Paul Eluard

Dela velikih, antologije, enciklopedije...
(MOLIM, NE KOMENTARIŠITE!!!)

Уредник: koen

Корисников грб
Mimoza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 07 Феб 2011, 18:21
Место: Zagreb

Paul Eluard

Порукаод Mimoza » 09 Феб 2011, 18:39

Paul Eluard
1895.-1952.



Paul Eluard (pravim imenom ime Eugene Grindel),Francuski pjesnik,rođen je 14.12.1895. u St.Denisu kraj Pariza.
Bio je vojnik u Prvom svjetskom ratu i objavio plaketu proturatnih stihova "Dužost i nemir".
Bio je vojnik u 1 svjetskom ratu a 1917. objavljuje plaketu proturatnih stihova Dužnost! i nemir. Poslije rata ističe se u pokretu nadrealista (s Bretonom objavljuje 1930. Bezgrešno začeće i Usporiti rad). Mnogo putuje i često odžava konferanse o francuskoj poeziji. Za vrijeme građanskog rata u Španiji aktivno podupire antifašističke snage a u vremenu njemačke okupacije Francuske postaje najvažniji pjesnik pokreta otpora (Poezija i istina; Na njemačkom sastanku). Od 1942. član je Komunističke partije. Intiman u svojim pjesmama, jasan i čovječan, Eluard fluidnim jezikom pjeva o ljubavi i ljepoti, o bratstvu među Ijudima a iznad svega uznosi slobodu. Napisao je uvodnu pjesmu za francusko izdanje Jame I. G. Kovačića.
Najljepše Éluardove ljubavne pjesme iz zbirke Ljubav, poezija obilježene su pjesnikovom potrebom da ne razdvaja riječi zarezima. Razlog je možda našao u bolnom razdoblju svoga života kada se Salvador Dali, poput zareza, ubacuje između njega i njegove žene Gale.1928. godine Gala sreće Salvadora Dalija, Gala postaje njegova ljubavnica, supruga, ali i muza i izvor inspiracije njegovih najboljih radova. Naime,u julu 1929.se Paul Eluard sa ženom Galom i ćerkom Cécile provodi u Kadagezu godišnji odmor,gdje se u to vrijeme na odmoru nalazio i Dali.Gala produžava odmor do avgusta,napušta Eluarda, čiji je život i poeziju zauvijek obilježila.
Najljepše ljubavne pjesme u zbirci Ljubav poezija nastale su dok je Gala je Eluardova muza i inspiracija nadahnuća Eluarda,a
u doba kada je Eluardov život s Galom i sam bio pezija.
Neka od njegovih najpoznatijih Djela:
"Umrijeti od neumiranja","Prijestolnica bola","Javna ruža","Moći sve reći","Feniks"...
Paul Eluard, pjesnik "neprekinute poezije" i jedan od najvećih liričara dvadesetog stoljeća,umro je 18.11.1952. u Charenton-le-Pont.

Корисников грб
Mimoza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 07 Феб 2011, 18:21
Место: Zagreb

Порукаод Mimoza » 09 Феб 2011, 18:40

Nagost istine

Ja to dobro znam
Očaj nema krila
Niti ljubav
Nemaju lica
Ne govore
Ja se ne mičem
Ja ih ne gledam
Ja im ne govorim
Ali sam ipak
isto tako živ
kao moja ljubav
i moj očaj

Корисников грб
Mimoza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 07 Феб 2011, 18:21
Место: Zagreb

Порукаод Mimoza » 09 Феб 2011, 18:41

Zaljubljena

Ona stoji na mojim očnim kapcima
I njene kose zamršene su u mojima
Njeno tijelo ima oblik mojih ruku
Ona je boje mojih očiju
Ona se utapa u moju sjenku
Kao kamen u nebo



Ona ima uvijek otvorene oči
I ne dopušta mi da spavam
Njeni snovi pri punoj svjetlosti
Mogu sunce da ispare
Zbog njih se smijem, plačem i smijem
Govorim a ništa ne kazujem

Корисников грб
Mimoza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 07 Феб 2011, 18:21
Место: Zagreb

Порукаод Mimoza » 09 Феб 2011, 18:42

Volim te

Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog žednih životinja kojih se čovjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim

Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Između nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam učiti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoč svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda
Kad sam siguran u sebe sama

Корисников грб
Mimoza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 07 Феб 2011, 18:21
Место: Zagreb

Порукаод Mimoza » 09 Феб 2011, 18:42

Red i nered u ljubavi

Da bih počeo spomenuću elemente
Tvoj glas tvoje oči ruke usne

Na zemlji sam a zašto bih i bio
Da ti nisi na njoj takođe

U kupaonici sam koja se poistovjetila
Sa morem slatke vode

U onoj kupaonici koju je plamen ljubavi
Izdubio u našim očima

A ta kupaonica koja je plamen ljubavi
U koju sam stupio
Vrelinom tvojih ruku
Ljupkošću tvojih usana

To prvo bilo je životno
Kao neka rascvjetana livada

Naša šutnja naše riječi
Svjetlost koja odlazi
Svjetlost koja se na vraća

Корисников грб
Mimoza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 07 Феб 2011, 18:21
Место: Zagreb

Порукаод Mimoza » 09 Феб 2011, 18:43

Pustolovina visi o vratu svog takmaca


Pustolovina visi o vratu svog takmaca
Ljubav koje se pogled ponovo nađe ili izgubi
Na trgovima očiju pustim ili napućenim.
Sve pustolovine lica ljudskoga
Krikovi bez odjeka znakovi smrti vreme zaboravljeno
Toliko lica lepih tako lepih
Da ih suze skrivaju
Toliko očiju tako sigurnih u svoju noć
Koliko ljubavnika umirući zajedno
Toliko poljubaca tajnih i toliko vode bez oblaka
Aveti ponikle iz odsutnosti večnih
Sve beše dostojno ljubavi
Blaga su zidovi i njihova sena je slepa
I ljubav je na svetu radi zaborava sveta.

Корисников грб
Mimoza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 07 Феб 2011, 18:21
Место: Zagreb

Порукаод Mimoza » 09 Феб 2011, 18:44

Tvoja narandžasta kosa u praznini svijeta

Tvoja narandžasta kosa u praznini svijeta
U praznini teških stakala tišine
I od sjene gdje moje gole ruke traže sva tvoja lica
Oblik tvoga srca je varljiv
I tvoja ljubav nalik mojoj izgubljenoj želji
O uzdasi od ambre, sanje i pogledi
Ali ti nisi uvijek bila uza me Moje sjećanje
Još uvek u tami jer vide gdje dolaziš
I odlaziš
Vrijeme se služi riječima kao ljubav

Корисников грб
Mimoza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 07 Феб 2011, 18:21
Место: Zagreb

Порукаод Mimoza » 09 Феб 2011, 18:48

Zbog ljubavi

Razmrsio sam sobu gdje spavam gdje snivam
Razmrsio sam polje i grad gdje život provodim
Gdje svjetlo se skuplja u mojim odsutnim očima
Gdje sunce izlazi gdje snivajuć bdim

Svijet male sreće bez površine i bez dna,
S odmah zaboravljenim čarima
Rođenje i smrt zamršava njihove dodire
U neba i zemlje pomiješanim naborima

Ništa ne odijelih već udvostručih srce svoje
Da bi se voljelo sve stvorih:nestvarno i što je java
Dadoh joj njen razum, njen oblik njenu toplinu
I besmrtnu ulogu-njoj koja me obasjava

Корисников грб
Mimoza
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 23
Придружен: 07 Феб 2011, 18:21
Место: Zagreb

Порукаод Mimoza » 09 Феб 2011, 18:51

Dobar dan tugo

Zbogom tugo
Dobar dan tugo

Vidim te u svim naborima neba
Vidim te u očima koje volim
Ti nisi baš sasvim bedna
Jer i najsiromašnije usne odaju te
Onim svojim divnim osmehom

Dobar dan tugo
Ljubavi ljupkih tela
Snago ljubavi

Tvoja privlačnost izbija
Kao neka bestelesna sveobuhvatnost
Dušo razočarana

Ti i tugo
Ti lepo lice

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Paul Eluard

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 13:13

_________________________________
Zora
Za sunce koje šeta po vasioni
Siguran sam kao i za tebe
Sunce našu zemlju rađa
Jedan osmeh iznad noći
Na licu otkrivenom uspavane žene
Koja sanja zoru
Velika je to tajna zadovoljstva
čudne borbe tih izmaglina
Koje nam skrivaju nebo i zemlju
Ona nas ostavlja jedne drugima
Jedne drugima za svagda
O ti koju danima otimam od zaborava
O ti kojoj sam želeo da bude srećna

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Paul Eluard

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 13:13

_________________________________
Večna pesma
Očima prstiju proučavam osmehe
I zoru i uspavane trave
One se bude na pojavu životinja
I grudi koje nemaju više gladi
Ni više stida
I ženu koja postaje saučesnik
Ljubavi mlake i ljubavi plahe
Ženu obazrivu prema životu
U oluji jecaja
Ili zelenom ostrvu tišine
Očima prstiju ispitujem osmehe
I prenosim ih dalje
Pa kakva su to bića umiljata
Koja govore shodno mome odmoru
I osmehuju se na rosu
Blago je sunce kao krtica
Kovrdža na niskom čelu
Duga i nepomična noć je napukla
I lepa maska razbijena
Lanac prekinut
Listak na grani savio se
A osmeh nastavio put
Oči moje prsti moji
I naša mladost nežno i blago
Rađaju novu zoru na zemlji


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Paul Eluard

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 13:14

S tobom
Ulicu držim u ruci kao čašu
Punu opčinjujuće svetlosti
Punu lepršavih reči
I bezrazložnog smeha
Najlepši plod ove zemlje
Prolaznici kao da su od slame
Ptice plava odsutnost
A devojka mršava i bleda
I stalno nešto zabrinuta
Neće izostati da se pojavi
Ta starinski sitna devojka
Potvrđuje moje snove
Povinjava se mojim željama
I odbljeskuje detinjstvom
Na zlatnim talasima ulice




Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Paul Eluard

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 13:14

Stari zakon
Silan je to zakon ljudi
Od grožđa da prave vino
Od uglja da pale vatru
Od poljubaca da prave ljude
Težak je to zakon ljudi
Sačuvati sebe mimo
Svih ratova i svih beda
I u prkos opasnosti od smrti
Divan je to zakon ljudi
Praviti od vode svetlost
Pretvarati sne u stvarnost
A od neprijatelja braću
Zakon star a uvek nov
I da se usavršava stalno
Iz dubine srca deteta
Do najvišega uma
_________________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Paul Eluard

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 13:24

_________________________________
Smrt ljubav život
Vjerovao sam da bih mogao skršiti dubinu beskraja
Svojom patnjom posve golom bez dodira i odjeka
Pružio sam se u svojoj tamnici čistih vrata
Kao razuman mrtvac koji je znao umrijeti
Mrtvac okrunjen jedino svojim ništavilom
Pružio sam se na besmislenim valovima
Otrova što ga je upila ljubav praha
Samoća mi se činila življom od krvi
Htio sam razuditi život
Htio razdijeliti smrt spomoću smrti
Vratiti svoje srce praznini i prazninu životu
Izbrisati sve što nije ništa ni staklo ni para
Ni ništa ispred ni ništa iza potpunog ništa
Bijah uklonio led iz sklopljenih ruku
Bijah uklonio zimski kostur
Zavjeta življenja koje se poništava.
_________________________________


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Paul Eluard

Порукаод Mustra » 15 Апр 2017, 13:25

Poslednji dah
Ptica jedna umire ustreljena
Na tvojim povijenim ramenima
Još lebdi zračak svetlosti
Godine manje vrede no jedan dan
I život manje nego ljubav
Ti vrediš još uvek poljubac
I ništa nije tako kao vreme
Kad se oseti šta nam ostaje
I sve je svetlo ispod belog plašta
Koji te otkriva i mene očekuje
_________________________________



Слика
Слика