baltazara. Ta se knjiga jednostavno opire sažetom prikazu. Njena srž neprekidno izmiče poput dima. Sam stil pisanja je fantastičan… Izuzetna knjiga; knjiga koju ćete sigurno želeti da pročitate više puta“
The Huston Post

Слика

Aleksandrijski kvartet – Baltazar.pdf
https://www92.zippyshare.com/v/y84joIHS/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 10 Сеп 2012, 08:54

Слика


Aleksandrijski kvartet-Mountolive.pdf
https://www111.zippyshare.com/v/k3n0xrsh/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 10 Сеп 2012, 08:54

U ovom romanu Lorens je opisao jedan mitski grad sa bogatom prošlošću, kojim vlada strast. Grad Aleksandrija postaje jedan od glavnih likova romana. U njemu pisac sjedinjuje tri strane prostora i jednu stranu vremena. Sam Lorens je ovaj roman pisao pod uticajem D. H. Lorensa, Milera, Borhesa, Markiza de Sada, Kavafija, koji je jedna od glavnih ličnosti ovog romana itd.
Darel je želeo da u ovom remek-delu ispita ljudske vrednosti predstavljanjem ljudskih strasti.
Ovo je poslednji roman čuvene tetralogije.

Слика

Aleksandrijski kvartet – Clea.pdf
https://www22.zippyshare.com/v/JLLdWqel/file.html
Слика

naveed01
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 13 Нов 2014, 05:42

sultan

Порукаод naveed01 » 13 Нов 2014, 05:59

Ово сазнање Зеку је бацило у очај. Био је одлучан у намери да учини велико, добро дело за изгладнелог старца. Онда се досетио. Решио је да му сам себе понуди. Кренуо је према ватри, с намером да се баци... Понудио би самог себе као печење како би старац могао да утоли глад. Али, стари просјак уопште није био просјак већ прерушена Чанг-е, богиња Месеца... Зато га је пренела са собом на Месец, уцртавши на његовој површини Зекин лик. Да сваког човека, онда када је Месец пун, подсети на велико доброчинство и несебичност. И на скромне травке које могу да донесу дуговечност.
Subscribe for C2010-501 practice exam questions - pass4sure We offer up-to-dated VMWARE

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Lorens Darel

Порукаод Mustra » 17 Мар 2017, 15:34

„Ovo je divlja, strasna, briljantno kitnjasta i živopisna ekstravagancija; to je nepogrešivo i suštinski knjiga mladog čoveka – Darelu je bilo samo 24 kada ju je napisao – veoma opscena, energično morbidna, često zaista zabavna, puna samosažaljenja ali, iznad svega, do te mere stilski i verbalno inventivna kao što to nijedan roman mladog čoveka iz tog vremena nije ni pokušao da bude.“
Filip Tojnbi, Obzerver
Mladi Lorens Darel poslao je Henriju Mileru rukopis svog romana Crna knjiga, sa porukom: „Pročitajte i bacite u Senu.“ Bio je to roman za koji, zbog njegovih opscenih i brutalnih stranica, nijedan izdavač u Velikoj Britaniji nije hteo ni da čuje, a kamoli da ga objavi. Henri Miler prekida rad na svom romanu i prekucava na mašini četiri primerka Crne knjige. Jedan šalje T. S. Eliotu, a Darelu upućuje telegram: „Vi ste budala.“ U pismu mu kaže: „Vi ste majstor engleskog jezika.“ U drugom pismu: „Čitanje vaše knjige predstavljalo je doživljaj u mom životu. Naprosto sam imao utisak da sam pročitao kolosalno delo, nešto od dve-tri hiljade stranica.“

Слика


Crna knjiga-Lorens Darel.pdf
https://www35.zippyshare.com/v/6ipsztMN/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Lorens Darel

Порукаод Mustra » 12 Мар 2019, 20:30

Ovo je drugi i drugačiji pogled na diplomaciju i njene sudionike. Oni po službenoj dužnosti u svakoj situaciji moraju biti na visini zadatka, a u svojoj krutosti i održavanju forme, pri susretu s ljudskim slabostima, dolaze u komičan nesklad.
Kroz priče se provlače i skice života iz bivše Jugoslavije. Onima nešto starijima može biti zabavno pogledati povijest očima stranca, a istovremeno i provjeriti zbog čega je ova knjiga tako dugo čekala svoj prijevod. Naime, autor je 50-ih godina prošlog stoljeća neko vrijeme radio pri britanskoj ambasadi u Beogradu pa su ove priče nastale kao rezultat njegovog pogleda na diplomaciju. Knjiga se u nas pojavila tek 1991. godine.
Užitku čitanja svakako je svoj pečat dao i prevoditelj Zlatko Crnković, s obzirom da su igre riječima i mogući nesporazumi bitan doprinos ukupnom stilskom dojmu.
Možda vas “pjevači” privuku te se pridružite Durrellovom zboru kako biste provjerili i ostala njegova djela, a svakako su najznačajnija Aleksandrijski kvartet i Avinjonski kvintet.

Слика

Lorens Darel - Pjevači diplomatskog zbora.pdf
https://www35.zippyshare.com/v/bJRoFwlE/file.html
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Lorens Darel

Порукаод Mustra » 12 Мар 2019, 20:35

„Krf – idilično jonsko ostrvo s dvohiljadugodišnjom istorijom – nije moglo naći podesnijeg hroničara od Lorensa Darela. Jer on nije samo pesnik izražene osećajnosti, nego i humanista s oštrim okom za karakter ličnosti i s istančanim poznavanjem starodrevnosti.“
Daily Telegraph

„Pisac izrazite darovitosti, nedostižnog stilskog umeća, s uvidima moćnim koliko i nežnim.“
Gilbert Hajet


Слика

Prosperova pećina - Lorens Darel.pdf
https://www35.zippyshare.com/v/pHe6GFLc/file.html
Слика